Roditelji

Male tajne srećnih porodica
Foto: Shutterstock

Male tajne srećnih porodica

Kako bi u vašem domu rasli zadovolji i nasmejani mališani, a vaša porodica bila stabilna, pročitajte sledeće savete.

Ah, porodični život! Prljave čarape na podu, prazno mesto gde bi trebalo da stoji rolna toalet papira (opet!), razbacane igračke o koje se saplićete... mogu da postanu izvori stresa koji vodi u konstantno nezadovoljstvo. Dodajte tome "žongliranje" između vaše dece, roditelja, partnera i posla - i sve to za vreme privredne krize. Nije ni čudo što smo uskraćeni za zabavu i mnoge radosti.

Ipak, ne mora da bude tako. Jednostavni, svakodnevni "koraci" za jačanje porodičnih veza će vam pomoći u kreiranju pozitivne dinamike dešavanja - uspostavljanju dobre komunikacije, većeg razumevanja, stabilnijih odnosa. To će vam omogućiti da izgradite jaku, srećnu i zdraviju porodicu.

Zabavni porodični obroci

Dokazano je da zajednički obrok može da pospeši razvoj mališana, smanji mogućnost pojave poremećaja ishrane kod devojčica i dovede do niže stope depresije kod dece oba pola. Ali, to ne znači da obroci treba da budu ozbiljni ili da predstavljaju formalnost. Jednostavni, duhoviti rituali su ono što deca pamte kada odrastu. Uvedite jednom mesečno "dan natraške", kada ćete umesto večere da servirate doručak, i obratno. Ili, subotom ujutru, nakon doručka, svi zajedno gledajte crtane filmove. "Luckaste stvari ne koštaju ništa, a pomažu vam da ostvarite bliskost", kaže Mišel Borba, autor priručnika za mame i tate - Velika knjiga rešenja problema roditeljstva.

Budite "kul" roditelji

Stvaranje atmosfere dobrodošlice za prijatelje vaše dece je jedna od najpametnijih stvari koju možete da uradite. Iznesite igračke i video igrice, ponudite ih sendvičima i zdravim grickalicama, poslužite sokove... Kada deca poodrastu, težiće ka tome da se druže sa vršnjacima sličnih sistema vrednosti i interesovanja. Na osnovu toga sa kim provodi najviše vremena, možete mnogo da saznate o vašem detetu.

Postavite određene granice

Porodice u okviru kojih postoje striktna, jasna očekivanja kada su u pitanju deca, srećnije su u odnosu na druge. Dr Skot Halcman, autor knjige Tajne srećnih porodica, kaže: "Deca vam mogu reći da žele da budu slobodna, ali ta ideja im je zapravo zastrašujuća". U svakom slučaju, proverite da li vaša deca znaju koja su porodična pravila i da li ih zaista razumeju.

Putovanje kao vid zbližavanja

Godišnji odmor i raspust predstavljaju idealan period za jačanje porodičnih veza, jer ste tada i vi i deca oslobođeni jednog dela uobičajenih obaveza. Ako ste u mogućnosti da putujete, to je pravi pogodak. Naime, prema rezultatima skorašnje studije, boravak u mestu koje prvi put posećujete - povećava nivo dopamina u mozgu. U pitanju je hemijska supstanca zaslužna za dobro raspoloženje, koja podstiče osećaj bliskosti i zajedništva.

Naučite dete radosti davanja

Istraživanja pokazuju da su ljudi koji daju, odnosno poklanjaju - srećniji! Svejedno da li je reč o vremenu, novcu ili nekom predmetu. "Važno je da deca nauče da ona nisu centar univerzuma i da, stoga, ne mogu ni da imaju takav uticaj na svet oko sebe", kaže dr Halcman. Volonterski rad - briga o starim osobama, na primer, odličan je način da se dete uključi u zajednicu. Ukoliko nema mogućnosti za takve aktivnosti, može da odvoji deo džeparca u dobrotvorne svrhe - po svom izboru. Recite detetu da ćete mu se i vi pridružiti u toj akciji.

Ponosni na svoje poreklo

Detaljna priča o vašem porodičnom stablu će pomoći detetu da stekne osećaj pripadnosti nečem mnogo većem nego što je njegov maleni svet, kao i osećaj da ima svoje "korene". Dr Dejvid Niven, autor knjige 100 jednostavnih tajni srećnih porodica, kaže da bi deca - ako iz opravdanih razloga ne mogu da razgovaraju sa dedom i bakom, trebalo da zajedno sa vama razgledaju njihove stare fotografije i podele porodične uspomene, priče i dogodovštine.

Zajedno za praznike - u svom domu

Provodite mnogo vremena sa telefonom? Ostavite pored telefona poruku na kojoj piše: "Ne!", kako bi vas upozorila da ga ne koristite previše, posebno za vreme praznika. Tako ćete imati više vremena za porodicu. Na primer, pravljenje novogodišnjih kolačića zajedno sa decom je odlična ideja. Ona će se sigurno radovati ukoliko za doček ostanete sa njima kod kuće, gledate prigodne filmove i zabavljate se. To može da bude mnogo bolje za porodicu nego odlazak sa mališanima na bučno slavlje, gde je velika gužva. Najmlađi vole i praznične priče i pesme: "Glasno čitanje je sjajan način da se stimuliše porodična konverzacija", kaže Mišel Borba.

Tekst priredila Snežana Damnjanović-Mitić
Izvor: yumama.com

Ovo ne govore zaposlenim mamama, a trebalo bi
Foto: Fotolia

Ovo ne govore zaposlenim mamama, a trebalo bi

Neka od pitanja o kojima treba govoriti, a čiji odgovori ne treba da budu obavijeni stidom

Roditeljstvo je najlepša stvar na svetu, ali ujedno je i teška. Često se izbegava razgovor o mnogim svakodnevnim stvarima sa kojima se zaposleni roditelji susreću, a ne bi trebalo. Te teme ne treba da budu tabu već normalne stvari o kojima treba diskutovati.

Na primer: Koliko vremena zaposleni roditelji zaista provode sa svojom decom, a ko ih čuva dok su mama ili tata na poslu? Šta mame koje rade van kuće i mame koje ostaju kod kuće zaista misle jedne o drugima? Koji su skriveni troškovi rađanja dece, emocionalni kao i finansijski?

Istraživanje koje je obuhvatilo više od dvadesetak majki, iz raznih oblasti poslova kao i društvenih staleža, dovelo je do stvaranja sveobuhvatne liste stvari o kojima ne govorimo kada govorimo o zaposlenim roditeljima.

Zaposleni roditelji, u nekim slučajevima, viđaju svoju decu malo, ili ih čak uopšte ne viđaju, u određenom danu u nedelji.
Ko čuva decu super-ostvarenih ljudi koji izgleda da imaju i neverovatne živote i uspešnu karijeru i malu decu?
Profesionalni napredak žena verovatno je ometen činjenicom da su one te koje svoje živote treba da podrede deci i da zapostave karijeru.
Praktični ishod razlike u platama: Po završetku školovanja, neke karijere žena zauzimaju zadnje sedište u odnosu na njihove muške partnere, pogotovo ako zarađuje više.
Napetost između majki koje rade van kuće i mama koje ostaju kod kuće je stvarna.
Postoje skriveni troškovi zaposlenih roditelja – posebno samohranih roditelja. Nikada se troškovi ne mogu svesti na hranu, račune i pelene. Kada imate decu, tu se uvek neki trošak dodatno provuče, što za lekara, cucle ili neke druge sitnice
Ideja da bi sve mame radije bile kod kuće sa svojom decom umesto da odlaze na posao je mit.
Zaposlenim mamama deca u toku dana nedostaju, ali noću ipak nemaju dovoljno energije da se brinu o njima.
Razgovor o čuvanju dece može stvoriti određenu neprijatnost.. Ljudima je često neprijatno da kažu da imaju dadilju jer ima onih koji odmah pomisle da je dadilja luksuz pa samim tim ti ljudi imaju i dosta novca. Stvarnost je ipak drugačija. U današnje vreme, zbog radnog vremena roditelja i prepunih vrtića, potreba za dadiljom je postala uobičajena.
Ponekad se javlja čežnja za životom pre dobijanja dece.

Izvor: Citymagazine.rs

Foto: Fotolia

10 grešaka zbog kojih većina roditelja žali, ali ih uporno ponavlja

Svaki roditelj ima svoj način kako vaspitava decu, ali većini je jedna stvar zajednička

Gotovo svi žale zbog nekih postupaka koje su napravili i voleli bi da mogu da ih isprave. No, paradoksalno, najčešće samo nastave da ih ponavljaju.

1. Nisu (dovoljno) uživali u komunikaciji sa svojim detetom

Deca brzo rastu, a tokom tog odrastanja neophodna im je komunikacija s odraslima, prvenstveno roditeljima. Jasno je da većina roditelja nema previše slobodnog vremena i u redu je ako ponekad dok se dete igra obavljaju druge zadatke, ali problem je ako to postane svakodnevna pojava. Ako se to pretvori u naviku, u jednom trenutku bi mogli da shvatite da je vaše dete odraslo i da sada zaista više nije toliko zavisno od vas, a tada bi za neke stvari moglo biti prekasno. Uživajte u vremenu koje provodite zajedno.

2. Nisu dovoljno grlili svoju decu

Naučnici su dokazali važnost zagrljaja za ljudsko zdravlje, ali istina je da čak i kada sve to zanemarite jednostavno uživate u osećaju grljenja sopstvenog deteta. Zagrljaja nikad dosta, a vaše dete će uskoro odrasti i neće vam dopuštati da ga grlite kada god to poželite. Zato iskoristite ove trenutke dok još možete.

3. Nisu dovoljno fotografisali i snimali zajedničke trenutke

Naravno, ništa se dramatično neće dogoditi ako nemate stotine gigabajta ovakvog materijala. To apsolutno neće uticati na srečno odrastanje vašeg deteta. Međutim, postoji velika šansa da ćete u budućnosti hteti da se prisetite svakog trenutka provedenog s decom, ali i kada oni odrastu podsetiti ih na detinjstvo.

4. Nisu zapisali njihove prve reči

Zvuči neverovatno, ali mogli biste ih zaboraviti. Pogotovo ako imate više od jednog deteta. Toliko je prvih očaravajućih stvari koje će vaše dete uraditi i za koje ste uvereni da ćete ih zapamtiti, ali koje se vrlo lako izgube u našoj memoriji.

5. Nisu igrali dovoljno kreativnih igara

Osim što tako razvijate kreativnost kod svoje dece, to je i odličan način da saznate koji su njihovi interesi i u čemu su dobri. Osim toga, tako ćete provesti više vremena zajedno i dodatno se povezati.

6. Bili su prestrogi

Postoji popularan mit da što ste stroži prema svojoj deci, ona će postati uspešnija. U stvarnosti biste mogli dobiti potpuno suprotan efekat, a jedan od njih sasvim sigurno je i potencijalno loš odnos s decom u budućnosti.

Tajna je u umerenosti.

7. Nisu u obzir uzimali mišljenje deteta

Koliko god deca bila mala, činjenica je da im ne prijaju fraze poput „Ti si suviše mali da odlučuješ“, „Šta ti znaš“, „Odrasli znaju bolje“...

Osim što će decu to povrediti, moglo bi ih učiniti nesigurnim osobama. Zato nemojte uvek donositi odluke umesto vaše dece. Dopustite im da odluče šta će obući za vrtić ili u koji ćete park ići.

8. Nisu učinili svoje dete dovoljno srećnim

Uspomene iz detinjstva su najvrednije stvari, koje vam niko ne može oduzeti. Ako vaše dete raste u zdravoj okolini i često mu dopuštate da stiče nova iskustva ili znanja, to znači da se aktivno razvija. Takođe, srećna deca se lakše prilagođavaju na odrastanje, ali i stiču nova iskustva i poznanstva...

Pobrinite se da vaše dete ima što više srećnih trenutaka u svom detinjstvu.

9. Prečesto su slušali tuđe savete o odgoju

Postoje ljudi koji uživaju u deljenju saveta, čak i ako su neprikladni, a nesigurni mladi roditelji često idu linijom manjeg otpora pa ih slepo slede. Naravno, to ne znači da su svi saveti koje dobijete nužno loši, ali vi ste roditelji i verovatno bolje od drugih znate šta vašem detetu odgovara, šta voli, a šta ne.

10. Nisu bili tu za svoju decu u najvažnijim trenucima njihovih života

Čak i ako imate zaista jako dobar razlog zašto ste propustili prvi rođendan svog deteta, potrudite se da tako nešto ne ponovite. Jednog dana će vam biti žao što niste bili tu u detetovim bitnim trenucima, a vreme ne možete vratiti.

Izvor: Index.hr

11 loših roditeljskih navika koje mogu da unište dete za ceo život

Velika je odgovornost biti roditelj i podizati i vaspitavati dete, a pogotovo zato što sve što uradite ima uticaja na to kakve će oni osobe postati i kakvi će ljudi biti kad odrastu.

 Kako nijedno dete nije isto, postoji par pravila i načina ponašanja koja utiču na to kakvo će biti vaše dete kad odraste. Sve što radite tokom odrastanja ostavlja dubok trag u njihovim ličnostima i ponašanju. Ovo su najčešće greške koje dovode do nepopravljivih posledica po decu, a kojih roditelji često nisu ni svesni.

Ne pokazujete dovoljno poštovanja prema ličnom prostoru

Neki roditelji ne očekuju da deca poštuju njihov lični prostor, drugi ne poštuju lični prostor svoje dece – i u tome greše i jedni i drugi roditelji. Oba ekstrema su loša, a kako ne bi došlo do toga važno je da postavite određene granice. Dozvolite deci da osete potrebu da imaju svoj lični prostor, tako što ćete im ukazati na to koliko je vaam bitan vaš.

Nedostatak podrške i pohvale

Roditelji koji sebe smatraju starom školom su mišljenja da je važna samo stroga disciplina. Iako ovako deca stiču naviku da budu poslušna, to nije dobro za izgradnju dugoročnog odnosa i veze dece i roditelja. Pored ispravljanja deci je potrebna i podrška i inspiracija kako bi ona bila zadovoljna. Kada nešto pogreše, nemojte ih samo grditi već im dajte do znanja šta je to što mogu da urade da ne naprave ponovo istu grešku.

Previše ste kritični prema vašem detetu

Ukoliko bez bilo kakve pohvale stalno kritikujete dete, ovakva deca postaju previše samokritična. Ukoliko trebate da ih ispravite uradite to nežno i nemojte da izražavate vaše lično nezadovoljstvo kroz ponašanje prema deci.

Insistirate na poštovanju strogih pravila

Ukoliko imate stroga pravila ponašanja u kući i svaki put kada ih dete prekrši vi ga strogo kaznite, stvarate kod deteta otpor prema autoritetu i pravilima što može da dovede do delikvencije.

Previše brinete o detetu

Želite da budete brižni roditelji, ali niko vam neće zameriti ako dete igrajući se padne i povredi se. Kada je dete malo potrebna mu je pažnja, ali kasnije popustite malo i pomozite mu da postane nezavisno.

Očekujete od deteta da bude odmah sposobno za sve

Samostalnost i sposobnost je nešto što se stiče tokom života, nije nešto što vi možete tek tako da adte vašem detetu i da ono odmah barata ovim sposobnostima kao odrasla osoba.

Nasilni ste prema detetu

Neki roditelji misle da će njihovo dete biti poslušno samo ako su oni previše strogi i dete počne da ih se boji. Roditelji koji previše terorišu svoju decu neće imati sa njima dobar odnos kada deca odrastu.

Previše se trudite oko deteta

Ovaj sindrom je poznat i kao “helikopter” stil roditeljstva, kada se roditelj previše meša u život deteta, nastoji da sve zna i sve mu čini. Oni žele da njihova deca budu uvek najbolja i prva, što samo stvara nesigurnost kod deteta i ne osposobljava ga da bude nezavisno.

Ne obraćate pažnju na vaše dete

Živimo u svetu moderne tehnologije gde je sve an klik od nas i svuda su ekrani i dugmići. Roditeljima su zanimljivije neke druge stvari nego li igranje sa decom i izrada domaćih zadataka. Ukoliko decu prepustite sebi ili ekranima koje i sami stalno gledate, nemojte da se začudite kada vaša deca izrastu u potpune strance.

Lenji ste roditelji

Mnogi roditelji su lenji kada je u pitanju podizanje dece. Oni se ne trude da deci spreme zdrave obroke, već im svako malo serviraju picu. Ne provode sa decom kvalitetno vreme zajedno, već ih smeštaju pred televizor ili ih prepuštaju dadilji. Ovako samo odrastaju asocijalna deca koja će kasnije u životu imati velikih problema.

Ne uspevate da budete autoritativna figura u životu vaše dece

Neki roditelji se osećaju ugodnije ukoliko deca u njima vide ortake i prijatelje nego autoritarne figure. Oni su ti koji se povinuju željama dece, a ne obrnuto. Deca ne zanju šta je najbolje za njih i zbog toga roditelji treba da im se nađu i pomognu im i na taj način ih nauče da traže savet i da se ne boje.

Telegraf

Roditelji, ipak, imaju mezimce

SVAKI roditelj će reći da ne pravi razliku između dece. I jedno i drugo i treće, koliko god da ih ima, voli podjednako. Ali, neka istraživanja pokazuje da to, ipak, nije tako crno-belo.

Studija objavljena u The Science of Us, sprovedena na 384 braće i sestara i njihovih roditelja, otkrila je da mame i tate imaju svoje mezimce. Istraživači su razgovarali sa braćom i sestrama, kako bi saznali osećaju li se manje ili više voljeno, a zatim su pitali roditelje da li prave razliku među njima.

Čak 70 odsto očeva i 74 odsto majki je, u tajnosti, odgovorilo da su privrženiji jednom detetu. Ispostavilo se da su mezimci bili oni koji su u detinjstvu bolešljivi ili bolji đaci. Prvorođena ili najmlađa deca su takođe u boljoj poziciji, kao i mališani koji su najosetljiviji i najmanje problematični.

Izvor: novosti.rs

foto: Shutterstock

Kako i šta deca nasleđuju od roditelja

Neki geni su dominantni, kao što je braon boja očiju, koja se nasleđuje sa 75 odsto verovatnoće. Roditelji koji nemaju plave oči, mogu da dobiju plavooko dete ako su oboje nosioci recesivnog gena

KRV nije voda - kažemo ili bar pomislimo svaki put kada osvestimo da nam je dete nešto "povuklo" na nas ili na nekog iz porodice. Krupne oči, bujne kovrdže, rupica na bradi, nizak rast, umetnički dar, brzina, ljubav prema čitanju, odbojnost prema matematici, asocijalnost, temperamentnost, neobične navike, način na koji se neko smeje ili ljuti - sve to može da bude zapisano u genetskom kodu.


Nasleđuju se, nažalost, i predispozicije za određene bolesti. Najrazličitiji oblici zavisnosti. Sklonost ka agresiji. Genetika je ponekad vrlo surov zapis, mada o njoj često ne razmišljamo mnogo ili nismo ni svesni koliko snažno ostavlja pečat na nama i našim naslednicima. Kako se individualne i porodične karakteristike genima prenose na sledeće generacije, šta je to zapravo nasleđe i koliko možemo da mu se "suprotstavimo", razgovaramo sa dr Majom Živković, genetičarem u Laboratoriji za radiobiologiju i molekularnu genetiku Instituta za nuklearne nauke "Vinča".

Šanse za plave oči - 25 odsto

* Na koji način genetiku možemo da sagledamo kroz život deteta?

- Po osnovnim načelima genetike i nasleđivanja osim monogenskih oboljenja, koja su relativno retka, deca nasleđuju predispoziciju za određene osobine (fenotip) od roditelja odnosno predaka. S obzirom na to da predstavljaju miks genetike svojih roditelja, biološki gledano najčešće imaju povoljnije oblike gena i karakteristike od njih. Da li će se i koliko neka osobina ispoljiti zavisi od interakcije genetske osnove sa faktorima životne sredine. Tu dolazi do izražaja mogućnost našeg uticaja, pa kreiranjem pozitivnih navika i davanjem pozitivnih primera, umnogome možemo da popravimo kvalitet njihovog života i favorizujemo ispoljavanje povoljnih osobina.

BLIZANCI NEMAJU ISTU SUDBINU
JEDNA dugogodišnja studija je pratila život blizanaca, kako bi se utvrdilo da li im sleduje ista sudbina, s obzirom na to da imaju identični genetski materijal. Međutim, istraživači su otkrili da oni zapravo često obolevaju od različitih bolesti, kao i da postoji veliki vremenski raspon u pojavljivanju nekih oboljenja, pa se kod jednog deteta razvije u detinjstvu, a kod njegovog brata ili sestre tek za 20-30 godina.

* U kojoj meri se individualne i porodične karakteristike prenose na potomstvo? Šta se najčešće, a šta najređe nasleđuje?

- Neke karakteristike se nasleđuju jednostavno i mogu da se ispolje na dominantan način, kao što je - braon boja očiju, kodominantan - krvne grupe, ili recesivan način - plave oči. Recesivna osobina se nasleđuje sa verovatnoćom od 25 odsto, a dominantna od 75 odsto. Većina osobina se, ipak, ispoljava kroz interakciju velikog broja različitih gena i faktora spoljašnje sredine, pa nije lako predvideti verovatnoću nasleđivanja.

* Da li je genetika "jača" kada je u pitanju prenošenje fizičkih ili karakternih osobina?

- Teško je to utvrditi, jer za mnoge osobine ili predispozicije za neka oboljenja još se ne znaju svi genetički parametri koji njihovo ispoljavanje kontrolišu. Molekularna genetika je mlada nauka, pa smo tek pre 65 godina saznali strukturu DNK, a pre 15 godina pročitali celokupni genom čoveka. Cilj je utvrditi koje genetički uslovljene anomalije mogu da se ispolje kod deteta, ukoliko u porodici postoji povećani rizik za njih i da se deluje preventivno ili pravovremeno terapijski. Većina karakteristika, ipak, nastaje kao kombinacija genetičkih, kulturoloških, socio-ekonomskih i drugih uticaja. U tako kompleksnim situacijama teško je izmeriti koliki je uticaj čega. I svakako nisu sve karakteristike podjednako bitne za život jedinke, pa se i istraživanja i preporuke kreiraju prema onim prioritetima koji mogu da imaju ozbiljne posledice.

Kad genetika iznenadi

* Dešava se da roditelji koji nemaju plave oči niti ih imaju njihovi roditelji, ali su ih imali prababa ili pradeda, dobiju plavooko dete. Koliko je to često?

- Ako su i prababa i pradeda imali plave oči, imaće ih i dete. Plava boja se nasleđuje recesivno, pa ako je roditelji nemaju, potrebno je da oboje budu nosioci bar jednog recesivnog gena da bi ih, u tih 25 odsto verovatnoće, imalo i dete.

* Kako još genetika može da nas iznenadi?

- Neočekivanim mutacijama. Studija rađena na Berkliju je utvrdila da su se Tibetanci i Han Kinezi razdvojili pre više od 3.000 godina, a da su se u genomu Tibetanaca od tada razvile mutacije u više od 30 gena uključenih u procese koji određuju kako naše telo koristi kiseonik. Na primer, jedna od mutacija je prisutna kod oko 90 odsto Tibetanaca, a samo kod 10 odsto Han Kineza, što je prvima omogućilo da se prilagode životu na velikim nadmorskim visinama. Takođe, postoji mutacija koja izaziva dva reda trepavica, koje je imala, na primer, Elizabet Tejlor. Ali to ne mora uvek da bude kozmetički očaravajuće, nego i da izazove nelagodnosti ili zdravstvene probleme.

* Koliko, ipak, odabir životnih navika i stila ima šanse da nadjača nasleđe i spreči razvoj eventualnih bolesti?

- Dobre životne navike, naravno, povoljno utiču na naše zdravlje. Bolesti su različite, kao i naša genetička predispozicija za njihov razvoj. Jasno je da jednom čoveku ishrana bogata šećerima može da naudi više nego nekom drugom, pa će zbog toga prvi razviti neku bolest, a drugi neće ili će mu se to dogoditi mnogo kasnije. Ali, činjenica je da će obojica imati duži i kvalitetniji život ukoliko ograniče količinu šecera. Dakle, navike i životni stil svakako značajno doprinose riziku za nastanak bolesti. Mi biramo da li ćemo, na primer, decu da vozimo kolima u školu ili će ona da pešače, što može da ima višestruke implikacije na njihov psihofizički razvoj. U vreme kada smo preplavljeni velikim brojem informacija, treba biti oprezan u primeni neproverenih saveta o životnim navikama. Rekla bih da treba biti umeren, ni previše skeptičan ni slepo prepušten. Nekad je teško doneti odluku koja uključuje parametre o kojima ne znamo dovoljno, ali zato možemo da potražimo savet stručnog lica.

MOŽEMO DA UTIČEMO NA VISINU

SAGOVORNICA "Života plus" ističe da određenom ishranom možemo da utičemo čak i na visinu deteta koja je većinski genetski determinisana.

- Takođe, ne smemo da ispustimo iz vida ni činjenicu da deca uče imitacijom, po modelu. To znači da se sva naša ponašanja preslikavaju na njih, što možemo da iskoristimo u dobre svrhe, pa da podstaknemo razvoj pozitivnih karakternih i psiholoških osobina - objašnjava dr Živković.

Izvor: Novosti.rs

foto: Shutterstock

Roditelji nesvesno sabotiraju dečji uspeh

Roditelji bi želeli da im deca budu samostalna, ali i da im oni sve vreme nameću svoj stil života i propisuju recept za uspeh

Roditelji bi želeli da njihovi naslednici budu samostalni, ali i da im oni sve vreme nameću svoj stil života i propisuju recept za uspeh - tvrde porodični terapeut Keti Kaprino i dr Tim Elmor.

Na osnovu rada sa decom i istraživanja koja su sproveli, zaključili su da odrasli često nesvesno sabotiraju uspeh mališana. Oni su sastavili listu od nekoliko štetnih ponašanja roditelja koja od dece mogu da naprave nesamostalne odrasle ljude.

* Čuvaju ih od rizika

Roditelji su prirodno zabrinuti za bezbednost dece, ali u strahu često preteraju, pa da bi ih zaštitili, stavljaju ih pod "stakleno zvono", ne dozvoljavajući im ni na trenutak da ostanu bez njihovog nadzora. A, stručnjaci tvrde da deca koja nemaju tu vrstu slobode i ne znaju šta znači ogrebano koleno ili ogrebana ruka, uglavnom imaju fobije kao odrasli ljudi.

* Prerano ih veličaju

Roditelji su uglavnom pristrasni, što nije ništa čudno, ali često ne znaju da se iskontrolišu, pa mališane neprestano hvale da su najbolji i najlepši, podižu ih na pijedestal i kad treba i kad ne treba. Deca se na to naviknu i kasnije ne umeju da prihvataju kritike i padove.

* Dopuštaju krivici da ometa roditeljstvo

Odrasli imaju običaj da deci daju ono što ona žele kada ih nagrađuju, pogotovo kada imaju više dece. Kada je jedno dete dobro u nečemu, roditelji osećaju da je nepravedno da nagrade samo njega, a ne i drugo dete. Stručnjaci kažu da se tako propušta prilika da im se pokaže kako uspeh zavisi od sopstvenih akcija i dobrih dela.

* Ne pričaju im o svojim greškama

Roditelji nastupaju tako da njihovi tinejdžeri misle da su oni bili bezgrešni u njihovim godinama, pa se pred njima zatvaraju ili čak stide. Stručnjaci kažu da je to velika greška, jer je deci potrebno da znaju da se i njihovi mama i tata nisu uvek ponašali po propisima. Tako će pristati da uče na greškama, a ne da ih kriju.

Izvor: novosti.rs

10 pokazatelja šta zapravo znači kada je neko dobar roditelj

Ovih 10 pokazatelja će vam reći da li ste dobar roditelj. Šta zapravo znači kada je neko dobar roditelj? Na ovo pitanje ćemo pokušati da dobijemo odgovor uz pomoć deset pokazatelja koji su prikupljeni tokom vremena i dobijeni iz iskustva, pa zatim upoređeni sa onim što znamo iz dosadašnjih istraživanja. Pokušajte da pronađete sebe u ovim poglavljima i možda se malo zamislite nad nekim svojim dosadašnjim navikama.

1 | Znam da se deca ponašaju kao deca.
Često roditelji zaboravljaju da učenje deteta počinje kada nešto pogreši. Kada nešto upropasti. Kada se ponaša nezrelo. Tek tada na scenu stupa staratelj koji treba da usmeri dete u pravom smeru. Ako smo isfrustrirani i nestrpljivi, i upiremo prstom samo u njihove greške dete neće nikada shvatiti šte je zapravo trebalo da uradi.

Deo mozga odgovoran za razlog, logiku i kontrolu impulsa nije u potpunosti razvijen sve dok osoba ne dođe do 20 godina. Ovo je naučna realnost koja nam pomaže da budemo strpljivi i podržimo svoju decu kada se bore sa odrastanjem.

2 | Postavljam ograničenja, ne kritikujem.
S obzirom na to da naša deca treba da nauče bukvalno sve o svetu od nas, potrebno im je mnogo ograničenja tokom dana. Bez odgovarajućih limita u svom okruženju, deca će se osećati uznemireno i van kontrole.

Ograničenja mogu biti isporučena u obliku kritike i podsmevanja, ili se mogu saopštiti u čvrsto, ali na učtiv način. Razmislite o tome kako želite da se vama obraćaju na poslu i krenite odatle.

3 | Svestan sam razvojne faze.
Sigurno ste se milion puta zapitali zašto vaše dete vrišti iz sveg glasa kada ga ostavljate u vrtiću, a posle 5 minuta prestaje i odlazi da se igra sa drugom decom.

Ovo je samo jedna od doslovno stotine savršeno normalnih tranzicija kroz koje prolazi vaše dete. Toga morate biti svesni, i zrelo i razumno na njih odreagovati.

4 | Znam temperament i ličnost svog deteta.
Ako smo svesni karakteristika koje čine naše dete jedinstvenim, imaćemo bolje razumevanje kada mu je potrebna dodatna podrška, i kada i gde će napredovati.

Jednom kada znate osnove onoga što vaše dete žulja, mnoge važne oblasti postaće vam mnogo lakše za snalaženje, kao što je pružanje najboljeg okruženja za rad domaćeg zadatka, ili razumevanje razloga zbog kojih je vaša ćerka tražila da je vrate kući sa rekreativne nastave.

5 | Dajem svom detetu dovoljno vremena za spontanu igru.
Osim ako niste studirali psihologiju, kao i većini odraslih biće vam teško da u potpunosti shvatite i cenite moć igre.

Igra je način učenja i razvoja. To znači da je neophodno ostaviti dovoljno vremena detetu za igru – bar dva sata u toku svakog dana.

6 | Znam kada da razgovaram i kada da slušam.
Deca veoma dobro nauče da rešavaju najrazličitije probleme, ali samo ako im dozvolimo. Naš cilj je da oni nauče kako da se suočavaju sa različitim situacijama u životu, a to neće uspeti ako im mi stalno priskačemo u pomoć i ne dozvoljavamo da sami nađu izlaz.

Da roditelji češće drže jezik za zubima i budu strpljivi, iznenadili bi se koliko često njihova deca uspešno mogu da reše neki problem i dođu do sopstvenih zaključaka. Naučite da slušate, deca žele da budu saslušana i razumevana.

7 | Imam interesovanja i van roditeljstva
Mnogi od nas često tvrde da su njihova deca ceo njihov svet. U roditeljsku ljubav niko ne sumnja, ali kada je reč o svakodnevnom životu, roditelji moraju da imaju više. Moramo da negujemo prijateljstva, strasti i hobije koji čine našu ličnost.

Ovo može izgledati kao neka vrsta bitke, jer naši unutrašnji instinkti pokušavaju da nas ubede da naša deca ne mogu biti bez nas, a ni mi bez njih. Ali to nije tačno. Mi možemo da se na kratko odvojimo od njih kako bismo izbegli da gušimo svoju decu zahtevajući od njih da zadovolje sve naše emocionalne potrebe.

8 | Razumem da dela govore više od reči.
Način na koji komunicirate sa svojim detetom i živite svoj život će biti najveći učitelj vašeg deteta. Deca imaju neverovatnu moć zapažanja i mnogo više su intuitivni nego što mi to mislimo

Ovo može biti malo nezgodno za roditelje, ali ako stalno imamo na umu da nas deca posmatraju i od nas uče i mi ćemo se truditi da budemo bolji ljudi.

9 | Priznajem da su zabava i kreativnost najbolji način da se promoviše pozitivno ponašanje
Strah i kontrola nisu efikasni dugoročni nastavnik za našu decu iako u kratkom roku daju bolje rezultate. Strah neće opremiti našu decu jakim moralnim kompasom, ili efikasnom veštinom rešavanja problema.

Ako vaše dete vrednuje sebe na osnovu vaših interakcija sa njim, prirodno je da će naučiti da ceni druge i da donosi dobre odluke u budućnosti.

10 | Neka vaš opšti cilj bude oblikovanje detetove duše, a ne samo njegovo ponašanje
Često se stiče utisak iz sveta oko nas da je cilj roditeljstva da se napravi poslušno, mirno i lepo vasitano dete. Ovo su svakako poželjne osobine za većinu roditelja, ali to nisu osnovni kvaliteti koji doprinose zdravom rastu i razvoju kao i unutrašnjoj sreći.

Ako pomognemo svojoj deci da shvate značaj svojih misli i emocija dajemo im veštine koje će ih zaštititi i voditi kroz njihove živote.

Promena naših roditeljskih navika i stilova nikada nije laka, ali ako je zaista u najboljem interesu naše dece, onda moramo biti spremni na tu žrtvu. Isplatiće nam se višestruko korz dobrobit i sreću našeg deteta.

Priredila: Andrijana Maksimović

Izvor: Zelena učionica

10 retro imena koja ćete poželeti da date vašoj devojčici

Nekada veoma popularana, danas više nisu toliko česta, ali su toliko lepa da je prava šteta da ih roditelji ne daju svojim ćerkama.

1. Ruž(ic)a

Ime kraljice cveća divno će pristajati svakoj devojčici. Ime Ruža istovremeno je nežno, romantično i krhko, ali i snažno i upečatljivo.

2. Lidija

Ovo ženstveno ime znači "rođena od Boga", odnosno žena iz Lidije, pokrajine u Maloj Aziji. U korenu imena je asirska reč luddi koja znači ljudi.

3. Ljub(ic)a

Žensko ime staroslovenskog porekla. Postoje tumačenja da je nastalo od biljke ljubičice, ali je mnogo verovatnije da je nastalo od glagola ljubiti.

4. Mirjana ili Mir(ic)a

Postoje mnoga tumačenja ovog imena, ali ime Mir(ic)a je najverovatnije nastalo od reči mir. Prema latinskom tumačenju Mira znači predivna.

5. Ver(ic)a

Osnovno tumačenje porekla imena Vera je hrišćanska vrlina, vera, a samo ime može se prevesti kao "ona koja veruje" ili "ona koja je verna". Prema drugim tumačenja ime pak potiče od latinske reči veritas, što znači istina, pa se Vera može prevesti kao "ona koja je istinita".

6. Jelena

Ime potieče od grčkih imena Elena i Helena koja znače "sunčeva svetlost, sjajna, blistava", a nosilo ga je nekoliko kraljica u srpskoj istoriji.

7. Zor(ic)a

Ime potieče od pojma koji označava deo dana pre izlaska sunca, odnosno vreme kada se na horizontu pojavljuje slabašna svetlost. Zora tako simboliše kraj mraka i početak svetlosti. Kao simbol lepote, zora je bila inspiracija mnogim umetnicima.

8. Nada

Potiče od imenice nada koja znači uverenje u pozitivan ishod događaja i okolnosti u životu.

9. Danica

Ime Danica je slovenskog porekla, a nastalo je kao narodni naziv za Veneru - zvezdu Danicu. Izvedeno je od reči dan, a ljudi su Veneri dali baš to ime jer je njen sjaj moguće videti i po danu, rano ujutru ili uveče, odmah po zalasku sunca. U češkom i slovačkom jeziku ovo naziv za zoru.

10. Jasna

Ime je nastalo od prideva jasna koje znači svetla, sjajna. Ovo ime odiše pozitivnošću, optimizmom i šarmom.

Izvor: yumama.com

PISMO MAJKE KOJE JE ZAPALILO INTERNET: Pitam se ko će ovo ništa da radi kad se porodiljsko završilo?

PISMO MAJKE KOJE JE ZAPALILO INTERNET: Pitam se ko će ovo ništa da radi kad se porodiljsko završilo?

Koliko puta ste čekale muža sa ručkom i osmehom kad dolazi s posla računajući da će on kad jede jedva dočekati da se dočepa svog deteta i dozvoliti vama da se odmorite? Mislim, retoričko pitanje. Ni upitnik ne treba.

Često se dešava sledeće:

On dolazi s posla, pomazi dete na brzaka i seda za serviran sto dok se vi borite sa detetom dok otac jede. A onda? Onda on kaže da ide da odmori pošto je radio i upravo došao sa posla.

Ma nemoj! A ja sam na godišnjem!

Koliko vas misli da ne radi ništa dok ste na porodiljskom? Ako ne mislite vi, pola vašeg okruženja misli i ne daj Bože ako ste mekana srca, eto i vašeg novog uverenja.

E, pa, drage moje, da, ne radimo ništa osim: neredovnog spavanja zbog dojenja, buđenja minimum jednom, ustajanja u cik zore kad se i dete probudi, presvlačenja, hranjenja, sklanjanja, zabavljanja, pranja veša (da, mašina to radi, a ostalo moramo mi), peglanja veša, slaganja veša, pranja veša (jeste ovo je drugi put, jer često bude više od jedne mašine dnevno), igranja sa detetom, kupovine poklona za rođendane, organizovanja rođendana, sklanjanja, čišćenja, hranjenja, presvlačenja, bivanja ljubaznom kad nam i nije do toga jer beba znači sreću i samo sreću koja se mora ogledati 24 sata dnevno, organizovanja i primanja poseta, pamćenja svega i svačega jer smo mi kod kuće a on poslu…i tako.

Ne radimo ništa već samo zanovetamo i brojimo. Mi smo hodajući podsetnici za sve fino i za sve što treba. Kako su nekad žene odgajale decu bez svih ovih pogodnosti koje mi danas imamo (kao da ih treba oduzeti da bi se račnalo da nešto radimo)? Ne znam kako i divim im se. Znam da je to bilo drugo vreme i ta priča bi držala vodu samo kad bi naše delije išle sa konjima i sekirom u šumu po drva.

Ja se samo pitam ko će sve ovo "ništa" da radi kad se porodiljsko završi? Beba sama, garant.

Izvor: Kurir