GORKE SUZE MALIŠANA: Ostavljene bebe plaču najtužnije

Gorke suze mališana koje roditelji ostave u Kliničkom centru u Nišu ganu čak i najtvrđa srca. Dok im se ne obezbedi mesto u Zvečanskoj, Mila i Vuk žive uz nadzor u bolničkoj sobi

Mila i Vuk su dobre i mirne bebe. Samo ponekad suzama i ručicama zatraže malo pažnje i zaplaču dugo i neutešno kao sva napuštena deca.

Osim što se oboje bore sa teškim bolestima, zajedničko im je to što su ih roditelji ostavili odmah po rođenju. I tako sami, jedno uz drugo, dane provode na Klinici za dečje interne bolesti.

Tu, umesto majke i oca, o devetomesečnoj Mili i dvogodišnjem Vuku brinu lekari Dečje klinike, medicinske sestre, studenti na praksi i pacijenti koji svakodnevno dele sobu sa njima.

Mila je rođena sa Daunovim sindromom, a Vuk sa teškom hromozomopatijom uz anomalije na organima i kašnjenjem u razvoju.

Kada im se obezbedi prostor, njih dvoje biće smešteni u Ustanovu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj.

Iako okruženi igračkama, u sobi veselih boja koja je retko kada prazna, dečica često zavape za pažnjom i zagrljajem. Njihov plač, tada, u trenu gane gotovo svakog ko se nađe u blizini.

HRANITELjI
Psiholozi smatraju da je za napuštenu decu odrastanje u hraniteljskoj porodici mnogo bolje rešenje od onog u domskim uslovima. Objašnjavaju da odrastanje od jednog do drugog lica ili po institucijama, od jedne do druge adrese, narušava normalnu dinamiku odrastanja ne samo dece sa posebnim potrebama nego i zdrave dece

- Ležim sa svojim detetom u bolnici već nekoliko dana. Odmah, prve večeri po prijemu, primetila sam dva kreveca i bebe u njima, ali kako su u drugom delu sobe, nisam videla ko leži u krevetima za odrasle pored njih. Čudila sam se kakva je to majka koja svoju decu ne pogleda čitave noći. Tek ujutru sam shvatila da je situacija mnogo gora i da njihove majke neće ni doći - priča J. T., koja je sa detetom u istoj sobi gde su Vuk i Mila.

Vuka povremeno poseti baka, koja je, kako "Novosti" saznaju, čak i pokušala da ga usvoji, ali su je u tome sprečili detetovi roditelji. Mila povremeni osmeh i ljubav dobije jedino od osoblja i ljudi koji su silom prilika primorani na boravak u bolnici.

- Bebe su izuzetno mirne, ali ima trenutaka kada traže pažnju, naročito devojčica. Imam utisak da se njen plač razlikuje od plača druge dece. Traži da je neko uzme u naručje, da je pomiluje. Oboje traže da im neko priča, da im peva... Tada dođu sestre da ih smire, a nekad ih i mi iz sobe zabavimo, ili naša deca, bilo ko, ko se tu zadesi, jer plač napuštenog deteta nikog ne ostavlja ravnodušnim - priča J. T.

Kroz ovo što sada prolaze Vuk i Mila godišnje, u proseku, prođe dvoje ili troje dece, koliko ih samo na Dečjoj klinici čeka da im Centar za socijalni rad reši status i pronađe dom. A procenjuje se da je broj napuštenih beba još i veći, jer ima i onih koja iz porodilišta odu pravo u Centar za zaštitu odojčadi.

- Najveći problem je težina anomalija koje zahtevaju specijalno osposobljenog hranitelja. Retko se dešava da se dete ostavi iz socijalnih razloga, odnosno dođe kao bolesno, a ne uzmu ga kasnije zbog nedostatka novca - priča Emilija Golubović, pedijatar i direktorka Dečje klinike.

Dodaje da se dešavalo da napuštena deca kod njih budu i po desetak godina, ali da je u poslednje vreme smeštaj dece kod hranitelja bolji i brzo se realizuje, pa deca ne ostaju tako dugo na klinici kao ranije.

KONAČNA ODLUKA RODITELjA

U Centru za socijalni rad pojašnjavaju da su oni dužni da roditelje koji se odreknu svoje dece nekoliko puta pitaju da li su sigurni u svoju odluku, pa ako jesu, ili ukoliko uopšte ne preuzmu bebu, ta deca najčešće budu smeštena u nekoj od ustanova, najčešće u Sremčici ili u Zvečanskoj.

"Centar za socijalni rad pokreće postupak za lišenje roditeljskog prava. Nakon toga po zakonu, pošto su se odrekli dece, formalno i pravno treba da se pokrene postupak za lišenje roditeljskog prava i takva deca dobiju staratelja", kaže direktor Centra za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu Zoran Jović.

Izvor:novosti.rs