Osip kod beba – prevencija i terapija
Bebina koža je tanka, osetljiva i sklona iritacijama, pa su ojedi veoma česti. A kako da do njih ne dođe i šta raditi kada se pojave, savetuje Anđelka Kotević, viša medicinska sestra. Retko koja beba se provuče bez ijednog ojeda ili zapaljenja kože u delu pokrivenom pelenama.
Glavni razlozi za učestalost ovog problema koji roditeljima zadaje glavobolju i unosi nemir u kuću leže u specifičnostima kože najmlađih.
Kako objašnjava Anđelka Kotević, viša medicinska sestra i koordinatorka telefonskog savetovališta „Halo beba“, površinski sloj kože je kod novorođenčadi mnogo tanji i nerazvijeniji, ima manje potkožnog masnog tkiva, zbog čega mu je smanjena zaštitna funkcija, a povećana propustljivost.
– Dodatni je problem što aktivnosti znojnih i lojnih žlezda još nisu razvijene – dodaje naša sagovornica.
Kako je hidrolipidni film posebno osetljiv, a bebina koža sklona isušivanju i iritaciji, u nju lakše prodiru štetni činioci i lakše se mehanički oštećuje.
– Ojed ili zapaljenje kože pelenske regije kod beba podrazumeva svaku iritaciju kože, bez obzira na uzrok, koja zahvata genitalije, pregibe i analni region. Ove promene mogu da variraju od laganog crvenila, preko svetlocrvenog tačkastog osipa na guzi, polnim organima i donjem delu stomačića, pa sve do zadebljale kože prepune gnojnih prištića – kaže naša sagovornica.
6 razloga za posetu lekaru
Sa pelenskim osipom roditelji uglavnom mogu da se izbore sami, ali ipak ima nekoliko situacija kada je neophodno obratiti se lekaru. To, savetuje naša sagovornica, treba uraditi ako:
• beba ima manje od 40 dana
• osip prete čirevi, gnojni prištevi ili kraste
• osip prati povišena temperatura i otečeni limfni čvorovi
• beba ne izgleda dobro ili gubi na težini
• osip zahvata regiju van pelena, uključujući kosu, lice ili ruke
• terapija ne pomogne ni nakon dva-tri dana
HIGIJENA JE NAJBOLJA PREVENCIJA I TERAPIJA
Pojavi pelenskog osipa pogoduju retko menjanje pelena i nepotpuna higijena tokom presvlačenja, antibiotska terapija, proliv, alergija na neke vrste hrane ili na gel iz pelena za jednokratnu upotrebu, te reakcija na deterdžent i omekšivač kod upotrebe pamučnih ili tetra pelena.
I neka stanja, poput nicanja prvih zubića, vakcinacije i uvođenja nemlečne hrane, pogoduju nastanku pelenskog osipa. Istu ulogu mogu da imaju i bakterijska i gljivična infekcija.
Da bi se pojava ojeda sprečila, Anđelka Kotević savetuje roditeljima da deci što češće menjaju pelene, a obavezno odmah posle stolice. Tada bebi deo ispod pelena treba oprati čistom vodom, dobro isprati genitalije, guzu i pregibe, posušiti kožu tapkanjem i pustiti je da se dobro osuši. Na kraju kožu valja namazati kremom, pa tek onda staviti pelenu.
Šta još može da pomogne?
Ako se koriste jednokratne pelene, treba voditi računa da njihova veličina bude u skladu sa težinom deteta, a ako se koriste pamučne ili tetra pelene, prati ih posebnim deterdžentima za bebeću odeću i dobro ih isprati. Pri pranju pelena ne treba koristiti omekšivač, a ako već morate, neka bude niskoalergogen.
Vlažne maramice, i to one bez mirisa, treba koristiti samo u izuzetnim prilikama.
OSLOBODITE BEBU OD PELENA, PRIJAĆE JOJ
Za predupređivanje pelenskog osipa koriste se kreme na bazi cinka, a ukoliko se ojed ipak pojavi, bebinu guzu i prevoje treba nežno oprati mlakom vodom.
– Bebu što češće ostavljajte razgolićenu, bez pelena, u prostoriji koja je dovoljno zagrejana. Beba će uživati, a koža će joj se lepo prosušiti – kaže naša sagovornica i dodaje da pre stavljanja pelene
kožu treba namazati tankim slojem kreme sa cink-oksidom.
Ponekad je, ukazuje, dovoljno samo da se promeni krema ili stavljaju pelene drugog proizvođača.
U pojedinim slučajevima pelenski osip je nešto više od iritacije mokraćom, stolicom ili trenjem. Tada pravilna nega nije dovoljna već je neophodna i određena terapija.
Izvor: Blic