Značaj lokalne terapije kod prolećnih alergija (polenskog rinitsa)

Broj dece koje pate od alergija se iz godine u godinu povećava. Prolećne alergije su počele pa smo rešili, da vam kroz odgovore na najčešća pitanja, približimo ove “kvaritelje” prolećnih radosti.

Pojedini delovi ili produkti biljaka i životinja takođe mogu biti antigeni, kao na primer polen, o kome će se najviše govoriti u ovom tekstu, ali i proteini kravljeg mleka ili jajeta.

Kako nastaje alergijska reakcija?
Reakcija antitela (posebni proteini koje proizvode imunološke – odbrambene ćelije) i antigena (koji stiže u organizam spolja) se naziva imunoloških reakcija. Cilj imunološke reakcije je da se organizam odbrani od nezvanih gostiju (mikroorganizama), ali se kod određenog broja dece razvija neželjena reakcija tokom koje se stvara posebna vrsta antitela koja dovode do alergijske reakcije. Alergijska reakcija je neželjena imunološka reakcija posebne vrste antitela (stručno se zovu IgE antitela) i antigena koje se sada naziva alergen. Prema tome alergen je antigen (ono što stiže iz naše okoline) koji kod predisponirane dece dovodi do alergijske reakcije.

Da li se alergije nasleđuju?
Predispozicija za alergije se nasleđuje, pa se često u porodici alergične dece nađe član koji pati od neke alergijske bolesti. Sklonost ka razvoju alergijskih reakcija je kontitucionalna karakteristika deteta, a stručni naziv je atopijska konstitucija.

Nasleđuje se sklonost, ali ne i alergijska bolest. To znači da dete može ali ne mora da ima isto alergijsko oboljenje kao, na primer roditelj.

Niko u porodici nema alergije, a dete ipak ima alergiju na polen, zašto se to dešava?
Nisu baš sve alergije nasledne! Ima dece čiji roditelji nemaju “gene za alergije” ali se kod njih ipak nalaze geni koji dovode do alergijskih bolesti. Veoma su komplikovani genetski mehanizmi alergija, ali su moguće mutacije (promene) na genima koji se prvi put javljaju kod dece (čiji roditelji nemaju sklonost ka alergijama).

Šta su alergijske bolesti i kako nastaju?
Kada se alergijska reakcija “lokalizuje” u nekom delu tela (organu ili organskom sistemu) dolazi do pojave simptoma i znakova oboljenja koje se nazivaju alergijskim bolestima. Kada se alergen veže za posebnu vrstu antitela pokreće se složen poces oslobađanja različitih supstanci, koji se zovu medijatori alregijske reakcije. Oni, među kojima je najpoznatiji histamin, dovode do manifestacija alergije – alergijskih bolesti, koje zapravo zavise od mesta gde se odigrava reakcija antitela i alergena. Ako je mesto “borbe” koža, razvija se, na primer, koprivnjača (urtikarija), na sluznicama se javlja otok (angioedem), u malim disajnim putevima spazam (suženje disajnih puteva), kod crevnih alergija se može javiti proliv, a najopasnija (ali srećom i najređa) alergijska reakcija je anafilaktički šok koji se obično javlja kada alergen prodire iz spoljne sredine direktno u krvotok (penicilinski šok).

Zašto je baš proleće “alergijsko godišnje doba”
Najveći broj ljudi i dece uživa u boravku u prirodi, ali ne i oni kojima proleće znači i početak problema sa alergijama. Jedna od najzastupljenijih alergija je alergija na polen. Polen je ključni faktor razmnožavanja biljaka, pa ga u proleće ima svuda oko nas. Nošen vetrom stiže i u delove grada koji ne obiluju rastinjem, pa se od polena, tokom proleća teško može pobeći.

Veliki broj alergijskih oboljenja nije vezan samo za proleće (polen ambrozije „hara na kraju leta i tokom rane jeseni), ali je ova priča tipično prolećna!

Koje su najčešće prolećne alergije?
Kod dece se alergija na polen najčešće manifestije kao polenska kijavica (alergijski rinitis) koja je naša tema ili alergijska (polenska) astma. Naša tema je upravo polenska kijavica.

POLENSKA KIJAVICA

Ova bolest nastaje zbog alergijske reakcije u nosu deteta – na sluznici nosa se odigrava reakcija polena (alergena) i antitela što se manifestuje otokom sluznice koja luči providan, “vodenast” sekret. Kako je nos prvi na udaru ne treba da čudi što večina dece sa alergijom na polen ima baš alergijski rinitis (stručni naziv za polensku kijavicu)

Kada počinje prolećna polenska kijavica?
Nije baš lako pogoditi tačno vreme cvetanja polena, a to uglavnom zavisi od trajanja zime. Kako su kraj februara i početak marta (kada obično počinju prolećne alergije) bili neobično hladni, „polenski udari“ se mogu očekivati u aprilu, ali i maju.

Kako izgleda dete koje ima polensku kijavicu?
Takva dečica se lako prepoznaju – stalno šmrckaju i kijaju, rukom često trljaju nosić (koji svrbi), a često imaju i lako “zakrvavljene” oči zbog alergijske reakcije sluznice oka (alergijski konjunktivitis).

Kako se postavlja dijagnoza polenske kijavice?
Pedijatar veoma lako postavi kliničku dijagnozu alergjiske kijavice. Potvrda dijagnoze se dobija alergološkom obradom. Obave se takozvane “kožne probe” koje za petnaestak minuta otkriju koje travke smetaju detetu. One su veoma jednostavne i pouzdane (ovo baš i ne važi za male bebe), ali i dostupne imajući u vidu veoma prihvatljivu cenu. Uzroci alergije se veoma precizno mogu otkriti iz uzorka krvi, ali se kod ogromne većine dece PRVA epizoda polenske kijavice dijagnostikuje već na osnovu pregleda deteta!

Kada početi terapiju alergijski rinitis?
Ne treba čekati da se alergija “razbukta” pa početi terapiju. Idealno je par nedelja pre cvetanja trava započeti lečenje iako nema simptoma bolesti. To nije lako precizno utvrditi, ali sa prvim danima proleća treba početi antihistaminsku terapiju (preciznije bi bilo reći profilaksu – prevenciju)

Kako se leči polenska kijavica?
Kako je polen nemoguće izbeći (osim ako nećete da se selite u pustinjske krajeve), stub odbrane od polenske kijavice su antialergijski lekovi. Postoji nekoliko grupa lekova koji se koriste u terapiji alergijskog rinitisa, a najviše se koriste: antihistaminici i nazalmi kortikosteroidi. Za dugotrajnu prevenciju (profilaksu) se koriste i inhibitori lekotrienskih receptora, kao i imunoterapija.

 Antihistaminici

To su lekovi koji blokiraju dejstvo histamina – jednog od najvažnijih (ali ne i jedinog) medijatora alergijske reakcije. Postoje oralni preparati (sirupi i tablete), ali i LOKALNI antihistaminici – koji se aplikuju direktno u nos, u vidu spreja!

Da li se mogu davati antihistamini lokalno – u nos?
Odavno se se postavljalo jedno racionalno pitanje: zašto piti sirup ili tablete antihistaminika da bi se lečio nos koji curi?

Onda su i u Srbiju stigli LOKALNI antihstaminici u vidu spreja za nos, koji su u većini medicnski razvijenih zemalja upotrebi preko dve decenije! Takav je azelastin (Allergodil) sprej koji je upravo napravljen da se izbegne nepotrebno uzimanje antihistaminika „na usta“ kod onih pacijenata koji imaju simptome alergijske kijavice – curi im nos, kijaju, ponekad i kašlju i imaju onaj neprijatni osećaj slivanja sekreta u grlo!

Ovaj sprej je efikasan antihistaminik koji DIREKTNO deluje na sluznicu nosa i tako drastično smanjuje simptome i znake polenske kijavice. I kod dece je veoma efikasan, a pre više od 15 godina su Nemački stručnjaci obavili istraživanje na 489 dece mlađe od 13 godina kod kojih se azelastin (Allergodil) sprej pokazao kao efikasan i bezbedan lokalni antihistaminik!

Da li je mnogo slabiji od antihistaminskih sirupa i tableta?
Kada se koristi u terapiji alergijskog rinitisa, azelastin NIJE slabiji lek zbog svog lokalnog dejstva! Pokazao se efikasan čak i kod nekih pacijenata koji nisu dobro reagovali na oralnu terapiju. Postoji nagoveštaji da može da pomogne i kod dece koja imaju uvećan adenoid (“treći krajnik”)!

Može li se azelastin davati preventivno?
Azelastin može deluje i preventivno!

U sezoni “navale polena” se detetu možete dati i pre izlaska iz i tako sprečiti burnu reakciju na polen.

Može li se azelastin koristiti za terapiju alergijskog konjunktivitisa?
Može!

Azelastin (Allergodil) je dosptupan u formi kapi za oči, tako da se i alergijski konjuktivitis može lečiti lokalnim antihistaminicima.

Pokazalo se da se kod velikog broja dece ovako mogu izbeći kortikosteridne kapi, ali se one mogu bezbedno (u prepisanim dozama) koristiti kao lokalni antihistaminik (azelastin) ne pomogne.

Uvek je dobro je da se, pre početka lečenja, posavetujete sa Vašim pedijatrom ili farmaceutom u pogledu doza i trajanja terapije, ali je i uputstvo za korišćenje leka jasno napisano i treba ga pročitati PRE započinjanja terapije.

Nazalni kortikosteroidi

Veliki broj dece se uspešno kontroliše antihistaminicima, tako da mogu uživati u čarima proleća. Jedan broj dece uz antihistaminike zahteva i dodatnu terapiju “ozbiljnijim lekovima” kao što su kortikosteroidi za lokalnu primenu u nos. Kortikosteroidi za lokalnu primenu nisu “bauci”, ali prekomerna i produžena primena može dovesti do nepotrebnih komplikacija. Zato ih ne treba uzimati “na svoju ruku” već se treba posavetovati sa pedijatrom.

Postoje odličan i bezbedan preparat u vidu spreja koji sadrže i lokalni antihistaminik i nazalni kortikosteroid, a njegovu upotrebi isključivo preporučuje pedijatar ili ORL specijalista koji se bavi decom.

Izvor: mojpedijatar.co.rs