Izbegavati gluten samo u slučaju autoimune bolesti celijakije...

Premda su police supermarketa pune bezglutenskih proizvoda, deca bi trebalo da ih konzumiraju samo ako pate od intolerancije na gluten, preciznije od autoimune bolesti celijakije, ističu lekari iz Nemačkog udruženja pedijatara.

Celijakija je hronična bolest koju karakteriše intolerancija na gluten, sastavni deo velikog broja namirnica koje koristimo u svakodnevnoj ishrani. Pojavljuje se kao hronična upalna bolest creva, koja se često javlja upravo kod najmlađih.

Kod ovakve dijagnoze uvođenje bezglutenske ishrane je nužno, ali kod zdrave dece joj ne treba pribegavati kako ne bi došlo do manjkanja ostalih nutrijenata važnih za normalan rast i razvoj deteta, poručuju iz organizacije.

Hrana bez glutena često sadrži više masnoća, šećera i soli, a manje vitamina B, gvožđa i folne kiseline, kao i ostalih važnih nutrijenata. Zbog toga ishrana dece koja ne pate od celijaklije, bazirana samo na takvim proizvodima, može da rezultuje nuspojavama, poput gojaznosti. Osam vitamina skupa B omogućava telu da dobije energiju iz hrane koju unosimo u organizam, istovremeno ga podstičući da proizvodi crvena krvna zrnca koja raznose kiseonik po telu. Folna kiselina naročito je važna kod trudnica jer sprečava rađanje dece s defektnim genom.

Svi oni koji konzumiraju bezglutenske proizvode bez pravog razloga, pri tome konzumiraju i manje vlakana važnih za pravilnu probavu, upozoravaju nemački pedijatri. Oni ističu da izbacivanje glutena iz ishrane deteta koje nema simptome celijakije ne mora nužno imati pozitivan učinak.

Vlakna i žitarice su važne jer kontrolišu nivo šećera u krvi, pomažu osećaju sitosti nakon jela i regulišu rad creva.

Podsećaju da je gluten mešavina dve vrste proteina – glutenina i prolamina, kao i da ga najčešće nalazimo u žitaricama poput pšenice, raži i ječma, kao i kod puno hrane za koju i ne znamo da sadrži gluten, poput začina za salatu, krem supe, soja sosa i piva.

Izvor: B92

Mleko je važna namirnica za rast i razvoj dece, a na našim prostorima je kravlje mleko deo tradicionalne – viševekovne ishrane. Pokušaji generalnog osporavanja, pa i izbacivanja mleka iz ishrane, NISU utemeljene na naučnim dokazima!

Kada se pravilno uvodi u ishranu dece i kada se poštuju dobro definisane preporuke za upotrebu, kravlje mleko i mlečni proizvodi su, za ogromnu većinu dece, bezbedna i zdrava namirnica! Ime više korisnih nutritivnih aspekata mleka, ali dva su najverovatnije najvažnija: mleko i mlečni proizvodi su odličan izvor kalcijuma, koji je jedan od najvažnijih minerala za rast i razvoj deteta.

Slede najčešća pitanja roditelja:

Kada se uvodi kravlje mleko u ishranu beba?

U prvoj godini života – majčino mleko je najvažnije za zdravlje bebe i NEMA prave zamene! Preporuke svih velikih pedijatrijskih, nutricionističkih i alergoloskih udruženja su jasne – u prvoj godini života NE treba davati kravlje mleko! Prevencija gojaznosti (koja postaje globalni problem) i smanjenje verovatnoće nastanka alergija na proteine kravljeg mleka su lako razumljivi. Zato je dojenje “zakon” u prvoj godini života! Ukoliko u užoj porodici nema alergije na proteine kravljeg mleka, posle prvog rođendana se može dati kravlje mleko, ali isključivo BEZ konzervanasa i aditiva!

Šta od mleka beba prvo da proba?

Najbolje je da prvi bebin kontakt sa kravljim mlekom bude JOGURT! Fermentisani mlečni proizvodi, kakav je jogurt, sadrže korisne – probiotske bakterije koje su izuzetno važne za zdravlje dece (ovo svakako važi i za odrasle). One pomažu varenje, ali pomažu da dete izgradi zdrav imunski sistem. Sve što važi za jogurt važi i za kiselo mleko! Kiselo mleko se lako vari u crevima, stimuliše proces pražnjenja, a kao i jogurt pomaže zdravu crevnu mikrofloru. Može da se kombinuje sa raznim ukusima i jelima, a posebno sa voćem i slatkišima kao zamena za sladoled sa niskim brojem kalorija.

Da li su sirni namazi dobri za decu?

Sirni namaz je dobar izbor uz doručak, kada se kombinuje sa hlebom od integralnim žitaricama i jogurtom. Potrebno je voditi računa o tome da on bude potpuno prirodan: bez aditiva, bez konzervansa i bez veštačke arome – što naprimer Sirko i A la kajmak, Mlekare Šabac, čine namazima br 1. u Srbiji.U pitanju su proizvodi koji se dobijaju od najkvalitetnijeg domaćeg mleka savremenim tehnološkim postupkom.

Da li se deci može davati čokoladno mleko?

Jedno vreme je čokoladno mleko bilo jedna od neprikladnih namirnica nuticionista, pre svega zbog visokog sadržaja šećera. Ipak, poslednjih 20-tak godina se zna da kvalitetno čokoladno mleko ima jedno izuzetno važno mesto u oporavku dece od jakih fizičkih napora. Kad dete ima jak trening ili utakmicu, u prvih 45-60 minuta POSLE treninga je važno da dete unese “brzi” šećer, a po mogućstvu i proteine koji oporavljaju istrošene mišiće. E, tu je čokoladno mleko idealno – sadrži OPTIMALNU količinu šećera i proteina za oporavak posle fizičkog napora. Ovo važi i za odrasle, a to je dokazano izuzetno dobro sprovedenim medicisnkim istraživanjima.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Čula sam da postoje (ali dok ne vidim ne verujem) deca koja jedu bukvalno sve što im se stavi u tanjir. To, nažalost, nije slučaj kod moje dece, a ako nije ni kod vaše, ne budite očajni. Izbirljivost, iako je jako naporna za roditelje, potpuno je normalna stvar kod dece.

‘… deca vrtićkog uzrasta po prirodi stvari prolaze kroz faze kada su izbirljiva i odbijaju da probaju novu hranu. Naročito povrće. Ovo je potpuno normalna razvojna faza, ali može dovesti do problema ako deca postaju sve više izbirljiva.’ – Dr Claire Farrow, Aston Research Centre for Child Health.

Iako vam sad možda deluje utešno to što niste jedini na svetu koji imaju ovaj problem, to olakšanje traje kratko, tek dok prvi sledeći put ne poslužite brokoli. Ali, nauka je konačno pronašla način da vam pomogne. Nova istraživanja pokazala su da, prateći ova tri koraka, roditelji mogu promeniti stav deteta prema hrani.

Pre nego što kažemo koji su to koraci, moramo da napomenemo – istrajnost je najvažnija. Morate biti uporni. I uvek imati na umu da su deca odlični pregovarači. A da biste dosegli njihov nivo pregovaračkih moći, evo šta treba da uradite.

Korak 1 – ponavljanje: Nudite hranu koju dete odbija. Nudite isto povrće najmanje 14 dana za redom. I budite strpljivi. Ideja je da dete „upozna” hranu, da prestane da mu bude nova. Neka deca možda će određenu hranu morati da probaju 10-20 puta dok je ne prihvate.

Korak 2 – dajte primer: Jedite povrće koje nudite detetu i sami za ručak i pokažite koliko vam se dopada.

Korak 3 – nagrade: Nagradite ih za trud, čak i ako su pojeli samo zalogaj. Ili samo liznuli. Sve se računa. Velike stvari počinju malim koracima.

Sve ovo sa istim povrćem ponavljajte najmanje 14 dana!

‘Naša istraživanja pokazala su da ponavljajuće izlaganje deteta određenoj hrani, nagrađivanje svakog pokušaja probanja hrane i lični primer koji roditelj daje jedući i sam hranu koju dete odbija, mogu bitno promeniti odnos deteta prema hrani.’ – Dr Claire Farrow.

Pored toga, navike u ishrani koje deca usvoje u detinjstvu pratiće ih i kad odrastu i sigurno želite da izgrade zdrav odnos prema hrani.

Izvor: Zelena učionica

Briga mnogih mama – da li je hrana koju nude svojim bebama bljutava i „bljak“, šalje deci pogrešnu poruku – da je prirodni ukus voća, povrća i ostalih zdravih namirnica loš i da ga je neophodno nečim „zamaskirati“. Pri tome gubimo iz vida da su bebina čula „neiskvarena“ i da one vole blage ukuse.

Ako ste pomislili da nemate ovakvih problema, jer ste izabrali da bebu hranite gotovom hranom, iznenadiće vas da je i hrana koja je namenjena bebama „obogaćena“ raznim nepotrebnim dodacima, kako bi se bebi na prvi zalogaj dopala ( so, šećer, ( burbon ) vanila i sl ).

Naš cilj je ukorenjivanje zdravih navika, između ostalih i onih u vezi sa ishranom. Želimo da naša deca zavole voće, povrće, integralne žitarice i slične namirnice, kako bi bila što zdravija, kako u dečjem, tako i u odraslom dobu. Verujem da ne postoje zabranjene namirnice, nego samo one koje su u svakodnevnoj ishrani poželjne ili nepoželjne. Među nepoželjnijima tokom prve godine bebinog života je so.

Pod pojmom soli obično podrazumevamo kuhinjsku so, NaCl. Morsku, jodiranu, naravno. Ova so je zbog dodatog joda korisna u sprečavanju razvoja oboljenja štitne žlezde, koje se odlikuje smanjenim stvaranjem njenih hormona, koji su jedan od glavnih regulatora našeg metabolizma. Dakle, kuhinjska so je bitan dodatak ishrani, ALI u vrlo malim količinama i ne tokom prve godine života. Sastojak soli koji zapravo pravi problem, jeste natrijum (Na), elektrolit koji je već prisutan u brojnim prirodnim namirnicama ( povrće, mleko… ima ga čak u različitim količinama i u flaširanim vodama! ), a fabričkim proizvodima se dodaje u cilju poboljšanja njihovog ukusa, najčešće u formi natrijum glutaminata, ali i drugih natrijumovih soli. Bebini bubrezi nakon rođenja postepeno funkcionalno sazrevaju, i ne mogu da „se izbore“ sa velikom količinom ovog elektrolita ( majčino mleko je idealna hrana za bebe tokom prvih 6 meseci života,i zbog toga što sadrži najmanje ovog elektrolita ). Sa uvođenjem nemlečne hrane, povećava se i unos natrijuma koji se već nalazi u namirnicama, zbog čega nema potrebe da dodajemo i kuhinjsku so. Tokom prve godine života, ukupna količina soli koja nije štetna za bebine bubrege iznosi do 1g na dan, a od prve do treće godine do 2g.

Unošenje veće količine soli može dovesti do oboljenja bubrega i povišenog krvnog pritiska i posledičnog oboljenja srca. Velika količina šećera štetna je za zube, može dovesti do dijabetesa i gojaznosti, sa brojnim pratećim oboljenjima. Štetni efekti ove navike ne moraju se ispoljiti u detinjstvu, nego u starijem životnom dobu.

Kada govorimo o šećeru, šećer koji je organizmu, a naročito mozgu, potreban je glukoza, a nju organizam može dobiti ili sintetisati iz raznih namirnica, voća, žitarica, pa čak i mleka, samim tim njegovo dodavanje hrani nema nikakvo opravdanje. Korisno je samo to što će trenutno „navući“ dete na hranu kojoj ste ga dodali, moć koju koriste brojni proizvođači hrane, dodajući šećer i namirnicama u kojima ga ne biste očekivali. Kasnije je vrlo teško detetu objasniti da je zdravije pojesti nezašećerenu voćku.

Nezašećereni obroci nisu bolji „samo“ kada je zdravlje zuba u pitanju ( nikako nije zanemarljivo, jer smo „nacija bolesnih zuba“, a zdravlje zuba ima veliki uticaj na celokupno zdravlje ), nego i zbog stvaranja zdravih navika u cilju sprečavanja razvoja gojaznosti, razvoja šećerne bolesti i sl. Epidemija dečje gojaznosti jedna je od vodećih briga pedijatara širom sveta, a nažalost i u našoj zemlji, jer vodi do ranog razvoja brojnih poremećaja koji su ranije bili „rezervisani“ za odrasle ( pre svega povišen krvni pritisak, oboljenja kardiovaskularnog sistema, metabolički i hormonski poremećaji… ).

Gotova hrana za bebe

Možda neočekivano, ali ova hrana je „puna“ šećera i soli, zato pri izboru obratite pažnju na deklaraciju na kojoj piše tačan sastav. Nivo soli može biti označen i kao nivo natrijuma ( Na ) ( 2,5g soli jednako je 1g Na ). Visok nivo soli je preko 1,5g/100g hrane ( 0,6g Na/100g ), a nizak je ispod 0,3g soli/100g ( manje od 0,1g Na ). Što se šećera tiče, velika zastupljenost iznosi preko 15g/100g hrane, a mala ispod 5g šećera/100g. Čak i ako vodite računa o izboru hrane sa malim količinama soli i šećera, ne zaboravite da se količine unete tokom jednog dana sabiraju! Ukoliko sami pripremate bebi hranu, količina soli i šećera koje ona unosi je pod vašom kontrolom.

Koju hranu treba izostaviti sa bebinog menija?

„Grickalice“- čips, flips…kako god da se zovu, zapravo su samo masna, slana alternativa hrani, brzo će zasititi vašu bebu, ali samo fizički, jer u nutritivnom smislu ne sadrži apsolutno NIŠTA što je potrebno malom organizmu koji se nalazi u periodu najintenzivnijeg rasta ( da ne ulazimo u dalje komplikacije koje podrazumevaju vrhunsku veštinu kojom ćete navesti dete da ipak zagrize brokoli umesto čipsa ).
U makrobiotičkim radnjama postoje zdravije alternative, poput pirinčanih kolača i integralnih sendviča i sl.

Gotova, instant jela – bilo da su konzervirana, dehidrirana ili zamrznuta, uvek sadrže velike količine soli i šećera, i nikako nisu pogodna za bebe i malu decu.
Slatkiši- divno su upakovani, brižljivo poređani na najuočljivije police i naša deca ih obožavaju, ali nažalost, takođe ne sadrže ništa korisno. Uz malo truda, nije ih baš toliko teško izbeći, kao što se čini, a ako ih ipak dajete svom mališanu, najbolje je da to učinite nakon ručka, na taj način će veća količina pljuvačke umanjiti štetno dejstvo na zdravlje zuba.
Gazirani napici – sadrže VELIKE količine šećera, ali i soli, tj. natrijuma.
Voćni sokovi – sadrže velike količine šećera i kiseline, što oštećuje zubnu gleđ. Ako dajete bebi sok, najbolje da bude svež, sa povrćem, razblažen, i da to činite tokom ručka ( naročito ako se hranite vegetarijanski ), kako bi „preuzimanje“ gvožđa iz hrane bilo što efikasnije. Količina ne bi trebalo da prelazi 120ml na dan, i beba nipošto ne bi trebalo da ga pije tokom noći, niti pred spavanje.
Bez preterivanja…

Sve prethodno navedeno ne znači NIKADA i NIŠTA što nije posebno pripremljeno za bebu! Kako vaša beba raste postepeno ćete je privikavati na „porodični meni“, da bi, kada se steknu svi preduslovi ( pre svega dovoljan broj zuba i umeće žvakanja hrane ( a to se vežba! ) beba jela sve što i ostali članovi porodice. Uzrast u kome se to dešava krajnje je individualan, ali ni kod „zubatih“ i naprednih, veštih beba ne bi trebalo da bude pre punih godinu dana ( zbog razloga o kojima se i diskutuje u ovom tekstu ).

rosečan uzrast je od 13,14, pa do 18 meseci. Što je vaša kuhinja „blaža“ i više u skladu sa načelima zdrave ishrane, to je ranije možete ponuditi bebi. Naravno, ukoliko se u vašem domaćinstvu priprema „teška“ i začinjena hrana, bolje je što duže nastaviti sa odvojenim pripremanjem, ako se na ukus ostalih ukućana već ne može pozitivno uticati.

Dr Ivana Veljić
Izvor:mojpedijatar.co.rs

Slatko i ukuno, puno antioksidanasa i vitamina, grožđe je odličan izbor za bebe starije od osam meseci.

Prema savetima pedijatara, grožđe se u bebinu ishranu uvodi između osmog i desetog meseca.

Grožđe sadrži flavanoide koji su odgovorni za zdravlje srca i štiti od lošeg holesterola. Grožđe za bebe je, takođe, puno antioksidanasa. Smatra se da grožđe sadrži antibiotik, kao i sposobnost sprečavanja arterijskih zapaljenja i doprinosi zdravlju srca.

Na veliku žalost mališana, ova lekovita i zdrava svojstva su puštena najviše kada se grožđe pretvori u vino, a vino definitivno nije dobar izbor za vašu bebu.

Nutritivna vrednost grožđa (100g)

Vitamini

• Vitamin A – 92 IU
• Vitamin C – 3.7 mg
• Vitamin B1 (tiamin) – .08 mg
• Vitamin B2 (riboflavin) – .05 mg
• Niacin – .27 mg
• Folna kiselina –4 mcg

Takođe sadrži i druge vitamine u manjim količinama.

Minerali

• Kalijum – 176 mg
• Fosfor – 9 mg
• Magnezijum – 5 g
• Kalcijum – 13 mg
• Natrijum – 2 mg
• Gvožđe – .27 mg

Takođe sadrži manje količine mangana, bakra i cinka.

Kako da izaberete i čuvate grožđe?

Grožđe je jedna od namirnica koje je u najvećoj meri kontaminirano pesticidima. Tako da, kada god je to moguće, kupujte organsko grožđe. Kao i mnogo drugo voće, grožđe je veoma delikatno zbog tanke kože. Trebalo bi da ga iskoristite u roku od nekoliko dana od kupovine.

Prilikom odabira grožđa za vašu bebu, uvek birajte ono bez koštica. Izaberite grožđe koje nije mekano. Ako grožđe pada sa loze, znaćete da je loše i da će brzo istruliti. Pokušajte da izbegnete grožđe koje je uvezeno iz Latinske i Južne Amerike, jer je u tim zemljama dozvoljeno korišćenje pesticida koje su mnoge zemlje zabranile.

Kada beba sme da jede grožđe?
Kod grožđa ne postoji rizik od alergije, ali postoji opasnost od gušenja zbog njegovog okruglog oblika, sitnih semeki i tanke kore.

Neki pedijatri smatraju da grožđe može da se uvede u ishranu bebe već kada ona navrši šest meseci, ali isključivo dobro očišćeno i ispasirano. Međutim, ono tada gubi mnoge antioksidanse koji se nalaze u kožici.

Kako se daje i sa čime grožđe može da se kombinuje?

Grožđe se divno slaže uz piletinu, batat i jabuku.

Deci starijoj od 10 meseci, zrna grožđa možete da isečete na polovine ili četvrtine, jer je ono odlična, takozvana, hrana za prstiće. Takođe, ako ga prethodno ohladite u frižideru, ono može biti veoma umirujuće za bolne desni kod dece kojoj niču zubi.

Još bi trebalo da znate da, ako je beba dovoljno velika da jede grožđe sa koricom, verovatno ćete njene parčiće pronaći u bebinoj peleni.

Grožđe se odlično slaže i sa:

1. Avokadom
2. Borovnicama
3. Breskvama
4. Kruškama
5. Šargarepom
6. Tikvicama
7. Bundevom
8. Piletinom
9. Batatom
10. Jogurtom

Izvor: yumama.com

Kada je opravdan prekid dojenja (kada je mama bolesna ili odustna ) i kako postupiti u tim situacijama, kada prekinuti, kada se zaštititi, i kako i koliko sačuvati mleko u slučaju kraće odustnosti mame

Pravilna ishrana odojčeta (deteta u prvoj godini života) ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i u psihološkom razvoju deteta. Uz adekvatnu ishranu odojče se najbrže razvija i napreduje. Većina majki je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi. Majčino mleko je najsavršenija i nezamenjiva hrana za odojče, jer je prilagođeno potrebama bebe. Osim što obezbeđuje prirodnu ishranu dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan razvoj vilice.

Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Prva hrana koju dete dobije zove se kolostrum. To je gusta žućkasta tečnost bogata hranljivim i zaštitinim elementima prilagođenim za taj uzrast. Na kolostrum se nastavlja prelazno pa zrelo mleko. Uspostavljanjem dobrog dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo izmedju podoja. Ukoliko je majka dobro pripremljena za dojenje, ukoliko je spremna da istraje u tome da u početku, dok se ne uspostavi ritam dojenja, ovaj vid hranjenja ne ide lagano, prednosti koje će imati od dojenja su ogromne. Beba će dobijati ekskluzivnu ishranu, mama će biti zadovoljna a uštedeće se i velika novčana sredstva u kućnom budžetu. Preporuka je da se dete isključivo doji u prvih 4-5 meseci, a da se potom uz dojenje uvodi nemlečna ishrana. Dojenje je najbolje nastaviti sve do navršene prve godine života deteta, a može i kasnije ukoliko i majka i dete to žele.

Međutim, u savremeno doba, kada majke pored najvažnije uloge u svom životu i rade, putuju ili budu razdvojene od deteta, nekada je potrebno prekinuti dojenje. Ukoliko je mama odsutna samo nekoliko dana, može se pripremiti za odsustvo tako što će se posle redovnog hranjenja bebe izmlazati, ručno ili uz pomoć pumpice (lakši i komforniji način). Najbolje je da se mleko sakuplja ujutru, posle jutarnjeg podoja, pošto u tom periodu u grudima ima najviše mleka.

Mleko se može čuvati 3-4 sata na sobnoj temperaturi, do 3 dana u frižideru, a do 3 meseca u zamrzivaču. Potrebno je mleko odlagati u plastične posude zapremine 60-120ml kako bi se moglo iskoristiti odjednom.

Mleko iz frižidera je potrebno zagrejati na sobnu temperaturu, preko grejača za flašice, ili stavljanjem posude sa mlekom u toplu vodu. Odledjeno mleko se može upotrebiti u roku od 24 sata a ukoliko se ne upotrebi treba ga baciti. Na sačuvano mleko uvek treba napisati datum i vreme kako se ne bi desilo da se koristi mleko koje stoji duže.

Retko kada su prisutni razlozi zbog kojih majka ne može da doji svoje dete. Mastitis, koji se često javlja na početku dojenja, kada beba još uvek nema dovoljno snage da izvuče dovoljnu količinu mleka, a mleko počne naglo da se stvara, nije kontraindikacija za dojenje, naprotiv. Dojenje treba nastaviti i ako postoji mastitis, jer će beba olakšati pritisak koje nakupljeno mleko pravi. Majci koja doji dete za mastitis uvek treba prepisati antibiotike koji se smeju primenjivati u toku dojenja i treba savetovati nastavak dojenja. Lekar će proceniti da li majka ukoliko ima neku hroničnu bolest ili prima terapiju treba da odustane od dojenja, mada su ove situacije retke.

Mame često prekidaju dojenje i zbog toga što se plaše da nemaju dovoljno mleka. Svaka bebica sebi uspe da napravi dovoljnu količinu mleka, mama treba da bude opuštena i da prati napredovanje svoje bebe, sa podojima na zahtev deteta več posle 2-3 nedelje od rodjenja se uspostavi normalna količina mleka, koja se povećava kako bebine potrebe rastu. Važno je da se ukoliko se mleko normalno stvara i ima ga u grudima i po završetku podoja, ne dodaju adaptirane formule, jer će se uvodjenjem dodatka adaptiranog mleka i količina stvorenog mleka smanjiti.

Kada se detetu uvede nemlečna ishrana, ona polako počne da menja podoje. U početku, podoj se nastavlja posle hranjenja, pa se vremenom i potpuno izbacuje, a oko prve godine ostaju jutarnji i večernji podoj. Ukoliko je večernji podoj vezan za uspavljivanje najbolje je da bebu nekoliko dana uspavljuje tata kako bi se što lakše prebrodio prestanak dojenja. Kako beba sve manje uzima mleko, mleko se sve manje stvara i na kraju, posle desetak dana potpuno i prestaje. U tom periodu mama treba da smanji unos tečnosti, a pošto je to prirodan proces, kad nema stimulacije dojki, mleko prestane i da se stvara.

Svakoj mami toplo preporučujem dojenje – da istraje, da pomogne svom detetu da bude zdravije, a ukoliko je potrebno da prekine kratkotrajno dojenje, da bude sigurna da dojenje može nastaviti i po povratku sa puta, ili posla.

Svaka mama koja doji bebu slobodno može i da ode u bioskop ili pozorište, da prošeta gradom, a da bebicu ostavi na čuvanje nekome ko će bebu nahraniti majčinim mlekom, koje je mama pripremila, bez bojazni da će se mleko u tom periodu pokvariti ili da će beba ostati gladna.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Svakom detetu dođe trenutak (nekada je to i faza), kada negoduje, plače i odbija ponuđenu hranu, čak i jela koja je uvek volelo. Roditelji se onda pitaju gde su pogrešili i primenjuju različite metode da bi problem rešili. Osnovno pitanje je, naravno, šta tada dati detetu da jede. Ako ono odbije hranu koja mu je ponuđena, da li ga treba ostaviti gladnim do sledećeg obroka ili mu ponuditi neko drugo jelo? Evo kojim pravilima je najbolje da se vodite:

Glavno pravilo u vezi hranjenja dece je:
Roditelj odlučuje šta će ponuditi za obrok, kada je vreme i gde je mesto obroka.
Dete odlučuje, koliko će da pojede za obrok i da li uopšte želi da jede.

Zašto je važno pridržavati se ovog pravila?
Ukoliko detetu dozvolite da samo bira hranu koju želi da jede, ono će vas testirati do krajnjih granica (što je normalno za njihov uzrast).

Pravilo koje preporučuju stručnjaci dovodi do ostvarenja važnih ciljeva, kao što su:

Biti pozitivan u vezi hrane.
Naučiti da prepoznate kada je vaše dete gladno a kada sito.
Oslanjanje na apetit (ponekad će dete biti gladnije i jesti više a ponekad samo “brljaviti” po tanjiru).
Održavati njihov prirodni ineteres za eksperimentisanje sa hranom.

Dijetetičarka Elin sater (Ellyn Satter) u svojoj knjizi “Moje dete”, kaže da će vaše dete sazreti kada je u pitanju odnos prema hrani bez obzira na njegovo čudno ponašnje u detinjstvu. Vaš je posao da mu verujete.

 Ne verujete svom detetu ukoliko:
Terate ga da ostane za stolom i pojede preostalo povrće iz tanjira.
Moraju da očiste svoj tanjir.
Moraju da pojedu sve da bi dobili svoj desert.
Oslanjate se na tri glavna obroka dnevno.

Niste postavili jasne granice kada su u pitanju obroci ako:
Dajete detetu užinu kada god to hoće.
Dozvoljavate mu da se ponaša bezobrazno za stolom.
Redovno pripremate drugačiju hranu za vaše dete.
Spremni ste da u svakom momentu napravite drugo jelo ukoliko vaše dete odbije već pripremljen obrok.
Dozvoljavate da vaše dete uzima sok ili mleko kada god to ono hoće.

Borba oko jela je normalna.
Pridržavajte se svoje uloge.

 Gospođa Stater veruje da ukoliko terate dete da pojede još samo jedan zalogaj, vi nemate poverenja u njega a ono misli da jelo sigurno nije ukusno kada ga terate da pojede.

 Važno je da roditelji poslužuju neko “problematično” jelo češće i ukoliko u njemu uživaju, dete će pre ili kasnije početi da ga jede a posle nekog vremena će i uživati u njemu.

 Šta možete učiniti:
Napravite šest manjih obroka u toku dana – tri glavna i tri mala obroka.
Rasporedite ih na svaka dva sata.
Ponudite različite namirnice za vreme malih obroka = užina. Nemojte u tom periodu da im nudite grickalice, nego voće i povrće sa proteinima (iseckanim mesom, štapićima sira ili pola jajeta) i ugljenim hidratima (krekerima ili malim parčetom hleba koje ćete namazati krem sirom ili puterom). Ovakvi mini obroci su hranljivi te ćete biti sigurni da je vaše dete sito.
Obezbedite jela za obroke koja zadovoljovaju ukus porodice i potrebe vašeg malog deteta. Meso, povrće i pirinač ispunjavaju ove uslove. Ukoliko je dete trenutno i promenljivog apetita, izabraće nešto od ponuđenog. Pošto dečiji apetit varira, redovno mu nudite “tu” namirnicu i kombinujte sa različitim jelima.
Nemojte nuditi zamensku hranu.
Za uporne “nećejede” – kada su deca gladna ne mogu dobro ni da spavaju – ukoliko su odbila večeru ili “mrljala” po tanjiru, ponudite im šolju jogurta ili mleka, kockice sira, parče hleba namazano sa krem sirom kao mini obrok pred spavanje i tako obezbedite dobar san.
Ponekad obroci prođu dobro a ponekad loše. To je sasvim u redu. Ukoliko vaše dete nije bilo pri apetitu danas, sledećeg dana će sigurno biti.

Naravno, mišljenje Elin Sater je samo jedno od mišljenja stručnjaka i mora se napomenuti da su ona neretko oprečna.

Savet više
Maloj deci je potrebno manje hrane od onoga što im mi stavljamo u tanjir. Imajte to na umu!

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Zbog oblika i specifične korice, do određenog uzrasta deca bi trebala da izbegavaju suvo voće. U tekstu saznajte kada možete da ga ponudite detetu.

Suvo voće poput kajsija i grožđa, može biti opasno za malu decu, jer je ovde reč o komadićima voća koji se vrlo lako mogu zalepiti u grlu i tako onemogućiti slobodno kretanje vazduha. Baš zbog toga se deci do četvrte godine izbegava davanje suvog voća.

Detetu suvo voće možete dati ranije samo ako ga pripremite na sledeći način: dobro ga operete i stavite u vodu da prenoći. Sutradan ga ocedite, ubacite u blender i dobro izblendajte.

Takođe, ove grickalice su česti krivci oštećenja dečjih zubića. Pošto se zalepe za zube, stvaraju pogodno tlo za razmnožavanje bakterija.

Nagomilane bakterije stvaraju kiseline koje vremenom uništavaju zubnu gleđ i uzrokuju oštećenja zuba.

I ako je reč o deci starijoj od četiri godine, podsećajte ih da posle suvog voća uvek treba oprati zubiće, a ako za to trenutno nemaju uslova, barem neka popiju času vode, kako bi ukloniti ostatke voća.

Izvor: yumama.com

Alergijske bolesti su u u stalnom porastu proteklih nekoliko decenija. Neke nove alergijske reakcije se u novije vreme lakše otkrivaju, zahvaljujući savremenim dijagnostičkim testovima, a druge su prisutne više od pola veka, skoro sve znamo o njima, ali su i dalje u središtu pažnje stručne javnosti, roditelja ali i zdravstvenog sistema u celini, imajući u vidu troškove koje “povlače” za sobom.

Tu je visoko na listi “problematičnih” alergijskih oboljenja svakako alergija na kravlje mleko.

Kako nastaje alergija na kravlje mleko
Alergija na kravlje mleko je zapravo alergija na proteine kravljeg mleka!

Kravlje mleko sadrži potpuno drugačije proteine od majčinog mleka, pa su potencijalna opasnost za bebu. Oni su “nezgrapni” i krupni, a kada prođu kroz creva bivaju prepoznati (od strane imunog sistema deteta) kao “strani” i počinje veoma kompleksna rekacija stvaranja antitela koja pokreću alergijsku reakciju.

Alergijska reakcija na proteine kravljeg mleka može biti brza, kada se vidi u prvim satima (ređe danima) od prvog kontakta sa kravljim mlekom, ali nekada i podmukla – odložena, pa se na nju ne misli i nastaje danima i nedeljama posle korišćenja kravljeg mleka.

Kada se javlja?
Alergija na kravlje mleko je najčešća nutritivna alergija u prve dve godine života!

Skoro uvek se javlja kod beba, posle kontakta sa kravljim mlekom (ili prerađevinama) u prvoj ili drugoj godini života. Daleko ređe (ali može) se javlja kod starije dece koja prethodno nisu imala alergiju na proteine kravljeg mleka.

Opisana je i kod odraslih, ali obično posle neke akutne ili hronične bolesti creva koja je dovela do alergijske reakcije na hranu.

Da li nasledni faktor ima uticaja na ovu vrstu alergije?
Naravno da ima!

Kao i kod ostalih alergijskih bolesti, suština je u predispoziciji deteta koja se naziva atopijska konstitucija! Obično se nađe neko u porodici ko ima alergijske bolesti, ali dete može biti i prvi član familije koji ima manifetnu alergiju.

Postoji staro i provereno pravilo “ne nasleđuje se alergija, već SKLONOST ka alergiji”. Zato, NE mora neko u porodici imati alergiju baš na kravlje mleko, već i neka druga alergijska bolest je pokazatelj skolonosti ka ovoj vrsti problema.

Kako se prepoznaje?
Prvi važan podatak je vreme kada dete počinje da pije kravlje mleko! Reakcija, koju nazivamo BRZA se dešava tog dana (ređe narednih dana) i vidi se kao osip po koži (obično počinje oko usta), ponekad je praćen diskretnim otok usnica. Moguće je i da beba dobije proliv ali i “nagla” pojava grčeva (kolika) koje podsete roditelje na bebine grčeve iz prviha par meseci života, može nagovsetiti alergiju na proteine kravljeg mleka.

Druga vrsta reakcije je SPORA ili odložena, pa se teže otkriva. Javljaju se takozvani nespecifični simptomi – beba je nervozna, povremeno odbija da jede, ima poneku lošu stolicu, pa onda izgleda kao da je sve u redu, pa opet problemi sa hranom, a neke bebe uspore napredovanje u težini.

Onda počinje problem sa kožom – nastaje ekcem (atopijski dermatitis), a kod dece koja su već imala problem sa kožom, ekcem se intezivira, pa to obično bude prvi “dijagnostički” korak ka alergiji na proteine kravljeg mleka.

Kako se stiže do dijagnoze?
Kada pedijatar posumnja na alergiju na proteine kravljeg mleka moguće je uraditi alergijske testove na proteine kravljeg mleka (“kožne probe” ili određivanje antitela E klase na ove proteine) koji mogu potvrditi dijagnozu (kada su “pozitivni”).

Ipak, NEGATIVAN test NE znači da dete NEMA alergiju! Zato je praćenje detetove reakcije na kravlje mleko “zakon” i to je obično dovoljno da se postavi “osnovana sumnja” i prekine davanje kravljeg mleka! Kada se simptomi i znaci postepeno povuku (posle ukidanja kravljeg mleka) znamo da smo na pravom putu!

Kako dojenje utiče na ovu alergijsku bolest?
FENOMENALNO!

Dojenje je najbolja preventiva – produženo dojenje smanjuje verovatnoću nastanka alergije na kravlje mleko u kasnijim mesecima i godinama detetovog života, tu NEMA dileme! To su potvrdile brojne medinske studije, ali i iskustvo pedijatara i roditelja širom sveta!

Može li beba preko majčinog mleka imati alergiju na kravlje mleko?
Može, ali se ovo baš retko dešava!

Čim pedijatar posumnja na ovu retku varijantu alergije na proteine kravljeg mleka, savetuje se majci da prekine unos mleka i mlečnih proizvoda, pa rezultat stiže veoma brzo.

A šta je sa intolerancijom na laktozu – mlečni šećer?
To je potpuno druga “priča”!

Intolerancija NIJE alergija, već nemogućnost detetovih creva da vare mlečni šećer (laktozu). Obično je prolazna kod beba, i javlja se posle infekcija creva.

U kasnijim godinama može biti i trajna intolerancija (retka kod dece, ali je ima kod odraslih), a rešava se upotrebom mleka BEZ laktoze!

Da li ostaje za ceo život?
Srećom NE!

Kada se isključe proteini kravljeg mleka iz ishrane deteta, i STRIKTNO se vodi računa o tome, alergija na kravlje mleko je PROLAZNA kod ogromne većine dece. Obično prolazi do kraja druge godine života, ali ponovno uvođenje mleka (i mlečnih proizvoda) treba da je postepeno i uz kontrolu pedijatra!

Kako se leči?
Jednostavno – ukidanjem kravljeg mleka i prerađevina od kravljeg mleka!

Pa šta beba da jede i pije?
Da majka doji bebu, ako ima mleka!

Ako je dojenje nemoguće, prvi korak su mlečne formule (HA – hipoalergijske formule) koje sadrže hidrolizate mlečnih proteina. To su formule u kojima su veliki proteini kravljeg mleka “iseckani” posebnim (strogo kontrolisanim) postupcima, pa imaju daleko manji alergijski potencijal. Naravno, pedijatar će objasniti sve detalje vezane za ishranu bebe, ali su hipoalergijske formule postale stube borbe sa alergijama na kravlje mleko kod beba!

Ukoliko se alergija nastavi i uz striktnu “poštedu” od kravljeg mleka, i primenu hipoalergijske formule, potrebno je da dete vidi pedijatar-gastroenterolog i napravi dalji plan ishrane.

Da li će i sledeće dete imati isti problem?
Ne mora da znači!

Ipak, veće su šanse da će brat ili sestra imati alergiju na proteine kravljeg mleka!

Inače, i bez nutritivne alergije u porodici šansa da se alergija na kravlje mleko desi je oko 15%! Ovaj procenat se udvostručava kad jedan od bliskih srodnika ima dokazanu alergiju na proteine kravljeg mleka. Zato je oprez zaista potreban!

Može li se sprečiti?
Može!

Prvi korak je svakako dojenje! NEMA bolje preventive od dojenja, a majčino mleko je nezamenjivo i ubedljivo najbolja hrana za bebe! Produženo dojenje (kako smo već istakli) je najbolja prevencija.

Drugi korak je da se ne žuri sa uvođenjem kravljeg mleka! Ogromna većina pedijatar i nutricionista se slaže da prva godina NIJE za “čisto” kravlje mleko! Ovo važi i za “razblaženo” kravlje mleko jer mešanje sa vodom ne umanjuje alergijski potencijal proteina kravljeg mleka! Ovo važi za SVE bebe, a NAROČITO za one koje u porodici imaju nutritivne alergije.

I druga godina života nosi “rizik” od alergije kod predisponirane dece, pa je upotreba kravljeg mleka “pod znakom pitanja”. Daleko su bezbednije mlečne formule koje su osmišljenje za ovaj uzrast, jer drastično umanjuju rizik od alergije na proteine kravljeg mleka.

Mogu li probiotici pomoći?
MOGU!

Probiotici, a naročito simbiotici (koji pored probitoskih bakterija sadrže i supstance koje pomažu njihovo razmnožavanje i delovanje u crevima) imaju brojna korisna dejstva, a jedno se ogleda u prevenciji alergija, pa i alergija na priteine kravljeg mleka.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Zeleni listići su bogat izvor kalcijuma, a poznato je koliko je on važan za zdravlje kostiju

Na vrhu liste najzdravijeg povrća definitivno se nalazi spanać. Zeleni listići su bogat izvor kalcijuma, a poznato je koliko je on važan za zdravlje kostiju. Samo jedna šolja obarenog spanaća sadrži 42 miligrama kalcijuma. Osim toga, obiluje magnezijumom, kalijumom, natrijumom, gvožđem, selenom, vitaminom A...

Roditelji, međutim, strahuju da li je rano da ga u ishranu dece uvrste pre prve godine. S druge strane, neki pedijatri savetuju da već oko sedmog meseca spanać treba da se nađe na jelovniku beba, dok drugi preporučuju da se ipak sačeka osmi ili deseti mesec. Ništa ne može da šteti ako probate da ga uvedete u jelovnik vaše osmomesečne bebe, ali u minimalnoj količini. U svakom slučaju, bareni spanać bi morao da bude svež, jer studije pokazuju da ukoliko duže stoji, povećava mu se količina nitrata, a ona može da šteti bebi. Bilo bi dobro da bude organski, a lekari kažu i da je bolje da se jede iseckan, a ne blendiran, jer se tako unosi više zdravih sastojaka.

Izvor: novosti.rs