Deca su nestašna, radoznala i istraživačkog duha. Nemojte ih sputavati u igri i mašti, dovoljno je samo da ih budno pratite i pomognete im ukoliko je potrebno

Početak nove školske godine za decu i roditelje sa sobom nosi pregršt novih obaveza koje iziskuju da se više vremena provodi u zatvorenom prostoru, bilo u domu ili učionici. Upravo zbog toga roditelji se moraju potruditi da deci svakoga dana omoguće da određeno vreme provedu napolju, na svežem vazduhu.

Boravak dece napolju ima višestruko pozitivan efekat na dete i njegovo zdravlje, zato ga treba svakodnevno sprovoditi jer se tako u organizam unosi više svežeg vazduha, deca koja duže vremena provode na otvorenom otpornija su, zdravija, raspoloženija, imaju bolji san.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, najmanje 60 minuta dnevno fizičke aktivnosti je neophodno za decu, a 30 minuta za odrasle, kako bi se smanjile posledice sedentarnog načina života a ujedno i rizici za nastanak određenih bolesti.

Boravak na otvorenom (u parku, na igralištu, u prirodi) pruža mogućnost svima, posebno roditeljima sa decom, da svoje slobodno vreme provedu na zabavan način, a ujedno se i dodatno međusobno povežu i zbliže.

Roditelji i staratelji sopstvenim primerom treba da motivišu decu na različite vidove kretanja (puzanje, hodanje, trčanje, skakanje, preskakaknje, dizanje, bacanje, hvatanje, penjanje i sl.) u skladu sa njihovim uzrastom.

Šta možete raditi sa detetom u parku/na igralištu?

Aktivno se igrati-spuštati ga niz tobogan, ljuljati, pomoći mu da se penje na penjalice
Igrati se loptom
Vrteti obruč, preskakati vijaču
Igrati se skrivanja predmeta
Organizovati potragu za blagom
Naučiti ga da vozi bicikl, rolere i kasnije ih voziti zajedno sa njima
Naučiti ga igrama koje ste vi igrali kao mali (lastiš, školice, ledenog čike i dr.)
Igrati se žmurke i sl.
Šetati ljubimce
Prirediti piknik – zdrav obrok na otvorenom za decu i odrasle
Igrati se u pesku, prskati se vodom
Slaviti rođendan

Boravak u parku i na igralištima pored zabave, nosi i izvestan rizik po decu od raznih povreda. Najčešće povrede na igralištu nastaju usled padova sa sprava, i to pre svega ljuljaški i klackalica, a vrlo su česte i povrede zbog loše održavane opreme kada se deca poseku ili ubodu na neki ekser ili iskidani deo opreme koji viri.

Kako biste boravak Vašeg deteta u parku ili na igralištu učinili što bezbednijim, a rizik od povreda sveli na minimum, pridržavajte se sledećih saveta:

Pre izlaska napolje vodite računa o dečijoj odeći, da na sebi nema pantljika ili kaiševa koji se mogu zaglaviti na penjalicama i drugoj opremi.
Izbegavajte da detetu stavljate šalove i marame, jer se njima može ugušiti ukoliko se oni upetljaju u sprave na igralištu.
Deca na igralištu ne treba da se igraju sa biciklističkim kacigama na glavi, kao ni da imaju bilo kakav nakit koji se može zaglaviti u spravama za igranje.
Uvek birajte igralište u skladu sa uzrastom i motoričkim sposobnostima Vašeg deteta.
Ukoliko imate mogućnost izbora, birajte ono igralište sa mekšom podlogom- pesak, gumena podloga, ili piljevina su mekani i dobro apsorbuju udarce, dok trava i zemlja, a naročito asfalt i beton, nisu bezbedni.
Uvek proverite ispravnost opreme na igralištu pre nego što dete stavite na istu- da li je ljuljaška dobro pričvršćena, da iz klackalice ne vire ekseri i sl.
Uvek budite u blizini deteta. Decu mlađu od 5 godina nikada nemojte ostavljati da se igraju bez nadzora.
Vodite računa da Vaša deca koriste sprave za igru u skladu sa svojim uzrastom i mogućnostima.
Naučite dete kako da prvilno i bezbedno koristi opremu.
Vodite računa o čistoći površine na kojoj se deca igraju. Budite i vi ti koji će igralište održavati urednim.
Uklonite iz prostra za igru sve ono o šta se dete može saplesti: kamenje, štapove, staklo i sl.
Uklonite smeće i izmet životinja sa igrališta.

Tokom sportskih i rekreativnih aktivnosti dete treba da nosi odgovarajuću zaštitnu opremu – ukoliko vozi trotinet ili bicikl treba da koristi kacigu, a uz rolere i skejtbord i odgovarajuće štitnike za ruke i noge, i sl.

Prijavite nadležnim službama (u urbanim sredinama nadležno je gradsko zelenilo) sva oštećenja na opremi, kako bi što pre bila popravljena.

Ne zaboravite – provodeći vreme napolju deca mnogo bolje i brže razvijaju svoje psiho-motorne sposobnosti, bave se fizičkom aktivnošću neophodnom za zdrav rast i razvoj, i što je najvažnije – uživaju u svom detinjstvu.

O tome kako sprečiti povrede na igralištu i šta uraditi ukoliko do njih dođe možete se informisati putem aplikacije „Flasterko – Povrede kod dece od A do Š“.

Izvor: Zdravlje.org.rs

I naviku o održavanju oralne higijene deca usvajaju od roditelja

Baš kao u bilo kom drugom slučaju, dete će oponašati roditelja – kada roditelji usvoje zdrave i dobre navike u ishrani i dentalnoj higijeni, one će dugoročno čuvati i njihovo zdravlje, ali i zdravlje cele porodice.

Koliko god to zvučalo neobično, odlazak kod stomatologa ne mora svaki put da izazove pravu porodičnu dramu. Sasvim suprotno, to može biti i prijatno iskustvo, ukoliko sa svojim detetom uspostavite zdrave dentalne navike u najvažnijem periodu za zdravlje mlečnih zuba - trudnoći i do treće godine života, jer životne navike usvojene do treće godine života se zadržavaju za ceo život.

Usvojene pravilne navike postavljaju odličnu osnovu za njihovo dentalno zdravlje u budućnosti, a sačuvati zdrav osmeh znači sačuvati celokupno dobro zdravlje organizma!

Prema rezultatima istraživanja koje je sprovedeno na nacionalno reprezentativnom uzorku 2013. godine, samo 8,3% stanovnika Srbije starijeg od 25 godina ima sve svoje zube, a čak 91 odsto 12. godišnjaka u Srbiji ima jedan ili više zuba s karijesom.

Evo nekoliko ključnih saveta za pravilnu negu dečjih zubića oralne higijeničarke i dobitnice nagrade Srpskog lekarskog društva, Lidije Kruškonje, uz koje će njihov osmeh zasijati i pobeći od loše statistike.

Kod zubara i pre navršene godine: Stručnjaci preporučuju da dete u prvu posetu dečjem stomatologu treba odvesti odmah po nicanju prvih zubića, što znači već sa navršenih šest meseci. U toku života, opšta preporuka je da se na redovne preglede odlazi bar dva puta godišnje. Čak i uz guste rasporede – priznaćete da je ovo mala cena za prevenciju velikih kvarova.

Četkica je najbolji prijatelj: Pravilno i redovno pranje zuba ključna je navika, koju kod dece treba razvijati od malih nogu. Zube treba prati posle svakog obroka, a najmanje dva puta dnevno, posle doručka i pre odlaska na spavanje. Naravno, važna je i dobra četkica, pravilna tehnika pranja zuba, ali i dovoljno dugo pranje – barem dva do tri minuta!

Važno je šta jedemo: Pravilna ishrana još jedan je stub nosilac u prevenciji karijesa i drugih bolesti zuba. Deca treba da jedu hranu koja se ne lepi za zube, i koju je potrebno duže žvakati: voće i povrće, hranu bogatu belančevinama, vitaminima i mineralima, proizvode od žitarica... Savet stručnjaka je, takođe, da kada je to moguće treba jesti čvrste namirnice - naime, one razrađuju mišiće vilice i povećavaju njihovu pokretljivost, kao i pospešuju žvakanje i lučenje pljuvačke, koja je zaštitni činilac: čisti zube ispiranjem i smanjuje kiselost u ustima.

Slatkiši, slatkiši: Savet stručnjaka je da slatkiši mogu da se jedu, ali uz glavni obrok. Ishrana treba da sadrži pet obroka, jer čak i majčino mleko ili jabuka, koji su sinonim za najzdraviju hranu, ukoliko se konzumiraju u kratkim vremenskim razmacima doveli bi do karijesa tj. do ometanja mehanizama za uspostavljanje prirodne kiselosti u usnoj duplji. Pored industrijskih slatkiša treba obratiti pažnju i na suvo voće, smokve, kajsije, urme, suvo grožđe i med, koji su takođe potencijalna opasnost. Ipak, ističe se da su gazirana pića svakako jedna od najštetnijih namirnica - šećer i kiselost čine veoma lošu kombinaciju po zdravlje dečijih zubića.

Bez usputnog grickanja: Stomatolozi posebno podvlače značaj uobročavanja kod pravilne ishrane – to znači da bi deca trebalo da imaju tri glavna obroka i dve užine u toku dana. Dodatno, ističe se da bilo kakva noćna ishrana kada niknu zubi, a naročito zaslađene tečnosti koje se unose preko bočice, značajno povećava rizik za nastanak karijesa.

Izvor: Dnevnik.rs

Da li ste nešto od ovoga već ranije koristili?

Dok virus "ne protutnji" kroz organizam, a u slučaju bakterija ne pomognu antibiotici, bolno i upaljeno grlo možete uspešno da umirite pomoću nekoliko jednostavnih prirodnih lekova.

Pečene jabuke

Ovaj specijalitet ne samo da deluje protiv bolova u grlu već je dobar i protiv promuklosti. Važno je samo da jabuke ne budu vrele, već umereno tople. Prilikom pečenja, u jabukama dolazi do stvaranja posebnih jedinjenja enzima i bioaktivnih materija. Ove supstance u sluzokoži usta, grla i glasnih žica aktiviraju sposobnosti organizma na samolečenje.

Šerbet

Stavite oko dve kašike šećera u manju šerpu, pa mešajte dok se šećer ne istopi. Zatim sipajte u to mleko i sve zajedno kuvajte na tihoj vatri. Popijte dok je toplo. Ovaj dobro poznati napitak deluje i kao melem za pluća, a ublažava i kašalj.

Obloga od mleka i luka

Skuvajte beli luk u mleku toliko da se sve pretvori u kašu. Toplu je stavite na krpu i obmotajte oko grla, a bolovi će vrlo brzo prestati. Obloga za grlo može da se natopi i rastvorom sirćeta i vode, a uspešno deluje i rakija ili razblažen alkohol. Važno je samo da obloga bude topla i da preko nje umotate šal ili maramu i držite oko dva sata.

Čaj od žalfije

Četiri kašike žalfije skuvajte u dve čaše vode, ostavite da odstoji pola sata, zatim procedite i ispirajte grlo više puta dnevno. Za ispiranje bolnog grla može da se iskoristi i čaša sveže ceđene cvekle u koju ćete dodati kašičicu zdrobljenog belog luka i preliti čašom prokuvane ohlađene vode. Ostavite da odstoji šest sati, ali mešajte na svakih pola sata. Procedite i ispirajte grlo nekoliko puta dnevno.

Izvor: Novosti.rs

Dete od tri godine se probudi “u sred noći”, pipnete ga – “gori” – temperatura 39.7!

Ovo je veoma česta situacija tokom zimskih meseci (mada se može desiti bilo kad). Većina roditelja se odmah užurbano sprema, dete pravo iz kreveta se hitno nosi u dežurnu ambulantu. Ako to uradite ovih dana, videćete da još bar desetak dece čeka sa istim problemom ispred ordinacije dežurnog pedijatra, i svi su “hitni slučajevi”.

Da li je baš tako?
Srećom, većina ove dece NISU pacijenti koji imaju ozbiljan zdravstveni problem koji traži neodložnan pregled i lečenje! Zato smo odlučili da vam pokažemo kako da pomognete Vašem detetu kada iznenada dobije visoku temperaturu, šta treba uraditi pre nego otrčite kod lekara.

Šta je povišena temperatura?
Normalna telesna temperatura, merena ispod miške (aksilarno) je do 37stepeni. Kada se meri “u guzi” (rektalno), gornja granica telesne temperature je za pola stepena viša – 37,5.

U daljem tekstu će se govoriti u vrednostima aksilarne (merene ispod miške) temperature jer je to ipak lakši i prihvatljiviji način merenja za većinu dece.

Kad je telesna temperatura do 38 stepeni ona se ne smatra za visoku, pa se deca sa temperaturom od 37,5 – 38 nazivaju subfebrilna. Kada dete ima preko 38 stepeni radi se o “pravoj” povišenoj temperaturi (febrilna deca), a kada je preko 39 (neki kažu preko 39,5) možemo reći da se radi o veoma visokoj temperaturi. Temperatura preko 40 dovodi mame i tate na ivicu očaja, ali stvarno zahteva brzu akciju, jer bez obzira na uzrok, mora neodložno da se “obara”.

Zašto se javlja visoka temperatura?
Visoka telesna temperatura je skoro uvek znak znak neke bolesti ili poremećaja, ali su infekcije najčešći uzrok iznenadno povišene temperature. Većina virusa i bakterija po ulasku u dečji organizam pokreću odbrambenu reakciju imunološkog sistema. Jedna od manifestacija borbe organizma sa infektivnim uzročnicima je povišena telesna temperatura.

Kako je brzo “skinuti”?
Temperatura do 38oC (mereno “pod mišku”) kod najvećeg broja ne zahteva obaranje. Ako je temperatura preko 38oC ne treba paničiti već pribrano preduzeti sledeće jednostavne mere. Cilj navedenih postupaka nije potpuna normalizacija telesne temperature, već njeno spuštanje u bezbedne vrednosti – ispod 38oC.

Prvo rashladite dete!
Kada ste u kući ili stanu skinite dete, a nemojte ga pokrivati! Veliki broj roditelja, a skoro sve brižne bake se plaše da otkriju dete, “da se ne prehladi”. Ovo je velika zabluda, ali i opasnost po dete. Pretopljavanje deteta dodatno povećava temperaturu i rizik od komplikacija. Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat (petnaestak minuta, a nekada je potrebno i duže čekati).

Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5oC najbolje “oružije za brzo dejstvo” je tuširanje dece mlakom vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”. Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bude pokrivena kapljicama mlake vode. Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije su praktično napuštene, ali ima lekara koji ih i dalje “prepisuju” deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda jednako efikasna kao i alkohol, ali je daleko manje neprijatna za dete.

Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature!

Lekovi – antipiretici
Lekovi su stub borbe sa visokom temeperaturom. Njih treba davati kada je telesna temperatura iznad 38oC. Na našem farmaceutskom tržištu postoji nekoliko preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste: paracetamol (Eferalgan Paracet, Febricet, Miralgin, Sanicet, …) i ibuprofen (Brufen, Ibuprofen).

Salicilate (Andol, Anbol, Midol, Aspirin, Novandol) ne davati deci za skidanje temperature! Salicilati kod dece mogu dovesti do teških komplikacija, naročito kada dete ima infekcije uzrokovane određenim tipovima virusa, tako da se već mnogo godina ne koriste za snižavanje povišene telesne temperature. Ove komplikacije su, ruku na srce, veoma retke, ali izuzetno opasne.

Paracetamol i ibuprofen ne izazivaju takve opasne reakcije, a imaju sličnu efikasnost kao i salicilati. Ako dete ne reaguje na paracetamol treba probati sa ibuprofenom, i obrnuto. Ne treba davati oba leka istovremeno (osim u retkim izuzecima). Postoje dobro definisane preporuke za kombinovanje paracetamola i ibuprofena, ali to treba raditi samo po upustvu pedijatra.

Kako se daju lekovi za obaranje temperature?
Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta mogu se primeniti čepići (supozitorije). Kod primene čepića, dete staviti potrbuške, nežno staviti čepić u guzu, potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija, za razliku od ibuprofena. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata.

Supozitorije ne treba davati kada dete ima proliv jer tada se lek ne može resorbovati sa sluznice rektuma, ali se može pogoršati proliv izazivanjem nepoželjnih pokreta debelog creva.

A doziranje?
Antipiretici se dakle daju po potrebi, kada je temperatura preko 38oC, ali se mora poštovati doza leka i intervali davanja. Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su prilično bezbedni i mame treba da znaju koliko dete može dobiti leka, a da se ne pretera, ali i da se ne da mala doza koja nema efekta. Uputstvo za upotrebu sadrži bezbedno doziranje, pa ga pročitajte.

Kada počinje dejstvo leka?
Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. U prvim danima infekcije nije realno očekivati da lek vrati temperaturu na normalne vrednosti. Dobro je da ona bude ispod 38oC, pa i mama treba da zna da sve dok je infekcija u burnoj fazi, nema čudotvornog leka za potpunu normalizaciju telesne temperature.

Kada možemo mirno sačekati jutro?
* Ako se dete posle neprijatnog buđenja brzo rasani, zna gde je, uspostavlja dobar kontakt sa roditeljima.

* Kada posle davanja antipiretika aksilarna (merena pod miškom) temperatura “padne” ispod 38 stepeni.

* Kada se dete, posle pada temperature, oraspoloži, a potom nastavi mirno da spava (naravnom, bez nepotrebnog pokrivanja i utopljavanja).

* Ako pored povišene temperature nema drugih simptoma i znakova bolesti – ne treba žuriti, mirno sačekajte jutro.

Kada stvarno treba što pre stići do pedijatra?
* Kada beba u prvom mesecu života ima visoku temperaturu treba neizostavno posetiti pedijatra. Posle pregleda i brzih laboratorijskih analiza (krvna slika, pregled mokraće) pedijatar će postaviti dijagnozu i odrediti terapiju. Infekcije u prvim nedeljama života se po pravili leče u bolnici, zato ne treba čekati. Ovo važi i za bebe u prvoj godini života kojima temperatura ne padne posle rashlađivanja i datog leka (antipiretika).

* Ako je dete pospano, totalno bezvoljno, ne može “na noge”, povremno “ječi” ili se ponaša neobično. Ovo dete pored temperature ima sigurno još neki problem koji ide uz febrilnost. Ne treba očajavati, jer i sasvim obične bolesti mogu biti uzrok ovakvom stanju, ali dijagnozu treba prepustiti pedijatru.

* Kada dete i pored pada temperature bolno plače, uznemireno je, neraspoloženo, neće da spava. To znači da ga, pored temperature, još nešto “muči”. Povijte ga uz sebe, utešite, ali ako no to ne pomaže pođite kod pedijatra.

* Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu, ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi – sve može da se nema, ali lekovi za obaranje temperature moraju biti na raspolaganju) dete mora kod pedijatra. Ipak, i tada bi valjalo rashladiti dete tuširanjem mlakom vodom, pre polaska kod pedijatra.

* Ako i pored ponavljanih tušriranja mlakom vodom i datog leka (u pravoj dozi) za obaranje temperature ona ne pada, nego i dalje raste pa prelazi 40 stepeni. Ovo se veoma retko dešava, ali tada dete treba odvesti lekaru.

* Kada dete počne da se “grči”, ukoči pogled, ne reaguje na pozive – to su febrilne konvulzije – “fras”. Tada treba što pre stići do lekara, ali pročitajte šta tada roditelji mogu sami da urade.

Šta ako se desi “fras”?
* Kada se jave febrilne konvulzije – fras, a roditelji nemaju adekvatne lekove i prvi put se dešava, panika je nezaobilazna. Fras izgleda veoma dramatično, ali kod skoro sve dece ima odličnu “prognozu”, pod uslovom da se sve obavi kako treba. Tada treba što pre odvesti dete lekaru ili pozvati hitnu pomoć. Dete transportovati na strani, NE TREBA izvlačiti jezik, a valja znati da fras kod ogromne većine dece NE OSTAVLJA posledice ako ne traje duže od 20 minuta. Dete je bez svesti, obično ukočenog (fiksiranog) pogleda, zgrčeno je ili se naizmenično trese i opušta (konvulzije), a neretko se može videti i pena na ustima. Ovo je čitava večnost, a većina dece spontano prestane da se trese pre isteka ovog perioda. Po dolasku kod pedijatra sve će brzo biti sređeno.

Orijentaciono i paracetamol i ibuprofen se daju četiri puta dnevno, maksimalno šest doza (to znači da treba da prođe bar četiri sata između dve doze leka) , a pojedinačna doza je oko 10 mg leka po kilogramu telesne mase deteta. Ne treba biti matematičar da se izračuna da dete od 10 kg može bez opasnosti dobiti četiri puta dnevno po jednu kafenu kašičicu paracetamola ili ibuprofena.

 Obučeni roditelji (koji već imaju iskustva sa “frasom”) znaju šta da se radi, a to i nije naročito komplikovano:

* Dete staviti na bok

* Uzeti Diazepam mikroklizmu (tubicu) i uvući je u guzu i istisnuti CEO sadržaj

* Izvući tubicu bez otpuštanja, dakle STISNUTIH prstiju da se ne bi lek usisao u tubu

* Po vađenju tubice stisnuti guzu par minuta da lek ne iscuri napolje

* Konvulzije (fras) brzo prestaju, ali se potom mora nastaviti obaranje visoke temperature

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Očajni roditelji čija deca ignorišu molbe da prestanu čačkati nos možda su konačno pronašli argument kojim će suzbiti tu naviku – moguć razvoj upale pluća.

Pneumokok, uzročnik bakterijske upale pluća, infekcije plućnoga tkiva koja može biti smrtonosna ako se ne leči, prenosi se vazduhom, odnosno kapljično, često kašljem i kiljanjem zaraženih pojedinaca.

Britanski naučnici sada tvrde kako su prvi put dokazali da se ta bakterijska bolest može preneti i rukama.

U studiji, čiji su rezultati objavljeni u časopisu European Respiratory, grupi odraslih volontera pneumokok je rastrljan po dlanovima.

Potom su dobili neugodnu zadatak da ponavljaju nekoliko najčešćih radnji, a reč je o svakodnevnom dodirivanju, trljanju ili kopanju nosa.

„Ova studija je pokazala da se bakterija može širiti i rukama, a čak i predmeti poput mobilnog ili dečijih igračaka mogu doprineti njenom širenju“, izjavila je Victoria Konor, britanska naučnica, piše AFP.

Na globalnom nivou upala pluća svake godine usmrti oko 1,3 miliona dece mlađe od pet godina.

Premda je istraživanje sprovedeno na odraslima, Konor navodi da su rezultati studije usmereni prvenstveno prema roditeljima mlađe dece.

„Možda nije realno sprečiti decu da kopaju nos ili trljaju područje nosa, ali savet roditeljima je – redovna i dobra higijena ruku kao i čišćenje i pranje igračaka i drugih površina mogli bi smanjiti širenje bakterije, kao i rizik od razvoja pneumokokne infekcije poput upale pluća“, kazala je Konor.

Izvor: danas.rs

Dok roditelji insistiraju da se u vrtićima obezbede obroci bez mesa, pedijatri tvrde da je ono neophodno za pravilan razvoj deteta. Meso ne može da bude efikasno zamenjeno nijednom drugom namirnicom

ODLUKA kojom se dozvoljava vegetarijanska ishrana u dečjim vrtićima samo uz potvrdu lekara ili iz verskih razloga, izazvala je različite polemike među roditeljima i lekarima. Dok većina pedijatara tvrdi da nedostatak mesa može da utiče na nepravilan rast i razvoj deteta, roditelji smatraju da treba da postoji pravo na lični izbor namirnica i obroka koje jedu njihova deca.

Jedini zdravstveni razlog zbog kojeg meso može privremeno da se isključi iz ishrane deteta je alergija na neki od proteina telećeg, svinjskog ili pilećeg mesa. Ona se javlja u najranijem uzrastu i prolazi do druge ili treće godine života. U svakom drugom slučaju, isključivanje mesa iz ishrane može da se smatra zanemarivanjem zdravlja deteta, kaže, za "Novosti", dr Olivera Todorović, pedijatar Doma zdravlja "Palilula":

- Od najranijeg uzrasta sve do završetka perioda razvoja, detetu su potrebni životinjski proteini. To utiče na pravilan razvoj i formiranje sistema organa. Odgovorno tvrdim da niko od pedijatara neće izdati potvrdu da dete ne treba da jede meso, jer nije u redu zabraniti osnovnu životnu namirnicu, za koju nijedna studija nije dokazala da je na bilo koji način štetna.

Nedostatak ove namirnice može najpre da izazove anemiju, koja dalje prouzrokuje malaksalost, pospanost i smanjenje apetita. Meso ne može da bude efikasno zamenjeno nijednom drugom namirnicom, kao što ga nijedan suplement ne može trajno nadoknaditi.

- Biljne masti su jedno, dok su životinjske masti nešto sasvim drugo. Potrebno je pojesti čitavu korpu spanaća kako bi se zadovoljile potrebe organizma za gvožđem, koje se unese kroz jednu porciju mesa. Da ovaj nedostatak može da se nadoknadi bilo kakvim dodacima u ishrani, sigurno da bismo mogli da živimo uz pomoć veštačkih sastojaka i ne bismo morali da unosimo hranu.

Preporuka pedijatra jeste da meso treba jesti minimum dva puta nedeljno. Iako ga neki jedu svakodnevno, ponekad u sva tri obroka, potrebno je pronaći meru.

- Naš organizam je generacijama navikao na unos mesa. Govedina i piletina se uvode u ishranu u najranijem uzrastu, dok prema poslednjim preporukama, riba takođe može da se jede već od šestog meseca života - kaže dr Todorović.

 PRIVIKAVANjE

UKOLIKO se meso ili bilo koja druga osnovna namirnica potpuno isključi iz ishrane u prvim godinama života, osim zdravstvenih problema može da dođe i do razvijanja netolerancije na te namirnice. To znači da će dete imati problem sa privikavanjem organizma na meso ukoliko odluči da ga jede u kasnijem uzrastu. To podrazumeva teško podnošenje ove namirnice, povraćanje i dijareju.

Izvor: novosti.rs

Prva obaveza roditelja je da bebama nakon hranjenja obrišu mlečne ostatke na desnima

Da bi se zubi sačuvali od karijesa i oboljenja desni, sa oralnom higijenom treba početi čim se dete rodi. Prva obaveza roditelja je da bebama nakon hranjenja obrišu mlečne ostatke na desnima. Savet o očuvanju zdravlja usta i zuba bebe treba da im da nadležni lekar, a obaveza roditelja je da kontrolne preglede obave već posle nicanja prvog zubića, a potom posle navršene prve godine.

Sa nepunih godinu dana kada zubi polako počinju da niču, treba da im daju četkicu da se sami na nju navikavaju gurajući je u usta. Zubna pasta je sa floridima, a koristi se u malim količinama i koncentraciji prilagođenoj uzrastu deteta. S obzirom na to da mališani u tom uzrastu nisu u stanju detaljno da sprovode oralnu higijenu, roditelji treba da im priteknu u pomoć, odnosno sve do sedme godine treba deci da peru zube. Najbolje je da higijenu usta i zuba obavljaju zajedno pred ogledalom, ili da dete puste da posmatra roditelje dok peru sopstvene zube. Od sedme do dvanaeste godine roditelji decu treba samo da kontrolišu da li pravilno i redovno peru zube, odnosno da li to rade ujutru i uveče pred spavanje, kada je pranje zuba i najvažnije.

Izvor: novosti.rs

Kod dece koja su tokom rasta i razvoja imala višak kilograma, problem sa zglobovima se često ne može u potpunosti rešiti ni kasnije tokom života

PREKOMERNA težina često je uzrok preopterećenja i ranog propadanja zglobova, donosi rizik od nastanka osteoartroze i čak 20 puta povećava verovatnoću za ugradnju veštačkog zgloba kolena. Broj ukupnih procedura artroplastike kolena kod gojaznih osoba poslednjih nekoliko godina je udvorstručen, upozorava dr Vladan Stevanović, specijalista ortopedije sa traumatologijom, iz Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".

Gojaznost je povezana s nastankom, pogoršanjem i težinom bolesti osteoartroze, koja je jedno od najčešćih muskuloskeletnih bolesti. "Istrošenost" zglobova kuka i kolena se sve češće kod gojaznih osoba završava operativnim lečenjem.

- Podrazumeva ugradnju totalnih endoproteza, što nije nimalo jednostavno rešenje za pacijenta. Postoje visoki rizici i mnogobrojne komplikacije tokom takvih intervenicija. Osim toga, reintervencija je često neophodna. Zbog toga, prevencija je često najvažnija, kako bi se operacija izbegla, ukoliko je to moguće - kaže dr Stevanović.

Osim operacije, lečenje problema sa zglobovima podrazumeva redukciju težine, fizikalnu terapiju i redovnu fizičku aktivnost. U nekim slučajevima primenjuju se hondroprotektiva, nošenje ortoza, pomagala i primena suplementacije. Restrikcione dijete su na prvom mestu, uz stručno vođenje, i fizikalne terapije, što će kasnije dovesti do promene režima života i kontinuiteta u prevenciji daljih tegoba. Ukoliko je problem sa zglobovima nastao u detinjstvu, posledice su najčešće trajne, čak i ukoliko se kasnije izgubi na telesnoj masi.

- Osobe koje su u detinjstvu bile gojazne imaju slabost zglobova, koji se zbog toga brže "habaju". Kod dece koja su tokom rasta i razvoja imala višak kilograma, problem sa zglobovima se često ne može u potpunosti rešiti ni tokom kasnijeg života - kaže dr Stevanović.

Osim što predstavlja faktor rizika, gojaznost može iskomplikovati oporavak posle operacije i zamene zgloba. Povezana je sa dužim boravkom u bolnici, većim posthirurškim komplikacijama i većom potrošnjom analgetika.

- Visoke i krupne osobe mogu da imaju sličan problem, čak i ukoliko nisu gojazne, zbog poremećaja biomehanike i opterećenja zglobova donjih eksremiteta. Ipak, to je znatno ređa pojava - kaže dr Stevanović.

 POVEZANOST

Gojaznost kod starijih osoba udvostručuje verovatnoću hroničnog bola u zglobovima, ali i drugim delovima tela.

- Postoji znatan broj dokaza da su gojaznost i hronični bol povezani, uključujući bolove u leđima, glavobolje i fibromijalgiju. Gojaznost kod starijih osoba udvostručuje verovatnoću hroničnog bola - kaže dr Stevanović.

Izvor: novosti.rs

Pedijatri i nefrolozi predlažu: Na svakom sistematskom pregledu za decu pedijatri bi trebalo da upitaju roditelje da li mališani imaju problem sa noćnim umokravanjem

NA svakom sistematskom pregledu za decu pedijatri bi trebalo da upitaju roditelje da li mališani imaju problem sa noćnim umokravanjem, prisutnim kod sve većeg broja dece. Ova inicijativa dolazi iz stručnih pedijatrijskih, nefroloških i psiholoških krugova, a sve s ciljem da se problem, koji može uspešno da se prevaziđe, što pre otkrije i započne lečenje.

Doktorka Milinka Nikolić, pedijatar u Domu zdravlja "Rakovica", kaže da je otkrivanje problema, za početak, veliki korak.

- Zatim odradimo kompletanu laboratoriju, da se isključe moguća oboljenja i započne lečenjem. Kod noćnog umokravanja se obično radi o zdravom detetu. Ako isključimo organski faktor, roditelji 48 sati vode dnevnik: beleže broj mokrenje, koliko je dete unelo tečnosti, a koliko izmokrio. Ako se započne terapija, dve nedelje kasnije sledi razgovor, kako bismo videli da li redovno daju terapiju detetu i da li ima boljitka. Lek se daje sat pre spavanja, a sat pre uzimanja leka i oko osam sati tokom sna dete ne sme da uzima tečnost - objašnjava dr Nikolić.

Profesorka dr Vesna Stojanović, nefrolog u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, kaže da se s terapijom u domovima zdravlja može početi od pete godine. To važi za decu koja prethodno nisu imala bolesti urinarnog trakta, bubrega i mokraćne bešike.

- Dokazano je da kod 30 odsto dece potpuno nestanu simptomi noćnog umokravanja, dok se kod njih 40 odsto drastično smanji broj umokravanja i količina mokraće koju dete izmokri u toku noći - objašnjava prof. Stojanović. - Lek, u suštini, kontroliše protok vode na nivou bubrežnih kanalića. Za dan-dva dolazi do prekida mokrenja, jer se lekom praktično nadoknaćuje hormon koji se kod deteta noću ne stvara.

PSIHOLOŠKE POSLEDICE

Uzrok noćnog umokravanja je retko psihološke prirode, u najviše do 10 odsto slučajeva, ali deca kao sekundarnu pojavu imaju psihološke posledice - ako je dete predugo trpelo zbog nečega što izaziva stid, neprijatnost, nelagodnost, oseća krivicu, ako dete zapravo uopšte nije krivo za noćno umokravanje, koje nije "voljna radnja".

Izvor: novosti.rs

Pojava krvi iz nosa deteta uglavnom zabrine roditelje, ali razloga za strah najčešće nema. Uglavno do epistakse, dolazi usled male trauma sluznice nosa zbog guranja prstića ili predmeta u nos

POJAVA krvi iz nosa deteta uglavnom zabrine roditelje, ali razloga za strah najčešće nema. Uglavno do epistakse, dolazi usled male trauma sluznice nosa zbog guranja prstića ili predmeta u nos.

- Drugi najčešći razlog, pogotovo u zimskim mesecima, jesu virusne infekcije gornjih respiratornih puteva - kaže dr Svetlana Valjarević, iz službe za ORL Kliničko-bolničkog centra "Zemun". - Epistaksa se najčešće dešava kod infekcija virusom gripa i adenovirusima, koji oštećuju sluznicu nosa, a samim tim mali krvni sudovi postaju osetljivi na minimalnu traumu koju uzrokuje kijanje i često brisanje nosića.

Krvarenje iz nosa kod dece najčešće je u uzrastu od dve do 10 godina, ali može da se javi i kod beba.

Nekada su krvarenja iz nosa posledica alergija, izlaganja toplom i suvom vazduhu, ili povreda glave.

- Kod dece se ne sme prevideti mogućnost stranog tela u nosu - napominje dr Valjarević. - Osim toga, određeni lekovi koje je dete dobijalo, takođe, mogu da dovedu do krvarenja. Izrazito retko u pitanju su krvarenja zbog poremećaja zgrušavanja krvi, vaskularnih malformacija ili izraslina u nosu.

Ukoliko detetu ide krv iz nosa nemojte da mu zabacujete glavu, niti da ga ostavljate u ležećem položaju, jer se tad krv sliva niz ždrelo i dete je guta. Podizanje ruku, takođe, nema nikakvog efekta, a umara dete.

- Ako može samo, dete bi trebalo lagano da izduva nosić, a maloj deci pumpicom očistite nosić od zgrušane krvi ukoliko je ima - objašnjava dr Valjarević. - Potom lagano stegnite nozdrve, i držite nekoliko minuta. Deci starijoj od dve godine možete u nos da ukapate vazokonstriktorne kapi (propisuju se za kijavicu ili curenje iz nosa), koje smanjuju prečnik krvnih sudova i zaustavljaju krvarenje. Kod mlađe dece koristite hipertoni rastvor morske soli.

Izvor: novosti.rs