Stridor – zvuk koji se pamti

Stridor je stručni naziv za neprijatan, vibratorni zvuk koji se čuje kada vazduh prolazi kroz dušnik ili grkljan deteta. Hripanje je samo jedan od simptoma, ali kada se jednom čuje, teško se zaboravlja. Kako se radi o dramatičnom zvuku, roditelji obično brzo dolaze kod pedijatra, koji veoma lako postavlja dijagnozu – “sa vrata”, ali obavezno sledi i detaljan pregled.

Za razliku od šištanja (koje se čuje kod dece koja imaju astmu), stridor više podseća na struganje. Nekada se čuje nekoliko minuta, pa prestane, ali je mnogo češće prisutan satima. Kada se kombinuje sa kašljem, a to se veoma često dešava, nastaje prava drama za roditelje: dete kašlje kao da laje, a kod manjih klinaca je i promukao plač redovna pojava.

*Koji su uzroci stridora?

Suženje disajnog puta na nivou dušnika ili grkljana je uzrok stridora – dakle radi se o opstrukciji gornjih disajnih organa. Zapaljenje (inflamacija) je najčešći uzrok stridora, a daleko ređi, ali i mnogo opasniji je prisustvo stranog tela u ionako uskom grkljanu. Iako alergije češće napadaju nos i male i srednje disajne puteve, kod neke dece se stridor može javiti kao posledica otoka sluznice zbog ove reakcije.

Zapaljenje je obično prouzrokovano virusima ili bakterijama (što je srećom ređe). Veoma, veoma retko gljivice mogu da budu uzrok zapaljenja koje je praćeno stridorom, što se jedino dešava kod dece koje imaju drastično smanjenu funkciju odbrambenog sistema (imunodeficijencije).

Spektar stranih tela koje mogu uleteti u grkljan je veoma širok: od kikirikija do sitnih igračaka (ili njihovih delova), preko različitih biljaka, ali i kamenčića koji neodoljivo podsećaju na bombone.

*Kada dete treba što pre odvesti kod lekara?

Iako su retke, postoje situacije kada stridor zahteva neodložnu lekarsku intervenciju. Dovoljno je da se vidi jedan od sledećih primera, mada se nekada istovremeno kombinuje i više znakova:

– Dete ima visoku temperaturu (preko 39 stepeni). Ako se desi da se stridor i veoma visoka temperatura jave skoro istovremeno, ne treba čekati. Iako postoji varijanta da nije ništa strašno, lekar je taj koji će to proceniti. Važno je da se utvrdi da li se radi o jednoj retkoj, ali veoma opasnoj formi bakterijskog zapaljenja grkljana (epigotitis) koji traži neodložnu antibiotsku terapiju “jakim” antibioticima koji se isključivo daju kroz venu da bi što pre delovali.

– Pored stridora dete počinje da plavi oko usana i izgleda veoma loše. Ovo je siguran znak da u detetov organizam ne stiže dovoljno kiseonika. Zato ono dobija plavičastu boju kože, ali se menja i njegova svest – postaje naizmenično uznemireno i pospano, klonulo.

– Dete teško i ubrzano diše. Ovo mučenje deteta pri disanju (koje se stručno naziva dispnea) se veoma lepo vidi kada se dete skine, jer se međurebarni prostori ugibaju (uvlače), a i jamica ispod brade (na sredini gornjeg dela grudnog koša) se takođe ugiba u ritmu disanja. Ova ugibanja su reziltat ogromnog napora koji ulažu mičići koji učestvuju u disanju (pomoćna respiratorna muskulatura) i koji pokušavaju da proteraju vazduh kroz suženi deo disajnog puta. I ovo je znak teškog suženja gornjeg disajnog puta, pa je potrebno hitno započinjanje lečenja.

– Uvek kada stridor počinje posle hranjenja, ili ako se dete prethodno zagrcnulo pa počne da hripa. U tom slučaju je ono najverovatnije ubacilo u usta ono što tamo ne pripada – strano telo. Umesto u jednjak, opaki predmet je upao u grkljan i tamo se zaglavio. Sledi dramatična borba deteta za život, koja se očituje u grčevitom hvatanju vazduha, a neretko se vidi sluz koja izlazi iz usta. Tada su u pitanju minuti i treba što pre doći u bolnicu, najbolje u kliniku za uho grlo i nos, gde se brzo može intervenisati. Prisebniji roditelji mogu da probaju da isteraju strano telo tako što će okrenuti dete glavicom nadole i tupkati rukom (ne prekomerno jako) između lopatica. Ovo NE SME da odlaže odlazak u bolnicu ili ambulantu, a na putu do lekara se može pokušati sa “veštačkim disanjem”, mada je ono uglavnom neefikasno. Čak i sama sumnja da se radi o stranom telu je dovoljna za brzi odlazak kod lekara. Bolje da se vidi da stranog tela nema, nego da se dete uguši.

– Ako se stridor javi u sklopu snažne alergijske reakcije koja zahvata skoro ceo organizam. Tada dete obično ima i koprivnjaču, ali ako otekne sluzokoža grkljana može doći do teških posledica.

– Stridor kod veoma malih beba (u prvih par meseci) uvek traži pregled pedijatra, čak iako dete ne izgleda mnogo bolesno

– Iako nema gore navedenih znakova, roditelji treba da se obrate lekaru uvek kada im stanje deteta koje hripa, odstupa od uobičajenog.

Gde odvesti mališana?

Ako postoji sumnja na strano telo, pravo mesto je dežurna klinika za uho grlo i nos. Iako tamo nema pedijatra, ORL specijalisti poseduju znanje i odgovarajuće instrumente kojima se strano telo može uočiti i izvaditi.

U ostalim situacijama dete treba odvesti u dežurnu pedijatrijsku bolnicu gde će se napraviti brza dijagnostika i doneti odluka o vrsti lečenja. Kod teških opstrukcija gornjih disajnih organa, bez obzira na uzrok, skoro uvek se daje kiseonik (oksigenoterapija) da bi se sprečio glavni problem – nedovoljan priliv kiseonika koji je vitalan za organizam, pogotovo za mozak.

Da li je stridor uvek opasan za bebu?

Iako veoma dramatično zvuči, kod većine dece se ne radi o opasnom oboljenju. Za procenu njegove težine je odgovoran lekar, ali postoje situacije koje i roditelji mogu da prepoznaju kao uglavnom bezazlene, pa nije potrebno paničiti i odmah trčati kod doktora:

– Ako dete nema temperaturu

– Dobro je raspoloženo

– Traži da jede i pije i ne smeta mu dok guta

– Nema znakova otežanog i ubrzanog disanja

Ovakvo dete izgleda potpuno zdravo, pa da nema stridora niko ne bi ni primetio da mu nešto fali. Tada se obično radi o jednoj lakšoj varijanti virusnog zapaljenja grkljana (laringitisa) kada virus napadne glasne žice (i njihovu okolinu), a sve ostalo je uredu.

Postoji jedna varijanta urođene slabosti zida dušnika koja može biti uzrok stridora kod potpuno zdrave bebe. Naime, čvrstina zida dušnika zavisi od prstenaste hrskavice koja se nalazi ispod sluzokože. Njen razvoj je buran u prvoj godini života, a ako se desi da deo dušnika ne dobije adekvatan hrskavičavi “oklop” nastaje razmekšanje koje lako vibrira i parvi stridorozan zvuk. Radi se o potpuno bezazlenom fenomenu koji posle nekoliko meseci prolazi bez ikakve terapije. Naravno, pedijatar će postaviti pravu dijagnozu posle pregleda, ali nema razloga za paniku i trčanje userd noći u dežurnu ustanovu.

Šta roditelji mogu da urade sami?

Kada se radi o lakšim oblicima stridora, naročito ako dete nema visoku temperaturu, i ako nema bojazni od neželjenog unošenja stranog tela, obično se radi o krupu. Krup je varijanta laringitisa koji izaziva virus, a dete obično zahripa tokom noći, naročito tokom hladnog vremena. Tada je korisno dobro napariti kupatilo vrelom vodom, pa ga uneti da se malo “inhalira”. Potom treba izneti dete na prozor da nekoliko puta udahne hladan noćni vazduh. Kod skoro dve trećine dece stridor može prestati. Ako ovaj, pomalo čudan manevar (ipak nije za rubriku o zabludama) upali, na dobrom smo putu da dete prespava noć u miru.

Roditelji ne bi trebalo da sami daju lekove deci, osim ako se radi o ponovljenim epizodama, pa su mame i tate obučeni da se uhvate u koštac sa stridorom.

Ono što moraju da urade je sprečavanje malog deteta da dođe do komadića igračaka ili neadekvatne hrane koja može zapušiti grkljan i izazvati gušenje.

Srećom, najveći broj dece sa stridorom nije ozbiljno bolestan, pa stvarno ne treba paničiti, ali treba prepoznati situacije kada je neophodno što pre odvesti dete lekaru.

Dr Tanja Vukomanović, pedijatar