Zašto dete slabo jede i trikovi da to promenite

Jedan od češćih problema sa kojima se roditelji susreću jeste odbijanje njihovog deteta deteta da jede. Ali zašto se to dešava i kako da utičemo na to?

Sigurno ste bar nekad čuli roditelje kako se žale da dete ništa neće da jede i da prilikom ručka ne znaju “ko koga jede” – dete obrok ili obrok njega. To, istni za volju, može biti objektivno mišljenje i konstatacija i stvaran problem. Ipak, ima često i onih situacija kada dete ne jede onako kako i koliko je to roditelj zamislio.

Kako to razgraničiti?

Ukoliko dete zaista slabo jede i ima loš apetit, to će uticati vremenom na njegovo zdravlje, imunitet, raspoloženje, energiju. Svakako, ne treba da čekate da se to desi da biste reagovali, već je dovoljno da imate tačan uvid u to šta je ono zaista pojelo tokom dana. Tada je vreme za savetovanje sa pedijatrom.
Ukoliko je slab apetit deteta ipak samo loša procena, ono će uprkos tome što “nije ništa jelo” biti zdravo, pravo i puno energije.
Uzroci odbijanja hrane

Razloga zašto dete odbija da jede hranu koju mu ponudite ima više, a ovo su neki od njih.

Nedostatak rutine

Obroci bi trebalo da su ravnomerno raspoređeni tokom dana, a poželjno bi bilo i da budu svojevrsna rutina. Kada to kažemo, trebalo bi da postoje određeno vreme kada dajete detetu da jede i određeno mesto gde se to radi. Na ovaj način utičete na njegov bioritam. Nedostatak ovakve rutine može da dovede do toga da dete shvati obrok kao prilično proizvoljnu aktivnost koju radi (ili ne radi) bilo kad i bilo gde. A nekad jednostavno misli da mu nije vreme za to!

Previše grickalica

Svi roditelji vole da udovolje svojim mališanima kupujući im grickalice i slatkiše koje vole. Ipak, čak i oni treba a imaju svoj tajming u toku dana i ne treba da budu ceo dan na dohavat ruke, a ponajmanje rešenje tipa: “Neka jede bar nešto!”

Greška!

Prvenstveno jer mnoge od tih grickalica uopšte nisu zdrave, a zatim i zbog toga što celodnevno grickanje praznih kalorija svakako neće povoljno uticati na apetit mališana. Onda kada bude trebalo da sedne za sto i pojede neki konkretan obrok, ono će već biti sito, a vi nervozni!

Medicinski razlog

Ponekad je bolest očigledan uzrok lošeg apetita i jasno je da dete nema energije ni volje da jede. Možda ga muči stomak ili povraća, možda mu je zapušen nos i ne može da savlada disanje i žvakanje u isto vreme. Ipak, ponekad se neki uzroci mogu prevideti, posebno ako je dete malo i ne ume rečima da objasni baš šta mu fali, kao recimo izbijanje novog zuba ili bolovi u grlu koji zahtevaju lečenje .

Senzorni razlog

Među malim izbirljivcima koji ne jedu ima i onih koji su jednostavno previše osetljivi na izvesnu hranu. Nekima smeta miris, nekima ukus hrane, neki ne bi ni u ludilu pojeli nešto što je zeleno ili crveno, nešto što ima seme, a nekima smeta tekstura hrane i način na koji je osećaju u ustima.

Vrlo često problem je i u samom žvakanju hrane. Ukoliko primetite da se dete nakon pokušaja žvakanja davi hranom ili je ispljune, ne mora d znači odmah da mu se ne sviđa i da je izbriljiv. Možda jednostavno ne može da je savlada, pa treba da je ponudite spremeljenu na drugačiji način.

Stres

Kao i kod odraslih i kod dece nedostatak volje za hranom i manjak apetita može biti posledica nekog stresa za njega. To može biti i neka vama radosna stvar kao što je dolazak na svet njegovog brata ili sestre, polazak u vrtić ili školu, preseljenje, ali i one očigledno stresne situacije kao što je smrt bliske osobe, razvod roditelja ili nešto slično. U ovom slučaju treba se pozabaviti uzrokom samog stresa i ostaviti detetu prostora i pomoći mu da se izbori sa svojim emocijama. Kada to razreši i apetit će doći-

Previše distrakcija

Danas smo okruženi uređajima na sve strane i nije neobično da imamo televizor u prostoriji u kojoj se jede. Sve i da njega nema, tu su telefoni, tableti, računar, a ometači mogu biti i igračke za stolom. Jasno je da dete neče mnogo mariti za svoj tanjir i sadržaj u njemu ukoliko je fokusiranio na druge stvari.

Umor

I ovo može biti razlog da dete odbije da jede, jer je jednostavno iscrpljeno i preumorno – bilo da je to zbog celodnevne igre i trčanja po njegovoj volji ili zbog obaza u školi i van nje. Ipak, nakon odmora, želja za jelom trebalo bi da se vrati, a ako je dete svaki dan umorno, to je ipak signal da nešto nije u najboljem redu.

Nedostatak fizičke aktivnosti

I dok je sa jedne strane umor razlog zašto dete neće da jede, sa druge imamo i kao značajn faktor potuno odsuvo fizičke aktivnosti i celodnevno sedenje ispred ekrana. Na žalost, ova pojava sve češća. To usporava metabolizam, a samim tim i smanjuje potrebu za hranom kao izvorom energije.

Faza razvoja i odrastanja

Manje ili više, sva deca prođu kroz “E baš neću” fazu, koja između ostalih epizoda teranja inata ima i onu kada čvrsto stisnu zube i jednostavno neće da jedu. Srećom, faza su sa razlogom faze i prolaze, a na vama ostaje da ponudite zdravu i raznovrsnu hranu, budete dosledni i da ne posustajete.

Ma šta da je od gore navedenih uzroka problem, nemojte siliti dete da jede i nemojte mu govoriti da zbog toga nije dobro. Pribegnite malo suptilnijim metodama.

Ovi trikovi da ih nagovorite da jedu vam mogu biti od koristi.

7 načina da naterate dete da jedete
U zavisnosti od toga koliko godina ima dete, možete isprobati sledeće strategije. Neki od ovih trikova su pogodniji za mlađe, neki za starije, a vi testirajte.

Spremajte hranu zajedno

I još bolje – krenite u nabavku namirnica zajedno. Napravite od toga zabavu i igru. Možda dete ne može da secka i meša vruće stvari, ali može da sipa sastojke, da broji koliko kašika šećera je stavljeno, a da ne pričamo koliko zabavno može biti igranje sa testom. I nije važno ako ne ispadne savršeno, sigurni smo da će mališani sa zadovoljstvom pojesti ono što su sami pripremili.

Jedite zajedno

Obrok teba da bude porodična rutina i zajednički treuntak, a vi uzor na koji treba da se ugleda. Detetu će sigurno biti zanimljivije da radi ono što odarsli rade, nego da sedi samo za stolom i ispunjava vaša očekivanja.

Poslužite hranu na zabavan način

To podrazumeva malo mašte,ali može zaista biti super trik. Napravite lice od sastojaka u tanjiru – upotrebite špagete da dočarate kosu, kolutiće šargarepe za oči , komad paradajza za usta. Napravite kucu, macu, cvet ili bilo šta od hrane. Servirajte hranu u njihvom omiljenom tanjiru, nabavite pribor za jelo ili makar salvete sa omiljenim crtanim junakom. Poslužite neki “poseban specijaliet”: recimo obrok koji je je Snežana spremala patuljcima ili Marsovski đuveč koji daje siper moči. Šta god!

Dajte detetu opcije

Naravno, ne preterujte sa njima. Dve opcije su dosta. Ponudite za obrok dve vrste hrane i dajte detetu da bira. Tako mu ne dajete opciju da bira da li će uopšte da jede (to se podrazumeva) nego samo šta će da jede.

Ne terajte dete da jede

Ali polako! To ne znači da ne treba da poslužite obrok, ali nemojte od toga praviti teror i neprijatne scene. Veće su šanse da vaše dete zamrzi hranu,nego da stvari budu po vašem. Opet ponavljamo – neka obrok bude prijatna rutina i nešto što se podrazumeva, a ne nešto oko čega se pravi pitanje. Svaki dan jedite u približno isto vreme i jedite zajedno da dete vidi da i vi to radite. Probajte da ne dajete obrok onda kada nije vreme za to i ne jurite dete sa kašikom po kući ako nije pojelo za stolom. Možda neće odmah usvojiti ovu naviku, ali budite strpljivi – svima nam treba vemena da se nova navika usvoji. Samo imajte na umu da prisiljavanje stvara otpor.

Ne ucenjujte desertom

Ukoliko se služite taktikom “Ako pojedeš povrće i meso iz svog tanjira dobićeš kolač” možete upasti u zamku i tako poslati pogrešnu poruku da je baš taj desert najbolja hrana. Bolje je varijanta da dete razvije zdrav odnos prema hrani, a ne da jede radi nagrade. A ako već i nagrađujte desertom, neka to bude nešto zdravo!

Potrošite kalorije

Ukoliko niste u prilici da upišete dete na neki sport, ima alternative koja je besplatna. Trčanje po dvorištu, parku, oko zgrade, vožnja bicikla i jurcanje sa drugarima dobar su načim da se potroši energija i otvori apetit.

Sve u svemu, ukoliko ste uporni i dosledni, možete da utičete na to da li će dete da jede ili ne. Najvažnije je da obroci budu rutina, da postoji mesto i vreme gde se jede i da uvek budete dobar uzor svojoj deci. Ostavite posao, knjige i telefone i jedite zajedno, a vremenom će vam ovo biti dobra navika na koju ćete biti ponosni. Ukoliko predstavite obrok kao napor i neželjenu aktivnost, jasno kakav ćete odgovor dobiti. Neka, umesto toga, to bude opuštena i svakodnevna rutina do koje ćete postepeno doći.

I naravno, ukoliko primetite da navike u ishrani vašeg mališana ne napreduju i da utiču na njegovo zdravlje, ne oklevajte da se javite svom pedijatru i potražite savet i lekarski pregled. U celoj toj zbrci oko toga “ko koga jede”, možda vam je nešto i promaklo.

Izvor: mojpedijatar.co.rs