Zdravlje bebe

Pupčana kila

Beba ima 31 dan, svaki put kad se zaplačne “iskoči joj pupak”. Čini se da joj to smeta, najbolje je da se hitno ode kod dečjeg hirurga!
Nije tačno!

Ne trčite kod hirurga kad beba ima pupčanu kilicu, to nije za brigu.

Pupčana kilica (medicinski naziv je umbilikalna hernija) nastaje kada se u predelu pupka vidi i pipa mekana «izbočina», koja se lako prstima vraća. Obično se radi o prolasku malog dela creva koroz pupčani otvor. E, to je kila.

Pupčana kila je bezazlen fenomen, a neverovatno je koliko zabluda i dalje kruži među mamama, pa smo odlučili da razbijemo neke od njih.

Kila je nastala zbog lošeg podvezivanja u porodilištu
To nije tačno!

Podvezivanje pupka je rutinska procedura, koja omogućava novorođenoj bebi da nastavi da živi bez pomoći majčine posteljice (placente). Pupak se podvezuje IZNAD nivoa trbušnog zida, a posle otpadanja pupčanog “patrljka”, definitivno se formira onaj pupak koji ćemo da gledamo celog života. Zato nema veze između pupčane kile i podvezivanja pupčane vrpce!

Grčevi su najčešći uzrok pupčane kilice
Nisu!

Hernija (kila) znači da postoji defekt – slaba tačka u trbušnom zidu, kroz koju može da prođe sadržaj trbušne duplje (obično je to deo tankog creva). To je urođena slabost trbušnog zida, a grčevi NISU uzrok, već samo pomažu da se kila lakše uoči. Tokom grčeva se povećava pritisak u trbušnoj duplji, pa se pupčana kila «izboči» i potom jednostavno, lako dijagnostikuje.

Svaka beba mora da ima pupčanu kilu, makar prvih par meseci života
Iako veliki broj beba ima ovaj problemčić, nije tačno da svaka beba mora da ima pupčanu kilu. To se dešava samo onim bebama koje imaju (bezazlenu) slabost prednjeg trušnog zida u predelu pupka.

“Dugmence za pupak” je odlična terapija
Još jedna zabluda!

Pre više od dve decenije se jasno pokazalo da nema potrebe da se pupčana kila pokriva dugmetom, paricom, niti bilo kojim drugim “pokrivačem”. Posle višedecenijskog praćenja beba, pokazalo se da će pupčana kila sama da se zatvori, bez obzira na ove “sprave” za pokrivanje. Zato ih odavno nema na tržištu, pa je potpuno neprimereno pravljenje “priručnih terapijskih sredstava” za ovu namenu!

Lepljenje flaster trake preko pupčane kilice je totalno nepotrebno, a može da dovede do iritacije nežne bebine kože.

Čim beba ima pupčanu kilu, mora da će se pojaviti još neka kila.
Nije tačno!

Pupčana kilica je potpuno bezazlena i nema veze sa eventualnom pojavom preponske kile, koja treba da se operiše. Mogućnost da dete sa pupčanom kilom “zaradi” još neku kilu, ista je kao i za bebu koja nema umbilikalnu herniju.

Plakanje može da proširi pupčanu kilu pa je treba što pre operisati
Totalna zabluda!

Kilni otvor ne zavisi od plakanja, već od defekta trbušnog zida, koji je i uzrok kile. Plakanje, baš kao i grčevi, povećava “izbočenje”, ali nema veze sa kilnim otvorom! Zato plakanje ne može da poveća veličinu kilnog otvora, a to što se kilica bolje vidi kada beba plače, potpuno je nevažno i bezazleno!

Pupčana kila se ne operiše! Radi se o bezazlenoj kilici, koja se spontano zatvara! Kod ogromne većine dece pupčana kilica nestane do treće godine, a kod malog broja mališana može da se vidi i duže.

Ima li razloga za brigu: Kada beba glasno diše

Kratki uzdisaji, dugačke pauze između udisaja, brzo disanje… I još puno toga može biti veoma zabrinjavajuće za roditelje. Evo šta bi sve trebalo da znate o bebinom disanju…

Za novopečene roditelje, floskula “Spava kao beba” može dobiti potpuno novo značenje. Ovo nije samo zbog toga što većina beba skoro da i ne spava, već mnoge od njih mogu biti veoma glasne dok spavaju.

Bebe dišu mnogo brže od odraslih. To je zbog toga što one nemaju veliki kapacitet pluća koji bi mogao da održi puno kiseonika, pa moraju češće i brže da udišu i izdišu. Odrasla osoba udahne 18 do 20 puta u minutu, dok novorođenče 40 do 60 puta.

Bebino disanje nije ujednačeno. Novorođene bebe imaju dosta brze i plitke udisaje koji izgledaju kao da je beba zadihana. Ponekad udišu duže i sporije. Onda se dogodi da naprave pauzu, pa nekoliko sekundi ne dišu uopšte. To se zove “periodično disanje” i sasvim je normalna pojava kod sasvim zdravih beba. Vremenom, kako bebe rastu menja se i njihov obrazac disanja.

Za razliku od odraslih bebe nisu u stanju da pročiste svoje grlo kašljanjem, što u mnogim slučajevima takođe može prouzrokovati glasno disanje.

Iz tog razloga, ponekad je korisno koristiti fiziološke kapi za nos, koje bi sekret pretvorile u tečnost i tako pomogle bebi da lakše diše.

Bebe glasno dišu zbog:

Njihovi disajni putevi su mali, što znači da ne mogu da udahnu mnogo vazduha u jednom trenutku.
Novorođenče ima veoma mali nos i uske nozdrve.
Njihov nos može biti često zapušen.
Nazalna kongestija (nosno zagušenje) često može biti uzrok glasnog disanja.
Višak pljuvačke na zadnjem delu grla takođe može prouzrokovati glasno disanje.
Laringomancija

Laringomancija je urođena mana grkljana koja se karakteriše nedovoljno čvrstom hrskavicom grkljana. Bebe sa laringomancijom često veoma glasno dišu, a to se najviše primećuje dok jedu ili plaču.

Laringomancija se obično primećuje u prvih nekoliko nedelja života i traje do bebinog 12. ili 18. Meseca, pa nije potreban nikakav poseban tretman.

Kada će moja beba prestati glasno da diše?

Obično već sa šest meseci, bebe prestaju glasno da dišu. Kao i odrasli, one nauče kako da udišu vazduh kroz nos, a izdišu kroz usta.

Takođe, oko šestog meseca, kapacitet pluća je bolje razvijen.

Kada bi bebu trebalo odvesti kod lekara?

Ukoliko je beba opuštena i teško se budi.
Ako beba kašlje i čuje se “zviždanje pluća.
Ukoliko beba ima povišenu temperaturu.
Ukoliko primetite da se bebin grudni koš ne pomera dok diše, već bilo koji deo oko njega. To može značiti da beba koristi neke druge mišiće kako bi izbacila vazduh iz pluća.
Ukoliko ste zbog bilo čega zabrinuti.

Kako sprečiti pelenski dermatitis – ojed?

• Šta je ojed?

Ojed je narodni izraz za bolest kože koja “napada” odojčad (ređe bebe u drugoj godini života) koje koriste pelene. Zato je pelenski dermatitis pravi – medicinski naziv za ojed.. To je ono (mnogim roditeljima dobro poznato) crvenilo bebine kože u predelu guze (naročito oko analnog otvora), genitalija, butina, i u predelu struka.

Crvenilo je prva faza bolesti, a skoro uvek je prati “ljuštenje” površnog dela kože. Ako bolest odmakne, mogu da se jave i “ranice” – ostrvca ogoljene kože. Tada se skoro uvek javlja i infekcija gljivicama i bakterijama, koje sa površine kože prodiru u dublje slojeve i dodatno pogoršavaju problem.

Zašto ojed nastaje?
Skoro sve je rečeno u nazivu pelenski dermatitis. Glavni zadatak pelene je da upije mokraću (ali i da zadrži stolicu), dok se ne promeni. To znači da ne bi smelo da bude kontakta između mokraće i stolice sa kožom bebe.

Ipak, ako se taj kontakt desi, pa još ako potraje, onda kiseli produkti mokraće “gricnu” površni sloj nežne bebine kože, koji tada postaje “porozan”. Pošto vlaga prodire u dublje slojeve kože, nastaje zapaljenje (dermatitis) – koje se manifestuje najpre crvenilom, a potom i ljuštenjem kože. Sve je još gore ako stolica duže “stoji” u pelenici.

Kada se najčešće javlja?
Uglavnom se javlja u drugoj polovini prve godine života, a najčešće između devetog i dvanaestog meseca. Može da se javi i ranije i kasnije, naročito ako beba predugo nosi pelene. Posebno su podložna deca sa osetljivom (nežnom i suvom) kožom.

Koliko vremena je potrebno da se ojed razvije?
To zavisi od tipa bebine kože, ali je nekada dovoljna jedna noć da se skoro svi znaci ojeda pojave. Ukoliko beba ima izrazito osetljivu kožu, dovoljno je par sati da se vide prvi jasni znaci pelenskog dermatitisa.

Mogu li roditelji da pomognu bebi kada dođe do ojeda?
Mogu i moraju da pomognu! Što pre treba napraviti prva dva koraka:

- Sušenje

Čim primete crvenilo, trebalo bi da preduzmu prvi korak – sušenje. Prodor vlage u dublje slojeve kože pospešuje zapaljenje, pa je “provetravanje” bebine kože ispod pelene prvi zadatak za mame i tate. Što više bez pelene, to bolje (neka se malo češće menja posteljina), a posle kupanja i čišćenja kože, treba da se koristi fen. Naravno, nežno i oprezno – “kroz prste”, iz daljine… tako da vreo vazduh ne “bije” direktno u već ranjenu bebinu kožu.

- Krema protiv ojeda

Kada se koža osuši, treba je namazati kremom koja, pored komponenti koje obezbeđuju lako mazanje i upijanje, mora da ima bar dva važna sastojka: cink oksid i pantenol. Oni ubrzavaju epitelizaciju – obnavljanje oštećene kože, a to je ključna faza borbe sa ojedom. Tek kada se obnovi zaštitni sloj kože (a to je epitelizacija), možemo biti sigurni da smo na pravom putu. Posle nekoliko dana ovog kombinovanog tretmana (sušenje + prava krema), kod većine beba se ispolje znaci poboljšanja, a posle još nekoliko dana se sve lepo povuče.

Kada se mora kod lekara?
Kada roditelji preduzmu sve navedene mere, a posle tri do pet dana nema poboljšanja, potrebno je potražiti pomoć lekara. Tada postoji velika verovatnoća da je ojed “uznapredovao”, da se desila dodatna infekcija kože, koja traži posebno dizajnirane lekove, a to je već posao lekara.

Osim toga, potrebno je otići kod lekara i kada se odmah po prekidu ovog tretmana (jer bebina koža izgleda sasvim dobro) primete prvi znaci ojeda.

Da li roditelji mogu sami da kupe neki lek za ojed u vidu kreme ili masti?
To se ne preporučuje!

Veliki broj preparata koji se nalaze na tržištu sadrži kortikosteroide – hormone koji lokalnim dejstvom u koži brzo smanjuju znake zapaljenja. Ipak, to su potencijalno opasni lekovi. Ako se nepravilno koriste (bez konsultacije sa lekarom), mogu da oštete kožu i posle prvobitnog poboljšanja dovedu do ozbiljnih pogoršanja i komplikacija. Zato treba dete da se pregleda PRE započinjanja terapije.

Kako sprečiti ojed?
Jedna od glavnih karakteristika pelenskog dermatitisa (ojeda) je sklonost da se ponavlja! E to se mora sprečiti, a evo kako:

- Redovno pranje tekućom vodom i blagom bebi kupkom

Prvo i najvažnije jeste poštovati osnovne higijenske principe: tekuća voda (tuš) je ZAKON! Takođe, treba izbegavati jake sapune i šampone, naročito one sa raznim biljnim ekstraktima i aditivima, čak i kada nose oznaku “za bebe”. Treba se posavetovati (sa patronažnom sestrom ili pedijatrom) šta je najbolje za bebinu kožu – a to, svakako, zavisi od osetljivosti (tipa) same kože.

Vlažne maramice NISU za redovnu higijenu osetljive bebine kože koja je sklona ojedima! One su “za ponekad” – kad iz objektivnih razloga (putovanje, niste kod kuće…) beba ne može da se opere tekućom vodom.

- Nega kože i kad nema ojeda

Ako je beba već imala ojed, treba koristiti kreme koje neguju njenu kožu, dajući joj potrebnu vlažnost. Naravno, i zaštitni sloj, koji smanjuje verovatnoću oštećenja, ali koji omogućava bebinoj koži da “diše”. Takve kreme su bez aditiva i nepotrebnih “lekovitih” ekstrakata. Ne treba mazati kremu po sistemu “što deblje to bolje” – dovoljan je tanak sloj.

Prekomerno “tovarenje” masnih krema je potpuno besmisleno kada postoje snažno-upijajuće, kvalitetne pelene. To je nekada bilo potrebno, kada su se koristile pamučne pelene. Tada je trebalo obezbediti debeo zaštitni sloj jake i masne kreme, koja neće dati mokraći da se probije do kože.

- Redovno menjanje pelena

Pelene moraju da budu kvalitetne, što znači da imaju mogućnost da upiju mokraću i ne daju joj da dođe u kontakt sa bebinom kožom. Dobar kvalitet pelena ne znači da mogu da stoje ceo dan – treba ih redovno menjati – čim se napune!

Kada se beba ukaki ODMAH promenite pelenu. Nema pelene koja može duže da zadrži stolicu bez štetnih posledica po nežnu bebinu kožu! Ovo naročito važi za kašaste i prolivaste stolice – one sadrže kisele produkte koji lako oštete kožu i za kratko vreme naprave problem.

Bebu koja ima sklonost ka ojedu treba obilaziti i tokom noći, naročito prvih pet do sedam dana posle uspešne borbe sa ojedom! Desi se da se beba ukaki u snu, pa roditelji neće da je bude da bi promenili pelenu – POGREŠNO! Bolje je kratko buđenje njego kontakt stolice sa kožom – već ujutro će nastati ojed!

Koliko je važna redovna promena i korišćenje kvalitetnih pelena, pokazuju medicinska istraživanja. Jasno je pokazan drastičan pad učestalosti pelenskog dermatitisa posle široke upotrebe kvalitetnih, apsorbujućih pelena uz korišćenje proverenih krema za negu bebine nežne kože.

Ass.dr Goran Vukomanović

Prepoznajte alergiju na kravlje mleko

Alergijske bolesti su u u stalnom porastu proteklih nekoliko decenija. Neke nove alergijske reakcije se u novije vreme lakše otkrivaju, zahvaljujući savremenim dijagnostičkim testovima, a druge su prisutne više od pola veka, skoro sve znamo o njima, ali su i dalje u središtu pažnje stručne javnosti, roditelja ali i zdravstvenog sistema u celini, imajući u vidu troškove koje “povlače” za sobom.

Tu je visoko na listi “problematičnih” alergijskih oboljenja svakako alergija na kravlje mleko.

Kako nastaje alergija na kravlje mleko
Alergija na kravlje mleko je zapravo alergija na proteine kravljeg mleka!

Kravlje mleko sadrži potpuno drugačije proteine od majčinog mleka, pa su potencijalna opasnost za bebu. Oni su “nezgrapni” i krupni, a kada prođu kroz creva bivaju prepoznati (od strane imunog sistema deteta) kao “strani” i počinje veoma kompleksna rekacija stvaranja antitela koja pokreću alergijsku reakciju.

Alergijska reakcija na proteine kravljeg mleka može biti brza, kada se vidi u prvim satima (ređe danima) od prvog kontakta sa kravljim mlekom, ali nekada i podmukla – odložena, pa se na nju ne misli i nastaje danima i nedeljama posle korišćenja kravljeg mleka.

Kada se javlja u životu
Alergija na kravlje mleko je najčešća nutritivna alergija u prve dve godine života!

Skoro uvek se javlja kod beba, posle kontakta sa kravljim mlekom (ili prerađevinama) u prvoj ili drugoj godini života. Daleko ređe (ali može) se javlja kod starije dece koja prethodno nisu imala alergiju na proteine kravljeg mleka.

Opisana je i kod odraslih, ali obično posle neke akutne ili hronične bolesti creva koja je dovela do alergijske reakcije na hranu.

Da li nasledni faktor ima uticaja na ovu vrstu alergije
Naravno da ima!

Kao i kod ostalih alergijskih bolesti, suština je u predispoziciji deteta koja se naziva atopijska konstitucija! Obično se nađe neko u porodici ko ima alergijske bolesti, ali dete može biti i prvi član familije koji ima manifetnu alergiju.

Postoji staro i provereno pravilo “ne nasleđuje se alergija, već SKLONOST ka alergiji”. Zato, NE mora neko u porodici imati alergiju baš na kravlje mleko, već i neka druga alergijska bolest je pokazatelj skolonosti ka ovoj vrsti problema.

Kako se prepoznaje
Prvi važan podatak je vreme kada dete počinje da pije kravlje mleko! Reakcija, koju nazivamo BRZA se dešava tog dana (ređe narednih dana) i vidi se kao osip po koži (obično počinje oko usta), ponekad je praćen diskretnim otok usnica. Moguće je i da beba dobije proliv ali i “nagla” pojava grčeva (kolika) koje podsete roditelje na bebine grčeve iz prviha par meseci života, može nagovsetiti alergiju na proteine kravljeg mleka.

Druga vrsta reakcije je SPORA ili odložena, pa se teže otkriva. Javljaju se takozvani nespecifični simptomi – beba je nervozna, povremeno odbija da jede, ima poneku lošu stolicu, pa onda izgleda kao da je sve u redu, pa opet problemi sa hranom, a neke bebe uspore napredovanje u težini.

Onda počinje problem sa kožom – nastaje ekcem (atopijski dermatitis), a kod dece koja su već imala problem sa kožom, ekcem se intezivira, pa to obično bude prvi “dijagnostički” korak ka alergiji na proteine kravljeg mleka.

Kako se stiže do dijagnoze
Kada pedijatar posumnja na alergiju na proteine kravljeg mleka moguće je uraditi alergijske testove na proteine kravljeg mleka (“kožne probe” ili određivanje antitela E klase na ove proteine) koji mogu potvrditi dijagnozu (kada su “pozitivni”).

Ipak, NEGATIVAN test NE znači da dete NEMA alergiju! Zato je praćenje detetove reakcije na kravlje mleko “zakon” i to je obično dovoljno da se postavi “osnovana sumnja” i prekine davanje kravljeg mleka! Kada se simptomi i znaci postepeno povuku (posle ukidanja kravljeg mleka) znamo da smo na pravom putu!

Kako dojenje utiče na ovu alergijsku bolest
FENOMENALNO!

Dojenje je najbolja preventiva – produženo dojenje smanjuje verovatnoću nastanka alergije na kravlje mleko u kasnijim mesecima i godinama detetovog života, tu NEMA dileme! To su potvrdile brojne medinske studije, ali i iskustvo pedijatara i roditelja širom sveta!
Može li beba preko majčinog mleka imati alergiju na kravlje mleko
Može, ali se ovo baš retko dešava!

Čim pedijatar posumnja na ovu retku varijantu alergije na proteine kravljeg mleka, savetuje se majci da prekine unos mleka i mlečnih proizvoda, pa rezultat stiže veoma brzo.

A šta je sa intolerancijom na laktozu – mlečni šećer
To je potpuno druga “priča”!

Intolerancija NIJE alergija, već nemogućnost detetovih creva da vare mlečni šećer (laktozu). Obično je prolazna kod beba, i javlja se posle infekcija creva.

U kasnijim godinama može biti i trajna intolerancija (retka kod dece, ali je ima kod odraslih), a rešava se upotrebom mleka BEZ laktoze!

Da li ostaje za ceo život
Srećom NE!

mlekoKada se isključe proteini kravljeg mleka iz ishrane deteta, i STRIKTNO se vodi računa o tome, alergija na kravlje mleko je PROLAZNA kod ogromne većine dece. Obično prolazi do kraja druge godine života, ali ponovno uvođenje mleka (i mlečnih proizvoda) treba da je postepeno i uz kontrolu pedijatra!

Kako se leči
Jednostavno – ukidanjem kravljeg mleka i prerađevina od kravljeg mleka!

Pa šta beba da jede i pije
Da majka doji bebu, ako ima mleka!

Ako je dojenje nemoguće, prvi korak su mlečne formule (HA – hipoalergijske formule) koje sadrže hidrolizate mlečnih proteina. To su formule u kojima su veliki proteini kravljeg mleka “iseckani” posebnim (strogo kontrolisanim) postupcima, pa imaju daleko manji alergijski potencijal. Naravno, pedijatar će objasniti sve detalje vezane za ishranu bebe, ali su hipoalergijske formule postale stube borbe sa alergijama na kravlje mleko kod beba!

Ukoliko se alergija nastavi i uz striktnu “poštedu” od kravljeg mleka, i primenu hipoalergijske formule, potrebno je da dete vidi pedijatar-gastroenterolog i napravi dalji plan ishrane.

Da li će i sledeće dete imati isti problem
Ne mora da znači!

Ipak, veće su šanse da će brat ili sestra imati alergiju na proteine kravljeg mleka!

Inače, i bez nutritivne alergije u porodici šansa da se alergija na kravlje mleko desi je oko 15%! Ovaj procenat se udvostručava kad jedan od bliskih srodnika ima dokazanu alergiju na proteine kravljeg mleka. Zato je oprez zaista potreban!

Može li se sprečiti
Može!

Prvi korak je svakako dojenje! NEMA bolje preventive od dojenja, a majčino mleko je nezamenjivo i ubedljivo najbolja hrana za bebe! Produženo dojenje (kako smo već istakli) je najbolja prevencija.

Drugi korak je da se ne žuri sa uvođenjem kravljeg mleka! Ogromna većina pedijatar i nutricionista se slaže da prva godina NIJE za “čisto” kravlje mleko! Ovo važi i za “razblaženo” kravlje mleko jer mešanje sa vodom ne umanjuje alergijski potencijal proteina kravljeg mleka! Ovo važi za SVE bebe, a NAROČITO za one koje u porodici imaju nutritivne alergije.

I druga godina života nosi “rizik” od alergije kod predisponirane dece, pa je upotreba kravljeg mleka “pod znakom pitanja”. Daleko su bezbednije mlečne formule koje su osmišljenje za ovaj uzrast, jer drastično umanjuju rizik od alergije na priteine kravljeg mleka.

Mogu li probitoci pomoći
MOGU!

Probiotici, a naročito simbiotici (koji pored probitoskih bakterija sadrže i supstance koje pomažu njihovo razmnožavanje i delovanje u crevima) imaju brojna korisna dejstva, a jedno se ogleda u prevenciji alergija, pa i alergija na priteine kravljeg mleka.

Od refleksa koračanja do prvih koraka

U prvim nedeljama života na spoljašnje stimulacije (zvuk, svetlo, dodir, promena položaja) bebe reaguju refleksno. Kako rastu i sazrevaju reakcije su manje instiktivne i ponašanje postaje sve više kontrolisano.

Jedan od refleksa sa kojim se beba rađa je refleks koračanja (hodanja). Pedijatar na prvom pregledu drži bebu uspravno uspod ruku tako da noge dodiruju tvrdu podlogu, na šta ona pravi pokrete koračanja podižući nogu u napred kao da treba nešto da preskoči. Ovo je biološki potencijal sa kojim se rađaju sve zdrave bebe I pokazuje da šema hoda postoji u detetovom mozgu od samog rođenja. Primitivni hod se gubi do trećeg meseca života, kada bi smo ponovo pokušali da ga izazovemo beba ne bi odreagovala na stimulaciju, uvijala bi kolena.

Beba se sada više nije u fetalnom položaju, polako uspostavlja kontrolu nad svojim telom i počinje da uživa saznajući šta sve može sa njim da uradi. Nestali su sitni trzaji koji su ometali pokušaje da se kreće, postepeno se uspostavlja kontrola ruku i nogu izvođenjem kružnih pokreta. Dok leži na leđima rita se tako da izgleda kao da nogama vozi bicikl. Počinje da gleda stopala i drži noge sve češće podignute u vis što je rezultat rasta mišića.

Nakon mahanja nogam u prva dva meseca, u trećem prilično snažno udara nogama da bi u petom mesecu počela da se odupire o podlogu na kojoj leži.

Većina promena u bebinom razvoju se dešava spontano bez stimulacija, rezultat su fizičkog i neurološkog sazrevanja. Ako bi ste sada pokušali da je učite da hoda, ne bi mogla da izvodi koordinisane pokrete kao što je to radila refleksno na rođenju. Ono što je potrebno je uvežbavanje kretanja poštujući prirodne zakonitosti motornog razvoja što na ovom uzrastu znači omogućiti joj da puzi jer postoje dokazi da su te bebe kasnije spretnije u hodu.

Sa šest meseci većina beba podvlači kolena dok leže na stomaku i tako se podižu u četvoronožni položaj a onda uskoro počinju i da puze. Predusov je dobra kontrola glave uspostavljena sa tri meseca, kontrola trupa i ruku između četvrtog i šestog i sada je na redu jačanje i kontrola nogu.

Beba sa sedam meseci odvaja karlicu od podloge dok leži na leđima I počinje da drži svoja stopala rukama, privlači ih I stavlja u usta. Pri opružanju nogu često trlja petu o petu skidajući čarape pri tom. Ako ima obuću na nogama, jednu cipelu će sigurno skinuti. Iz ovog razloga a I inače je suvišno obuvati bebama cipele sve dok ne prohodaju i hodaju napolju. Često zaboravljamo šta je osnovna funkcija obuće, da štiti od hladnoće, toplote I grube površine. Danas su estetski razlozi uglavnom ispred funkcionalnih što je na štetu deteta I njegovog normalnog razvoja. U uzrastu pre prohodavanja može da se koristi tzv.nehodajuća obuća, preko zime da bi štitila od hladnoće.

Iz četvoronožnog položaja beba počinje da puzi i tako otkriva potpuno novi način kretanja, ne samo svog tela već i kroz prostor u kući. Sada se razvija snaga mišića grudnog koša, karlice i nogu. Kretanje podstiče disanje pa se tako povećava vitalni kapacitet pluća, beba stiče fizičku kondiciju što će sve doprineti boljem ukupnom razvoju.

U osmom mesecu puzi unazad i unapred, uz pridržavanje za nešto pokušava da se uspravi.

Sa devet meseci puzeći se okreće i može na kratko da stoji dok se pridržava. Sada voli da se puzeći penje uz stepenice.

U desetom mesecu može da iz stojećeg položaja zakorači na stepenik i da siđe držeći se za ogradu. Nekada roditelji u želji da motivišu dete da što pre prohoda ostave ga da stoji bez pridržavanje na sred sobe. To može da ga uplaši i da poljulja osećaj poverenja u roditelje.

Sa jedanaest meseci beba se kreće po sobi uz nameštaj, može da stoji bez pridržavanja i da se polako spušta u čučanj sa malim padom na kraju. Da bi uvežbavala iskorak delovi nameštaja treba da budu razmakunuti da bi morala da se pusti i napravi korak do sledećeg.

Beba sa navršenih godinu dana penjanjem uz stepenice i hodom uz pridržavanjem jednom rukom nagoveštava da će uskoro prohodati.

Samostalno hodanje je važna prekretnica u detetovom razvoju, nikako je ne treba ometati korišćenjem dupka ili sličnih sprava.

To može da spreči ovladavanje puzanjem i da poremeti normalan motorni razvoj.

Boravkom u dupku će izostati oslanjanje rukama o pod i jačanje mišića ramenog pojasa, a to opet ograničava razvoj grudnog koša, ravoj pluća i može da ima za posledicu loše držanje i krivljenje kičme. Nepravilno oslanjanje stopalima i odgurivanje u dupku nekada uzrokuje deformitete stopala.

Snežana Milanović, dilomirani medicinar fizioterapeut

Igre sa bebom od prvoga dana

Od rođenja do 1. meseca

Vaša beba je napokon sa vama. Sigurno ste se zapitali šta može raditi tako mala beba osim spavati i jesti? Prvi dan po rođenju bebe ne vide dobro, ali čuju vaš glas, zastanu i osluškuju glasove.

Nakon 4-5 dana vidi vas na udaljenosti od 20-25 cm i promatra pomicanje usana. U prvim danima bebe najbolje vide crno bele kontraste i jarke boje kao što je primer crvena.

Bebe od rođenja prate šta se događa oko njih. Mogu pokazati emocije kada joj govorite ili pravite grimase. Čest kontakt očima i kontakt kožom sa oba roditelja, posebno pri hranjenju, od velike je važnosti i bebe pokazuju zadovoljstvo.

Beba je rođena da upija zvukove. Pričajte svojoj bebi od prvoga dana i nikada nemojte prestati. Ponavljajte njeno ime, ponovno i ponovno... Govorite pevajućim glasom. Kada je beba nahranjena, pelena promenjena, stavite je sebi na prsa i slušajte zajedno neku klasičnu muziku.

Pratite bebine pokrete, kako pomiče nogice ili okreće tešku glavicu s jedne strane na drugu. Možete je lagano i nežno masirati. Evo nekoliko primera masaže bebe u ležećem položaju:

1. Stavite bebina stopala na podlogu i držite u tom položaju nekoliko sekundi.
2. Podižite obe nožice savijene u kolenu prema stomačiću i vraćajte ih nazad na podlogu, ali ispružene.
3. Ponovite istu vežbu na način da nožice idu asimetrično gore-dole (dok jedna ide gore, druga ide dole).
4. Savijte bebine ručice u laktovima (veritklano na trup) i ispružite ih.
5. Obe ručice ispružene odižite gore-dole (podignite iznad glave, pa spustite uz telo).
6. Ponovite prethodnu vežbu tako da ručice idu asimetrično gore-dole.
7. Desnu ručicu na levo rame, pa levu ručicu na desno (kao da se zagrli).
8. Masirajte vrlo nežno svojim palčevima bebine dlanove.
9. Primite bebu za jednu ručicu i dodirujte tom rukom, dlanom, delove njezinog tela - podlakticu druge ruke, nožice, stomačić, obraze i onda po maminim obrazima.
Bebe u prvim nedeljama drže jako stisnute ručice. Igrajte se nežno s prstima, to će je ohrabriti da otvori šačicu.

Od 1. do 2. meseca

Vaša beba će uskoro biti oduševljena rukama. I polako s vremenom će otvoriti svoje šačice. Prstići su vrlo osetljivi, nežno ih dirajte, mazite i masirajte.
Sve više i više razgovarajte sa bebom, slušajte opuštajuću muziku. Beba sada ispušta jednostavne zvukove eh, uh, ah ...
Beba vas prepoznaje! Često se smeje, gleda prema određenim zvukovima i prati šta se događa. Možete se igrati igre - sledi moj prst pogledom - ili igre smejanja - nežno pritisnite prstom bebin stomačić i recite bebi šta radite. Koristite u igri i ogledalo.
Uzmite bebu u naručje i sa udaljenosti 20-25 cm govorite joj njeno ime ili joj recite: kako je ovo dobra devojčica/dečak, ponavljajte to nekoliko puta.
Beba se sve više socijalizuje tj. može ostati budna duži period nakon hranjenja i uživa gledajući šta vi radite. Imitira izraze lica, prepoznaje vaš glas i odgovara gugutanjem. Gledajte se s bebom u oči i probajte zadržati njenu pažnju pričanjem ili smejanjem. Pevajte bebi uspavanke i lagano plešite s njom. Snimite i neku vašu vlastitu uspavanku.

Od 2. do 3. meseca

U ovom mesecu videćete predivne promene na vašoj bebi. Ona raste sve više te više učestvuje u životu porodice. Želi videti sve oko sebe, fizički jača, može fokusirati bilo šta na bilo kojoj udaljenosti.
Sada je beba naučila kako koristiti svoje telo. Sve se više baca i pomera dok leži pa je ne ostavljajte nezaštićenu na krevetu.
Beba je otkrila i svoj glas te ga u svakoj prilici praktikuje. Često koristi slovo m, p i b kada je nesrećna, a j i k kada je srećna. Govorite, pevajte, igrajte se – ponovite svaki zvuk koji beba kaže.
Beba se smeje sve više. Često joj ponavljajte rime, opet i opet. Igrajte se pozdravljanja, pozdravite je svaki put kada ulazite u sobu.
Oduševljena je svojim telom, naročito prstima. Privlače je objekti u pokretu, prati pogledom igračke ispred očiju, jako je znatiželjna za svet oko sebe.
Počinje hvatati svoju odeću. Može držati zvečku ako joj je vi stavite u ruku. Zabavite se s papirom, šuškajte s njim pa objasnite šta radite i onda ponovite šuškanje. Bebina koža je vrlo osetljiva, oseća različite teksture i materijale. Kupite ili izradite papučice koje šuškaju (imaju zvončiće u sebi) pa joj pokušajte objasniti da to njena nožica proizvodi zvuk.

Od 3. do 4. meseca
U ovom razdoblju vaša beba prepoznaje lica porodice i mesta, a nešto više je budna preko dana. Voli se smejati.
Mozak i oči mogu sve više, uključujući i raspoznavanje veličina i oblika. Igrajte se sa kartama, napravite četiri karte na kojima nacrtajte oblike (krug, trougao, romb) tako da dole bude jedan manji, a gore veći oblik i obrnuto (crtajte u plavoj ili crvenoj boji) pa redom pokazujte karte bebi.
Beba je usvojila rituale kao što su hranjenje i kupanje, i dalje opisujte uvek šta radite.
Najdraža bebina igra je skrivanje, stavite ruke preko lica pa recite: «Gde je mama?», a onda brzo sklonite ruke sa lica i kažite: «Tu sam!». Možete bebi pokazati slikovnicu jarkih boja i pričati priču.
Kružite prstom oko bebinog dlana (nežno držite dlan otvoren), pevajte neku brojalicu. Isto tako pevajući možete dirati bebine nožne prstiće.

Od 4. do 5. meseca
U ovom razdoblju vaša beba se počinje više koncentrisati, obožava igre i zabavu.
Njeno telo je ojačalo pa se možete igrati igru kotrljanja. Na jednu stranu pa na drugu, neka se kotrlja na mekanoj podlozi. Vreme je i za zabavu prilikom kupanja. Lagano se prskajte i mekanim sundjerom masirajte telo vaše bebe. Nežno savijajte bebina kolena u vodi i ohrabrite je da udara (dok tata pridržava leđa i vrat).
Lezite potrbuške preko puta vaše bebe. Odignite ruke i noge malo od podloge kao da ste avion, podignite i glavu, pozovite bebu imenom i pokažite joj što da radi. Svaki pokušaj nagradite osmehom. Igrajte se držeći bebu na svojim kolenima, pevajte neku pesmicu (điha-điha).
Vreme je za igre s loptom ili kockicama od različitih materijala. Dajte bebi da opipa i oseti različitost tekstura (guma, tekstil ...). Ponavljajte igru sa šuškavim papučicama, lezite zajedno na leđa i objašnjavajte joj šta se događa (povezanost zvuka koji se čuje s njenom nožicom).
Navucite najobičniju čarapu na ruku (živih boja) i napravite malu predstavu, ako imate sličnu lutkicu, npr. mačke, opišite i demonstrirajte kako mijauče mačka: mijau –mijau.
Ne zaboravite masirati svoju bebu, lagano deo po deo tela objašnjavajući joj šta radite i koji deo tela masirate.

Od 5. do 6. meseca

Vaša beba shvata da postoji više ljudi u njenom životu iako ih trenutno ne vidi. Polako počinje sedeti. Sve bolje koristi obe ruke.
Dopustite bebi da vas dira po licu i kada to učini recite joj zdravo. Stavite ogledalo u poziciju odakle se može videti u njemu. Koristite prve male slikovnice različitih materijala koje može opipati, pričajte joj o životinjama koje su tu nacrtane i kako se svaka od njih ispušta zvukove.

Nazovite svaki prstić nekim imenom, pa otpevajte pesmicu za svaki bebin prstić. Isto tako i sa prstićima na nogama.
Pričajte i pričajte, šta radite, ponavljajte neke fraze, igrajte igru s rukama, neka udara dlanom o dlan. Snimite svoj glas, kako nešto pevate ili pričate, isto tako i tatin pa povremeno pustite bebi. Ona sada raspoznaje vaše glasove.
Uzmite igračke koje kada se pritisnu ispuštaju zvukove, pomozite bebi da pritisne i proizvede zvuk, u početku će joj biti jako teško ali brzo će postati pravi majstor.
Pokažite joj kako se igra kockicama, prvo će ih samo gledati i okretati u rukama, a potom i s vremenom slagati jednu na drugu.

Bebini zubići

Kad će mojoj bebi izrasti prvi zubić?

Najčešće se prvi zubić pojavi kada beba napuni šest meseci. To onda bude donji centralni zubić, a za njim stiže i drugi donji sekutić. Kada počnu da rastu, novi zubići se pojavljuju na svakih mesec dana, tako da do prvog rođendana vaš bebac će imati oko 6 zubića.

Koja je normalna dinamika rasta bebinih zuba?

Prvo će bebi nići četiri centralna (dva donja pa dva gornja sekutića) kad beba bude imala 6 - 7 meseca. Potom slede četiri bočna sekutića u periodu oko 8. meseca. Četiri kutnjaka se pojavljuju od 10. do 14. meseci starosti bebe a nakon njih niču četiri očnjaka i to od 16. do 20. meseca. Poslednji će izrasti četiri kutnjaka u periodu od 24. do 30. meseca.

Ovaj redosled i vreme pojavljivanja zuba su zlatni prosek - sve bebe se razlikuju. Neke bebe još uvek nemaju zubiće i posle godinu dana starosti, dok se čak dešava da se beba rodi sa zubićem ili dva u vilici.

Moja desetomesečna beba još uvek nema nijedan zub, da li je s njenim razvojem sve u redu?

Za razliku od telesnog rasta i razvoja, rast zuba ne zavisi od toga da li se dete dobro hrani i da li je zdravo - zubi se pojavljuju kada je pravi trenutak za to. Nekim bebama prvi zub ne izraste do prvog rođendana, ali to ne znači da su zaostale u razvoju.

Ukoliko posetite zubara, uverićete se da zubići postoje u bebinoj vilici i da će se pojaviti u svoje vreme.

Moja beba je imala zub kad se rodila, da li taj zubić treba da se vadi?

Mali broj beba se rađa sa zubićem u vilici. Ako je zubić klimav, mora da se izvadi da ga beba ne bi progutala. Praznina na mestu zuba ostaće tako do rasta stalnog zuba u školskom uzrastu. Ali ako je tzv. natalni zub čvrst, ne bi trebalo da predstavlja problem.

Kako da razlikujem simptome neke bolesti i nicanje zubića?

Simptomi rasta zuba obično su blagi. Međutim, bebe u šestom mesecu počinju da gube imunitet koji su nasledile od majki. Kako zubi počinju da rastu u tom periodu, često se dešava da se bebe tada često razboljevaju. Roditelji umeju da podcene simptome bolesti i da ih pripišu rastu zuba, ali budite oprezni - ukoliko beba ima temperaturu ili neobično plače, vodite je obavezno kod lekara.

Kako da znam da su bebi "krenuli" zubići?

Uglavnom ne bi trebalo da bude većih problema prilikom rasta zuba, tek kada joj izbijaju kutnjaci, beba može da ispolji neke od sledećih simptoma:

- blagi porast temperature - može da se javi neposredno pre izbijanja zuba. Ako beba dobije groznicu treba da odete lekaru

- beba će verovatno da bude zlovoljna, neće dobro spavati i zahtevaće dodatnu pažnju noć ili dve - ukoliko neprekidno plače, javite se lekaru!

- bebine desni mogu da izgledaju tamno ružičasto i pomalo natečeno

Moja beba sve što uhvati u ruke stavlja u usta, da li to znači da su počeli da niču zubići?

Bebino žvakanje svega čega se dohvati nije znak da joj rastu zubi, mišljenje je većine stručnjaka koji taj postupak smatraju stadijumom u oralnom razvoju deteta.

Ima li neke veze sa nicanjem zubića crveni osip na bebinim obrazima?

Kao ni trpanje u usta svega što uhvati u ručicu, tako ni crveni osip na bebinim obrazima nema nikakve veze sa nicanjem zubića. Stručnjaci smatraju da to crvenilo izaziva jedna vrsta virusa.

Kako bebi da ublažim „probleme“ vezane za nicanje zubića?

- Dajte bebi koricu hleba da žvaće

- Može da pomogne, a i zabavno je, žvakanje specijalnog gumenog prstena koji je prethodno ohlađen u frižideru. Hladnoća će joj ublažiti bol u desnima. Ni slučajno nemojte da umačete prsten u med.

- Nanesite specijalan gel na desni svoje bebe čistim prstom. Gel će desni bebe privremeno utrnuti.

- Ako beba ne može da se smiri, dajte joj dozu nezašećerenog paracetamola

- Ako sve ovo ne uspe, obratite se lekaru.

s.graphiq.com

Kako da zaštitim dete od hladnoće?

Da li treba i zimi da šetamo bebu?

Bakice iz vašeg ulaza verovatno ne bi se složile sa nama, ali verujte, vašu bebu morate svakog dana izvoditi na svež vazduh, i to počev od druge nedelje nakon izlaska iz porodilišta.

Sa bebama koje su se rodile zimi treba biti malo oprezniji i treba sačekati sa izlascima dok beba ne napuni mesec dana. Dužinu boravka treba postepeno povećavati iz dana u dan i tako navikavati dete na svež vazduh.

Niske temperature nisu prepreka za šetnju, sve dok temperatura ne padne ispod -10 celziusovih stepeni. Jedina prepreka zimi jesu vetar, kiša ili susnežica, kao i magla i snežna mećava.

Pošto je zimi oko podneva najtoplije, pokušajte bebin ritam da uskladite s tim i da se šetate svaki dan oko podneva.

Šetnje sa mamom i tatom, ili sa bakom i dekom poboljšavaju opšte stanje deteta, jer svež vazduh utiče na apetit, san, raspoloženje, kao i na otpornost prema infekcijama.

U šetnji beba uči zvukove, predmete, okolinu, upoznaje spoljašnji svet kao i svet nju.

Kako da oblačim dete zimi?

Pošto se mališanima do dve godine telo teško prilagođava niskim temperaturama i brzo se hladi, treba ga dobro utopliti višeslojnom garderobom.

Skafander je tokom zime uvek dobrodošao jer sigurno štiti bebina leđa.

Kapa, šal i rukavice su nezaobilazan deo garderobe zimi, a od izuzetne važnosti je i obuća za sneg koji treba da bude topala, a ako vaše dete već uči da hoda, onda i nepromočiva.

Ako vaše dete već hoda i uživa u snegu, u slučaju da se njegova odeća ili obuća pokvase, a nisu nepromočivi, dete treba odmah presvući. Pametno je rukavice vezati za vunenu nit, i provući kroz rukave skafandera, kako ih ne bi izgubili!

Dete po pravilu treba oblačiti onako kako se i roditelji oblače. Ipak, čak i ako je napolju samo prohladno, mala beba mora da nosi kapu.

Ako je temperatura oko nule, bebine uši obavezno treba da budu pokrivene kapom, ruke rukavicom, a vrat šalom. Kada duva vetar šalom se može umotati i bebino lice, ali se ne sme blokirati nosić.

Svakako u zimsko doba ponesite u šetnju i zaštitu za kolica, pa u slučaju da naiđe neko nevreme, možete da zaštitite svoju bebicu.

Isto tako, ako tokom šetnje postaje toplije, možete jedan od slojeva odeće da skinete sa bebe.

Kada uđete u neki topli prostor, pa makar i na nekoliko minuta, bebu treba malo raskomotiti.

Morate voditi računa i da bebu ne utopljavate previše, jer može da bobije toplotni udar.

Eksperti tvrde da pretopljavanje bebe u zimskim mesecima, kada su grip i druge respiratorne infekcije najrasprostranjenije može da vodi do sindroma iznenadne smrti bebe (SIDS).

Koliko vremena treba provedemo zimi na svežem vazduhu?

Koliko vremena ćete provesti na svežem vazduhu zavisi od toga kakva je spoljašnja temperatura. Ako je temperatura niska, ni dobro umotana beba ne bi trebala dugo da boravi napolju.
Ako su bebine ručice topluškaste, i beba se očigledno dobro oseća, to znači da možete još da boravite na svežem vazduhu.

Ako su bebine ručice hladne, ona je mrzovoljna i kenjkava verovatno joj je dosta svežeg vazduha (sem ako nije gladna, žedna ili ukakana) i treba da se vratite toplini svoga doma. Ako počinje da plače savkako završite sa šetnjom.
Neka vas ne zbuni ako bebin nosić curi kada ste na hladnom, kada uđete u topli stan trebalo bi da prestane.

Da li i bebinoj koži treba specijalna zaštita zimi?

Bebina koža može da postane suva i da ispuca zbog vetra. Zbog toga koristite neku masniju bebi kremu za kožu.

Ako beba koristi dudu, ili ako joj rastu zubići i curi pljuvačka treba s vremena na vreme obrisati obraze, da ne bi ispucala koža.

Ako ste na zimovanju negde gde ima puno snega, dete kao i vi treba da koristi zaštitne naočare kao i zaštitnu kremu sa velikim uv faktorom.

Za izbor i korišćenje zaštitne kreme konsultujte se sa svojim pedijatrom jer kao i kod odrašlih i koža bebe se razlikuje.

Sapun i hemikalije isušuju kožu, zato ih u zimskom periodu treba koristiti umerenije. Posle kupanja nemojte trljati bebinu kožu, samo takpati i tako sušiti da ne biste nadražili suvu kožu.

Poželjno je vlažiti vazduh u bebinoj sobi tokom zimskih meseci, da bi bebi olakšali disanje.

Koji opasnosti prete zimi mojoj bebi?

Treba ozbiljno da vas zabrine ako bebin nosić, uši, obrazi, ili prstići postanu vrlo hladni i poprime žućkaso-sivo boju. Ovo ukazuje na promrzlinu i može da izazove ozbiljne ozlede.

U tom slučaju bebu treba hitno ugrejati: raskopčajte svoj kaput i zagrlite svoju bebu i podižite joj telesnu temperaturu pomoću vaše telesne temperature i što je moguće pre idite kod doktora ili u hitnu službu.

Ako nemate mogućnosti da hitno stignete kod doktora pokušajte kući da utoplite bebu, ali nikako naglo, jer to može da pogorša situaciju.

Promrzli deo tela treba zagrejati u vodi koja je topla malo iznad normalne telesne temperature nikako viša od 39 celsiusovih stepeni (obavezno koristite termomer!) ili treba koristiti obloge iste temperature, koje ne treba pritiskati.

Treba koristiti obloge sve dok koža ne povrati boju i obavezno treba bebi dati da sisa ili da pije topao (nikako vreo!) napitak.

Ako bebina koža dobije crvenu boju, plikove ili postane natečena, vreme je da je pogleda lekar – najbolje bi bilo da vas poseti kod kuće, da ne morate opet da iznesete bebu na hladan vazduh.

Da li vaše dete ima poremećaj spavanja?

Šta je poremećaj spavanja - apnea?

Apnea koja se javlja u toku spavanja potencijalno je opasan poremećaj, jer postoje poteškoće sa disanjem, tačnije dolazi do prekida u disanju.

Postoji tri vrste apnee: opstruktivna (koja je i najčešća) – kod koje dolazi do blokade grla za vreme spavanja, što onemogućava protok vazduha; središnja, koja se javlja veoma retko, a tokom koje ne dolazi do blokade grla, već mozak tokom spavanja ne šalje signal za disanje i najčešće je praćena srčanim i neurološkim poremećajima i treća vrsta apnee koja je kombinacija prethodne dve.

Šta je uzrok opstruktivne apnee?

Uvećani krajnici obično su uzročnici problema sa spavanjem
Uzrok opstruktivne apnee može da bude bilo šta što fizički blokira vazduh i stvara poteškoće detetu da udahne. Deci obično problem predstavlja uvećan treći krajnik kao i otečena druga dva krajnika, koji prilikom spavanja blokiraju protok vazduha. U nekim slučajevima krajnici su prirodno uvećani, a razlog mogu biti i infekcije ili alergije.

Nekada i gojaznost može biti razlog za pojavu apnee.

Kako da znam da moje dete ima poremećaj spavanja?

Najprepoznatljiviji znaci su problemi sa disanjem, tačnije pauze od oko desetak sekundi u disanju tokom spavanja i hrkanje, koje međutim ne upućuje na apneu u 100 % slučajeva. Da biste bili sigurni da dete ima ovaj poremećaj spavanja potrebno je pratiti stanje i toku dana i noći.

Koji su najčešći simptomi apnee?

1. Dnevni simptomi koji ukazuju na apneu:

* poteškoće prilikom buđenja
* glavobolje tokom dana, a naročito ujutru
* agresivnost, uznemirenost, razdražljivost
* pospanost tokom dana
* pričanje kroz nos i disanje na usta
* depresivnost ili hiperaktivnost

2. Simptomi koji se javljaju u toku noći su:

* Glasno hrkanje
* Na trenutke dolazi do prestanka disanja u trajanju od nekoliko sekundi
* Spavanje sa otvorenim ustima
* Noćne more
* Znojenje
* Kašalj i gušenje
* Ubrzano lupanje srca
* Spavanje u neuobičajenom položaju (obično je glava u čudnom položaju)

Da li je ovaj poremećaj spavanja opasan?

Apnea može da dovede do problema sa ponašanjem, koncentracijom, učenjem...
Većina dece sa apneom ima blage simptome koje jednostavno vremenom prerastu, jer se obično ovaj poremećaj javlja od treće do šeste godine, kada se javljaju problemi sa uvećanim krajnicima koji su najčešći uzrok apnee.

U nekim slučajevima, međutim ovaj poremećaj spavanja može da prouzrokuje probleme sa učenjem, koncentracijom, ponašanjem, rastom kao i srčane, probleme sa plućima i povišenim krvnim pritiskom.

Kako se leči apnea?

Svakako dete treba obavezno odvesti lekaru, ako posumnjate da vaše dete ima probleme sa spavanjem, jer će vas posavetovati koji metod lečenja je najbolji za vašeg mališana.

U 90 % slučajeva nakon nakon vađenja krajnika problemi sa spavanjem nestaju. Neki mališani pak moraju da koriste aparat koji omogućava nesmetano disanje u toku spavanja.

cdn.skim.gs

Koliko sna je potrebno bebi?

Koliko moja beba treba da spava tokom dana, a koliko u toku noći?

U prvim mesecima života beba spava i po 7 sati u toku dana
Roditelje često brine da li njihova deca dovoljno spavaju i koliko je uopšte dovoljno? Postoji uopšteni vodič, koliko bi vaša beba trebalo dnevno da spava. Naravno svako dete drugačije, nekom je potrebno malo više, a nekom malo manje sna.

U prvoj godini, tačnije u prvim mesecima beba spava dosta tokom dana, pa vam se čini da spava po ceo dan, a kako je dete starije, produžava se noćno spavanje.

Novorođenče do mesec dana: U prvim nedeljama, Vaš mališan će verovatno spavati oko 15-16 sati na dan. Oko 8 sati u toku noći (uz povremene prekide za hranjenje, presvlačenje...) i oko 7 sati u toku dana (naravno ne svih 7 sati odjednom već raspoređeno tokom dana).

Beba do tri meseca: Vašoj bebi je još uvek potrebno oko 15 sati sna, s tim da se noćni san produžava na oko 9 sati (uz noćni podoj, presvlačenje...), a dnevno spavanje se malo skraćuje.

Beba do šest meseci: Šestomesečnoj bebi je potrebno oko 14-15 sati sna na dan. Međutim, sada noćno spavanje traje oko 11 sati, a dnevno oko 3-4 sata. Takođe, sada je beba mnogo živahnija u toku dana.

Beba do 9 meseci: Devetomesečnojm mališanu potrebno je dnevno oko 14 sati sna. Bebe ovog uzrasta spavaju oko 11 sati noću, ali se mnogo ređe bude u toku noći, a izuzeci su faze kada bebi izbijaju zubići, kada joj je hladno ili toplo u toku noći i ako oseti glad u toku noći.

Beba do 12 meseci: Mališan od godinu dana spava oko 2-3 sata u toku dana (obično u toku popodneva, ili oko sat vremena prepodne i sat vremena popodne) i tokom noći oko 10-11 sati.

Da li mogu nešto da učinim da moja beba ujutru duže spava?

Većina roditelja se žali kako se njihove bebe suviše rano ujutru bude. Postoje dve vrste mališana: oni koji su jednostavno ranoranioci i oni koji se bude pre nego što se naspavaju.

Da biste bili sigurni da se vaša beba dovoljno naspavala, posmatrajte njene reakcije u toku dana. Ukoliko izgleda pospano, ili ponovo zaspi sat-dva nakon buđenja moguće da joj nešto smeta, pa se potrudite da shvatite razlog (postoji mogućnost da joj smeta svetlost ujutru, ili joj je puna pelena, ili je probudi neko od ukućana ko rano ustaje).

Ukoliko Vam smeta što Vaš mališan tako rano ustaje, pokušajte postepeno da pomerate odlazak u krevet, naročito ako beba ide na spavanje već oko 7-8 sati uveče, potpuno je normalno da oko 5-6 bude odmorna i razdragana. Međutim, ipak vodite računa da beba ne ide suviše kasno na spavanje, najkasnije do 10 sati.

Da li mogu da naučim dete zdravim navikama spavanja?

Dete bi već od 6. meseca trebalo polako navikavati na svakodnevni ritual spavanja. Ta strategija bi trebalo da podrazumeva:

Noćni ritual

Vaše dete bi trebalo svako veče u otprilike u isto vreme da ide na spavanje. Svako veče praktikujte iste rituale, čak i kada niste kod kuće. Deca vole kada im se navike ne menjaju, tačnije vole kada mogu da predvide kada i šta će se desiti.

Dnevni raspored

Pokušajte da napravite plan dana kada dete spava, jede, igra se, kupa i odlazi na spavanje. Kada se pridržavate nekih dnevnih pravila, dete će vremenom naučiti kada šta radi, znaće kada je vreme za spavanje, pa neće biti nervoze, plača...

Naučite dete da se samo uspava

Pokušajte da postepeno naučite dete da se uspava samo. To ne samo da će biti korisno za vas, jer nećete morati uveče da ga do iznemoglosti ljuljate, nosite, pevate mu, već i za mališana. U tom slučaju mališan i ako se probudi u toku noći, neće plakati tražeći vas, nego će moći da se smiri sam.