Vikanje na decu negativno utiče na razvoj njihovog mozga

Ne samo da vikanje na dete ne znači da ste u pravu već upotreba visokog tona kao edukativne metode može da bude potpuno kontraproduktivna. Kada vičemo na decu priznajemo da smo svi izgubili kontrolu – i deca i mi.

Vikanje je u stvari znak da smo očajni i da ne znamo šta da radimo. Osim toga, dokazano je da deluje negativno na razvoj mozga dece.

Puno je situacija u kojima roditelji mogu da povise glas, ali je ustanovljeno da su izolacija majke i nervna iscrpljenost glavni razlozi. Veliki broj roditelja priznaje da se iza njihovih vrisaka kriju stres i umor. Ovo znači da uzrok našeg vikanja nije toliko ponašanje deteta koliko naša nemoć da se izborimo sa situacijom, verovatno zato što su naši emotivni i kognitivni resursi na izdisaju.

Vikanje utiče na psihološki i umni razvoj dece
Američka studija vođena na Univerzitetu Pitsburg otkrila je da je redovno vikanje na decu, radi uvođenja discipline, rizično za njihov psihološki razvoj i izaziva ili agresivno ili previše povučeno ponašanje. Svakodnevno podizanje glasa uzrokuje probleme u ponašanju kod adolescenata od 13 godina ili simptome depresije kod onih od 14.

Povrh toga, otkriveno je i da vikanje ima tendenciju da pogorša poslušnost dece, umesto da smanji probleme. Konstantovano je i da toplina, ljubav i emotivna podrška roditelja ne smanjuju psihološki efekat vikanja. Ovo znači da se ožiljak koji ostavlja vikanje ne uklanja zagrljajem ili iskazivanjem ljubavi.

Još jedna studija Medicinske škole Harvard (Harvard Medical School) napravila je korak napred i upozorila da verbalno zlostavljanje, kao i vikanje i ponižavanje, može značajno i trajno da izmeni strukturu dečijeg mozga.

Zašto vikanje ovoliko utiče na decu?
Kada su deca mala ona nisu u stanju da razlikuju vikanje i ljubav. Ona u stvari ne razumeju da to što roditelj viče ne znači da ga ne voli i da može da bude umoran ili da grdi dete zbog pogrešnog ponašanja. Ovo nerazlikovanje može da izazove osećanje straha i stres. Stručnjaci smatraju da su promene u strukturi mozga uzrokovane preteranim oslobađanjem kortizola, hormona stresa, tokom prvih godina života.

Kako prestati sa vikanjem na decu?
Zapamtite da vikanje znači gubitak kontrole. Vika nije nikakva edukativna ili vaspitna strategija već znak da je situacija izmakla kontroli. Ako ste svesni ove razlike možete bolje rešiti situaciju.

Obratite pažnju koji su to momenti ili situacije u kojima najviše vičete. Istraživanja su pokazala da roditelji obično viču u određenim momentima u toku dana – za vreme doručka, pre odlaska u školu ili uveče. Obraćanje pažnje na vašu “šemu vikanja” će vam pomoći da otkrijete uzroke tog ponašanja. Najčešću uzroci su žurba, stres ili umor.

Dajte sebi dovoljno vremena da se smirite. Veoma je važno da obratite pažnju na znakove koji vam pokazuju da gubite kontrolu. Pre nego što dopustite da emotivna strana mozga preuzme kontrolu, odvojite nekoliko trenutaka da se smirite. Dišite duboko i, ako je potrebno, izađite iz prostorije.

Ne očekujte previše. Nekada je glavni izvor frustracije razlika između očekivanja i stvarnosti. Moguće je da ste iznervirani jer ste, na primer, očekivali da dete uradi samostalno svoj domaći ali nije. Zbog ovoga je bolje da uvek imate na umu da je dete samo dete i da ne radi stvari zbog nepoštovanja ili neposlušnosti već zato što još uvek nije sazrelo.

Ne osećajte se krivim. Oslobodite se osećanja krivice jer ono samo povećava tenziju. Svakome može da se desi da nekad podigne glas, važno je samo da to ne postane pravilo. Nije lako biti roditelj i ne treba težiti savršenstvu, dovoljno je samo da težite ka tome da uvek pokažete najbolju stranu sebe.

izvor:mojpedijatar.co.rs