Veliki pritisak na majke kojima se govori da moraju da doje često može da ima kontraefekat

Pročitajte tekst koji će vam pomoći da dojenje sagledatae iz drugog ugla. Po rečima autorke to nije način hranjenja koji je obavezujući već mogućnost da sebi i bebi olakšate prvu godinu života, naravno ako vi tako želite

Skoro svaka majka želi da doji svoju bebu. Na to ukazuju i istraživanja, a i zdrav razum. Međutim, uprkos jakoj želji, veliki broj mama ipak ne doji. Zašto?

Čini mi se da je upitanju jedna kolektivna i opšta MORA tiranija posebno kada je upitanju majčinstvo.

Ako si trudna MORAŠ biti srećna, vesela i uvek raspoložena jer tvoje raspoloženje utiče na bebu.

MORAŠ se hraniti zdravo.

MORAŠ se poroditi prirodno jer je to bolje za bebu.

MORAŠ biti hrabra.

MORAŠ izdržati.

I naravno MORAŠ dojiti svoju bebu.

Ima i dalje..

Kako bi dojila svoju bebu:

MORAŠ biti uporna.

MORAŠ dojii na tri sata ili MORAŠ dojiti kad god to beba zatraži (ovo zavisi od toga sa kim razgovarate)

MORAŠ se izmlazati, ručno, pumpicom i čime god.

MORAŠ biti smirena, raspoložena, srećna jer to utiče na bebu, a i na proizvodnju mleka.

MORAŠ primiti roditelje u kuću bez obzira što su ti sise po ceo dan otkrivene, što beba plače i što se još nisi oporavila od porođaja. MORAŠ jer oni su baba i deda i treba da vide svoje unuče.

MORAŠ biti i dobra supruga da se novopečeni data ne oseća zapostavljeno.
I zapamti MORAŠ, MORAŠ I MORAŠ da istraješ u dojenju jer to je najbolja hrana za tvoje dete.

Mislim da je nakon toliko moranja dovoljno da samo jedna osoba kaže „uzmi dohranu“ kako bi mama digla ruke i odustala. Odustala od nečeg što je normalno i prirodno i što ne bi trebalo da bude ni približno teško kao što se to danas čini.

Drage mame, opustite se. Istina je da vi ustvari ništa NE MORATE!

Trudnoća je divno stanje ako joj se ne opirete i prepustite se svemu onome što donosi. A doneće ne samo pozitivne i lepe nego i one manje prijatne emocije. Uredu je i ako vam je muka i ako vam je dosta i ako se ne osećate prijatno da nosite par kilograma u svom telu. Možete i da se naljutite i da se posvađate. Vaša beba će biti ok sa svim tim. Povremeno neraspoloženje neće uticati na vašu bebu. U krajnjem slučaju i ta beba će jednom doživeti sve te emocije.

Bilo bi lepo da se svi hranimo zdravo. Svaki dan, a ne samo u trudnoći. A koliko ukupno ljudi znate koji se 100% hrane zdravo? Jedite kao i do sada, slušajte potrebe svog tela i udovoljite mu.

Porođaj nije lak, a i prvi put je to sasvim nova situacija u životu. Nemamo predstavu o tome kako će da izgleda i koliko i kako će da boli. I sasvim je ok da se bojiš, da strepiš i da ne budeš hrabra kao što je tvoja okolina navikla da budeš.
Idealno je da se porodimo prirodnim putem, bez ikakvih stimulacija, epidurala i ostalih neprirodnih intervencija. Ali ako se iz bilo kog razloga odlučite za epidural, carski rez ili bilo šta drugo, taj razlog se tiče samo vas i niko nema preva da se meša i sudi o tome. Moje telo, moja stvar. I zaboga, ako i ne bude kako ste zamislili niste jedini. Važno je da na kraju puta i vi i beba budete dobro.

I da se vratimo na dojenje.

Istina je da NE MORATE da dojite. Možete odmah da kupite dohranu i flašicu. Mnoge bebe su tako odhranjene i sve je uredu. Ali tu mogućnost ćete imati uvek. Čak i ako ne odustanete. Pokušajte, zaista nije teško kad vas niko na to ne primorava.

NE MORATE da gledate na sat i obročavate bebu. Ni mi odrasli nismo uobročeni, već jedemo kada smo gladni. Da biste pokrenuli laktaciju prvih dana dajte svojoj bebi da siki što češće. Time ćete rešiti mnoge probleme. Beba će najbolje izvući uvučene bradavice, olakšaće vam bol u grudima i mleko će početi da teče. I ne bojte se da ga neće biti dovoljno. Jedna mama može da doji i više beba istovremeno. Koliko se mleka potroši toliko se ponovo stvara. Smeta vam što nemate ritam i ipak ste od onih koji žele neki red i da se zna kad beba ruča. Polako. Beba će se verovatno sama uobročiti i to vrlo brzo.

NE MORATE da uspete iz prve i verovatno nećete. NE MORATE biti raspoložene i nasmejane. NE MORATE primati nikoga u goste, pa ni roditelje ako vam to ne prija.

NE MORATE da se izmuzavate između podoja i time ceo dan posvetite dojenju. Lakše je dati bebi češće da doji i tuširati toplom vodom uz blagu masažu koja će smanjiti napetost u grudima.

Stres zbog pritiska samo će pogoršati situaciju

Vi ništa ali baš ništa NE MORATE. Opustite se i radite baš onako kako vama odgovara. Najčešće je i najbolje baš ono što mama instinktivno oseća da treba da uradi. I naravno uvek možete da odustanete. Ali ako istrajete čeka vas veliko olakšanje. Bebina hrana na dohvat ruke, lakše putovanje, bezbrižnije roditeljstvo i mnogo, mnogo divnih i čarobnih momenata kada ćete poželeti da nikad ne prestanete da dojite.

NE MORATE dojiti šest meseci, ni godinu dana. NE MORATE prestati sa dojenjem ni posle dve godine. Pustite to šta drugi misle i dojite onoliko dugo koliko vi i vaša beba to želite.

Jasmina Mihnjak, psiholog
Izvor: bebac.com

Američka Akademija za Pedijatriju ( jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja ) preporučuje ishranu isključivo dojenjem do uzrasta od 6 meseci. To znači da vašoj bebi nije potrebna dodatna hrana ( osim vitamina D ), kao ni tečnost, osim ako postoje medicinske indikacije. Lista razloga koji potkrepljuju njihovu preporuku sve je duža, prednosti su višestruke i odnose se na čitavo društvo.

 Prednosti za bebu

Majčino mleko je idealna hrana za odojče. Ono sadrži optimalan odnos hranljivih materija ( makronutrijenata: proteina, masti, ugljenih hidrata i vode, i mikronutrijenata: elektrolita ( „soli“ ), mikroelemenata i vitamina ), i to u obliku u kom je resorpcija iz digestivnog trakta maksimalno olakšana. Sadržaj makro- i mikronutrijenata nije konstantan, nego se menja sa rastom deteta, prateći njegove potrebe. Tako prevremeno rođena beba, terminsko novorođenče i starije odojče ne dobijaju mleko istog sastava. Ne samo to, nego je utvrđeno i da bebe različitog pola dobijaju različito mleko – mleko „za dečake“ sadrži više masti i proteina od mleka „za devojčice“! Nejasno je na koji način dolazi do ove razlike – da li dečaci brže rastu zato što se hrane ovakvim mlekom, ili zato što brže rastu, drugačije i sisaju, pa se formira „jače“ mleko, ili je u pitanju uticaj hormona dok je beba još u stomaku…

Jedino što nedostaje majčinom mleku su vitamin D, koje se dodaje ishrani odojčeta tokom cele prve godine života, i u zimskom periodu u drugoj godini, i vitamin K, koji beba dobija odmah nakon rođenja u porodilištu, a kasnije ga sintetišu bakterije koje žive u debelom crevu.

Prevencija infekcija, naročito respiratornih i crevnih. Majčino mleko sadrži brojne sastojke koji bebu štite od crevnih infekcija i infekcija disajnih puteva ( antitela, enzimi, oligosaharidi itd ). U najranijem uzrastu, čak i infekcije koje nisu „opasne“ za stariju decu, mogu imati fatalan ishod. Infekcija Rota virusom, npr, česta je i izuzetno zarazna crevna infekcija od koje najčešće obolevaju deca uzrasta od 6 meseci do 3 godine. Bolest se manifestuje povišenom telesnom temperaturom i brojnim tečnim stolicama, što u ovom uzrastu može dovesti do teške dehidratacije deteta. Infekciji Rota virusom pripisuje se oko 2 miliona hospitalizacija dece godišnje, i preko 500 hiljada smrtnih ishoda, većinom u Aziji i Africi, zbog nerazvijenih i nedostupnih medicinskih službi. Na tržištu već nekoliko godina postoje efikasne vakcine čijom primenom bi se sprečila ova pojava, ali njihova cena čini ih nedostupnim tamo gde su najpotrebnije. U ovim zemljama, dojenje dodatno dobija na značaju, jer majčino mleko doprinosi specifičnoj odbrani organizma protiv Rota virusa, poboljšava nespecifične mehanizme odbrane protiv infekcija ( pa i ako dete oboli, klinička slika je blaža ), a u slučaju oboljevanja predstavlja idealnu, lako dostupnu tečnost za rehidrataciju deteta, čime se sprečava pojava potencijalno fatalnih komplikacija infekcije.

Različite studije nedvosmisleno su pokazale da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća ( čak četiri puta ! ), kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha ( dva puta ređe ) u odnosu na decu koja nisu dojena, ili su isključivo dojena kraće od 6 meseci, tj. kod kojih je nemlečna ishrana uvođena od četvrtog meseca života.

Smanjena učestalost alergijskih manifestacija, kako u periodu odojčeta, tako i kasnije tokom života ( učestalost pojave ekcema, alergija na hranu i alergijske astme u dečjem dobu značajno je manja kod dece koja su isključivo dojena prvih 6 meseci života ).

Ređa pojava Sindroma iznenadne smrti odojčeta ( SIDS – Sudden Infant Death Syndrome ). U Nemačkoj je 2009.godine objavljena velika studija u kojoj su istraživači zaključili da je kod beba koje su isključivo dojene već u uzrastu od mesec dana rizik od pojave SIDS-a smanjen za 50%. Rizik je manji i kod beba koje nisu isključivo dojene, i to utoliko više, što je duže trajao period dojenja.

Prevencija gojaznosti – dojene bebe uspostavljaju bolje navike u ishrani, jer jedu dok ne utole glad. One imaju veće koncentracije leptina, a manje koncentracije insulina u krvi od beba koje se hrane mlečnom formulom ( za leptin se smatra da učestvuje u regulaciji apetita, dok insulin stimuliše stvaranje masti u organizmu). Bebe hranjene mlečnom formulom brže dobijaju na telesnoj masi, što je povezano sa pojavom gojaznosti kasnije u životu.

Merenjem IQ-a i drugim testovima inteligencije kod dece uzrasta 5 i 6 godina, utvrđeno je da dojenje pospešuje razvoj kognitivnih sposobnosti deteta, što se pripisuje zastupljenosti masnih kiselina neophodnih za razvoj mozga u majčinom mleku, mada ni doprinos čvrste emotivne veze između majke i bebe nije zanemarljiv.

Udaljene prednosti dojenja su verovatno jedna od trenutno najaktuelnijih tema u medicini. U eri epidemije gojaznosti ( i dečje gojaznosti ) i svih pratećih oboljenja ( hipertenzija, dijabetes… ), autoimunih oboljenja i alergija, akcenat istraživanja uzročno-posledičnih odnosa je na najranijem životnom razdoblju, periodu kada se formiraju i fino “podešavaju” i metabolizam i imunološki sistem pojedinca. Brojne studije su u toku, i za sada je otkriveno da dojenje ima zaštitnu ulogu od pojave šećerne bolesti tipa 1 i 2, povećanog holesterola, visokog krvnog pritiska, inflamatornih crevnih bolesti ( ulcerozni colitis i Kronova bolest )…

Prednosti za mamu

Dojenje pomaže brže “skupljanje“ materice, čime se smanjuje intenzitet krvarenja neposredno nakon porođaja, a materica se brže vraća na normalnu veličinu. Žene koje doje brže se vraćaju na svoju težinu pre trudnoće, jer je za stvaranje mleka potrebna dodatna energija.

Dobro je dokumentovan i uticaj dojenja na smanjenje rizika od pojave karcinoma dojke i jajnika – što duže traje period dojenja, rizik je sve manji.

Kod žena koje nisu dojile, ili je period dojenja kratko trajao, dokumentovana je češća pojava postporođajne depresije.

Prednosti za porodicu

Pozitivan uticaj uspešnog dojenja na psihu majke, a samim tim i na bebu i celu porodicu je od neprocenjivog značaja. Dojenje podstiče uspostavljanje bliskih veza između majke i bebe. Otac i ostali članovi porodice se takođe mogu uključiti u hranjenje bebe tako što će je držati nakon podoja da podrigne, voditi računa o maminoj ishrani i unosu tečnosti ili pomagati pri sklapanju i čišćenju pumpice i prateće opreme.

Prednosti za društvo

Dojenje je praktično i pouzdano, bez rizika od kontaminacije mleka bakterijama ili drugim štetnim materijama. Majčino mleko je uvek dostupno, ispravno i na pravoj temperaturi. Uz sve ostale prednosti, ovo je ekološki način ishrane, kojim se štedi novac, voda i energija potrebna za proizvodnju i pripremu mlečnih formula, i smanjuje zagađivanje spoljašnje sredine ambalažom i štetnim gasovima nastalim u toku proizvodnje.

O prednostima dojenja moglo bi se pisati unedogled, međutim njihova brojnost i ubedljivost ne može učiniti dojenje lakim, naročito u prvim nedeljama nakon porođaja. Zato samo hrabro i samouvereno, a ako se pojavi neki problem ( što je skoro neizbežno! ), ne oklevajte da potražite pomoć osobe stručne za laktaciju.

Dr Ivana Veljić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Sezona najslađeg voća je u toku. Saznajte da li smete da jedete jagode ako ste trudne ili dojite bebu?

Beba će putem majčinog mleka jagode dobiti u razblaženom obliku!

Mnogo je zabluda kada je u pitanju ishrana trudnica, a potom i majki koje doje. Jedna od njih je upravo vezana za, mnogima omiljeno voće, a to su jagode.

Da Vam odmah odgovorimo na pitanje: Da, smete i treba da jedete jagode u trudnoći i dok dojite svoju bebu.

Pored toga što su ukusne jagode su i zdrave

Jagode su bogate folatima, a znamo da se folna kiselna kao sintetički oblik folata, preporučuje svim trudnicama. Jagode, pomorandža i zeleno lisnato povrće od svih namirnica sadrže najviše folata. Jedan obrok jagoda osigurava 20 odsto preporučenih dnevnih potreba za folatima.

Takođe, sadržaj antioksidanasa u jagodama sedam je puta veći nego u jabukama ili bananama i dva puta veći nego u pomorandžama ili grožđu.

Jagode su bogate vitaminom C koji je uvek bolje uzimati iz namirnica nego u sintetičkom obliku.

Dakle, jagode će vam pomoći u očuvanju zdravlja, pojačaće vam imunitet, unećete još folata pored folne kiseline koju pijete i kao takve, velika je šteta da ih se odričete tokom trudnoće ili perioda dojenja.

Šta je sa alergijama na jagode?

Razlog zbog kojeg se veliki broj trudnica i dojilja odriče jagoda su moguće alergije na ovo voće koje zaista može dovesti do veoma izraženih alergijskih reakcija.

Međutim, važno je napomenuti da upravo konzumiranjem namirnica tokom trudnoće i u periodu dojenja, mi navikavamo bebin organizam i pripremamo ga za namirnice koje će kasnije jesti.

Putem mleka samo se određeni sastojci iz namirnica prenose do bebe pa tako čak i u slučaju da se desi alergija, beba će odreagovati u blažem obliku, a vama će to biti signal da budete izuzetno pažljivi prilikom uvođenja jagoda u ishranu vaše bebe.

Dakle, ne uskraćujte sebi i bebi sve blagodeti jagoda, a izbacite ih iz ishrane samo u slučaju ako beba pokaže da joj smetaju.

Izvor: bebac.com

Lista naučno dokazanih prednosti dojenja je ogromna. Imunološki aspekt majčinog mleka je odavno dokazan u smislu prvencije infekcija organa za varenje.

Iako je klinička praksa odavno nagovestila dojenje kao prevenciju respiratornih infekcija kod dece, pretstavljamo vam izuzetnu studiju koja se pozabavila vezom između dužine dojenja i pojave infekcija disajnih organa kod beba.

Istraživanje je sprovedeno na Univerzietu u Sakramentu (Kalifornija) u Davis Medical Centru. Analizirani su podaci kod 2277 beba uzrasta od šest do 24 meseca. Posebno su praćena deca koja su dojena najmanje šest meseci u odnosu na bebe koje su dojene kraće (četiri meseca). Treba naglasiti da se radi o bebama koje se isključivo uzimale majčino mleko! Proučavana je pojava infekcija gornjih i donjih disajnih organa kod beba, uključujući obične prehlade, upale srednjeg uha, pojavu bronhiolitisa, astme, ali i zapaljenja pluća.

Rezultati su nedvosmisleno pokazali da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća, kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha. Tako se vidi da je rizik od oboljevanja od ponavljanih upala uha skoro dvostruko manji kod dece dojene najmanje šest meseci. Verovatnoća oboljevanja od pneumonije (zapaljenja pluća) je preko četiri puta manja kod dece koja su šest meseci bila na samo majčinom mleku!

Ova studija je potpuno jasno dokazala važnost dužine dojenja od najmanje šest meseci. Nema dileme da je imunitet dojenih beba “jači” posebno u borbi sa upalom pluća i ponavljanim zapaljenjima srednjeg uha.

Preporuka da se bebe samo doje šest meseci je bilo i ranije, ali je sada potpuno jasno da je dužina dojenja veoma bitna. Istraživanje koje smo vam prikazali ne treba razumeti kao savet da je šest meseci dojenja dovoljno i da nema potrebe za njegovim nastavkom. Radi se o tome da bebe ne treba ništa drugo da uzimaju osim majčinog mleka u prvih šest meseci! Posle ovog istraživanja je Američka akademija za pedijatriju (AAP je jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja na svetu) zvanično preporučila šestomesečno “ekskluzivno” dojenje!

Ova nova studija će sigurno pokrenuti i mnoge druge koje će verovatno uzeti u obzir i duži period ishrane majčinim mlekom, naravno uz preporučenu nemlečnu ishranu.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kod napredovanja zdrave dojene dece mogu slobodno iz prakse da kažem da postoji nekoliko tipova dece:

– imate decu koja odlično napreduju u prvom mesecu, kao i u drugom, a u trećem dobiju značajnije manje u odnosu na prva dva (primer mesečnog napredovanja: 1200gr, 1000gr, 600gr). Kod ovog tipa deteta majka je sigurna, lako doji i ima mnogo manje briga od drugih majki ali znaju one jako da se zabrinu kada treće merenje bude ispod kg, naravno bez razloga ?

– zatim imamo decu koja loše krenu u prvom, u drugom sve nadoknade, a u trećem su već na normali kao i prva grupa (primer napredovanja po mesecima: 500gr, 1100gr, 550gr). Deca sa težim uspostavljanjem dojenja, koja iz raznih razloga, da ih ne nabrajam sada sve, loše uzimaju dojku i samim tim ne dolaze do mleka iako ga majka ima, zatim pospana deca zbog izražene fiziološke žutice, deca sa većim padom na težini koja nakon uspostavljanja pravog ritma dojenja, popravljanja sisanja, razbuđivanja… sve to nadoknade.
Dešava se da njihove majke imaju velike probleme sa ranicama na bradavicama, krvarenjima iz istih, upalama dojke, terapijama… ali se sve to da srediti. Nakon toga dete počinje mnogo aktivnije, lepše, bezbolnije da sisa što se naravno odražava i na vagu. Ovaj slučaj je najosetljiviji za prelazak na adaptirano mleko iz više razloga: strah da mleka nema dovoljno, da je dete gladno, da će mu se naškoditi sa nastavkom dojenja, majke gube volju, želju i zainteresovanost za dojenje što je razumljivo jer niko ne voli bol…

– tu je i treća grupa koja je relativno česta da dete dobija konstantno prvih meseci (primer 500gr, 500gr, 450gr…), zdrava deca koja su aktivna, motorički napredna, rastu u dužinu… Jednostavno su takva da ne dobijaju mnogo, sisaju lepo, redovno bez problema, pelene su urednomokre i ukakane ali ne dobijaju onoliko koliko se očekuje.

– i najmanje zastupljena grupa koja jako dobro napreduje više meseci pa naglo uspori (primer 1000gr, 1200gr, 1000gr, 800gr, a onda padnu na 200-300gr mesečno i majke se uplaše jako, a najčešće bez razloga)

Bez obzira u koju grupu spada Vaše dete u ni jednoj grupi NEMA razloga brigu.

Ukoliko imate problem sa dojenjem on se najčešće NEĆE rešiti sam od sebe, a najčešće su samo male nijanse ono što razdvaja loše dojenje od dobrog dojenja.

Idealno bi bilo da do problema ne dođe i da se najveći procenat dojenja odvija lagano, bez bola, udobno i prijatno i za majku i za dete. Zato je važno prevenirati probleme pripremom još u trudnoći, informisanjem kako bi znali šta vas sve čeka i kako da date voj maksimum.

Ne dozvolite da se mučite nedeljama, da pređete na adaptirano mleko, AKO je sve moglo da se reši na vreme i da ne patite zbog dojenja ni vi ni dete. Javite se kada je problem na početku da ga rešimo koliko je god moguće.

Bez obzira u koju grupu spada Vaše dete draga majko najvažnije je da dete raste, da napreduje, ne samo u kilaži već u celokupnoj slici deteta. Pravilan rast i razvoj nije takmičenje u dobijanju na kilaži već zdravo odrastanje uz puno ljubavi.

Izvor: superbeba.com

Dojenje zna da u određenim momentima, iz mnogo poznatih razloga, da bude bolno. Ukoliko se fokusiramo na bol u dojkama on se najčešće javlja kada su dojke prepunjene ili ako postoji zastoj u mleka u delu dojke ali znaju da budu bolne i kada naizgled deluju potpuno mekane, najčešće zbog neprimetnog zastoja u dubini dojke koji se malo teže napipa. Šta tada raditi? Kako pomoći sebi, a bez upotrebe lekova?

Najčešće se koriste tri vrste obloga:
topla obloga
hladna obloga
listovi svežeg kupusa

Kada se koja od obloga koristi?

Topla obloga
U slučajevima kada su dojke jako pune koriste se radi olakšavanja izlaska mleka ili tople obloge ili tuširanje toplom vodom. Na taj način zagreva se tkivo dojke, dolazi do opuštanja i lakšeg pokretanja mleka. Oko minimum pet minuta pred podoj na dojku koju planirate dati detetu da iz nje sisa stavite toplu oblogu, kada je sklonite lagano izmasirajte dojku sa svih strana i stavite dete na nju da izvlači mleko.

Tople obloge su od pomoći i kod izdajanja mleka. Koriste se po istom principu kao i pre podoja.

Hladna obloga
Hladne obloge se koriste isključivo posle podoja ili između podoja, nikako pred podoj. Kada dete posisa mleka koliko mu treba, slobodno stavite na celu površinu dojke hladnu oblogu ili ako se radi o upaljenom delu dojke zbog zastoja mleka, tada možete i samo na taj bolan deo dojke.

Pored hladne obloge povremeno se koriste i primera radi kese sa zamrznutim graškom. U tom slučaju stavite između kese i kože dojke pamučnu pelenu koja će ublažiti malo hladnoću da ne dođe do povreda kože.

Obloga od kupusa
Kupus, tj listovi svežeg kupusa, su narodni lek koji je jako specifičan i delotvoran kada se radi o upali dojke. Pokazao se u praksi kao jako delotvoran za sprečavanje upale, za smanjenje kličine mleka (kod prepunjenosti bez obzira da li je do nje došlo za vreme dojenja ili pri prestanku dojenja) ali i kao dobar lek za lečenje blažih upala dojke.

Za razliku od gore pomenutih toplih i hladnih obloga kupus zahteva i određenu pripremu. Idealno bi bilo da koristite domaći kupus iz svoje ili komšijske bašte ali poslužiće i kupovni.

Glavicu kupusa držite ili na sobnoj temperaturi ili u frižideru. Jednako su delotvorne obe varijante. Nekome više prija da je list rashlađen mada će delovati i ako je sa sobne temperature.

Kada vam zatreba obloga:

Izvadite glavicu kupusaiz frižidera
Skinite gornje listove i bacite ih pa odvojite dva lista za obloge
Ostatak vratite u frižider za kasnije
Operite listove pod mlazom vode,
Isecite sa oba lista središnji nerv (zadebljanje na sredini lista)
Poželjno je da preko lista pređete oklagijom kako bi pustio malo soka
Stavite obloge na bolno mesto na dojci ili na celu dojku (izbegavajte bradavicu i areolu)
Sa oblogama od kupusa ne bi trebalo preterivati jer ako se koriste predugo i prečesto znaju da smanje laktaciju. Da li je to zbog njihovih sokova ili same hladnoće… niko još nije ortkrio ali je praksa pokazala da ako ih koristite 3-4 puta na dan do 10 minuta onda nema većih promena količine mleka a deluju na smirenje upale. Sve preko toga utiče na smanjenje mleka.

Kod zaustavljanja mleka potpuno je ok da stavite obloge preko noći u brushalter i da tako prespavate.

Za sva dodatna pitanja javite se slobodno putem FB stranice “Moja podrška dojenju” ili na mail This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Tereza Miljković
Izvor: superbeba.com

Znate li kakav je ukus majčinog mleka? Ili koliko se kalorija troši dojenjem?

Pronašli smo deset zanimljivosti o majčinom mleku.

Proizvodnja majčinog mleka troši 25 odsto energije tijela. Poređenja radi, mozak troši tek 20 odsto energije.

Majčino mleko pomaže ženama u gubitku kilograma, odnosno u vraćanju na kilažu pre trudnoće. Proizvodnjom majčinog mleka telo troši oko 600 do 1.000 kalorija svakog dana.

Sastav mleka menja se kako beba raste. U početku je ono plavičaste boje i vodenaste teksture, a pri kraju dojenja gušće i puno masnoća, odnosno kalorija potrebnih za rast i razvoj snažnog deteta.

Svakome bi dosadilo da iz dana u dan jede istu hranu. Ali majčino mleko nema uvek isti ukus. On se menja u zavosnosti od toga šta je majka jela. Na ovaj način beba se priprema i za ukuse čvrste hrane koju će uskoro početi da jede.

Mleko ne izlazi kroz samo jednu rupicu. Svaka bradavica ima nekoliko minijaturnih otvora koji ispuštaju mleko, a broj varira od žene do žene.

Beba isprazni oko 65 odsto mleka u dojci po obroku jer jede do sitosti, a ne dok ne isisa sve mleko.

Da dojke nisu iste veličine, dobro je poznata činjenica. Ali da li ste znali da oko 75 odsto žena proizvodi više mleka u desnoj dojci, koja se smatra dominantnijom? Ovaj podatak nevezan je uz to da li je žena desnoruka ili levoruka.

Majčino mleko sadrži hormon sna – melatonin, koji uspavljuje bebu. Jedna studija pokazala je da tromesečne bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom spavaju 45 minuta duže nego druge bebe.

Majčino mleko je unikatno poput otiska prstiju – ne postoje dva ista uzorka. Od majke i njene ishrane zavise izgled, kvalitet i ukus njenog mleka.

Od majčinog mleka može se napraviti čak i sir. Njujorški šef Ričard Adams od mleka svoje supruge napravio je sir i poslužio ga u svom restoranu. Rekao je da ima suptilan ukus sa slatkim notama i da ima mekanu konzistenciju poput panna cotte.

Izvor: www.zadovoljna.hr

Kada je opravdan prekid dojenja (kada je mama bolesna ili odustna ) i kako postupiti u tim situacijama, kada prekinuti, kada se zaštititi, i kako i koliko sačuvati mleko u slučaju kraće odustnosti mame

Pravilna ishrana odojčeta (deteta u prvoj godini života) ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i u psihološkom razvoju deteta. Uz adekvatnu ishranu odojče se najbrže razvija i napreduje. Većina majki je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi. Majčino mleko je najsavršenija i nezamenjiva hrana za odojče, jer je prilagođeno potrebama bebe. Osim što obezbeđuje prirodnu ishranu dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan razvoj vilice.

Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Prva hrana koju dete dobije zove se kolostrum. To je gusta žućkasta tečnost bogata hranljivim i zaštitinim elementima prilagođenim za taj uzrast. Na kolostrum se nastavlja prelazno pa zrelo mleko. Uspostavljanjem dobrog dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo izmedju podoja. Ukoliko je majka dobro pripremljena za dojenje, ukoliko je spremna da istraje u tome da u početku, dok se ne uspostavi ritam dojenja, ovaj vid hranjenja ne ide lagano, prednosti koje će imati od dojenja su ogromne. Beba će dobijati ekskluzivnu ishranu, mama će biti zadovoljna a uštedeće se i velika novčana sredstva u kućnom budžetu. Preporuka je da se dete isključivo doji u prvih 4-5 meseci, a da se potom uz dojenje uvodi nemlečna ishrana. Dojenje je najbolje nastaviti sve do navršene prve godine života deteta, a može i kasnije ukoliko i majka i dete to žele.

Međutim, u savremeno doba, kada majke pored najvažnije uloge u svom životu i rade, putuju ili budu razdvojene od deteta, nekada je potrebno prekinuti dojenje. Ukoliko je mama odsutna samo nekoliko dana, može se pripremiti za odsustvo tako što će se posle redovnog hranjenja bebe izmlazati, ručno ili uz pomoć pumpice (lakši i komforniji način). Najbolje je da se mleko sakuplja ujutru, posle jutarnjeg podoja, pošto u tom periodu u grudima ima najviše mleka.

Mleko se može čuvati 3-4 sata na sobnoj temperaturi, do 3 dana u frižideru, a do 3 meseca u zamrzivaču. Potrebno je mleko odlagati u plastične posude zapremine 60-120ml kako bi se moglo iskoristiti odjednom.
Mleko iz frižidera je potrebno zagrejati na sobnu temperaturu, preko grejača za flašice, ili stavljanjem posude sa mlekom u toplu vodu. Odledjeno mleko se može upotrebiti u roku od 24 sata a ukoliko se ne upotrebi treba ga baciti. Na sačuvano mleko uvek treba napisati datum i vreme kako se ne bi desilo da se koristi mleko koje stoji duže.

Retko kada su prisutni razlozi zbog kojih majka ne može da doji svoje dete. Mastitis, koji se često javlja na početku dojenja, kada beba još uvek nema dovoljno snage da izvuče dovoljnu količinu mleka, a mleko počne naglo da se stvara, nije kontraindikacija za dojenje, naprotiv. Dojenje treba nastaviti i ako postoji mastitis, jer će beba olakšati pritisak koje nakupljeno mleko pravi. Majci koja doji dete za mastitis uvek treba prepisati antibiotike koji se smeju primenjivati u toku dojenja i treba savetovati nastavak dojenja. Lekar će proceniti da li majka ukoliko ima neku hroničnu bolest ili prima terapiju treba da odustane od dojenja, mada su ove situacije retke.

Mame često prekidaju dojenje i zbog toga što se plaše da nemaju dovoljno mleka. Svaka bebica sebi uspe da napravi dovoljnu količinu mleka, mama treba da bude opuštena i da prati napredovanje svoje bebe, sa podojima na zahtev deteta več posle 2-3 nedelje od rodjenja se uspostavi normalna količina mleka, koja se povećava kako bebine potrebe rastu. Važno je da se ukoliko se mleko normalno stvara i ima ga u grudima i po završetku podoja, ne dodaju adaptirane formule, jer će se uvodjenjem dodatka adaptiranog mleka i količina stvorenog mleka smanjiti.

Kada se detetu uvede nemlečna ishrana, ona polako počne da menja podoje. U početku, podoj se nastavlja posle hranjenja, pa se vremenom i potpuno izbacuje, a oko prve godine ostaju jutarnji i večernji podoj. Ukoliko je večernji podoj vezan za uspavljivanje najbolje je da bebu nekoliko dana uspavljuje tata kako bi se što lakše prebrodio prestanak dojenja. Kako beba sve manje uzima mleko, mleko se sve manje stvara i na kraju, posle desetak dana potpuno i prestaje. U tom periodu mama treba da smanji unos tečnosti, a pošto je to prirodan proces, kad nema stimulacije dojki, mleko prestane i da se stvara.

Svakoj mami toplo preporučujem dojenje – da istraje, da pomogne svom detetu da bude zdravije, a ukoliko je potrebno da prekine kratkotrajno dojenje, da bude sigurna da dojenje može nastaviti i po povratku sa puta, ili posla.

Svaka mama koja doji bebu slobodno može i da ode u bioskop ili pozorište, da prošeta gradom, a da bebicu ostavi na čuvanje nekome ko će bebu nahraniti majčinim mlekom, koje je mama pripremila, bez bojazni da će se mleko u tom periodu pokvariti ili da će beba ostati gladna.

Dr Milena Nikolić, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da doji svu svoju decu. Nema svako tu sreću. Ne želi svako tu mogućnost. Ali, iako sam i ja imala određene poteškoće u avanturi zvanoj materinstvo, bebeći period je ipak bio relativno lak za mene. Ne potpuno bezbolan, ali uglavnom nisam imala trzavice s kojima se mnoge žene suočavaju.

Naravno, bilo je i onih dana kada sam morala dobro da razmislim da bih se setila zašto sam uopšte i počinjala da dojim. To su bili dani kada sam osećala da ako budem ikada imala još neku bebu da ću početi da vrištim. To su oni dani kada grudi bole i vape za nedelju dana bez grudnjaka, sisanja i izmuzavanja.

Ali znam da za šest meseci, kada budem počela sa odvikavanjem moje poslednje bebe od dojenja, neću toliko razmišljati o tim manje lepim detaljima. Iskustvo će već biti deo mog sećanja, a moja memorija je nepouzdana. Ostale su mi otprilike dve moždane ćelije. Jedna da mogu da hodam pravo, a druga za vožnju kola. Dakle, pre nego što me teta Anestezija poseti, nabrojaću deset stvari koje će mi nedostajati u vezi dojenja. Naravno, ovo važi za mene, ali može se još neko pronaći u tome. Ovo su lepe stvari kojih se setim kada mislim o dojenju.

1. Nedostajaće mi tihi trenuci dojenja, vreme kada moram da sedim i budem mirna. Kada si roditelj, mir nije samo retka pojava, već i veoma luksuzna. Uživam u vremenu u kome mogu samo da legnem sa bebom i budem fokusirana na nju i ona na mene. Nakon 25 meseci staža u dojenju beba, ja sam ovladala veštinom hodanja i dojenja u isto vreme, ali se trudim da ne praktikujem tu veštinu. Šansa da pritisnem dugme “PAUZA” je previše dragocena, čak i sada, kada je komplikovano da to uradim zbog druge dece i navale svakodnevnog života.

2. Nedostajaće mi ležanje pored bebe i onaj osećaj kada privije svoje male noge i prste uz moj stomak. Volim te nežne prstiće i povezivanje sa mnom. Uskoro, njeno telo će biti dugačko i tanko. Neće više biti slatka loptica, sa krofnicama i salcem, kakva je sada. Uroniću u njene obraščiće i mirišljavi vratić dok još mogu.

3. Nedostajaće mi njene svetle oke koje gledaju u mene, i način na koji ponekad prestane da sisa i odjednom me pogleda značajno, kao da je primetila da sam i ja tu. I odjednom nam se pogledi zaključaju i prestaje svaka briga na ovom svetu. Kad je bila baš mala, umela je da prestane samo na trenutak da sisa i pogleda u mene kao da nešto nije u redu sa tim iznad njene glave. Sada, kad je starija, ona se zaustavi, pauzira i nagradi me velikim mlečnim, bezubim osmehom. Ti krezavi osmesi su najslađi.

4. Nedostajaće mi taj miris sapuna i mleka, kao i šansa da štipnem mekani mali obraz i pomilujem svilenkastu kosicu.

5. Nedostajaće mi kada skupi svoje male šake i stisne pesnice, kao da se posebno koncentriše na taj važan čin sisanja.

6. Nedostajaće mi kada me te male ruke ščepaju i grčevito se drže za mene. Ona me voli, a još uvek ne zna ni šta je ljubav.

7. Nedostajaće mi to kako pomera glavicu levo desno kada se sprema da počne da sisa, i kada centrira, kao neka mala beba životinja. U početku me to malo i plašilo, ali je istovremeno bilo i tako slatko. OK, za to krivim materinske hormone.

8. Nedostajaće mi da zaspim dok beba sisa, i da se probudim sa bebinom bradom na grudima. U narednih par kratkih godina to malo lice će mi sigurno reći da me više ne voli i da joj nisam drugarica. Kako ću ikada podneti da je pošaljem u vrtić gde će se neko drugi brinuti za nju skoro ceo dan?

9. Nedostajaće mi da budem njena baza. Nema mnogo toga u bebećem svetu što dojenje ne može da reši. U kasnijem periodu roditeljstva, često se osećamo bespomoćno. Sa druge strane, dojenje je kao da imate super moći. Znam da će u budućnosti moja beba postati napornija od starije dece, koja su već izašla iz raznih dečjih faza. Znam to veoma dobro. I zato će mi nedostajati da joj pružim potpuni mir sa samo jednim jednostavnim gestom.

10. A najviše od svega će mi nedostajati ta beba koju dojim. Dok trepneš ona će trčati sa svojom braćom ostavljajući me po strani. Ja ću nositi normalan brus, piti pivo bez griže savesti a moje grudi će splasnuti i ponovo izgledati kao dve čarape dopola napunjene pirinčem (ili kao dvogled Save Kovačevića :)). Ali ja nikad neću imati svoju bebu ponovo. I da, sve će biti u redu i kao što treba da bude, ali to ne znači da mi neće nedostajati.

Zato, mame, ako ste ikad razmišljale da odustanete i posegnete za kutijom veštačke hrane koju ste za svaki slučaj kupili i držite negde u polici, imam predlog: formulu u kantu za đubre, a bebu na siku i uživajte dok god beba želi da sisa. Neće sisati do prvog razreda, to vam obećavam…

Izvor: Zelena učionica

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno da je ono 100% zaštićeno od bolesti pa samim tim je razumljivo čuđenje kako to da se dete razbolelo, a sisa.

Isto tako majke koje ne doje često znaju da kažu dojilji: “Šta će ti to dojenje kada ti je dete svako malo bolesno? Vidiš da su to laži da je dojenje zdravo.”

Kako bi se ove situacije malo razjasnile i kako bi vam bilo jasnije da li i na koji način podoji utiču na imunitet deteta evo malo detalja u nastavku teksta.

Još u samom trenutku prvog podoja dete sisanjem izvlači prvo mleko kolostrum, koje je majčino telo spremalo u trudnoći za njega. Kolostrum je poznat kao takozvana prva vakcina za dete jer u sebi sadrži jako mnogo zaštitnih svojstava koji pomažu tek rođenom detetu da se lakše privikne na okolni svet na koji je došlo. Ono što je važno je njegovo bogatstvo i u dobrim bakterijama koje oblažu zidove creva kod bebe i na taj način pomažu lakše varenje.

Kolostruma nema mnogo količinski ali ga ima taman koliko je detetu po podoju potrebno, a s obzirom da je jako bitno i izuzetno bogato zaštitnim materijama, detetu je nepotrebno davati bilo šta drugo osim redovnih čestih podoja. Ovim podojima dete je maksimalno zaštićeno od štetnih uticaja. Pored čestih podoja još jedna stvar je jako važna, a to je da je dete pravilno namešteno na dojku, kako bi lakše izvlačilo kolostrum i bolje stimulisalo stvaranje veće količine mleka.

Majčino telo nema ograničenu količinu kolostruma nakon koje dete neće imati šta da sisa već se svo vreme u prvim danima dok dete sisa stvaraju nove količine kolostruma, mleka u kom se nalazi jako mnogo živih ćelija koje stvara majčino telo. Zaštitni faktori će biti prisutni svo vreme dok dete sisa, bez obzira koliko je prošlo od porođaja. Kao što je već rečeno u početku je sve to skoncentrisano u kolostrumu, a vremenom kada kolostrumprestane da se luči u prelaznom i zrelom majčinom mleku takođe se nalaze zaštitne materije. Majčino mleko ne gubi na kvalitetu u tom smislu nikada jer sve što majka stvara da zaštiti sebe ona daje preko mleka i svom detetu.

Majčino mleko se prilagođava svo vreme i kako majčino telo reaguje na viruse iz okruženja, stvaranjem zaštite za sebe, ista ta zaštita stiže preko mleka i do deteta.

 Dete u prvim mesecima maksimalno iskorišćava ovu zaštitu kao dodatak na svoj imunitet koji vremenom stiče. Kako prolaze meseci dete stvara i svoj obrambeni mehanizam i sve manje zavisi od zaštite koju dobija direktno iz majčinog mleka.

Da sumiram, dojenje mnogo znači za dete svo vreme dok sisa, dok se u isto vreme gradi njegov sopstveni imunitet. Ono što je zasigurno utvrđeno je da deca koja su dojena, a kada se razbole najčešće imaju slabije simptome od dece koja nisu dojena kao i to da njihov oporavak najčešće traje kraće. Jedna od velikih prednosti za dete koje oboli je i to da se jako često, pored odbijanja druge hrane i tečnosti, dojena deca za vreme bolesti i oporavka vraćaju na mnogo više podoja nego inače kako bi na taj način pomogli sebi povećanjem unosa majčinog mleka. Kako krene oporavak dete se polako vraća svojoj regularnoj ishrani.

Za dete koje ima visoku temperaturu, dete koje povraća ili ima dijareju, majčino mleko znači jako mnogo, ne samo kao hrana, kao sredstvo koje omogućava dobru hidrataciju već i kao lek. Naravno dojenje samo po sebi ne sme da se smatra dovoljnim u smislu lečenja i ozdravljenja deteta, pedijatar je zadužen da uz redovne podoje uključi terapiju ako je potrebna, ali je svakako dojenje jedan jako bitan dodatak koji pomaže oporavak.

Izvor: superbeba.com