Kod malog broja trudnica dešava se to da se beba karlično okrene pred porođaj. Ipak, postoji nekoliko načina na koje možete podstaći bebu da promeni položaj, pa tako izbegnete carski rez.Tokom poslednjih nekoiko nedelja trudnoće, beba se pozicionira sa glavom okrenutom ka grliću materice, u takozvani verteks položaj. Ipak, 4 odsto mališana se postavi karlično, što znaci da su nogice i guza okrenuti ka grliću. Ovaj položaj može iskoplikovati sam porođaj, jer postoji opasnost da se beba zapetlja u pupčanu vrpcu. Pored toga, noge, telo i ruke mogu ranije krenuti kroz grlić, a glava ostati zaglavljena u porođajnom kanalu. Ovo može imati velike posledice na bebino zdravlje, a nekad prouzrokovati i smrt. Doktori ovaj položaj najčešće identifikuju dodirom ili ultrazvukom. Dijagnoza se obično postavlja u 36. nedelji trudnoće, kada se beba postavlja u svoj finalni položaj (pre toga se bebe često okreću u materici). Šanse da se beba postavi karlično su veće ukoliko ste pre toga rodili blizance ili imali previše, ili pak premalo amnionske tečnosti, potom abnormalnosti materice, poput višestrukih fibroida, prevremenom porođaja, placenta previje. Ispostavilo se da postoji mnogo načina da podstaknete bebu da se okrene u pravi položaj.

1. Cefalična verzija

Doktor vam nakon 37. nedelje može preporučiti cefaličnu verziju, odnosno njegov pokušaj da rukama, preko stomaka, okrene bebu u pravi porođaj. Nekada se daju i medikamenti za opuštanj materice. Beba se podiže jednom rukom, a drugom se podstiče bebina glava na okretanje. Ukoliko nema kontraindikacija za vaginalni porođaj, svakoj trudnici bi mogao da se preporuči ovaj način. Više od 50 posto slučajeva je uspešno. Rizici od ozbiljnih komplikacija su vrlo mali. Ovo se ne preporučuje ženama koje imaju bilo koju komplikaciju, poput vaginalnog krvarenja, placente koja prekriva otvor materice, abnormalno male bebe, smanjenog nivoa amnionske tečnosti, abnormalnih otkucaja srca bebe, rupture membrana, trudnoće sa dvoje i više dece. Svakako, ovo se ne sme raditi pre 37. nedelje, jer to može stimulisati porođaj.

2. Kretanje

Šetnja i istezanje mogu vam pomoći da opustite ligamente i vezivna tkiva koji podržavaju matericu i karlicu. Ovo će napraviti veći prostor, pa će beba moći sama da se okrene. Sve dok imate dozvolu svog lekara, čučnjevi mogu biti od pomoći. Možete leći na leđa uz postavljene jastuke ispod krsta. U ovakvom položaju, položaju gde je karlica podignuta iznad glave, ostanite 10-15 minuta. Zbog gravitacije, postoji mogućnost da će se beba sama okrenuti u pravi položaj. Ovu vežbu možete ponoviti tri puta dnevno.

3. Vebsterova tehnika

Ovo je nežan metod kiropraktike koji podstiče balansiranje mišića, pa beba može sama da se okrene u bolji položaj.

Šta ako moja beba ostane okrenuta karlično?

U tom slučaju se porođaj vrši putem carskog reza. Svakako, doktor je tu da vas posavetuje, pa bi najbolje bilo sa njim porazgovarati o ovom problemu.

Izvor: www.yumama.com

Pakovanje torbe za porodilište za većinu trudnicu predstavlja zadovoljstvo jer je to prvi korak koji ih vodi ka upoznavanju bebe

Mnoge mame se za porodilište spremaju detaljno i prate spiskove kojima se savetuje šta je potrebno za opremanje torbe za porodilište.

Pored standardnih stvari koje su neophodne za boravak u porodilištu svaka mama ponese i malo više nego što joj je potrebno. Ipak, dešava se da pojedine stavari koje će vama biti potrebne nikada nećete naći na spiskovima za pakovanje torbe za porodilište, a desiće vam se možda da ćete neke potrepštine i zaboraviti da spakujete. Srećom sve što ste zaboravili suprug vam može doneti pri prvoj poseti.

Da popijem kafu i naspavam se kao čovek

Nekoliko mama u Fejsbuk grupi Bebac trudnice i mame kažu da žale što nisu ponele čepiće za uši jer nikako nisu mogle da se odmore od kontantne zvonjave mobilnih telefona svojih cimerki. Ovaj komentar izazvao je dosta smeha i evociranja uspomena iz boravka u porodilištu.

San je svakako najbolji način da se vrati enegrija nakon porođaja, ali ni kafa ne bi bila na odmet. Dosta mama obožava da pije kafu, koja je jedan od sinonima za opuštanje i odmor u našoj kulturi, te im je nedostatak upravo ovog pića mnogo nedostajalo.

Stvari za higijenu

Nažalost u našim porodilištima često nedostaje čak i najosnovnijih sredstava za higijenu. Naše porodilje mogu samo da sanjaju u pekširima ili šamponima za kosu, ali često nedostaje i ono najosnovnije. Pojedine mamice nisu ni sanjale da su u porodilište trebale da ponesu toalet papir.

I upravo to su mnoge mame zaboravile da ponesu, upravo oko toga se vodila najveća diskusija na grupi Bebac trudnice i mame a najveća razlika u uslovima se primetila kod mama koje su se porodile u inostranstvu i mama koje su se porodile kod nas. Naime, porodilišta u inostranstvu porodiljama obezbeđuju sve neophodno za odžavanje higijene, pa i više od toga poput četkice i paste za zube, dok mame porođene u Srbiji sve to nose od kuće.

Neke mame su napisale kako su zaboravile konac za zube, dok su druge naglasile kako zbog rane nisu mogle da se kupaju te im je veoma nedostajao šampon za suvo pranje kose.

Ponekad se zaboravi i najosnovnije

Jedan od prvih stvari koje žene spakuju u svoju torbu za porodilište su mrežaste gacice i pamucni ulošci. Ipak, veliki broj žena zaboravio je upravo to. Nakon porođaja upravo mrežaste gacice su najubodnije za tek porođenu ženu. Upravo one neće vršiti dodatni pritisak na eventualnu ranu od epiziotomije, što je veoma bitno za tek porođenu ženu. Bilo da ste se porodile vaginalnim putem ili ste imale carski rez mrežaste gacice će vam mnogo pomoći te bi njih trebalo da spakujete jer će vam trebati odmah nakon porođaja.

Dosta porodilja nije uspela da spakuje i češalj za kosu a mama to je dosta bitno nakon porođaja kada je većina razbarušene kose. A da biste se ošečljale mamam je neophodno i ogledalo, te su pojedine članice grupe Bebac trudnice i mame napomenule kako su baš zaboravile to.

Al se nekad dobro jelo

Kada nakon porođaja napokon dođete u sobu jedno što je sigurno zagarantovano jeste da ćete biti gladne. Po pravilima Marfijevog zakona hrane u to vreme neće biti i jedino što vam ostaje jeste vaš suvi keks , ukoliko ste ga poneli. Čak i da ste poneli keks brzo ćete ga smazati a do narednog obroka dosta žena dobije želju da pojede baš pljeskavicu.

Možda nikad ne jedete pljeskavicu, čak je i ne volite, ali baš tada će vam se prijesti. U tom momentu dosta žena je zažalilo što nije ponelo više keksa da makar do doručka utole glad. A kada dođe doručak jedini komentar će im je bio „da sam bar ponela so“ ili „zaboravila sam vegetu“ jer je hrana neukusna. I da, upravo su ovo bili neki od komentara koje su u grupi Bebac trudnice i mame pisale članice naše Faejsbuk grupe.

Izvor: bebac.com

Idealnim položajem za porođaj smatra se takozvani „prednji položaj“.

Ovo znači da je beba pozicionirana tako da na najlakši način prolazi kroz karlicu – tada je beba okrenuta glavom prema dole, licem prema majčinim leđima, a bebicina leđa okenuta su prema jednoj strani vašeg stomaka. Kad se beba u ovom položaju spusti do dna karlice glavu namešta tako da najširi deo njene glave dođe do najšireg dela karlice.

Ukoliko se beba ovako namesti, porođaj je kraći i lakši.

Kako da znam u kom je položaju moja beba?

Da li možete da znate kada beba dođe u ispravan položaj i postoji li način da je u tom položaju zadržite? Dobra vest je, da - možete.

Ukoliko osećate bebine pokrete u stomaku, možda možete da procenite i koji deo tela pokreće. Mala pomoć – glava je tvrda i zaobljena, a guza meka i zaobljena. Ne očajavajte ako u početku ne uspete, potrebno je mnogo nagađanja, ali ubrzo ćete se navići.

Kada je beba u prednjem položaju, na stomaku ćete osetiti njena tvrda i zaobljena leđa, a udarce ćete osećati najviše na rebrima.

Kad je beba u stražnjem položaju, vaš stomak će biti mekši na dodir i na prednjoj strani ćete verovatno moći da osetite ruke i noge.

Mogu li da namestim bebu u pravi položaj?

Majčino držanje i kretanje mogu uticati na način na koji beba leži u materici u poslednjim nedeljama trdunoće. Ukoliko mnogo sedite u automobilu ili naslonjačama i manjka kretanja dovodi do povećanog broja dece koja se nameštaju u stražnji položaj. Ukoliko u poslednjim nedeljama trudnoće obratite pažnju na držanje i kretanje – razmotrite ovu teoriju.

Pripreme za porođaj

Ukoliko ste trudni sa prvim detetom, već od 35. nedelje trudnoće možete da počnete sa vežbama koje pomažu bebi da se lakše namesti u pravi položaj za porođaj. Tada beba počinje da se spušta u karlicu i tada je vreme da joj malo pripomognete.

Ukoliko ovo nije prva trudnoća, bebe će se spuštati kasnije, dve ili tri nedelje pred porođaj.

U nekim slučajevima, žene nekoliko dana pred porođaj imaju velike bolove, a to se ponekad dešava jer beba pokušava da se okrene u pravi položaj. U ovakvim slučajevima preporučuje se odmor noću, dok u toku dana treba da ostanete uspravni i aktivni, naginjući se prema napred kada osetite bolove.

Pokušajte da:

Što duže ostanete u uspravnom položaju
Što više izbegavate ležanje u krevetu
Za vreme trudova naginjite se ka napred
Kada trudovi počnu, mrdajte karlicu
Izbegavajte da se naslonite na stolicu ili krevet. U poslednjim nedeljama trudnoće tehnika nameštanja bebe za porođaj treba da postane stil života porodilje. Pravilno držanje nije magija i nema čarobnog štapića koji će bebicu okrenuti tako da mami olakša porođaj, ali znaćete da ste uradile sve što je bilo u vašoj moći da olakšate porođaj i sebi i bebi.

{vembed Y=jKm15xaaV3Q}

Izvor: bebac.com

Nova studija otkriva kako porođaj utiče na stomačne bakterije beba i šta to može značiti za njihovo zdravlje.

Bebe rođene carskim rezom imaju dramatično različite bakterije u crevima od beba rođenih vaginalno, pokazuju rezultati najobimnije studije u ovoj oblasti.

Naučnici iz Velike Britanije kažu da prvi susret bebe sa mikrobima može da deluje kao "termostat" imunog sistema.

Upravo ove bakterije mogu da objasne to što bebe rođene carskim rezom imaju veće šanse da se kasnije u životu suoče sa zdravstvenim problemima.

Istraživači, međutim, naglašavaju da majke ne bi trebalo da mažu bebe vaginalnim tečnostima.

Koliko su važne bakterije u crevima?

Naša tela nisu u potpunosti ljudska - mi smo ekosistem i oko pola ćelija našeg tela čine mikrobi poput bakterija, virusa i gljivica.

Većina njih živi u našim crevima i zajedno čine mikrobiom.

Mikrobiom je povezan sa bolestima kao što su alergije, gojaznost, upalne bolesti creva, Parkinsonova bolest, pa čak i sa depresijom i autizmom. Ovaj ekosistem u našim crevima utiče i na to kako će na nas delovati lekovi protiv raka.

Nova studija Instituta Velkom Sanger, Londonskog univerzitetskog koledža i Univerziteta u Birmingemu otkrila je kako se mikrobiom formira kod beba nakon što napuste sterilnu matericu majke.

Tokom istraživanja, redovno su uzimani uzorci iz pelena gotovo 600 beba tokom prvog meseca života, a od nekih su uzimani i tokom cele prve godine.

Studija, objavljena u časopisu Priroda (Nature), pokazala je da su vaginalno rođene bebe najveći deo prvih bakterija dobile od majki.

Bebe rođene carskim rezom imale su visok nivo bolničkih mikroba poput bakterija Klebsiella i Pseudomonas.

"Ono što me je iznenadilo i uplašilo je količina bolničkih mikroba koja se pojavljivala kod ove dece", rekao je doktor Trevor Louli sa Instituta Velkom Sanger za BBC.

"One su činile i do 30 odsto njihovog mikrobioma.

"Ali uzbudljivo je što sada imamo neverovatnu količinu podataka na kojima možemo da gradimo i razmišljamo o tome kako pravilno uspostaviti ljudski ekosistem, počevši od rođenja."

Mikrobiom

Čoveka čini više mikroba nego ljudskih ćelija - ukoliko bismo izbrojali sve ćelije u našem telu, samo 43 odsto njih su ljudske
Ostatak je naš mikrobiom koji se sastoji od bakterija, virusa, gljivica i jednoćelijskih arheja
Ljudski genom - ceo set genetskih uputstava za čoveka - sastoji se od 20.000 uputstava koja se nazivaju genima
Ali dodajte sve gene u našem mikrobiomu i ta brojka se kreće između dva i 20 miliona mikrobnih gena
Naš mikrobiom je takođe poznat i kao naš "drugi genom"

Da li ovo utiče na zdravlje bebe?

Već je poznato da deca rođena carskim rezom imaju više šanse da obole od bolesti poput dijabetesa tipa 1, alergije i astme.

Loš imuni sistem - odbrana tela od infekcije - može da utiče na sva ova oboljenja.

Razlike između vaginalno rođenih beba i onih rođenih carskim rezom su se vremenom smanjivale i uveliko se izjednačile oko prvog rođendana.

Najzastupljenija ideja je da su prvi mikrobi koji se nastane u našim crevima, od presudne važnosti, kao i da upravo oni pomažu našem imunom sistemu da uoče razliku između prijatelja i neprijatelja.

"Hipoteza je da bi trenutak rođenja mogao biti neka vrsta ključnog trenutka u kom se imunološki sistem uspostavlja za budući život", kaže istraživač i doktor Najdžel Filds sa Londonskog univerzitetskog koledža.

Tokom studije pod nazivom "Projekat biom beba", istraživači će nastaviti da prate bebe tokom odrastanja kako bi prikupili još podataka.

Kako možemo da izmenimo bebin mikrobiom?

Način na koje su bebe došle na svet, imao je najveći uticaj na formiranje mikrobioma beba. Međutim, uticaj je imalo i to da li su bebe primale antibiotike i da li su ih majke dojile.

Prethodna istraživanja u ovoj oblasti dovela su do toga da je postalo trend da majke trljaju vaginalnu tečnost po licu i ustima beba posle carskog reza.

Međutim, nova studija je pokazala da čak i vaginalno rođene bebe ne dobijaju više vaginalnih bakterija od beba rođenih carskim rezom.

Zapravo, bakterije koje su majke prenosile na bebe dolazile su zbog kontakta sa majčinim fekalijama tokom porođaja.

Istraživači kažu da mazanje vaginalnom tečnošću može izložiti bebu opasnim streptokokama iz grupe B.

U budućnosti bi bebe rođene carskim rezom mnoge da dobiju koktel dobrih bakterija odmah po rođenju.

"Ovo su mikrobi koji su nam posvećene i mi smo posvećeni njima", kaže doktor Louli.

"Moje glavno interesovanje je - koji mikrobi se prenose sa majke na dete? Ovo nije slučajan proces, ovi mikrobi su duboko povezani sa ljudima.

"To je ono što želimo da shvatimo - taj oblik bliskosti između majke i deteta."

Šta trudnice treba da rade?

Doktorka Alison Rajt, potpredsednica Kraljevskog koledža akušerista i ginekologa, rekla je da su rezultati revolucionarni, ali da ne bi trebalo da odvrate žene od carskog reza.

"U mnogim slučajevima carski rez je procedura koja spasava živote i može biti pravi izbor za ženu i njenu bebu.

"Tačna uloga mikrobioma kod novorođenčadi, kao i to koji faktori mogu da ga promene, još uvek nije zasigurno ustanovljena, tako da ne mislimo da bi ovo istraživanje trebalo da odvrati žene od carskog reza", kaže ona.

Izvor: BBC News na srpskom

...od blage i prolazne tuge koju zovemo „baby blues“ do vrlo intenzivne depresije koja traje duže i zahteva lečenje. Kako se boriti sa postporođajnom depresijom?

Lečena depresija prolazi za jedan do tri meseca. Nelečena traje mnogo duže i može loše da utiče na bebu. Depresivna majka nema kapacitet da brine o bebi kao zdrava.

 Ova vrsta depresije se najčešće javlja u prvih nekoliko nedelja ili meseci nakon porođaja. Može varirati od blage i prolazne tuge koju zovemo „baby blues“ do vrlo intenzivne depresije koja traje duže i zahteva lečenje. Najčešće se javlja posle prvog porođaja. Jedna od osam žena ima ovaj problem. Tačni razlozi nisu poznati, ali se smatra da uzrok leži u više faktora kao što su pad nivoa hormona, težak porođaj, genetsko nasleđe, fizički premor, nedostatak sna, nedostatak pomoći i podrške.

 Kroz odgovore na česta pitanja iz prakse, dr Aleksanda Damjanović, specijalista psihijatar, pojasniće neke od nedoumica na temu posleporođajne depresije.

 Da li i kada se treba javiti lekaru?

 Ukoliko je depresivno raspoloženje sve intenzivnije i traje duže od dve nedelje, a prate ga poremećaj sna i apetita, umor, unutrašnji nemir, strah, osećanje krivice, slaba koncentracija, misli da bi mogla da naudi sebi ili bebi, osećaj beznađa i potreba za izolacijom, obavezno treba da se javi psihijatru. Lekar će odlučiti da li je potrebno da pije antidepresive. Lečena depresija prolazi za jedan do tri meseca. Nelečena traje mnogo duže i može loše da utiče na bebu. Depresivna majka nema kapacitet da brine o bebi kao zdrava.

 Kako porodica može da pomogne?

 Često se priča o tome kako se muževi nađu zapostavljeni od strane žena kad dođe beba, pa se u časopisima upućuju saveti mladim majkama kako da u ovom teškom periodu, kad mnoge od njih jedva drže glavu iznad vode, treba da vode računa i o tome da se suprug ne nađe zapostavljen. Taj zahtev koji društvo postavlja pred ženu u ovom osetljivom periodu, dodatni je teret za nju. Trebalo bi da bude obrnuto. Očevi imaju jednu i najvažniju ulogu kad se rodi beba, a to je da ne sekiraju majku, kako bi mogla što pre da se oporavi i posveti detetu onako kako valja. Najvažnija je podrška partnera. Nažalost, svedoci smo da često nije tako.

Pomoć u vidu farmaceutskih preparata

 Postoje i odlični preparati koji ne stvaraju nikakvu zavisnost i ne menjaju psihički čoveka - čega se mnogi plaše. Pomažu da ovaj period traje što kraće, jer što duže traje posledice su veće. Ukoliko je terapija lekovima, nju mora prepisati psihijatar, a postoje i dodaci ishrani na bazi S adenozil metionina (često se u stručnoj literaturi koristi skraćenica SAMe) koji su neškodljivi, a mogu biti efikasna pomoć u tretmanu blage do umerene depresije. S adenozil metionin (aminokiselina koja se svakodnevno može unostiti ili dodavati ishrani) nalazi se čak i vodičima kliničke prakse u tretmanu blage do umerene depresije, kao alternativni vid tretmana.

 Kod izbora preparata koji u sebi sadrže SAMe, potrebno je obratiti pažnju na koncentraciju SAMe-a po kapsuli, koja bi trebala da bude najmanje 200 mg za optimalno dejstvo.

Na našem tržitšu postoji suplement Tensilen koji sadrži SAMe (200 mg po kapsuli) i dodatno kompleks vitamina B (od kojih je B12 veoma značajan) za upotpunjavanje efekta na mentalno zdravlje i dobro stanje nervnog sistema.

Prvi efekti primene se osećaju već nakon nedelju do 10 dana primene, ali se svakako preporučuje kontinuirana primena (nema zabeleženih neželjenih dejstva) jer će to omogućiti stabilno i uravnoteženo dobro stanje za koje je kontinuitet vrlo važan.

Briga o mentalnom zdravlju i suočavanje sa stanjem i osećajem blage do umerene depresije je vrlo važno, jer je delovanje u početnim fazama procesa uvek mnogo uspešnije i sa izvesnijim ishodom. Što duže odlažemo reakciju na teskobe koje osećamo, stvaramo podlogu za komplikacije, pogoršanje ili čak stanje duboke depresije, dok se agonija u kojoj se nalazimo samo produbljuje!

Kada je mama srećna i zadovoljna, to i beba oseća, a odgovornost majki je primarno vezana za svoje dobro zdravlje, jer će samo tako moći da adekvatno brine i o svojoj bebi.

Piše: dr Aleksandra Dimitrijević
Izvor: bebac.com

Da li ste se vi brinule oko nekih i čime biste mogle da dopunite spisak?

Buduće majke pokušavaju da se pripreme na sve što ih čeka nakon porođaja, ali postoje neke stvari o kojima se malo ili uopšte ne govori. Mama Lauren Marks-Clee odlučila je da otkrije šta bi sve moglo da se dogodi porodiljama, šta sve može da ih zabrine ili je pak potpuno normalno.

Pojačano znojenje

Ako primetite da se nakon porođaja znojite više nego inače, nemojte se brinuti. To je zapravo način putem kojeg se telo rešava viška vode koja se nakupila u trudnoći. Ako dojite, u početku će doći do pada estrogena, što je još jedan razlog zbog kojeg možete osetiti pojačano znojenje.

Krvarenje i krvni ugrušci

U prvih šest sedmica posle porođaja, telo se oporavlja. U tom periodu normalno je krvarenje, poznatije kao lohije, i pojava krvnih ugrušaka. Nakon porođaja krvarite iz materice čije se tkivo regeneriše.

Opadanje kose

U trudnoći je nivo estrogena viši zbog čega ne opada kosa koja bi u normalnim uslovima ostajala na četki. Ali, kada rodite, nivo estrogena pada pa je tada moguće gubiti kosu u većim pramenovima. To razdoblje se završava nakon šest meseci od porođaja, ali kod nekih žena može potrajati i do godinu dana.

Normalno je da beba plače

Ljudski je instinkt zaustaviti plač bebe. Međutim, neka istraživanja su pokazala da je ponekad potrebno pustiti bebu da se umiri sama jer to pomaže da zaspi i spava duže. Ako ste proverili stanje vaše bebe s pedijatrom, i sve je u redu, ne morate da se brinete zbog svakog plača. I bebe imaju lošije dane kao i odrasli.

Možete biti natečeni

Deo žena je natečen u trudnoći, a to se može nastaviti i nakon porođaja. U trudnoći obično otiču lice, ruke, noge i stopala, dok se posle porođaja to događa s delovima tela gde je rez od epiziotomije ili carskog reza.

Seks neće biti bolan zauvek

Nakon što se porodite, normalno je da osećate suvoću i osetljivost intimnih delova tela. Lekari preporučuju da pričekate minimalno šest nedelja do ponovnog stupanja u polne odnose, ali ni nakon tog perioda se možda nećete osećati prijatno. S vremenom će sve ponovno doći na svoje.

Možete ostati trudni

Žene koje imaju nameru da stupe u polne odnose s partnerom, moraju koristiti zaštitu, osim ako ne žele ponovo da zatrudne. Novopečene mame koje ne doje mogu ovulirati već 28 dana nakon porođaja. U prvih šest do devet meseci posle poroda, žene najčešće slučajno ostaju trudne. Zaštita se preporučuje i mamama koje doje jer tačno vreme ovulacije i novog ciklusa može varirati.

Kijanje i kašljanje može uzrokovati inkontinenciju

Tokom porođaja oslabe mišići karlice i kao posledica se može javiti inkontinencija, odnosno nemogućnost zadržavanja mokraće. To se može dogoditi kad se zakašljete ili kinete, a ponekad i bez razloga. Ovaj problem najbolje ćete rešiti Kegelovim vežbama koje oporavljaju tonus mišića. Nekoliko puta dnevno stegnite mišiće karlice, zadržite nekoliko sekundi, pa ih opustite.

Promene raspoloženja

Veza između majke i deteta je iznimno jaka. Zbog navale oksitocina i dopamina, nove mame se često osećaju euforično i pune su ljubavi.

Izvor: Index.hr

Četiri sata ujutru je najčešće vreme kada se bebe spontano rađaju u Engleskoj. U najvećem broju slučajeva, porođaji se odvijaju između jedan sat posle ponoći i sedam sati ujutru.

Carski rezovi se obično obavljaju vikendom ujutru, a indukovani porođaji oko ponoći.

Sve u svemu, više od 70 odsto porođaja dešava se van regularnog radnog vremena.

Istraživanje je rađeno na Univerzitetu u Londonu, na više od pet miliona porođaja između 2005. i 2014. godine.

Istraživači kažu da bi to što se samo 28 odsto porođaja dešava u radno vreme između devet i pet popodne u toku radne sedmice, moglo da utiče na babice i doktore.

Porođaji kroz istoriju
Od 1950. do danas vreme porođaja se menjalo zbog povećanog broja planiranih carskih rezova i indukovanih porođaja.

Profesorka Alison Mekfarlejn, istraživačica sa Siti univerziteta u Londonu kaže da sadašnji trend u akušerskim intervencijama može ići u različitim pravcima.

Kako broj indukovanih porođaja raste, tako se povećava i broj noćnih porođaja, isto tako povećanjem broja carskih rezova raste broj rođenih beba u ranim jutarnjim časovima.

Ona dodaje da više porođaja kod kuće može uticati na smanjenje intervencija, kao što su indukcija i carski rez što bi moglo da promeni ovu statistiku noćnih porođaja.

Doktor Piter Martin, predavač primenjene statistike, koji je bio deo ovog istraživačkog tima, smatra da su noćni porođaji posledica evolucije.

„Naši preci živeli su u grupama koje su bile aktivne i raštrkane u toku dana, a zajedno su bili uglavnom u toku noći.

Zato su noćni porođaji verovatno napori bebe i mame da budu zaštićeni od grupe kad su najranjiviji“.

Bez obzira na to, ova činjenica ne objašnjava zašto spontanih porođaja ima čak 7 odsto manje na Božić i u vreme rasprodaja.

Više od porođaja
Šon O’Salivan sa Kraljevskog koledža za babice kaže da će istraživanje pomoći službama da bolje organizuju svoje kadrove i smene, ali da bi i ostale službe na lokalu morale da obrate pažnju na rezultate ovog istraživanja.

On podseća da rad babica ne podrazumeva samo porođaj, nego i postnatalnu negu, ishranu novorođenčadi i mentalno zdravlje majki.

„Planiranje radnog vremena ovih službi mora da obuhvati i ove aspekte nege“.

Elizabet Daf, viša savetnica iz roditeljske humanitarne organizacije NCT kaže da istraživanja pokazuju da roditeljima nije bitno u koje vreme beba dolazi na svet, sve dok su mama i beba sigurne i zdrave.

„Zabrinjavajuće je to što se čini da se indukcija porodiljama daje tako da se bebe rađaju oko ponoći kada je veća verovatnoća da iskusno osoblje nije na smeni i nije dostupno ako dođe do nekih komplikacija“.

Izvor: danas.rs

Mama dvojice dečaka rešila je da progovori otvoreno o tome koje su to neizbežne stvari koje očekuju svaku buduću mamu.

1. Mnogima se neće svideti ime vašeg deteta.

Bilo da ste izabrali klasično ili neobično ime za vašu bebu, uvek će biti onih kojima se baš to ime neće svideti. Zato je najvažnije da odaberete ime koje se vama sviđa, ali čak i tada postoji mogućnost da se vašem detetu kasnije neće sviđati.

2. Poznate ličnosti dojenjem NE gube kilograme koje su dodale za vreme trudnoće.

To je laž. Niko ne gubi kompletan višak kilograma dojenjem osim u slučajevima ako to mleko ne koristite i vi kao osnovni izvor hrane.

3. Carski rez, epidural ili prirodnim putem? Ne postoji najbolji način da se porodite, sve je indnividulano.

Trenutak kada krenete da se porađate je trenutak kada je potrebno da budete hrabre. Izaberite način koji će u tom trenutku biti najbolji izbor bez obzira šta ste isplanirale. Na kraju vas svakao čeka nalepši poklon.

4. Čestitamo, postali ste MAMA!

I ako je porođaj zaita čudesan trenutak, postoji nekoliko stvari koje mogu da učine da se osećate zaista užasno, kao na primer poludeli hormoni ili istovremena sekrecija iz različitih delova tela.

5. Bićete Frankenštajn.

Da, dobro ste pročitali, zbog carskog reza su me zaheftali kao Frankenštajna.

6. "Spavajte kada beba spava" je savet onih koji ne vole novopečene mame.

Vreme kada će vaša beba poželeti da spava je totolano nepredvidivo, a ako imate još neko dete, savet da spavate u vreme kada i vaša beba je totalno bespotreban. Saveti koji će vam više koristiti su "Gledajte TV dok vaša beba spava" ili "Imajte panični napad dok vaša beba spava".

7. Ljudi će vas konstantno procenjivati.

Srećom većina će to raditi prikriveno. A oni koji će se usuditi otvoreno da vam kažu uradiće to zbog sopstvene nesigurnosti. Nikada neću zaboraviti scenu iz pekare kada se moja 18-omesečna beba iznenađujuće dobro ponašala a na taj naš zajednički trenutak, majka čije je dete bilo nestašno, je odreagovala u stilu: "Opaa! Vidi ti njih!"

8. Vaši najbliži će vam poželeti isto što su i oni preživeli sa vama.

Pripremite se za priče vaših najbližih o tome kako ste nezgodna i teška beba bili vi a i vaš suprug i kako ste sve što vam sleduje sa vašim detetom, zaslužili. Karma je nemilosrdna a to možete biti i vi. Pravite se naivni i zatražite njihove ekspertske savete o tome kako promeniti pelene ili kako očistiti odeću od dečije povraćke.

9. Strije nisu zabavne.

Ja i dalje čekam da se pojavi žena koja veruje da je zaslužila ovu vrstu postporođajne nagrade. Imam dete koje me podseća na trudnoću i nagradu a pogled na strije na stomaku me nikako ne asocira na to.

10. Porođaj neće učiniti da lakše podnosite bol.

Čupanje obrva i epilacija voskom će i dalje biti bolna.

Jeste da porođaj može bolan, grozan, frustrirajuči i skup ali na kraju se i te kako isplati.

Izvor: yumama.com

Procenat majki koje se porađaju putem carskog reza varira od zemlje do zemlje i od regije do regije, ali ono što može sa sigurnošću da se kaže je da je procenat žena koje se porađaju na ovakav način u stalnom porastu.

Prema nekim podacima, u našoj zemlji je on na nivou od 30% svih pororđaja. Prateći trend, za očekivati je da se ovaj procenat dodatno, tokom vremena i poveća. Iako se najčešće primenjuje tzv. "bikini rez" čija je postavka nisko, iznad pubične kosti, pa je rez pokriven gaćicama ili kupaćim kostimom, ožiljak biva predmet pažnje majke koja je prošla intervenciju. Obzirom da je razvijanje ožiljka uslovljeno individualnim, odnosno genetskim predispozicijama svake osobe, nekada se ne zna da li će ožiljak lepo zarasti ili će hipertrofirati i napraviti keloid koji će, pre svega, sa estetskog aspekta privlačiti pažnju, pre svega pacijentkinje, obzirom na položaj ožiljka i sve prethodno rečeno.

U tom smislu, prevencija nastajanja ožiljka, kao i tretman nastalog ožiljka dolaze do izražaja, ali tada nastaje dilema šta primeniti?

Na sreću, u Srbiji su dostupni silikonski Mepiform flasteri

U obilju proizvoda koji se nalaze na tržišti teško je odabrati pravi proizvod, pa se nadamo da će ovaj tekst pomoći da se ovaj problem uspešno reši i da se jedan lep čin, kao što je porođaj i donošenje novorođenčeta na svet zaokruži i lepim, kao i estetskim zarastanjem rane.

U tretmanu ožiljka treba da razlikujemo dve njegove faze od kojih zavisi i pristup, kao i uspešnost tretmana.

Prva faza traje 7-10 dana od momenta kada se skinu konci i kada rana zasuši. U toj fazi, kao pomoć, mogu da posluže pre svega silikonski flasteri za ožiljke, kao i pojedini topikalni preparati koji se nanose u vidu gela pre svega.

Kod gelova i sličnih proizvoda je bitno da se počne sa primenom što pre, ali ostaje problem redovnosti i pravilnog nanošenja, odnosno ukupne tzv. komplijanse pacijenta. Takođe, problem je i kako odabrati pravi proizvod u prevelikoj ponudi proizvoda koji se reklamiraju.

Za razliku od gelova flasteri se nanose na ranu i ostaju na njoj tako da su silikonski flasteri mnogo komforniji za pacijentkinju i osiguravaju uspešan tretman ožiljka, odnosno prevenciju njegovog stvaranja.

Druga faza kod ožiljaka je po isteku pomenutih 7-10 dana kada većina topikalnih preparata (gelovi i sl.) uglavnom prestaju da budu efikasni i njihovim nanošenjem se ne postižu nikakvi efekti.

Tada jedino silikonski flasteri postaju prva preporuka i pomoć.

Na našem tržištu je prisutan jedan proizvod ovog tipa, Mepiform flaster, švedskog proizvođača Molnlycke Health Care, koji je svetski lider u oblasti tretmana rana, pa i ožiljaka, što bi bila naša preporuka u preveniranju nastanka ožiljka.

Ono što nas je u preporučivanju tretmana ožiljka opredelilo za silikonske flastere su sledeći argumenti: radi se o renomiranom svetskom proizvođaču, efikasnost je dokazana na velikom broju pacijenata širom sveta i to u primeni, kako kod svežih, tako i kod nekoliko godina starih ožiljaka, Mepiform iza sebe ima kliničku potvrdu efikasnosti, jednostavan i komforan je za primenu, a i cena mu je vrlo pristupačna, pogotovo poredeći ga sa cenama drugih proizvoda koji se nude u ovoj inidikaciji.
Carski rez je, svakako, tema vrlo aktuelna, pa ćemo se i u narednim tekstovima baviti nekim njegovim aspektima.

POGLEDAJTE BROŠURU MEPIFORM FLASTERA ZA UKLANJANJE OŽILJAKA

Možete li da zamislite porođaj bez epidurala, antibiotika, neonatalne nege i doktora koji znaju da bi trebalo da operu ruke pre nego što počnu da vas porađaju?

Prema podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, od dolaska savremene prenatalne nege, stopa smrtnosti trudnica i porodilja je pala za 99 odsto, a smrtnosti dece za 90 odsto. Zanima vas šta se promenilo?

Evo kako su se nekada žene porađale:

1900. - 1910.

Budući da je u to vreme bilo malo otvorenih bolnica, kao i da je moderna medicina bila tek u nastanku, majke su svoju decu uglavnom rađale kod svojih kuća. Iako su babice postojale, doktori su obavljali većinski deo posla, a porođaji su bili prirodni - u svakom smislu te reči.

1910. - 1920.

Kada bi došao trenutak porođaja, majke su imale malo više mogućnosti nego ranije. Iako je većina beba na svet dolazila kod svojih kuća uz asistenciju doktora i babica, 1914. godine otvoreno je i prvo porodilište. Te iste godine porasla je i popularnost kontroverzne metode Twilight Sleep (spavanje u suton), koja je podrazumevala da se majkama da određena doza morfijuma i skopalamina.

Razlog je bio i više nego dobar - žene su mogle da prespavaju celi porođaj. Ipak, postojao je jedan problem, i to prilično veliki - većina majki i dece je umirala.

Još jedna zanimljiva činjenica: devedeset odsto lekara nije imalo formalno obrazovanje.

1920. - 1930.

Pored još uvek popularne metode Twilight Sleep, doktori su rutinski prisilno širili grlić materice, zatim su davali etar tokom druge faze porođaja, vršili epiziotomiju, izvlačili bebu forcepsom, a onda izvlačili placentu izazvavši kontrakcije lekovima. Na kraju su ušivali ranu od epiziotomije.

Da li su vam noge čvrsto prekrštene?

1930. - 1940.

Sa Velikom krizom (poznatijom još kao i Velika depresija) u punom zamahu, žene su imale manje prihoda na raspolaganju, ali budući da je bezbednost dece najzad bila na prvom mestu, gotovo 75 odsto porođaja vršilo se u bolnicama. Nažalost, ova “sigurnost” je značila gotovo duplo veći porast smrtnosti novorođenčadi i to uglavnom zbog nepotrebnih intervencija koje su vršene prilikom porođaja. Metoda Twilight Sleep se i dalje koristila pri svakom porođaju, ali su žene počele da se žale da ne mogu ničega sa porođaja da se sete.

1940. - 1950.

I tokom ove dekade, metoda Twilight Sleep bila je rasprostranjena, međutim, nakon što je doktor Grantli Dik-Red 1944. godine objavio knjigu „Porođaj bez straha“, žene su drugačije počele da gledaju na porođaj i konačno su neke nove metode počele da se razmatraju.

1950. - 1960.

Devedest odsto mališana rađalo se u bolnicama, a takođe je i sve više žena počelo da se žali na ozloglašenu metodu uspavljivanja na porođaju. Osim toga, u javnosti su se pojavile i zastrašujuće fotografije sa porođaja, te je najzad Twilight Sleep počeo sve manje da se koristi. Tokom ovog perioda izmišljen je i ultrazvuk, ali je njegova upotreba bila namenjena prvenstveno proveri zdravstvenog stanja bebe, ne i za otkrivanje pola.

1960. - 1970.

Gotovo svi porođaji su se vršili u okviru bolnica, a doktori su najzad mogli, pomoću tek izmišljenih sistema, da prate rad bebinog srca prilikom porođaja. Antibiotici su postali standardna terapija u postnatalnoj nezi, pa se samim tim smanjio i procenat smrtnih slučajeva. Žene su najzad mogle da kontrolišu rađanje pomoću kontracepcije koju je Uprava za hranu i lekove odobrila 1960. godine.

1970. - 1980.

Prilikom porođaja u bolnici, žene su imale mnogo više opcija za ublažavanje bolova i druge intervencije. Twilight Sleep se više nije primenjivao, već su ga zamenile tehnike poput hipnoze, porođaja u vodi, kao i Lamaze tehnike, koja se u početku bavila isključivo tehnikama disanja koje pomažu trudnici da lakše podnese kontrakcije tokom porođaja. Žene su ohrabrivane da učestvuju u svom porođaju, koliko god mogu. Ovo je bila i decenija kada je epidural postao popularan. Nažalost, epidural je usporavao kontrakcije na polovini porođaja, pa je u ovo vreme izmišljen i Pitocin (lek koji se koristi za izazivanje kontrakcija).

1980. - 1990.

Gotovo polovina žena u svetu odlučivala se za epiduralnu anesteziju na porođaju, a takođe je poboljšana i ultrazvučna dijagnostika, te su roditelji imali priliku da po prvi put čuju otkucaje srca svoje bebe i vide je dok je još u stomaku.

1990. - 2000.

Sve žene su se porađale u bolnici, a konačno su njihove želje bile na prvom mestu, te su mogle, umesto doktora, da donose odluku o tome kako će se njihov porođaj odvijati (naravno, ako je sve u redu). Sve više se primenjivala amniocenteza, invazivna dijagnostička analiza koja utvrđuje prisustvo hromozomskih abnormalnosti kod bebe pre nego što dođe na svet, a takođe je i utvrđivanje pola pomoću ultrazvuka postalo rutina.

2000. - 2010.

Žene su se i tokom ove dekade porađale najviše u bolnici, ali sve više majki odlučuje se za porođaj kod kuće, uz prisustvo lekara i babice. Povećao se i broj carskih rezova, koji su spasili mnoge živote, ali sve više istraživanja sugeriše da carski rez ne bi smeo da bude izbor, ukoliko nije neophodno. Međutim, po prvi put se povećala smrtnost majki u ovom periodu. Iako je u pitanju bio vrlo mali porast (13 smrtnih slučajeva na 100 hiljada žena, 2004. godine), podaci su zabrinuli i lekare i žene, a istraživači su okrivili povećanje gojaznosti, ali i carski rez.

2010. - do danas

Popularnost porođaja kod kuće je sve veća, a iako su ženama danas dostupne mnoge olakšice prilikom porođaja, mnoge se u velikoj meri odlučuju za potpuno prirodan porođaj, bez epidurala i drugih intervencija.

Izvor: yumama.com