Zašto hrana iz pekare nije dobra za Vaše dete i koje su alternative?
Iako smo svi svesni značaja doručka kao prvog obroka, koji nam daje snagu za kvalitetan početak dana, vrlo često ubrzan način života dovodi do njegovog preskakanja ili pravljenja navike za kupovinom njegove brze, jeftine i lako dustopne varijante, koja nas sve vreba iz svuda prisutnih pekara.
Ovaj trend koji je većina populacije usvojila se učestalo sa roditelja prenosi na decu koja sve više, i u sve većem obimu, kao okosnicu svoje ishrane vide pecivo i raznorazne od peciva napravljene đakonije, koje ne samo da dovode do porasti gojaznosti među decom, već i utiču nepovoljno na njihov rast, razvoj i zdravlje u celosti. Iako dominantno korišćena kao zamena za prvi obrok, hrana iz pekare sve ćešče postaje prisutna i umesto večere, kada pored dugoročnih posledica, dovodi do otežanog i nekvalitetnog sna.
Gojaznost kao posledica zloupotrebe hrane iz pekare
Hrana iz pekare je bogata kalorijama, a slabo bogata nutritivnim elementima. Velika količina ugljenih hidrata od kojih je sastavljena prividno daje osećaj sitosti, ali uz dugoročne posledice. Brašno glavni sastojak svih pekarskih proizvoda se tokom procesa varenja pretvara u šećer koji se kao takav taloži kao prekomerna masno tkivo, a samim tim doprinosi i stvaranju insulinske rezistencije, koja je opšte poznata kao uvertira u dijabetes. Vrlo često pekarski proizvodi su,da bi se njihov ukus još više dopao širokoj populaciji, poboljšani dodavanjem i dodatnog šećera što dodatno utiče ne samo na razvoj gojaznosti već i povećava šanse za razvog dijabetesa. Neretko se u pekarskoj industriji danas koriste antifriz i gips kako bi se dobila boja boja ili lakše sjedinilo testo. Ne moramo da govorimo koliko su ove supstance štetne za zdravlje, posebno male dece.
Gluten i ostali vidovi preosetljivosti na pekarske proizvode
Jedan deo populacije ima dokazanu preosetljivost na gluten i njima je striktno zabranjena upotreba proizvoda koji u svom sastavu sadrže gluten. Upravo u dečjem uzrastu se veliki broj ovih preosetljivosti i ispolji, pa je stoga neophodno i kod dece koja nemaju ispoljenu ovu karakteristiku biti oprezan sa prekomernom upotrebom pekarskih proizvoda. Značajan deo populacije ispoljava reakcije na pekarske proivode u vidu nadutosti, subjektivno otežanog funkcionisanja, umora i pada koncentracije. Ovi simptomi mogu biti vezani ne samo za gluten, kako to većina ljudi pogrešno interpretira, več i za ostale sastojke koji se koriste u pripremi ovih proizvoda. Da bi se poboljšao ukus, i održala svežina, visoka je koncentracija aditiva i određenih emulgatora, koji pored toga što mogu davati osećaj težine, u određenom procentu populacije mogu izazvati i alergijske reakcije.
Trans masti kao preduslov kardiovaskularnih problema
U proizvodnji pekarskog asortimana, kako bi ukus bio još primamljiviji koriste se ogromne količine margarina. Ovaj, već dugi niz godina proizvod na lošem glasu je već dobro poznat kao tihi ubica zbog velikog sadržaja trans masti. Margarin ne samo da loše utiče na stanje kardiovaskularnog sistema, već se i poslednjih godina vezuje za povećanu stopu karcinoma. Povećava prisustvo slobodnih radikala ali i pro inflamatornih supstanci, koji povećavaju upalne procese. Koliko je on loš, govori i činjenica da dugo ostaje u istom stanju, upravo zbog toga što ga i mikroorganizmi izbegavaju.
Pecivo kao uzrok loše probave i smanjene koncentracije
Pecivo je čest uzrok nadimanja u stomaku, a učestalo je zapažano da izaziva i opstipaciju. Teško se vari, pa kada se jede pred san, utiče na njegov kvalitet. Previše pekarskih proizvoda umanjuje koncentraciju i efektivnost, a dugoročno povećava holesterol i utiče na mnoge metaboličke ali i kardiovaskularne bolesti.
Dobar plan ishrane i obrok kod kuće, smanjuju posete pekarama
Iako sigurno najlakše kupiti gotov proizvod u pekari, da bismo dugoročno ulagali u zdravlje naše dece, neophodno je obroke smišljati, planirati unapred i spremati ih kod kuće .Učite decu i svojim primerom da se jede kod kuće, a kada su napolju punog stomaka i rizik od ulaska od pekaru je manji. U doba pandemije kojoj svi svedočimo, svakako i da treba maksimalno izbegavati nepotrebno jelo i kada nemamo adekvatne uslove za pranje ruku. Ukoliko ponekad nemate drugu opciju od hrane iz pekare, izaberite ono što je od integralnog brašna i sa što manje priloga, posebno slatkih. Uvek je bolja alternativa napraviti domaći hleb ili pecivo, zato što smo onda sigurniji da znamo koji su pravi sastojci unutra.
Koje su alternative hrani iz pekare?
Ako uzmemo u obzir da je najčešća konzumacija ovih proizvoda ujutru, treba se podsetiti kako bi idealan doručak trebalo da izgleda. Doručak je obrok koji dopušta najveći opseg kombinovanja raznih namirnica. On mora da bude kombinacija ugljenih hidrata, proteina i masti a idealan odnos bi bio 25 % ugljenih hidrata, 25 % proteina i 50% povrća ili voća, koji nam daju minerale, vitamine i vlakna.
Žitarice možemo uneti i u vidu mekinja, koje pomešamo sa kiselim mlekom, toplom vodom i pridodamo semenke bundeve, suncokreta i neko suvo ili sveže bobičasto voće. Treba biti oprezan sa gotovim kašama, smesama koje su često bogate šećerima i aditivima. Pite od integralnih ili heljdinih kora mogu jednom do dva puta nedeljno biti dobar izbor .
Kada smo kod proteina, najbolji izbor su jaja koja se mogu pripremiti u različitim oblicima. Idealan dodatak se sastoji i od sirovog povrća u vidu zelene salate, paradajza, krastavca,rukole, koji obezbedjuju enzime za varenje, ali i mnogobrojne minerale.
Evo nekoliko, jednostavnih i brzih recepata koji mogu da zamene hranu iz pekare
Kiš bez kora
Potrebno vam je 4 jaja, 2 belanca, jedan čen belog luga, pola glavice crnog luka , jedna ipo čaša kefira, 100 gr sira po izboru, pola šolje spanaća i 100 g praške šunke. Po ukusu možete dodati slaninu i omiljene začine. Na dno posude stavite izdinstan luk i šunku, sir, a potom dodajte umućena jaja i kefir. Izmešajte sve da se lepo sjedini, dodajte začine po ukusu. Peći na 180 stepeni, 45 min.
Zapečena palenta
Potrebno vam je 250 g palente, 5 jaja, 200 g slanine, 2 šolje jogurta ili kefira, začini po ukusu. Možete dodati dodatno sir, seckanu papriku i rukolu.
Zagrejte rernu na 180 stepeni. Skuvajte palentu zajedno sa jogurtom, dodajte šolju ipo vode. Umutite jaja I dodajte dve kašike palente da se sjedini. Slalinicu ispržite, potom dodajte u smemu. Sve spojte i izmešajte, pa pecite 4o minuta.
Omlet bez jaja
Potrebno vam je 4 kašike brašna od leblebije, 1 čen belog luka, 300 g sira ( najbolje tofu), jedna šoljica sitno seckanog povrća po izboru ( čeri paradajz, rukola, pečurke, paprika…), 1 kašičica praška za pecivo, 1 kašičica suvog kvasca
Povrće ispržiti u tiganju, a ostale sastojke izblendirati. Staviti u modlice za pečenje I sve pomešati. Peći na 180 stepeni, 45 minuta
Izvor: www.mojpedijatar.co.rs