Stidljivost nije mana

Ako je vaše dete po prirodi stidljivo, ne trudite se da ga promenite, jer je to unapred osuđeno na neuspeh. Ali, možete mu pomoći da u određenim situacijama to prevlada kako ga ova osobina ne bi ometala u socijalnim odnosima.

Za početak, razmislite da li je dete oduvek takvo ili je postalo nakon nekog traumatičnog iskustva (dešavanja u školi, razvoda roditelja, bolesti, smrti bliske osobe, problema u porodici…) U drugom slučaju razgovarajte sa njim i ako je potrebno, potražite stručnu pomoć kako biste rešili uzrok.

Urođena stidljivost ima svoje prednosti, takvo dete je manje problematično u školi, uglavnom je saosećajno i sklono promišljanju. Ali, ne snalazi se najbolje u novim situacijama i ima manje drugova od svojih vršnjaka.

Bernardo Kardući, sa Instituta za istraživanje stidljivosti na Indijana Univerzitetu, savetuje mame i tate da ne vrše pritisak na dete, već da ga nauče veštinama komunikacije.

– Dajte mu šansu da vežba tako što će u prodavnici on platiti račun ili u kafiću naručiti sok. Pohvalite ga kad to uradi kako treba i ne kritikujte kad “omane”. Jačajte mu samopouzdanje podsećajući ga na ranije situacije u kojima se lepo snašlo. Kažite mu da ste se i vi kao dete slično osećali i objasnite kako ste uspeli da prevladate stidljivost – savetuje američki psiholog.

I najvažnije, pokažite ljubav i razumevanje. Jasno stavite malom stidljivku do znanja da nije lošiji od druge dece, jer ako oseti da ga gledate ispod oka što nije pričljiv i harizmatičan, verovatno će se još više zatvoriti u sebe.