Vaša trudnoća

Neke žene iako im ginekolog još nije saopštio radosne vesti, sigurno “znaju” da su ostale u drugom stanju. To možemo nazvati ženskom intuicijom ili hormonima trudnoće koji sad već počinju da vode glavnu reč u organizmu. One koje nisu planirale trudnoću sad se verovatno preispituju kako da život prilagode onim što im se desilo, dok one koje jesu uveliko slave – gustim sokovima, naravno! U svakom slučaju veća vam je zbrka u glavi nego u materici.

Razvoj bebe

Beba je postala embrion!

Ove nedelje vaša beba postaje embrion. Veličine je semena maka. U narednih deset nedelja svi bebini organi razviće se i početi da funkcionišu. Zato je ovo period kad je vaša beba najranjivija i najpodložnija svemu onome što bi moglo da je spreči ili zaustavi u razvoju.

Vaša beba je embrion koji ima dva sloja: epiblast i hypoblast od kojh će se razviti svi njeni organi i delovi tela. Primitivna placenta sada takođe ima dva sloja. Njene ćelije formiraju mali tunel do unutrašnjosti materice koji će pomoću vaše krvi snabdevati embrion kiseonikom i hranljivim materijama. Takođe, stvara se i amniotička tečnost u kojoj će vaša beba udobno živeti dok bude rasla.

Napomena: svaka beba individualno se razvija u majčinom stomaku.

Savet za ovu nedelju

Ako sada uradite test za trudnoću (potražite ga u svakoj apoteci) možete biti sigurni u svoje novo stanje. Sledeće o čemu treba da razmišljate je kod kog lekara ćete voditi trudnoću. Bilo da se odlučite za lekara u ambulanti ili nekog ko radi u privatnoj ordinaciji, treba da znate da to treba da bude osoba kojoj ćete verovati, kojoj ćete moći da postavite million pitanja koja će vas opsedati od sada pa u narednih devet meseci i osoba s kojom ćete moći lako da komunicirate.

Čekaju vas obavezni ultrazvučni pregledi, pa postojanje UZ aparata u ordinaciji može da bude jedna od stavki za odabir. Gledajte da ne izaberete ordinaciju koja se nalazi na drugom kraju grada gde ćete, kroz koji mesec kad budete imali stomak “do zuba”, teško moći da stignete. Raspitajte se kod drugarica koje imaju decu ko je njima vodio trudnoću i zamolite ih da vam pomognu da izaberete pravog lekara.

Vaša trudnoća

Bol u stomaku i krstima, znak je da se nešto dešava u vašoj materici.

Glavna dešavanja sada se odigravaju u vašoj materici. Možda ćete osetiti neke promene: bol u stomaku kao kad treba da dobijete menstruaciju, bol u krstima, osećaćete umor, a možda pomislite da ste se prehladili. Ako trudnoća nije planirana, ako uopšte primetite neke od navedenih promena, ni ne slutite da će vam se život u narednih devet meseci jako promeniti.

Razvoj bebe

Vaša beba sada je blastocid - majušna loptica sastavljena od nekoliko hiljada ćelija koje se multipliciraju kao lude. Ta loptica sada se gnjezdi u vašoj materici. U međuvremenu, nastaje i amnitička tečnost – tečnost koju će vaš mali blastocid koristiti kao udobnu postelju nedeljama i mesecima.

Sada on dobija potrebni kiseonik i hranu, ali I izbacuje ono što mu nije potrebno, pomoću sićušne cevčice prikačene za krvne sudove zida materice.

Savet za ovu nedelju

Ako ste nestrpljivi da saznate da li ste u drugom stanju pomoći će vam test na hCG hormone. Jedan deo blastocida će se razviti u placentu koja će poizvoditi hormone trudnoće hCG (human chorionic gonadotropin).

Test na postojanje ovih hormona već ove nedelje potvrdiće vam trudnoću, ali ako ga uradite sledeće nedelje i on bude pozitivan bićete sigurniji.

Vaša trudnoća

Zvuči čudno, ali u prvoj nedelji, koja se računa kod trudnoće, žena još uvek nije trudna! Početak trudnoće, naime, računa se od poslednje menstruacije tako da, po ovom računanju, ispada da ste vi u prvoj nedelji trudnoće u stvari imali menstruaciju a da do začeća još nije ni došlo. Uskoro će vaš organizam stvoriti jajnu ćeliju koja će za 40 nedelja postati beba.

Kod lekara

Ovo je, ipak, nedelja u kojoj nećete ići kod ginekologa, ali, ukoliko planirate trudnoću već neko vreme, blagovremeno ste već uradili sve preglede i analize i utvrdili da ste zdravi i reproduktivno sposobni. Lekar vam je prepisao da pijete folnu kiselinu i savetovao vas da vodite uredan i zdrav život.

Savet za ovu nedelju

Rešili ste da postanete mama? Odlično, onda ste verovatno već prestali da pušite, pijete veće količine alkohola, da konzumirate opojna sredstva ali i da koristite kontracepciju. Hranite se zdravo i redovno.

Dokazano je da ležanje na leđima produžava porođaj, ali većina žena rađa bebe upravo ležeći na leđima. Zašto? Glavni krivac za ovo je francuski kralj Luj XIV.

Profesorka Loren Dandes je u „American Journal of Public Health“ objasnila da je do pre 200 godina uspravan položaj bio najčešći. Međutim, kralj Luj XIV voleo je da gleda kako mu žene rađaju decu.

„Luj je uživao gledajući žene kako se porađaju. Bio je frustriran nemogućnošću da gleda porođaj kada se on odvijao na stolici namenjenoj toj svrsi. Zbog toga je insistirao da žene leže na leđima i da porođaju prisustvuju muške babice“, napisala je profesorka Dandes.

Luj XIV. imao je 22. dece, a njegovo ponašanje i postupci odrazili su se na stanovništvo. Od tada je ova poza postala dominantna uprkos svojim nedostacima. I danas se koristi u zapadnim kulturama, prenosi Index.hr.

Ove stvari o carskom rezu su nešto o čemu se ne priča puno, ali važno je da znate da su normalne i da se ne uplašite ako ih osetite.

Porođaj carskim rezom je u poslednje vreme sve češći, ali nikako nije jednostavan i ništa lakši nego porođaj vaginalnim putem. Ako se spremate na carski rez, sigurno ste do sada upoznati sa vrstama anestezije, oporavkom koji vas očekuje nakon porođaja, ali i svim drugim potrebnim informacijama.

Međutim, postoje stvari o carskom rezu o kojima se izuzetno retko govori. Ovo su neke činjenice koje treba da znate, kako se ne biste iznenadile ako do njih dođe.

Možda će ti biti hladno

Prilično je uobičajeno da žene koje su se porađale carskim rezom osete hladnoću. Nakon aplikovanja anestezije moguće je da ćete odmah osetiti da drhtite. Mnoge žene to povezuju sa temperaturom prostorije u kojoj su, ali istina je da je to zapravo uticaj leka koji ste primile.

Drhtanje

Osim hladnoće koju osećate, možete početi i da se tresete. Neke žene osete drhtavicu celog tela, dok druge osete da im drhte samo noge. U svakom slučaju, o ovome ne treba da brinete i potpuno je normalno.

Osetićete kada ti izvlače bebu

Ukoliko se porađate u opštoj anesteziji nećete ništa osetiti jer ćete spavati, ali ukoliko izaberete da se porađate u budnom stanju, možete da očekujete da bola neće biti, ali da ćete osetiti kada lekari vade bebu iz stomaka.

Ni vaša vagina neće biti pošteđena

Iako se niste porodile vaginalnim putem, medicinske sestre će svakako voditi računa o higijeni vašeg intimnog dela. Ispiraće je kako bi očistila svu krv koja je možda iscurila iz nje. Nakon porođaja možete da očekujete lohije - postporođajno krvarenje koje traje 4-6 nedelja.

Nećete moći da kašljete, kijate i da se smejete normalno

Kašalj, kijanje i smeh su radnje koje angažuju stomačne mišiće, pa nemojte da se iznenadite ako osetite bol. Mnogi savetuju da u tim situacijama treba da držite jastuk iznad reza jer to može da smanji bol, bar u prvim danima.

Možda ćete uzimati sredstva za omekšavanje stolice

Ako je rana još sveža i bolna, nije preporučljivo da se naprežete pri odlasku u toalet. Ukoliko imate otežano pražnjenje creva, posavetujte se sa lekarom kako bi vam dao lekove za omekšavanje stolice. Takođe može da vam pomogne unos velike količine vode, vlakana i lagano hodanje.

Imaćete strah da vidite ranu

Pravilna postporođajna nega će pomoći vašoj rani da lepo zaraste i spolja i unutra u roku od tri meseca. Međutim, mnoge žene kažu da ne smeju da je pogledaju i da ne osećaju stomak kao svoj nakon carskog reza, ali nemojte ni to da vas brine. Kroz neko vreme sve će biti po starom, ali vi vodite računa o simptomima poput visoke temperature, crvenila ili otoka, jer mogu da budu znak infekcije.

(Yumama)

"Kada sam se skroz otvorila, pitala sam doktora da li ću brzo, a on je rekao da ću za sat vremena već biti porođena, jer je bebina glava u kanalu. Tada sam dobila ekstra energiju", ispričala je dvadesetogodišnja mama Nataša.
Termin mi je bio 28. juna, na Vidovdan. Svakog petka u devetom mesecu sam išla na ctg, i uvek sam imala jednu veliku kontrakciju ali uvek su mi pričali neću ja još, mada sam to i sama znala jer sam lažne kontrakcije imala od četvrtog meseca. Moja doktorka je bila na odmoru, pa mi ultrazvuk nisu ni radili.
U ponedeljak, 22. su počela leđa jako da me bole, a zatim i kukovi, karlica, ali ja sam mislila to je sve normalno, širi se, sprema se za porođaj. Kontrakcije nikakve nisam osećala, eventualno jednu dnevno. Sutradan su bolovi bili još jači, i trajali su ceo dan. U sredu sam se čula sa drugaricom koja mi je rekla da brojim koliko su kontrakcije česte i čim počnu da me bole da krenem u porodilište. Ipak, moje kontrakcije nisu bile bolne, jer su me leđa bolela sve vreme bez prestanka. Mogla sam samo da legnem i skoncentrišem se na to kad mi se stvrdne stomak. I prvo je bilo na 15 minuta pa na 7, ali zatim na 45 min i onda su postale jako neredovne, pa sam ja bila ubeđena da je to lažna uzbuna i nisam htela da odem u porodilište da me ne bi vratili.
Ipak, uveče me je muž nekako ubedio da krenemo makar na kontrolu. Čim sam sela u kola, kontrakcije su krenule na 5 minuta, a dok smo stigli bile su na 4. Ispred porodilišta su nam rekli da mogu da uđem samo ja, tako da sam ja otišla na pregled, a muž je ostao da čeka ispred. Unutra su me prvo izgrdili što čekam tri dana da dođem, a onda su rekli da sam otvorena 3 prsta i da ostajem. Uradili su mi test na koronu i ja sam se šetala po praznom hodniku čekajući rezultate. Uzela sam kesu koju sam spakovala za salu i dogovorila se sa mužem da ujutru donese ostatak, jer nisam više ništa smela da unesem.
Onda su došli po mene i odveli me na ctg. Zakačili su mi kaiševe i ostavili me bar 45 minua da da ležim sama u sobi, dok su bolovi postajali sve jači. Doktori su prolazili ispred, ali niko nije došao mene da proveri. Počela sam da pevam na krevetu da bi mi bilo lakše, ali sam ubrzo počela i da se okrećem sa strane na stranu. Onda je neka sestra napokon došla i pitala me zašto sam tu tako dugo, kao da sam ja kriva. Pogledala je rezultate ctg-a i rekla da nemam uopšte kontrakcije, pa su zaključili da aparat ne radi.
Onda su me odveli na ultrazvuk, gde su bebu jedva izmerili jer mi je stomak bio užasno tvrd. Kasnije su mi rekli da sam imala mnogo plodove vode. Onda su me odveli na klizmu i tu su me pitali da li želim epidural, ja sam pristala, pa su mi uzeli krv za krvnu sliku. Kako su mi uradili klizmu, počeli su baš jaki bolovi, mislila sam da ću se na šolji poroditi. Odmah posle su me odveli u salu.
U tom trenutku se žena pored porađala, i rodila je bebu koja nije disala, pa su se svi skupili i pokušali da ga ožive. Na kraju je mali počeo da plače i brzo su ga odveli. Iako sam zbog toga htela da plačem, silno sam se trudila da ostanem pozitivna i opuštena. Kada sam dobila epidural, sve je prošlo. Ostala sam još dva sata da ležim čekajući da se otvorim, usput se pitajući smem li da zaspim. Doktori su bili jako fini i redovno su me pitali da li sam dobro.
Kada sam se skroz otvorila, pitala sam doktora da li ću brzo, a on je rekao da ću za sat vremena već biti porođena, jer je bebina glava u kanalu. Tada sam dobila ekstra energiju! Legla sam na bok i kad god sam osetila pritisak, ja sam se napinjala. Onda sam legla na leđa i kontrakcije sam slabije osećala pa sam morala da gledam na ctg kada kreću. Ja sam se napela 3-4 puta, doktor mi je legao na stomak da mi pomogne da izguram bebu i za desetak minuta je bilo gotovo, a ja ništa nisam ni osetila! Prvo što sam pomislila je bilo "Vau, kolika beba!", jer je imao 3,850 a ja sam sitna. Onda su mi ga stavili na grudi i tu je ležao bar pola sata, dok su čekali da izađe posteljica, a onda su krenuli da me ušivaju i njega su odneli. Posle sam ležala tu još sat i po pa su me odveli u sobu gde sam prespavala koliko sam mogla.
Oko 12 popodne su me prebacili u drugu sobu sa ostalim trudnicama i doneli su mi moju bebu! Svi su jako fini i sve su mi objasnili, čak i kad su ga odneli na sunčanje zbog žutice, donosili su mi ga na podoj, a noću sam mu ja nosila svoje mleko. Ipak, i pored lepog iskustva i dobrih doktora, imala sam neopisivu želju da odem kući i napokon vidim svog muža!

Izvor: www.yumama.com

'Beba je dobila konjuktivitis koji je trajao danima i danima jer su joj zapustili oko, nisu čistili, nije na vreme dobijala terapiju, ma svašta. Na svako moje pitanje sam dobijala drzak i bezobrazan odgovor.'
Jedno veče sam samo legla i odjednom sam osetila neku toplinu i neograničenu količinu vode - pukao mi je vodenjak. Odmah sam se sa suprugom i svekrvom uputila u porodilište. Moj izbor je tada bilo Smederevsko porodiliste, prvorotka sam, i što se tiče samog porođaja prošla sam i više nego odlično. U 20:30 mi je pukao vodenjak, nisam imala bolove, a vec u 00:30 sam se porodila.
Posle porođaja su me odveli u sobu sa još dve divne ženice. Jedna je bila tu već 3 dana, a druga je došla zajedno sa mnom. Ujutru su mi doneli bebu, sve je u redu, dobili smo ocenu 9.
Već sutradan beba je dobila konjuktivitis koji je trajao danima i danima jer su joj zapustili oko, nisu čistili, nije na vreme dobijala terapiju, ma svašta. Na svako moje pitanje sam dobijala drzak i bezobrazan odgovor.
Žena koja je došla tri dana pre mene je isto ako ne i gore prošla nego ja. Njen sin je imao 74 bakterije, i primao je dva antibiotika. Nikako nije napredovao jer, znate, majka ga ne hrani dovoljno.
Moja devojčica je dobila žuticu peti dan, nisu je odmah stavili u lampu jer: "Znate, ona je vaša krvna grupa", pa su šestog dana od oka zaključili da beba ipak treba da ide u lampu. Odneli su je, oko je i dalje bilo zatvoreno, puno rana i ogrebotina. Bila je šestogog dana u lampi, da bi sedmog dana načelnica odeljenja došla kod mene sa rečima: "Sa vašom bebom nešto nije u redu, znate kalirala je, izvadićemo joj krv i urin, pa ćemo videti po podne kada stignu rezultati."
Ni sama ne znam kako sam dočekala to popodne, da bi mi sestra rekla: "Načelnica je rekla - Majko, samo više hranite bebu". Načelnice nigde, ja u šoku, isprepadana, razmisljam da stvari uzmem u svoje ruke. U ponedeljak, osmog dana, rešila sam da potpišem i izađem iz te ludnice, ne poželevši više nikad da se vratim. Svi su me gledali sa osudom, oko bebi zatvoreno, kao što rekoh rana na ranu, ogrebotina na ogrebotinu.
Došli smo kući i moja beba je za tri dana otvorila oko, rane su se povukle, sve zbog toga sto sam ja 'nesavesna majka' davala bebi lekove na vreme i redovno čistila oko!
Imala bih dosta toga da ispričam - i o nepokazivanju i nedavanju podrške oko dojenja, suprug kupi dohranu, oni je ne daju jer 'imate mleka', dete bljucne ili joj izađe sekret iz oka, trebaju vam da očiste oko ili da vam daju čiste stvari za bebu - nigde ih nema, okupane bebe u novembru stave ispod otvorenog prozora u hodniku. Koliko su tek drski i neprijatni da nijednoj ženi koja nema dugačak jezik ne bih preporučila da ide tamo. I da, koliko su dobri govori njihov odnos sa kolegama sa ginekologije i ostalih odeljenja, vrata izmedju dva odeljenja su zakatančena ogromnim lancem i jos većim katancem. Ako imaš vezu za ginekologiju, nemaš je za neonatologiju!

Izvor: www.yumama.com

Večita dilema svih majki - prirodni porođaj ili carski rez. Pogledajte u čemu se razlikuju ova dva načina porođaja kada su u pitanju procedura, oporavak i komplikacije.
Vaginalni porođaj ili carski rez - dilema koja traje godinama unazad i o kojoj se vrlo često govori. Carski rez je operacija koja može biti planirana ili pak hitna, ukoliko dođe do komplikacija.
Planirani carski rez se obično radi kada doktor smatra da je to sigurnije, usled trudnoće sa više beba, ukoliko je beba mnogo velika, ukoliko beba nije okrenuta glavom, ako ste pre toga radili carski rez, ukoliko postoje stanja poput visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, dijabetesa.
Hitan carski rez se vrši onda kada porođaj ne napreduje normalno, ukoliko postoji problem sa fetusom, placentom, pupčanom vrpcom. Carski rez u ovakvim situacijama spašava život mame i bebe.
Mnoge žene vole da upoređuju carski rez sa vaginalnim porođajem, te izdvajamo osnovne razlike.

Procedura

Tokom vaginalnog porođaja, majka oseća sam porođaj, dok joj se cerviks širi. Materica se kontrahuje, te tako pokreće bebinu glavu ka vaginalnom otvoru. Neke žene žele epidural kako bi se bolovi smanjili, dok su neke više za porođaj bez ikakvih lekova. Vrlo verovatno ćete moći da držite svoju bebu odmah nakon porođaja. Porođaj može trajati 12 do 14 sati kada su u pitanju prvorotke, a malo kraće ukoliko ste već rađali.
Carski rez je operacija koja obično traje 45 minuta od početka do kraja. Beba se rađa u prvih petnaest minuta. Može se vršiti pod totalnom anestezijom, ili pak uz epidural ili spinalnu anesteziju, koja blokira donju polovinu tela. Zbog lekova protiv bolova, sam proces ne boli uopšte, iako ćete možda osećati pritisak ili vađenje bebe kao neku vrstu senzacije.

Oporavak

Teško je predvideti koliko će trajati oporavak, jer je svaka žena drugačija. Nakon vaginalnog porođaja, žena obično ostaje 24-48 sati u bolnici. Posle porođaja javljaju se krvarenja, otoci, grčevi. Mame bi trebalo da se odmaraju barem nekoliko nedelja.
Ukoliko je u pitanju carski rez, prateći efekti su malo češći. Možete osećati nauzeju, slabost tokom prvog dana. Kašljanje, kijanje, smeh mogu izazvati bol. Kada prođe prvi dan bićete u stanju da se pokrećete, što je mnogo važno zbog vašeg organizma. Verovatno ćete u roku od nekoliko dana moći da odete kući. Dobićete prepisane lekove protiv bolova, a nekoliko nedelja narednih je važno da se odmarate i isceljujete.

Komplikacije

Tokom vaginalnog porođaja često dođe do pucanja međice, a nekada se radi i epiziotomija. Ovo zahteva kasnije ušivanje, a može izazvati bolove. Problemi sa kontrolisanjem bešike su takođe mogući nakon porođaja.
U slučaju carskog reza, komplikacije mogu biti potencijalne infekcije, hemoragija i krvarenje, povrede bešike ili creva tokom operacije. Nekada se mogu desiti negativne reakcije na anesteziju.

Iako su rizici za bebu tokom carskog reza minimalni, nekada može doći do respiratornih problema, naročito ako se rodi pre 39. nedelje. Tokom vaginalnog porođaja beba se oslobađa te tečnosti iz pluća.

Izvor: www.yumama.com

Strah i briga oko predstojećeg porođaja je sasvim prirodna pojava, naročito ako trudnica oko sebe sluša teške priče drugih žena. Izdvajamo koja su to najčešća tri straha od porođaja.
Porođaj boli većinu žena, ali ne brinite, bićete sve sasvim u redu!
Vrlo često, naročito pri kraju trudnoće, trudnice slušaju mnogobrojne priče i iskustva drugi majki. Mnoga od njih su teška i bolna, što dodatno pojačava već dovoljan strah i zabrinutost oko nečeg novog što predstoji. Zašto govoriti ranjivoj trudnoj ženi da je porođaj nešto najgore što može doživeti? Obično to mnoge majke rade kako bi pokazale kroz šta su same prošle i kako im je bilo teško. Ipak, takve stvari ne treba govoriti trudnicama. Treba ih pustiti da naprave sopstvenu priču bez mnogo straha.

Koji su to najčešći strahovi vezani za porođaj?

1. Strah od bola na porođaju

Postoji mnogo načina da delujete na bol. Možete ići na prenatalne edukacije koje će vam pomoći da vežbate prirodne tehnike, a uvek možete, u konsultaciji sa lekarom, odabrati epiduralnu anesteziju. U svakom slučaju, odaberite ono što sami mislite da treba. Ako vam nisu dovoljne pripreme disanja, opuštanja i raznih tehnika, epidural može biti opcija. Mnoge žene se svakodnevno porode uz pomoć anestezije.

2. Strah od smrti na porođaju

To se ne dešava nimalo često, jer su smrtni ishodi otprilike 1 posto, i to zbog nekih mnogo ozbiljnih komplikacija, poput infekcije, visokog krvnog pritiska, hemoragije.
Ako se trudite oko prenatalne nege dovoljno, šanse za smrt su ekstremno male.

3. Problemi sa srcem

Osim ako nemate neko srčano oboljenje, nema razloga za brigu. Srce može to podneti. Ako postoji neki problem, doktor će pronaći najsigurniji način za rađanje.
Ukoliko ste u strahu, treba da pričate sa nekim, bio to terapeut, doktor ili pak partner, majka, prijatelj...

Izvor: www.yumama.com

'Beba je bila u inkubatoru, a ja sa trombozom i u nesnosnim bolovima'. Mama koja je želela da ostane anonimna, podelila je sa nama svoju priču iz jednog beogradskog porodilišta.Bila sam u 34. nedelji kad su me jedva primili u "Narodni front", i to sa napuknutim vodenjakom i krvarenjem. Od prijema su bili loši prema meni- te nema mesta u bolnici, pa ko je moj doktor - sto pitanja su mi postavili da bi me primili.
Ostala sam na odeljenju jer nisam bila otvorena, ali su mi zbog nesnosnih bolova dali trodone. Pregled je bio na svaka tri sata, uz još veće krvarenje. I dalje sam bila otvorena samo jedan centimetar. Nisam imala svog doktora, pa su prema meni bili toliko neljubazni da sam pomišljala da izađem u takvom stanju i odem u drugu bolnicu. Sve je ličilo na "čekaonicu smrti".
Četvrti dan od prijema, rešili su da me porode. Spustili su me u boks i uključili indukciju - od jedan popodne do 10 uveče sam se otvorila samo dva prsta. "Koliko dana porađate ovu jadnu ženu? Hitan carski rez!", rekao je dežurni lekar koji je ušao to veče u sobu. Za dva minuta sam bila na operacionom stolu.Zbog sestre koja mi nije dala fraksiparin, treći dan nakon porođaja sam dobila vensku trombozu. Beba je bila u inkubatoru, a ja sa trombozom i nesnosnim bolovima. Tek smo sedamnaestog dana izašle iz bolnice, zbog mog stanja i otežanog kretanja.
Zbog neljubaznosti doktora i sestara, "Narodni front" je najgora bolnica. Inače, ovo je bio moj treći porođaj.
Tri meseca sam kupovala fraksiparin i sebi davala injekcije dva puta dnevno (jedna košta 360 dinara). Lečenje sam nastavila u Kliničkom centru. Tromb imam i sada i piću lekove do kraja života.
Nadam se da će porođaji u ovoj zemlji biti besplatni i da će svi raditi ono što vole, a za natalitet je to jako važno.
I još bih dodala: odeljenje za visoko rizične trudnoće na četvrtom spratu - korupcija na nivou. Zato što dalje od "Fronta".

Izvor: www.yumama.com