Prema prekorukama svetske zdravstvene organizacije, dojenje beba majčinim mlekom je izuzetno važno za rast i razvoj deteta i savetuje se u prvih godinu dana deteta.

Nakon šestog meseca se postepeno po šemi uvode ostale namirnice, a dužina nastavka dojena je na majci. Ukoliko majka iz određenog razloga nije u mogućnosti da doji bebu ili je neophodna dopuna, na tržištu su dostupne početne i prelazne formule u zavisnosti od uzrasta deteta. Kravlje mleko nikako ne bi trebalo uvoditi pre prvog rođendana, mada danas majke ovu granicu pomeraju sve više ka drugom rođendanu. Iako smo svi od malih nogu učeni koliko su mleko i mlečni proizvodi važni u piramidi ishrane, poslednjih godina je upravo mleko postalo jedno od najkontraverznijih namirnica.

Da li je kravlje mleko deci neophodno?

Samo unazad nekoliko decenija, niko ovo pitanje ne bi ni postavio, upravo zbog opšte prihvaćene činjenice da je mleko jako zdravo i neophodno detetu u rastu i razvoju. Ovu činjenicu potkrpićemo saznanjem da je mleko bogato kalcijumom koji je neophodan za rast kostiju, kao i obogaćeno Vitaminom D koji ima značajnu ulogu u mnogim procesima organizma uključujući i jačanju imunog sistema. Bogato je proteinima i važnim nutritientima pa je zato i vrlo omiljena namirnica decenijama unazad. Danas nažalost sve je više studija koje pokazuju da današnje mleko nije ni blizu po svom kvalitetu onome koje smo čak i mi kao deca konzumirali. Pedijatri i nutricionisti širom sveta sve više savetuju da se vitamini, minerali i proteini deci obezbeđuju i putem ostalih namirnica a da mleko ostaje u upotrebi kao neka dobra stara navika. Sve više se čuju i preporuke da je mleko do 12 godine opravdano, a da nakon toga mlečni proizvodi bi trebalo da preuzmu primat. Ne treba ni zanemariti studije koje savetuju da deca koja imaju različite oblike alergija, astmu, atopijski dermatitis bi trebalo mleko da konzumiraju što manje, što se u većini slučajeva ne odnosi i na sve mlečne proizvode.

Šta je važno da znate ako se odlučite za kravlje mleko?

Nikada ne uvodite životinjsko mleko u ishranu dece pre prvog rođendana, ali sve više su preporuke da se čak sačeka i do petnest meseci deteta. Postepeno ga uvodite i pratite kako dete na njega reaguje. Alergija na mleko, je zabeležena u oko 3 % populacije , a najčešće se ispoljava do treće godine rođenja. Može da izazove mnogobrojne digestivne tegobe, ali i pojavu osipa i gušenja. Intolerancija na laktozu, zabeležena je u značajnom procentu celokupne populacije, čak 75% ljudi ima intoleranciju na laktozu, tj. ima nedostatak enzima laktaze koji bi trebalo da razloži mlečni šećer i tako pomogne metabolizmu mleka.

Koje kravlje mleko je pogodno za moje dete?

Kada nam je tržiste preplavljeno različitim opcijama kravljeg mleka, roditelji najčešče su u ozbiljnoj dilemi za koje da se odluče. Najidealnija opcija bi bilo domaće mleko sa neke farme gde znate da su krave odgajane u adekvatnim uslovima i hranile se prirodnom hranom bez veštačkih dodataka i nisu tretirane lekovima i antibioticima. Ovo mleko je potrebno prokuvati i onda dati detetu da konzumira. Pošto je ovo za većinu roditelja nemoguće izvesti, od komercjalnih mleka, treba uzeti mleko proverenog proizvođača, sa većim postotkom masti od dva. Roditelji često greše kupujući mleko sa niskim postotkom masti. Danas su dostupna i kravlja mleka, specijalno formulisana za decu, koja su obogaćena vitaminima i mineralima koji su najpotrebniji za dečji uzrast.

Koje su još alternative kravljem mleku?

U naletu sve većeg praćenja trendova, majke pribegavaju i različitim alternativama. Najčešće mleko za koje se majke interesuju je kozje mleko, za koje postoji verovanje da je nutritivno jako ali i da pomaže jačanju imunom sistemu. Činjenica jeste da sadrži veći broj srednjelančanih masnih kiselina koje se dobro resorbuju, pa se vrlo često i bolje toleriše, ali je ono je dosta siromašno folnom kiselinom pa ono ne bi trebalo da bude osnovno mleko koje dete konzumira da ne bi kroz vreme razvilo megaloblastnu anemiju.

Ovčije mleko ima izrazito visok sadržaj proteina, čak šest puta viši od onog u majčinom mleku, kalcijuma i ostalih minerala, zbog svog specifičnog mirisa i ukusa vrlo često deca ga i ne vole u najranijem uzrastu,a svakako i sa njim treba sačekati drugu godinu deteta.

Kozje i ovčje mleko svakako nisu zamena za obično mleko, možete ga dati vašem detetu tek nakon druge godine, ali ne svakodnevno. Ali u starijoj dobi deteta, možete povremeno uvesti kozji ili ovčji jogurt ili sir koji imaju veće benefite na zdravlje od samog mleka.

Za decu koja imaju neku vrstu alergije ili intolerancije na životinjska mleka tu su svakako i biljne alternative o kojima smo već govorili.

Koliko je mleka dovoljno?

Prema preporukama Evropskog društva za dečiju gastroenterologiju, i ishranu kao i Svetske zdravstvene organizacije za decu do 5 godina preporuka je dva mlečna obroka (400 do 500 ml), mleko ili mlečni proizvodi na dan, dok kod starije dece do 12 godina može se povećati za još jednu dozu, tj tri mlečna obroka, a preko 12 na 4 mlečna obroka.

Veoma je bitno napomenuti da količine mleka i mlečnih proizvoda moraju biti ograničene na preporučene dnevne vrednosti. Prekomerno konzumiranje mleka može imati određene posledice na zdravlje kao što su slabija telesna uhranjenost, anemija i zatvor.

Mlečni proizvodi i njihov značaj u ishrani dece

Jogurt je najzastupljeniji mlečni proizvod u ishrani kako odraslih tako i dece. Jogurt kao i njemu slični proizvode (kefir i kiselo mleko), ali i sir su mlečni proizvodi koje možete postepeno uvesti u ograničenim količinama detetu i pre prvog rođendana. Kao i kod uvođenja svih namirnica to mora ići postepeno, kako biste videli kako vaše dete na njih reaguje.U jogurtu i siru nema laktoze, a mlečni proteini su uklonjeni ili u granicama, što ih čini značajno lakšim za varenje nego mleko.

U zavisnosti od vrste mleka od koga je napravljen, ali i od načina, njegova nutritivna vrednost značajno varira. Jogurt nastaje procesom fermentacije koju obezbeđuju dobre bakterije. Prosećan jogurt od kravljeg mleka koji uglavnom konzumiramo sadrži oko 7 grama ugljenih hidrata( 2 % ukupnih dnevnih potreba ), 2 grama masnoća ( 2 % dnevnih potreba ) i 5 g proteina ( 10 % ukupnih dnevnih potreba ). Jogurt je bogat proteinima, te predstavlja važan izvor aminokiselina. Sadrži značajne količine minerala kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, joda, kalijuma i cinka i tako značajno doprinosi boljem zdravlju celog organizma.

Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako dodatno poboljšava aktivnost imunog sistema.

Sir je namirnica koje je u našim krajevima prisutna skoro u sva tri obroka. Kada se odlučite da vašoj bebi polako uvodite sir u ishranu, morate birati samo one sireve koji se prave od pasterizovanog mleka. Sirevi kao što je mladi sir, feta i sličniobično su napravljeni od svežeg nepasterizovanog mleka, pa mogu da sadrže bakterije, posebno listeriju, pa ih kod beba i male dece treba izbegavati. Sirevi koji se preporučuju bebama i manjoj deci su krem sir, švapski sir, rikota, kao i svi prerađeni i tvrdi sirevi kao što su na primer parmezan ili čedar. Gledajte da jače sireve kao što su kozji, ovčji ili gorgonzola uvodite deci kada im čulo ukusa malo sazri, kako biste izbegli kasnije odbijanje bilo kog sira.

Kefir nastaje procesom fermentacije mlečnog šećera koji nastaju uz pomoć kefir gljive kao i mikroorganizama koji idu uz nju. Prepun je probiotika,za razliku od jogurta koji ima samo nekoliko jogurtnih bakterijskih kultura, kefir ih ima blizu pedeset, a pored toga ima i kvasne kulture. Pored toga, sadrži 20% kalcijuma i fosfora, 14% vitamina B12, 19% Vitamina B2,5% magnezijuma i dosta vitamina D. Podnose ga i oni koji su intolerantni na laktozu. Ima značajna antibiotska svojstva i sposobnost da se bori protiv infekcija.

Kiselo mleko je pored jogurta i kefira jedna od najzdravijih mlečnih namirnica. Pored toga što je zdrav i efikasan za različite stomačne probleme, jako se lako kombinuje i kao deo slanog ali i slatkog obroka. Ukoliko Vaše dete ne voli mlečne proizvode, ubacite nekoliko malina ili komadiće banane ili jabuke dodajte malo cimeta ili meda i eto idealne zdrave užine za Vaše mališane.

Pored velike ponude mleka i mlečnih proizvoda, da biste bili skroz sigurni da Vaše dete dobija kvalitetan proizvod od koga može da ima samo benefite, potrebno je da maksimalno pratite poreklo i način čuvanja mlečnih proizvoda pre nego što ih kupite. Ukoliko je neki deo lanca od proizvodnje do čuvanja mleka pogrešno odrađen, mleko i mlečni proizvodi ne samo što gube svoju vrednost, već mogu biti i štetni. Nemojte ni preterivati u količini koju dajete svojim mališanima, jer kao i u svemu u životu potrebno je biti umeren.

izvor:mojpediatar.co.rs

Još pre pojave prvog zubića, mi najčešće nesvesno, donosimo odluke koje će uticati na zdravlje zuba. Zapravo, briga o dečijim zubima počinje pre nego što se beba rodi!

Prisan kontakt mame i bebe oseća se još dok je beba u stomaku. Pored svih lepih stvari u trudnoći, beba oseća i nepovoljne promene koje se dešavaju u organizmu majke. Zato je važno da se što pre krene sa dobrim navikama koje će uticati na dalje zdravlje mame i bebe.

Zdravlje mame je i zdravlje bebe!

Posetite stomatologa na vreme
Žene bi tokom trudnoće trebalo barem dva puta da posete stomatologa.

Pri prvoj poseti, tokom prvog trimestra trudnoće, potrebno je da se saniraju sva infektivna stanja (karijes, upala desni...) u usnoj duplji trudnice. Te promene izazivaju patogene tj. loše bakterije, koje se najčešće razvijaju zbog neadekvatnog vođenja higijene, nepovoljne ishrane i kao produkt loših navika. Dokazano je da beba sve oseća i ona može posledično osetiti i ova stanja. Bakterije iz usne duplje sposobne su da se rašire po organizmu, tako da mogu da izazovu i oštećenja na udaljenim organima.

Druga poseta stomatologu, trebalo bi se dogoditi u poslednjem trimestru trudnoće kada bi stomatolog trebalo da pruži uputstva vezano za razvoj bebinih zuba i vilica; tip dude/varalice; olakšavanje simptoma prilikom rasta prvih zuba i održavanje higijene;

Duda/varalica, da ili ne?
Verovatno da ste se nekada zapitali da li duda pravi više koristi ili štete.

Bebi je potrebna naša blizina, zato je najprirodniji i najbolji način da se beba smiri dojenjem ili drugim fizičkim kontaktom, kao što je držanje u naručju i milovanje. Roditelji se često odlučuju za dudu varalicu, što je jedan od načina prilagođavanja prirodnog instikta sisanja kod novorođenčadi i odojčadi.

Dojenje je prirodan, najpovoljniji nadražaj za pravilan razvitak vilice i denticije, pa bi beba u prvih 4-6 meseci trebalo samo da sisa. Takođe, preporuka je da se koriste dude adekvatnog oblika, koje će, jednako kao i dojenje, podsticati pravilan rast i razvoj.

Kod odabira dude/varalice ključno je da:
Ispunjava fiziološke standarde za pravilan rast i razvoj vilica i zuba

ne sadrži toksične materije u svom sastavu

bude potpuno prihvatljiva i sigurna za vašu bebu

CURAPROX baby duda je najbolje što možete pružiti svom detetu.

Osnovna osobina Curaprox baby dude je biokompatibilnost, što znači da svojim dejstvom ne može dovesti do nastanka poremećaja u rastu i razvoju vilica i zuba, već podstiče pravilnu fiziološku postavku, u celosti.

Pljosnati deo dude pri sisanju ne pristiska nepce, pa čini da se nepčani luk povoljno razvije. Sprečava nastanak otvorenog zagrižaja i podstiče pravilnu postavku zuba u vilici. Takođe utiče na pravilno disanje, smiruje bebe i pomaze da bebe imaju bolji i stabilniji san.

Bočna krilca na dudi usmeravaju pritisak sisanja na vilicu, a ne na nepce, pa vilični luk dobija pravilan zaobljeni oblik.

Silikonski štit na dudi bebi daje osećaj sličan kao pri dojenju, podstiče razvoj čulnih i motoričkih sposobnosti, kao i razvoj prirodnog procesa gutanja.

Potrebno je da se duda pravilno održava, kako bi se sprečio nastanak i razvoj loših bakterija, pa je tako Curaprox baby dudu potrebno redovno prati.

Kako beba raste, potreba za veličinom dude se menja, Curaprox baby duda može se naći u dve veličine: 0 (0-7 meseci) i 1 (do 7-18 meseci); tri boje (roze, narandžasta i plava); dve u jednom pakovanju ili pojedinačna. Ove moderne dude, mogu se osigurati Curaprox baby držačem za dudu u istom dizajnu.

Nicanje prvih zuba
Kada počne period nicanja prvih zuba (6-8. meseca), to može biti mučno kako za bebu, tako i za roditelje.

Tada se pored slinenja i balavljenja, javlja crvenilo, bol, blagi otok na mestu nicanja zuba, a mogu se čak javiti temperatura i dijareja. Kako biste se osećali bezbrižnije i sigurnije da činite sve što je u vašoj moći da pomognete bebi, glodalica predstavlja primarni i pravi izbor.

Uloga glodalice je da olakša bolove i nelagodu kod bebe, a ujedno masira desni i podstiče brže i lakše nicanje zuba. Kao i kod dude, bitno je da glodalica bude izrađena od netoksičnih materijala, da bude sigurna i stabilna u rukama bebe i vrši funkciju koja joj je dodeljena.

Curaprox baby glodalica je pravi izbor kako biste bebi olakšali ovaj period.

Glodalica je izrađena od biokompatibilnog materijala, otporna je na pljuvačku, ne može da se izgrize ili razbije, a ne sadrži omekšivače i veštačke boje.

Pored osnovne funkcije, glodalica ima i ulogu zvečke, tako da razvija motoričku, optičku i akustičnu sposobnost, budi radoznalost kod bebe. Istovremeno beba se susreće i sa prvom četkicom koja je silinkonska, takođe ima masažnu funkciju, a predstavlja pripremu zuba za susret sa Curaprox baby četkicom od 4260 vlakana.

Ishrana kao bitan faktor
Pojavom prvog zuba u usnoj duplji povećava se mogućnost razvijanja patogenih (loših) bakterija u usnoj duplji. Pored mleka, beba počinje da jede, način gutanja se menja, a mišići žvakači se polako pripremaju za vršenje svoje funkcije. Kako bismo pravovremeno odreagovali na uticaj loših bakterija u usnoj duplji, potrebno je da ishrana bude regulisana, uobročena i zdrava, higijena na visokom nivou od same pojave zuba, a loše navike (konzumiranje šećera, zaslađena pića pred spavanje, međuobroci...) sprečene.

Nikad nije rano za uvođenje četkice
Da bi dete prihvatilo četkicu, potrebno je da ne shvata pranje zuba kao obavezu. Pre nicanja zuba, u periodu privikavanja, može se samo igrati, žvakati četkicu.

Dok se potpuno ne razviju motoričke funkcije kod deteta, ono nije sposobno da samo temeljno opere zube. Nicanjem prvog zuba, pa sve do promene mlečne denticije u stalnu potrebno je da roditelj završi svako pranje zuba svog deteta.

Curaprox baby CK 4260 četkica pruža pun ugođaj pri pranju zuba. Mekana četkica sa 4260 Curen® vlakana i malom glavom, zaobljena i gumirana, laka i stabilna za držanje u ruci. Pored svih osobina koje Curaprox baby četkica ima, najbitnija je efikasnost, mogućnost da zađe u sve prostore, zahvati svaki zub ponaosob i ne deluje traumatski na zube i okolna tkiva.

Curaprox kids paste za zube sa ukusom jagode i bez natrijuma fluorida namenjena je deci od pojave prvog zubića. Deca će zbog omiljenog ukusa jagode obožavati redovno održavanje oralne higijene. Curaprox Kids pasta za zube u sebi sadrzi samo kvalitetne sastojake:

enzime koji podržavaju prirodnu zaštitnu ulogu pljuvačke, tako da može da pomogne u remineralizaciji zubne gleđi,
ksilitol (brezov sećer) štiti od bakterija i jaća zube.
Pasta ne sadrzi štetne aktivne sastojke, poput natrijum lauril sulfata (SLS), triklosana i mikroplastike.

Malo dete – veliko zadovoljstvo – puno odgovornosti
Stvaranje rutine kod dece počinje od najranijeg uzrasta. Da rutina ne bi postala samo osećaj obaveze, bitno je da igra bude ključ, trud cena, a uspeh cilj.

izvor:najboljamamanasvetu.com

Često je roditeljima problem kako da daju lek malom detetu, posebno ako dete ne želi da proguta lek, ili negoduje zbog ukusa koji mu se ne dopada

Šest saveta za pravilno davanje lekova

Pridržavajte se uputstva vašeg pedijatra
Poštujte savete o doziranju leka koje vam je dao pedijatar. Nemojte menjati dozu na svoju ruku kao ni vreme trajanja terapije. Ne prekidajte lečenje kada primetite da je detetu bolje. To je posebno važno kod antibiotika. Pročitajte u uputstvu moguća neželjena dejstva. Neki lekovi mogu izazvati crvenilo, svrab, povraćanje i druge tegobe. Ako uočite neki simptom od neželjenih dejstva, obavezno se javite vašem pedijatru.

2. Važno je da ispoštujete način uzimanja leka

U svakom uputstvu stoji način uzimanja leka. Neki medikamenti se mogu uzimati nezavisno od hrane, ali kod nekih je izričito napisano da se pije pre ili posle jela ili za vreme obroka. Postoje lekovi koje ne treba uzimati sa određenim namirnicama, jer neke supstance iz tih namirnica poništavaju njihovo dejstvo.

Prilikom korišćenja sirupa, obavezno dobro promućkajte sadržaj u flašici kako bi se ujednačio.

3. Kupovina bez recepta

Postoje lekovi koji se mogu kupiti bez recepta (što svakako nije za preporuku) obavezno navedite farmaceutu uzrast i telesnu težinu deteta, kao i lekove koje eventualno već uzima.

Posebno naglasite ako je dete na na nešto alergično.

4. Tablete ne treba lomiti, kao ni otvarati kapsule

To ne treba raditi iz dva razloga.

Prvo, želudačna kiselina može smanjiti ili povećati dejstvo leka. Drugo, pojedine tablete su obložene specijalnim filmom upravo da bi se zaštitio želudac. Zato je važno dati lek onako kako je originalno pakovan a ne koristiti opciju pola doze istog leka za odrasle.

5. Koji je najbolji položaj za davanje leka detetu?

Najbolje je da dete sedi ili stoji, lek se daje pri korenu jezika uz punu čašu vode. Uz neke lekove se dobija posebna kašica ili kapaljka. Ako lek dajte uz pomoć šprica, stavite ga na unutrašnjost obraza i polako dozirajte.

Savet +

Jedna mama je podelila jedan trik kako bebi daje lekić.. Ukolko je beba navikla na flašicu, u silikonski deo flasice stavite špric sa lekom. Beba će lakše popiti, bez prosipanja…

7. Ako dete negoduje zbog ukusa?

Pokušajte pre davanja leka da detetu date nešto hladno, na primer sladoled. To će na kratko umrtviti recepotre jezika pa će se neprijatan ukus manje osećati.

8. Šta ako dete povrati lek?

Ako dete povrati lek u okviru 30-45 minuta od momenta davanja, lek treba ponovo dati.

Ako se povraćanje istog leka ponovi, najsigurnije je da se javite vašem pedijatru.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Atopijski dermatitis (ili ekcem) je jedna od najčešćih bolesti savremenog doba koja se javlja kod 15-25% dece. Češće se javlja u porodicama gde jedan ili oba roditelja imaju slične tegobe i predstavlja bolest savremenog doba čiji se broj iz godine u godinu povećava.

Atopijski dermatitis karakterišu promene na koži koje se javljaju u vidu suve kože koja decu svrbi i peruta se. Na koži je prisutno crvenilo i kraste a promene mogu da se komplikuju bakterijskom infekcijom

Dete koje ima sklonost za alergijske bolesti ima atopijsku konstituciju, obično pored atopijskog dermatitisa ima i alergijski rinitis, astmu ili alergiju na hranu. Alergeni iz spoljanje sredine izazivaju pogoršanje atopijskog dermatitisa kod genetski predisponiranih osoba.

Do pogoršanja atopijskog dermatitisa dovodi korišćenje neodgovarajućih sapuna i kupki, korišćenje sintetičkih materijala, pregrevanje deteta, praškovi i omekšivači koji ne prijaju koži deteta. Nekada promene na koži mogu da nastanu kao reakcija na hranu.

Prve promene se javljaju obično 2-6 meseci od rodjenja a kod 60% dece prolaze do 14 godine. Atopijski dermatitis se često vidja i kod odraslih.

Delovi kože kao što su pregibi, obrazi, laktovi, kolena, iza ušiju postaju hrapavi i suvi a koža se peruta. Vremenom koža na promenjenim delovima postaje crvena, javlja se svrab, dete se češe, zbog čega se javljaju ranice i krastice kao i moguća dodatna infekcija kože.

Nega kože od prvog dana rodjenja – šta svaki roditelj može da uradi

 Adekvatna nega kože beba je veoma važna od prvog dana od rodjenja. Posebno se odnosi na bebe koje imaju suvu i osetljivu kožu. Potrebno je da se koriste preparati prilagodjeni uzrastu koji čuvaju vlažnost kože i površinski zaštitni sloj, koji kožu ne oštećuju i čuvaju prirodnu kiselost. Najosnovniji i najvažniji korak u borbi protiv atopijskog dermatitisa je pravilna i svakodnevna prilagodjena nega kože.

Za prevenciju atopijskog dermatitisa potrebno je da se izbegava korišćenje neadekvatnih kupki i krema za bebinu kožu. Potrebno je da se koristi kontrolisana kozmetika od prvog dana rodjenja. Bebe i deca ne smeju da se pretopljavaju, ne treba da se koristi omekšivač, a odeću treba dva puta ispirati posle pranja.

Deca ne treba dugo da borave u vodi kada se kupaju i bolja opcija je tuširanje umesto kupanja. Soba u kojoj dete boravi treba da bude sa minimalnom količinom tepiha, zavesa, ćebadi i plišanih igračaka. Garderoba koju dete nosi treba da bude pamučna i dete ne treba da bude previše obučeno. Sobu u kojoj dete boravi ne pregrevati, potrebno je često provetravanje i prostor u kome boravi dete ne sme da bude ispunjen duvanskim dimom.

Terapija atopijskog dermatitisa

Najvažnija terapija je prevencija. Svedoci smo da deca za atopijski dermatitis u najvećem broju slučajeva kao terapiju dobijaju preparate na bazi kortikosteroida koji trenutno pomažu da se kože poboljša. Medjutim koritikosteroide treba koristiti minimalno i veoma oprezno, ograničeno strogo prema preporuci lekara i nikada na svoju ruku. Kao alternativa postoje preparati koji u sebi ne sadrže koritikosteroide i koji mogu svakodnevno da se koriste jer nemaju neželjena dejstva. Prevencija je najvažnija stavka za pojavu atopijskog dermatitisa.

AtopiSkin je linija proizvoda specijalno prilagodjena za negu osetljive kože zahvaćene ekcemom, atopijskim dermatitisom ili herpesom kod dece i kod odraslih. Svi AtopiSkin proizvodi poboljšavaju zaštitnu funkciju kože, hidriraju je i kožu čine glatkom i elastičnom. Aktivni sastojci su prirodnog porekla i potpuno su bezbedni za dugotrajnu primenu. Imaju hipoalergene sastojke bez boja parabena i mirisa. Formulacija bogata lipidima i beta glukanom iz ovsene kaše vraća zaštitnu barijeru kože, a neven i pantenol omogućavaju regeneraciju.

Sprej se koristi u akutnoj fazi kada su simptomi najintenzivniji zbog svog brzog delovanja na svrab i iritaciju, a kreme su dodatna nega uz sprej ili samostalno u fazi poboljšanja simptoma.

Sprej može da se koristi u svim uzrasnim kategorijama, ne sadrži kortikosteroide i bezbedan je za upotrebu, smanjuje svrab i crvenilo kože. Podstiče regeneraciju kože i štiti od sušenja.

AtopiSkin junior krem pravi na koži zaštitni film (“teflon” efekat) i sprečava prodor bakterija u već oštećenu i osetljivu kožu.Sama krema umiruje svrab i iritaciju pa se smanjuje potreba za češanjem i smanjuje mogućnost infekcije.

AtopiSkin proizvodi predstavljaju savremenu prirodnu i efikasnu terapiju atopijskog dermatitisa i olakšavaju negu suve kože sklone dermatitisu kod beba, dece i odraslih. Korišćenjem Atopiskin proizvoda smanjuje se potreba za korišćenjem kortikosteroida ili se u potpunosti izbacuju iz upotrebe, a bezbednost ovih preparata je pokazana brojnim kliničkim studijama.

Pronadjite prirodne preparate za negu kože vašeg deteta i potrudite se da svim merama prevencije smanjite mogućnost pojave atopijskog dermatitisa kod dece.

Atopijski dermatitis se može nastaviti i u starijoj dobi, naročito kod osoba sklonih alergijama.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Savremeni život nosi sa sobom mnogobrojne izazove, a o zdravlju uglavnom počnemo da razmišljamo onda kada ono postane ugroženo.

Prehlade, kada do njih dođe zahtevaju određeno vreme mirovanja i saniranja , a sve veća brzina kojom živimo nam to vrlo često ne dozvoljava, pa period oporavka traje mnogo duže a kvalitet našeg dana drastično opada. Kako je prevencija pola zdravlja, upravo na ovom segmentu moramo raditi i pre nego što se neki od prvih simptoma pojavi.

Šta možemo da uradimo da ojačamo naš imunitet ?

Koliko je naš imunitet važan vrlo često počnemo da mislimo tek kada kao izgovor za česte prehlade, loše opšte stanje i manjak energije za svakodnevne obaveze okrivimo upravo njega. Imuni sistem je naš prirodni vid odbrane od različitih mikroorganizama ( virusa, bakterija, gljiva ) ali i atipičnih ćelija i karcinoma. Kako bismo ojačali naš organizam i pomogli mu da se sam izbori sa patogenima koji vrebaju sa svih strana moramo da vodimo računa o namirnicama koje unosimo, izbegavamo natrpavanje lošom hranom koja slabi naš organizam, izbegavamo stres ili ga barem kanališemo sa što manje posledica,redovno vežbamo i naravno dovoljno spavamo . Jedan od osnovnih imunostimulatora je hormon sna melatonin. Oko osam sati sna u proseku je dovoljno da se telo odrslog čoveka regeneriše i spremi za bitku sa novim izazovima sa kojima se susreće sledećeg dana.

Hidriranost organizma kao preduslov jakog imuniteta

Kada je organizam odmoran i spreman za novi dan, moramo ga adekvatno hidrirati, jer upravo dehidrirane sluzokože postaju laka meta mnogobrojnim virusima. Hidriranost znači konzumaciju vode i to u proseku osam čaša za normalno uhranjenu odraslu osobu. Šolja zelenog, belog ili crnog čaja koji su bogati polifenolima i flavonoidima doprinosi borbi organizma protiv slobodnih radikala i tako svojim antioksidansnim potencijalom čuva nas od prehlade.

Redovna i izbalansirana ishrana osnova našeg zdravlja

Da biste podigli svoj imunitet prirodnim putem neophodno je da vaša ishrana bude redovna i izbalansirana. Puno šećera, procesirane hrane, gaziranih napitaka i hrane bogate trans mastima, nepovoljno utiču na naš imuni sistem i slabe ga. Raznovrsna ishrana bogata vitaminima i mineralima u značajnom procentu pomaže odbrambene funkcije organizma i povećava njegovu otpornost na različite virusne i bakterijske infekcije.

Jogurt, prva linija odbrane protiv mikroba

Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako poboljšava aktivnost imunog sistema.

Pečurke, carstvo proteina i minerala

Pečurke pored izrazito dobre nutritivne vrednosti, igraju važnu ulogu u prirodnom podizanju imuniteta. Bogate su selenom, riboflavinom, niacinom i antioksidansima koji predstavljaju važne nutritijente u borbi protiv patogena. Šitaki pečurke sadrže antivirusnu supstancu lentinan koja deluje kao snažan modifikator bioloških reakcija i poboljšava delovanje makrofaga i T limfocita.

Beli luk, prirodni penicilin

Nikako ne treba zaboraviti beli luk, vrlo često u narodu poznat kao prirodni penicilin.Alicin koji je sastojak belog luka zaslužan je za njegovo antivirusno, antigljivično i antiparazitarno dejstvo. . Da biste ublažili jak miris belog luka žvaćite koru od limuna, peršun ili presnu šargarepu

imunitet
Voće i povrće za zdravlje i otpornost

Potrudite se da unosite mnogo voća I povrća. Ova biljna hrana sadrži sve sastojke koji mogu da poboljšaju otpornost organizma. Namirnice bogate beta karotenom kao što su šargarepa, spanać, bundeva, kelj, krompir značajno poboljšavaju opšte stanje organizma. Brokoli je bogat sa sastojcima koji podižu imuni sistem – vitamin A , vitamin C i glutation. Kupus je izuzetno bogat C i A vitaminima koji jačaju imuni sistem.

Pored toga što su bogati vitaminima i mineralima, koštunjavo voće i semenke sadrže i nezasićene masne kiseline, esencijalne-omega masne kiseline i fitosterole koji na izuzetno efikasan način utiču na poboljšanje zdravlja.

Vitamin C, večiti borac za bolji imunitet

Vitamin C,cink i selen ne samo što su važni za normalan rasti i razvoj zdravog organizma,već su i važne karike u našem odbrambenom sistemu. Ukoliko želite da radite na svom imunitetu upravo namirnice koje sadrže cink i selen su pravi izbor za Vas. Selenom su bogate iznutrice I žitarice,školjke, ostrige i brazilski orah.Dok je cink dominantno prisutan u govedini, morskoj hrani kao što je morski rak ,ostrige , u ćurećem i ostalom živinskom mesu, telećoj džigerici, bundevi i njenim semenkama. Vitamin C je najviše prisutan u citrusnom voću, brokoliju, paprici, karfiolu, grašku. Pušači moraju da obrate pažnju da su njihove potrebe za vitaminom C drastično veće, nego kod nepušača.

Kurkuma, žuto zlato iz Indije

Kurkumin ili glavni aktivni sastojak Kurkume , poseduje snažno antioksidativno , protivupalno, antivirusno,antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno dejstvo, stoga i ovaj začin treba uvesti u svoju kulinarsku rutinu.

Kao naše bake nekada

Domaća supa od kokoške i ljuta papričica su vekovima unazad najbolji saveznici u borbi protiv prehlade, ne samo što deluju bakteriostatski i ubijaju mikroorganizme pomažu nam u prirodnoj odbrani naših ćelija i stimulišu proizvodnju leukocita kao i endorfina.

Kako sebi olakšati , kada već dodje do prehlade ?

Kada do infekcije dođe evo nekoliko saveta da ubrzate i olakšate proces oporavka. Čajevi ne samo što ublažavaju simptome prehlade, mogu i da ubrzaju oporavak organizma. Nana, matičnjak i majčina dušica ubijaju mikrobe, čaj od žalfije je odličan za ispiranje usne šupljine, posebno kod bolova u grlu. Čaj od šipka i zove se koristi za bolje opšte stanje. Najbolja kombinacija je skuvati čaj od jednog korena đumbira, zatim kada se malo ohladi dodati kašiku prirodnog meda ( livadski, bor, žalfija) i sok od jednog ceđenog limuna. Limun nikada ne dodavati u vrelu vodu, pošto tako gubi svoja lekovita svojstva. Cimet kao jedan od osnovnih lekova u istočnjačkoj medicini, ima svoje važno mesto kako u snižavanju šećera u krvi, tako i u podizanju imuniteta zbog svog visokog sadržaja vitamina C. Kod nas su dostupne dve vrste cimeta, Kasija koji je najrasprostranjeniji i Cejlonski cimet koji je bolji i kvalitetniji. Pomešajte kašicicu meda sa cimetom i to dodajte preko pahuljica koje ujutru doručkujete ili preko banane ili jabuke.

Kašalj kao verni saputnik prehlada, ume da traje nedeljama, da otežava svakodnevno funkcionisanje i nervira. Može biti suv ili nadražajni i vlažan ili produktivan. Za suvi se preporučuje med sa saćem ( fenoli iz meda čiste disajne puteve ), sok od crne rotkve, kao i čaj od korena peršuna skuvan u čaši belog vina. Stari dobar recept je i kašika naseckanog belog luka sa kašikom topljenog svinjskog sala Za produktivan kašalj kombinacija belog sleza, majčine dušice i anisa.

Da bismo na najbolji način iskoristili svaki svoj dan, posvetite pažnju vašem imuno sistemu, koji će Vas za to itekako nagraditi dobrim zdravljem.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Povišena temperatura je najčešći simptom zbog koga roditelji dovode decu kod pedijatra. U doba pandemije povišena temperatura dobija još veći značaj zbog čestog svakodnevnog merenja temperature deci i odraslima na svakom koraku.

Povišena temperatura je jedan od simptoma sa kojim dete ne može da se vrati u kolektiv ukoliko je iz vrtića vraćeno sa povišenom temperaturom zbog čega predstavlja i najčešći razlog za javljanje pedijatru. Uzroci zbog kojih se javlja povišena temperatura su brojni, medju najčešćima su virusne i bakterijske infekcije, upale različitih organa ( grlo, uši, urinarni trakt,pluća), pregrevanje ili izbijanje zuba. Povišena temperatura je simptom zbog koga se roditelji najviše brinu.

Koje vrednosti izmerene temperature su značajne?

Povišena telesna temperatura je svaka temperatura preko 37 stepeni merena aksilarno (pod pazuhom) odnosno preko 37.5 merena rektalno. Temperature koje se mere bezkontaktnim toplomerom, koji danas predstavlja jedan od najčešćih načina merenja tempereture a koje se nalaze u opsegu 37C i 37.5 treba proveriti i na drugi način zbog mogućnosti da vlažnost vazduha utiče na precizno merenja. Postoje toplomeri u formi nalepnica koji precizno mogu pod pazuhom da mere temperaturu i bebama i maloj deci a mogu nekoliko dana da stoje na povšini kože.
Povišena temperatura vrednosti do 38.5 stepeni se ne spušta lekovima za povišenu temperaturu već samo tuširanjem i oblogama od vode. Za temperature koje su preko 38.5 i više je potrebno davanje lekova za spuštanje temperature – antipiretika bezbednih za dečiji uzrast kao što su ibuprofen i paracetamol u formi sirupa kod mladje dece, odnosno u formi tableta kod starije dece.Ibuprofen je jedan od najpoznatijih lekova koji je potrebno da se nadje u svakoj kući i može da se primenjuje kod dece uzrasta od 6 meseci i starije bez pregleda lekara a prilikom pojave povišene temperature preko 38,5C. Tokom dana je moguće ponoviti davanje leka na svakih 6-8 sati shodno potrebama. Ibuprofen možemo da damo detetu koje ima povišenu temperaturu u sklopu različitih virusnih i bakterijskih infekcija (upale grla, uha, urinarne infekcije…). Ibuprofen se primenjuje prilikom svih vrsta bolova
(glavobolje, bola u uhu, upale mišića, bolnog rasta zuba, sunčanice..). Ibuprofen se daje i kada je potrebno da dete prima antibiotik a sve dok dete ima povišenu temperaturu.

 Visoka telesna temperatura je skoro uvek znak neke bolesti ili poremećaja, a infekcije su najčešći uzrok povišene temperature. Većina virusa i bakterija po ulasku u dečji organizam, pokreću odbrambenu reakciju imunološkog sistema. Jedna od manifestacija borbe organizma sa infektivnim uzročnicima je povišena telesna temperatura.

Protiv bolova tokom noći a pre odlaska u dežurnu ambulantu

Lek ibuprofen je važan član svake kućne i putne apoteke zbog širokog spektra dejstva na različite tegobe i jednostavne primene. Ibuprofen će pomoći da ne morate da jurite u dežurnu ambulantu ukoliko dete dobije temperaturu tokom noći. Kod bola u uhu od kojeg dete ne može da spava, potrebno je prvo dati ibuprofen jer i samo jedna doza Ibuprofena će pomoći da dočekate jutro i na miru odete kod pedijatra. Kod većine dece po primeni spušta temperaturu i smanjuje bolove u prvih pola sata. Ako dete ima povišenu temperaturu potrebno je uz lek da pije i veće količine vode kako bi ubrzalo spuštanje povišene temperature. Dete koje ima povišenu temperaturu treba rashladiti i detetu treba dati da pije dovoljne količine tečnosti (povećane su potrebe za vodom u slučaju skoka temperature). Najvažnije je da je dete lepo raspoloženo kada se temperatura spusti. Hladjenje deteta je najbrži način spuštanja temperature i uvek ga treba koristiti dok se čeka da dete odreaguje na lek.

Kada je neophodno da se javite pedijatru?

Savet kada treba da se javite lekaru je svaka temperatura pri kojoj je dete lošeg opšteg stanja, svaka temperatura koja traje duže od 3 dana, svaka temperatura preko 38,5C ukoliko temperatura na primenu antipiretika neće da se spusti ili ako se temperatura vraća često, ukoliko je dete loše raspoloženo potrebno je da posetite svog pedijatra. Zadatak pedijatra je da otkrije uzrok povišene temperature a roditelja da zna kako da reaguje ako dete dobije povišenu temperaturu i kako da je spušta.

Obavezno je davanje adekvatne doze- pitajte pedijatra

Roditelji treba da se konsultuju sa svojim pedijatrom koja je prava doza za dete koja se daje u slučaju povišene temperature jer su na uputstvu obično date manje doze koje roditelj sme samostalno da daje ali koje nisu uvek dovoljne za spuštanje temperature. Najvažnije je da se da adekvatna doza po kilogramima težine i da se prati reakcija deteta da li se temperatura spušta i za koliko se sati vraća. Bez adekvatnog doziranja lekova protiv temperature može da se dogodi da nas informacija o povratku temperature za dva tri sata od davanja leka zavara i da se pomisli da lek ne spušta dovoljno dobro temperaturu. Najčešći razlog je mala doza koja nije dovoljna za dete. Lekovi se daju prema kilogramima telesne mase a ne prema uzrastu deteta.

Roditelji treba da budu obučeni za spuštanje povišene temperature i da uvek kod sebe imaju sirup za spuštanje temperature; treba da znaju koja je prava doza za spuštanje temperature i da primene lek kada je potrebno. Ukoliko roditelji pravilno znaju da odreaguju a dete bude dobro raspoloženo i aktivno kada temperatura padne, bezbrižnije će roditelji dočekati pregled kod pedijatra jer znaju da pomažu svom detetu.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Da li žuto-zeleni sekret iz nosa zahteva antibiotsku terapiju? Bistar sekret – nije potrebna terapija! To je ispravan stav. Žućkast – potreban je antibiotik. To je ZABLUDA!

Kada dete nema drugih tegoba osim curenja iz nosa, žućkasto-zeleni sekret nije razlog za antibiotsku terapiju. Ima virusa koji utiču na stvaranje žućkasto-zelenog sekreta, ali i saprofitne bakterije (one što u nosu normalno žive) mogu da zamute sekret koji je bio bistar.

Brojne su dileme koje muče mame i tate kada su u pitanju njihovi mališani.

Moramo reći da većina dilema ne bi trebalo da to budu. Naime, za mnoge od tih “dilema” postoje odlično definisani medicinski stavovi (medicinska doktrina). Nažalost, ti stavovi teško dopiru do roditelja, a ponekad i do lekara.

Počinjemo sa jednim, veoma čestim pitanjem koje postavljaju roditelji.

ŠTA RADITI SA BAKTERIJAMA U NOSU?

Kod predškolskog deteta se s vremena na vreme izoluju bakterije u nosu. Prvo je to bila Stafilokoka (Staph. aureus), a posle meseca dana Moraxella catharalis. Dete često ima zapušen nos, slinavi… ali je bez temperature, veselo je i odličnog apetita.

Da li je potrebno lečiti dete od ovih bakterija?

Evo dileme koja to zaista ne bi smela da bude. Bakterije u nosu, kod inače zdrave dece, NISU bauk. Naprotiv. Neverovatno je kako iz godine u godinu ovo pitanje ne prestaje da se ponavlja. Pođimo redom…

Da li nos može da bude “dom za bakterije“?

On to stvarno i jeste!

U nosu žive bakterije kojima je tamo mesto. Stručno se nazivaju saprofiti, a u brisu se vide kao fiziološka flora. Što se tiče navedenih vrsta bakterija (u postavljenom pitanju) – radi se o bezazlenim bakterijama koje “stanuju” u nosu i ne prave deci ama baš nikakve probleme. Pošto te bakterije nisu naša tema, nećemo mnogo o tome.

Kako “opasne“ bakterije stižu u nos?

Kao istureni deo tela, nos je na udaru svega što se oko deteta nalazi. Da ne pominjemo kako je nos uvek zanimljiva destinacija za dečje prstiće, a oni su često prljavi. Uostalom, nos ponekad iznutra svrbucka (svrab nije “privilegija” samo dece koja su alergična na polen), pa je spas u češanju. Zato je jasno da bakterije iz detetove okoline preko ruku veoma lako dospevaju u nos.

Otkud različite bakterije istovremeno kod istog deteta?

Kada bakterije spolja stignu u nos, nailaze na povoljnu podlogu, pogotovo ako je dete već slinavo. Sluz koja curka iz nosa je odlična podloga za razmnožavanje bakterija, pa je bris nosa često pozitivan. Još ako dete ide u vrtić, spektar “razmenjenih” bakterija je širok, pa nije retkost da se kod jednog deteta nađu različite bakterije!

Da li žuto-zeleni sekret iz nosa zahteva antibiotsku terapiju? Bistar sekret – nije potrebna terapija! To je ispravan stav. Žućkast – potreban je antibiotik. To je ZABLUDA!

Da li su bakterije u nosu uzrok čestog i produženog “slinjenja” kod dece?

NISU – kod ogromne većine dece!

Dete, naročito predškolsko, slini pre svega zbog virusa, koji vole da se “uvale” u nosić. To su respiratorni virusi, kojih ima skoro 200 tipova. Oni veoma lako “preleću” iz jednog u drugo dete, pa skoro dve trećine dece u vrtićima šmrcka. Radi se o bezazlenim virusima koji su, zapravo, uzrok obične prehlade.

Drugi razlog curenja nosa smo obradili kao alergijsku (polensku) kijavicu, pa da se ne ponavljamo…

Bakterije nisu razlog curenja nosa kod ogromne većine dece, ali “imaju pravo” da se nađu u nosu koji curka. Dakle, najčešće se radi o istovremenom prisustvu virusa (koji je uzrok sekrecije – curenja) nosa i bakterije koja je stigla spolja.

Mogu li bakterije da se iz nosa raseju po organizmu i naprave veću štetu?

Sluznica nosa je obdarena tzv. lokalnom odbranom – “vojskom” ćelija imunološkog sistema, koja koristi antitela u borbi sa mikronapadačima. Ovaj imunološki (odbrambeni) “bedem” nosa ograničava bakterije na površni deo sluzokože. Zbog toga one ne mogu da se dalje raseju, pa nema razloga za strah da će se desiti neka veća šteta u organizmu deteta.

Izuzetno retko se dešava da je odbrambeni (imunološki) sistem deteta toliko slab da ga i ove, inače bezazlene bakterije savladaju i prodru iz nosa u organizam. Uglavnom je to slučaj kod dece koja pate od imunodeficijencija – teških bolesti imunološkog sistema (srećom, veoma retko se javljaju). Takvi mališani imaju poseban režim života i zaštite od infekcija.

Zašto neka deca i dalje imaju bakterije u nosu iako su “ispila“ antibiotik koji je po antibiogramu “pravi” lek?

S obzirom da se bakterije nalaze u površinskom delu sluznice, do njih antibiotik (uzet na usta) veoma teško stiže. Zbog toga se često dešava da deca koja su “isprimala” antibiotik – posle par nedelja ponovo imaju iste bakterije u nosu. U stvari, one su se samo pritajile, pa ponovo aktivirale (što, naravno, ne znači da ponovo treba dati antibiotik).

Lečiti oralnim antibiotikom “površinske“ bakterije u nosu je isto kao kada biste spolja zaprljan prozor brisali krpom sa unutrašnje strane.

Ima li smisla “gurati“ deci antibiotsku mast ili antibiotske kapi u nos?

Ova “terapija” je odavno napuštena! Za to postoje bar dva dobra razloga:

Prvo, pokazalo se da je kod mališana lokalna primena antibiotika u nos neefikasna. Rezultati su privremeni, a potpuno je neprimereno nedeljama stavljati antibiotik u nos.

Sa druge strane, ova lokalna antibiotska terapija može da bude opasna. U nosu se nalaze brojne ćelije imunološkog sistema koje mogu da indukuju (izazovu) alergiju na lekove koji se aplikuju preko nosne sluznice. Zato može da se desi da organizam deteta postane alergičan na “nosno dat” antibiotik. Ako se isti antibiotik ponovo da detetu, ali u formi sirupa ili injekcije – može da dođe do veoma opasne alergijske reakcije.

Da li žuto-zeleni sekret iz nosa zahteva antibiotsku terapiju? Bistar sekret – nije potrebna terapija! To je ispravan stav. Žućkast – potreban je antibiotik. To je ZABLUDA!

bakterije u nosu fl
Šta onda da se radi sa bakterijama u nosu?

Kao što rekosmo, radi se o bakterijama koje NISU opasne! Decu koja nemaju visoku temperaturu, ne kašlju, a imaju bakterije u nosu – NE TREBA lečiti antibiotskim sirupima (kao ni injekcijama). Radi se o zdravoj deci, a ne o pacijentima. Curenje nosa je rezultat virusne infekcije (ređe alergije), a tu antibiotik nema šta da radi.

Kada ima potrebe za antibiotskom terapijom?

Ako dete ima glavobolju, povišenu temperaturu, nadražajno kašlje, a iz nosa mu curi gnojav sekret – situacija je drugačija. Tada se najverovatnije radi o zapaljenju sinusa (sinusitis), što zahteva poseban tretman – često i antibiotike.

Međutim, to su situacije kada je obavezna konsultacija sa pedijatrom. Ne treba davati antibiotike “na svoju ruku”. To je u isključivoj nadležnosti lekara!

izvor:mojpedijatar.co.rs

Kandida je kod dece kao i kod odraslih normalni stanovnik, koji dok je u fiziološkom opsegu ne pravi nikakve probleme. Kada nabuja, pravi niz simptoma koji zahvataju različite sisteme organa. Iako kod odraslih jako uporna i izazovna za lečenje, kod dece se srećom mnogo brže i efikasnije leči.

Pored standardne terapije, kao i jačanja imuniteta, jako važan aspekt u njenom lečenju predstavlja ishrana.

Crevna kandidijaza je sve češći problem koji se javlja u modernom svetu, kako zbog prevelike upotrebe antibiotika, tako i zbog sve lošije ishrane, koja je uglavnom brza, prerađena, oskudna u hranljivim sastojcima a bogata šećerima, lošim mastima i aditivima. Upravo porast trenda brze, industrijske i prerađene hrane, dovodi i do sve većeg procenta dece koja pate od kandide u crevima, koja pored digestivnih tegova, može da izazove promene na koži, alergijske reakcije, pa čak i smetnje u procesu mišljenja i učenja.

Osnova borbe protiv kandide je izbalansirana ishrana

Osnova borbe protiv svakog patološkog stanja pa i kandide je svakako izbalansirana zdrava ishrana koja organizmu treba da obezbedi značajne nutritijente. Pored toga što ishrana bogata voćem, povrćem , ribom utiče na jačanje imunog sistema i na taj način doprinosi borbi protiv kandide, ona i organizmu daje korisne vitamine i minerale koji ga jačaju tako onemogućavajući dalji rast patogena. Kako kao vid preventive, tako i kao prva stepenica u lečenju zdrava ishrana je prvi korak za očuvanje i poboljšanje zdravlja Vašeg deteta.

Šećeri kao osnovna hrana za patogene

Kao što i mi volimo da pojedemo nešto slatko, virusi, bakterije i gljivice, svoju energiju crpe iz šećera. Upravo ono što se prvo iz ishrane deteta mora izbaciti su svi oblici šećera, posebno oni koji su industrijski, puni aditiva. Zabranjeno je konzumirati torte, kolače, razne forme biskvita, gazirana ili zaslađena pića, kao i dodavati bilo koju formu šećera u napitke. Kada je voće u pitanju, treba izbegavati sva jako slatka voća, tj dozvoljeno je konzumirati samo ono voće koje ima nizak procenat šećera. To su na primer zelene jabuke, citrusi, limun, limeta, bobičasto voće, i kod količine ovog voća treba biti obazriv, ne konzumirati više od jedne porcije dnevno.Sušeno voće je zabranjeno. Pored ovih već prepoznatih šećera posebnu pažnju treba obratiti na one skrivene šećere, koji se kriju u dresinzima salata, supama iz kese, voćnim jogurtima ili napravljenim ovsenim kašama.

Pekarski proizvodi pomažu razmnožavanje Kandide

Kada govorimo o zdravoj ishrani, pekarski proizvodi se retko kada nalaze na meniju. Upravo i kada pokušavamo da se izborimo sa kandidom oni nisu na spisku povoljnih namirnica. Iako određeni autori smatraju da je gluten zapravo zaslužan za razmnožavanje kandide, mnoga istraživanja su pokazala da zapravo tu važnu ulogu ima imuni sistem koji po sistemu reakcije preosetljivosti stvara reakciju organizma na njeno preterano prisustvo i tako pravi alergijsku manifestaciju kandide u organizmu. Jako važan sastojak pekarskih proizvoda je i kvasac koji nije povoljan kod nijedne gljivične infekcije. Upravo treba izbegavati sve proizvode koje se prave od pekarskog i pivskog kvasca.

Večito pitanje mleko da ili ne?

Večita dilema mleko i mlečni proizvodi da ili ne. Kao i u opštoj ishrani mišljenja stručnjaka na ovu temu su podeljena. Iako se svi podjednako slažu da punomasne sireve, treba izbegavati kada se borite sa kandidom, posebne debate se vode oko mleka ali i jogurta i kefira. Iako mnogi smatraju da domaće mleko, kefir i jogurt mogu čak biti blagodetni, svakako svi prerađeni oblici mogu poprilično da odmognu. Ne samo da zbog svog sastava mleko može da oteža varenje, laktoza može biti dodatna hrana kandidi, stoga treba izbegavati i mleko i mlečne proizvode osim domaćeg kefira, za vreme trajanja terapije.

Šta još treba izbegavati u borbi sa kandidom?

Mahunarke, povrće bogato skrobom kada se razgradi u organizmu, deluje slično kao i šećer, stoga u ovom periodu ih treba izbegavati. Razne mesne prerađevine, rafinisana biljna ulja, mešavine začina, krompir, pečurke, kao i korenasto povrće nisu pogodni u borbi protiv kandide.

Koje namirnice su pogodne?

Pored toga što u borbi sa kandidom, morate voditi računa o urednim obrocima, važno je znati i koje namirnice nam mogu pomoći u njenoj što efikasnijoj eliminaciji. Riba utiče povoljno na stanje celog organizma a omega 3 masne kiseline će nam biti dobar saveznik u borbi protiv kandide. Kada je meso u pitanju sve osim prerađevina dolazi u obzir, naravno da je i način pripreme jako važan. Zabranjeno je pohovanje i prženje u rafinisanim uljima. Domaći kefir ali i kiseli kupus mogu da svojim sastojcima značajno pomognu u ovoj borbi. Od začina možete koristiti beli i crni luk, kurkumu, đumbir i origano.

Iako često kada pričamo o specifičnoj ishrani za određena stanja to uvek deluje jako komplikovano, kada je kandida u pitanju neophodno je držati se osnovnih postulata zdrave ishrane, samo u ovom slučaju ne treba dozvoliti takozvane „cheat day“ opcije, jer je u borbi sa kandidom jako važno biti disciplinovan i revnostan. Treba voditi računa kada sami ne spremate namirnice, jer u restoranima se koristi dosta začina i sosova koji u sebi sadrže šećer i mlečne proizvode koji doprinose razvoju kandide. Iako na tržistu postoji niz suplemenata za decu koja se bore sa kandidom, treba pokušati je se rešiti samo istrajnom dobrom hranom. I kada prestanu simptomi i nema je više u stolici treba nastaviti sa rigoroznim pravilima još makar dve nedelje.

Ne zaboravite da uredna i zdrava ishrana deteta i kada nema kandidu je preduslov za zdraviji organizam koji je manje pogodan za napade različitih mikroorganizama.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Sekret u disajnim putevima česta je situacija kod mališana tokom hladnih dana. To je rezultat većeg broja virusa koji napadaju disajne organe.

Petogodišnja ćerka od sedmog meseca života ima problema sa plućima. Tada je imala bronhiolitis koji se ponovio još tri puta u narednih šest meseci. Skoro svaka virusna infekcija je praćena sekretom u nosu koji se često spuštao na pluća, pa su nam inhalacije bile od velike pomoći.

Dete je bilo preko 12 meseci na profilaksi Singulairom i situacija se značajno popravila – opsturkcije su se proredile, a od 4. rođendana ih više nema. Pošto ide u vrtić često zakači neki od virusa i opet nam se javlja sekret koji dugo izbacuje, nekada i dve nedelje od početka bolesti. Tada su pluća čista, pedijatar redovno prati dete i nikad nema opstrukcije, ali kašalj ume da bude uporan. Kako stigne hladnije vreme sve se ovo češće javlja. Probali smo razne sirupe i lekove, ali bez nekog ozbiljnijeg efekta. Zato imam nekoliko pitanja o tome kako izbaciti sekret iz disajnih puteva:

• Zašto dete zimi ima više sekreta disajnim organima?
To je rezultat većeg broja virusa koji napadaju disajne organe. Njima prija hladno vreme, ali zatvoreni prostori, u kojima boravi mnogo ljudi i dece, pogoduje njihovom širenju. To su respiratorni virusi, ima ih mnogo vrsta, a neretko se dešava da se slično ispoljavaju kod dece u vidu curenja nosa, kašlja, a ponekad i u brzanim i otežanim disanjem.
Skoro svi imaju jednu zajedničku karakteristiku – stvaranje sekreta (mukusa) u disajnim putevima

• Da li je ovo u stvari astma?
NIJE!
Astma je bolest gde se javlja suženje disajnih puteva – bronhoopstrukcija! Kad se ove brojhoopstrukcije ponavljaju nastaje astma. Kako su pluća Vašeg deteta čista, to znači da nema suženja disajnih puteva – bronhoopstrukcije, pa to nije astma

• Kakva je razlika između astme i bronhitisa?
Bronhitisa ima više vrsta, ali ako se bronhitisi ponavljaju i praćeni su bronhoopstukcijom onda to zapravo jeste astma. Kad se bronhitis javlja retko, a izazvan je nagomilavanjem sekreta u broonhijama, onda to nije astma, već virusno zapaljenje bronhija.

• Može li se ovo pretvoriti u upalu pluća?
Teško – mala je šansa!
Očigledno je da Vaše dete NEMA sekret u donjim disajnim putevima, jer bi to onda bio bronhitis ili opstrukcija, ali tada pluća NISU čista!
Kad se sekret dugo zadrži u bronhijama (ili bronhiolama) i NE izbaci se kako treba, postoji rizik od nastanka upale pluća – pneumonije. Ipak, ovo očigledno nije Vaša “priča”.

• Da li inhalacije mogu da pomognu?
Mogu, tu nema sumnje!
Iako je sekret “visoko” (u nosu, grlu i traheji – dušniku) inhalacije mogu da pomognu,čak i kod starije dece. Pogrešno se misli da su inhalatori samo za bebe – to nije tačno.

• Čime da se dete inhalira?
Za početak je dovoljno da to bude inhalacija običnim fiziološkim rastvorom (0,9% NaCl). On će pomoći da se sekret “razredi” i tako lakše izbaci (iskašlje ili proguta). Ovo izgleda banalno, ali je sjajan način da se pomogne detetu.

• Koliko dugo i koliko često da se sprovode inhalacije?
Tu nema striktnih pravila – tri puta dnevno, po oko pet minuta je sasvim dovoljno pa da se vidi kako će dete reagovati. Inhalacije se sprovode PRE (ili između) obroka, a NIKADA posle jela. Po potrebi se broj inhalacija se može povećati – nema opasnosti da se se pretera.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Reč je o bolesti ruku, nogu i usta koja se manifestuje osipom i aftama u usnoj duplji i pogađa decu mlađu od pet godina. – Simptomi prolaze za pet do sedam dana

Osip na šakama i stopalima, i afte u ustima glavni su simptomi virusa BRNU (bolesti ruku, nogu i usta) koji se poslednjih nedelja pojavio među beogradskim mališanima. Reč je o oboljenju koje pogađa decu mlađu od pet godina, odnosno baš one koji idu u vrtiće. Bolest se brzo i lako prenosi, ali i brzo prolazi, najčešće bez komplikacija.

– BRNU nije ništa novo, javlja se s vremena na vreme među decom. Glavni simptomi su osip i afte u ustima, ali može biti praćen i povišenom telesnom temperaturom, otežanim gutanjem, a deca budu nervoznija nego inače. Može da se desi i da dobiju dijareju – objašnjava Aneta Jovanović, pedijatar Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković” sa Palilule.

Problemi prolaze za pet do sedam dana, a terapija je, kaže ona, simptomatska, odnosno deci se ne daju antibiotici, već se brine o higijeni usne duplje, prskaju se sprejovi za zasušivanje ranica i afta, dok se temperatura obara paracetamolom ili brufenom.

Deca ne bi trebalo da budu u kontaktu sa vršnjacima bar sedam do deset dana, odnosno dok promene na koži i u ustima ne prođu, iako se dešava da se virus još duže može izlučivati preko stolice.

– Virus se prenosi kapljičnim putem, direktnim kontaktom ili preko prljavih ruku. Uglavnom ga dobijaju deca, mada se može desiti i kod odraslih, iako se to retko dešava. Najbolji načini prevencije su pranje ruku, dezinfikovanje igračaka, higijena prostorija… – navodi dr Jovanović, podsećajući da je odgovornost za sprečavanje širenja virusa i na roditeljima koji ne bi trebalo da šalju decu u kolektiv, ali i na medicinskim sestrama predškolskih ustanova koje bi bolesnu decu trebalo da vraćaju kući.

U Gradskom zavodu za javno zdravlje potvrdili su da su dosad prijavljene dve epidemije BRNU virusa u Beogradu. Jedna je, kažu, bila sedmog maja kada je zaraženo osmoro dece, dok je druga zabeležena u junu kada je obolelo 15 mališana. Oni dodaju da je možda bilo i još slučajeva koji njima nisu prijavljeni.
Iz Sekretarijata za obrazovanje kažu da je BRNU virus u junu potvrđen u Predškolskim ustanovama „Rakovica”, „11. april”, „Sima Milošević”i „Boško Buha”, dok je u julu zabeleženo da je zaraženo samo jedno dete u PU „Čukarica”.

– Zdravstvene mere koje se uvek preduzimaju u svim predškolskim ustanovama su zdravstveni nadzor i kontrola razloga njihove odsutnosti, savetovanje roditelja, svakodnevno praćenje zdravstvenog stanja mališana koji su prisutni, ali i praksa da se grupa dece u kojoj se registruje neka zarazna bolest ne spaja sa drugim grupama u vrtiću u narednih nekoliko dana, odnosno onoliko koliko traje period inkubacije za svako oboljenje, kao i kontrola povratka deteta u kolektiv – kažu iz Sekretarijata za obrazovanje.

izvor:mojpedijatar.co.rs