Znamo koliko uspavljivanje bebice može biti naporno. Probajte sa ove četiri tehnike, sigurni smo da će pomoći!

Uspavljivanje bebe može biti pravi pakao u nekim momentima. Da, da, potpuno vas razumemo.

Kako biste bebu umirili, a i da bi vama ujedno bilo mnogo lakše, izdvajamo četiri jednostavne tehnike, za koje se ispostavilo da pomažu bebici da što brže i lakše zaspi.

1. Podstaknite bebu da se fokusira na jednu stvar

Bebe su prirodno vrlo radoznale i obožavaju da posmatraju sve oko sebe, kako bi se upoznale sa okolinom. Ako uspete bebin pogled da fokusirate na neku konkretnu stvar, naročito ako je onda pravo od bebinog pogleda, vrlo brzo će se uspavati i zatvoriti okice.

2. Umirite bebu laganim kretanjem ruke preko lica

Ovo je dobar trik ukoliko je beba već pospana. Polako pomerajte ruku iznad bebinog lica, bez dodira. Pravite krugove, nemojte ići napred - nazad. Usporavajte lagano, a nakon nekoliko poketa beba će se već umiriti.

3. Lagano je ljuljajte

Dobro staro ljuljanje! Probajte ovoga puta nešto malo drugačije - dok držite bebu u rukama, jednu ruku stavite na bebinu guzu i lagano ljuljkajte. Ovo će joj prijati, pa će dosta lakše utonuti u san.

4. Usporavanje i lagani tempo

Sve što odlučite da uradite kako biste umirili dete, da li to bilo ljuljanje, maženje, cupkanje, ključ je u tome da polako usporavate sve pokrete kako bi se beba lakše umirila.

Da li vi imate neki trik koji može pomoći mladim roditeljima?

Izvor: yumama.com

Nekada bezazleni pokreti bebe mogu ličiti na određenu opasnost ili deformitet. Pogledajte šta vam to maleno lice poručuje.
Mimika deteta može, već u prvim danima njegovog života, da otkrije mnoge stvari vezane za zdravlje organizma i nervnog sistema.
Mimika je oblik izražavanja emocija pomoću mišića lica, a samim tim i pomoćno sredstvo komunikacije među ljudima. Po pravilu se svako dete rađa sa funkcionalnom mimikom, ali ona nije toliko izražena u prvim mesecima detetovog života.
Dete može da otvara i zatvara oči, može da se mršti, da podiže obrve, da otvara usta, zeva, da se nesvesno smeje i određeno vreme može da fiksira pogled u nekom smeru. U stanju potpunog spokoja i zadovoljstva, lice novorođenčeta rođenog u terminu, najčešće je smireno, a svako nezadovoljstvo dete pokazuje grimasama tokom plakanja.

Važnost komunikacije s detetom

Sve dok centralni nervni sistem ne usavrši svoje funkcije, mimiku lica deteta pokretaće neskladni, primitivni refleksi. Kako se nervni sistem bude razvijao, urođeni refleksi će se polako gubiti, a zameniće ih iskustva koja nauče iz okoline. Obično taj proces započne između 2. i 4. meseca, kad se pojavljuje prva svesna bebina mimika. Prvu komunikaciju i mimiku dete će naučiti iz svoje bliske okoline, iz kontakata sa roditeljima, bakom, dekom, braćom ili sestrama. Beba će uz pomoć emocija, dodira i govora (zvukova) početi da reaguje svesno i da usavršava mimiku.

Izrazi lica novorođenčeta

Nekada mame znaju da se zabrinu gledajući lice svoje bebe. Najčešće su to bezazlene stvari i sitnice, ali ukoliko želite da razumete šta beba svojom mimikom želi da vam kaže, počnite više da obraćate pažnju na njene grimase i počnite da razvijate bolju komunikaciju sa detetom.

Bebine reakcije i mimika moraju da budu simetrične na obe strane lica. Ukoliko primetite da beba dok plače jednu obrvu podiže, jednu stranu usta ili obraz takođe, to je siguran znak da morate da odvedete dete kod lekara na pregled.

Kako izgledaju zdrave oči?

Kod zdravog deteta rođenog u terminu oči su jasne, rožnjače su prozračne, šarenice okrugle i beba ih jednako promera, a beonjače imaju lagani plavkasto-sivi odsjaj. Mnoga tek rođena deca imaju otečene kapke, ali se to nakon nekoliko dana povlači.

Ukoliko se oči zacrvene, kapci i podočnjaci ponovo počnu da otiču ili iz očiju počne da curi sekret, najbolje bi bilo da se posavetujete sa pedijatrom. Takvi simptomi upućuju na bakterijske ili virusne infekcije.

Šta sve može da vas zbunjuje u vezi sa mimikom beba?

- Nistagmus: To predstvalja nekontrolisano ritmično pomeranje oka, bilo da je ono horizontalno ili vertikalno. Kod ove pojave dete ne može da fiksira pogled u jednu tačku, što za posledicu ima problem sa zastojem u razvoju oka. Naime, deca se po pravilu rađaju s neizoštrenim vidom, ne vide jasno predmete te ih i ne fokusiraju. Ipak, oko prvog meseca života beba bi već trebalo da pogledom prati igračku i da fiksira pogled na nju. Uzrok stalnog nistagmusa ili onog koji se pojavljuje povremeno (i traje 20 sekundi) može biti urođeni problem u centralnom nervnom sistemu, posledica porođajne traume ili bolesti oka.

- Ptoza kapka: Reč je o poremećaju pri kojem se detetovi kapci ne otvaraju u potpunosti. Uzroci te pojave mogu biti brojni: od poremećaja u vezi sa živcima i mišićima oka, gubitka funkcije mišića koji pokreću oko zbog porođajnih trauma, do urođenih anomalija oka i slično. U ovakvoj situaciji potreban je hiruški zahvat, čija hitnost zavisi od strupnja ptoze. Ukoliko kapak prekriva zenicu, to narušava funkciju vida, što može uzrokovati razvoj razrokosti. U toj je situaciji potrebna operacija. U suprotnom, ako se oko i vid ne narušavaju, tada se operacija može i odložiti.

- Lagoftalmus: To je nemogućnost potpunog zatvaranja kapka, odnosno oka. Uzroci nastanka su različiti, ali najčešće je reč o porođajnim traumama pri kojim je došlo do oštećenja živca lica (nervus facialis) ili glavnog živca oka. Posledice mogu biti suvoća i distrofija rožnjače.

- Bebina usta: Ponekad grimase usta mogu zabrinuti roditelje. Kako najbolje reagovati kada dete pokuša da sisa svoj jezik? Često je to deo normalnog istraživanja sopstvenog tela, usne duplje, jezika i usana. Veće bebe mogu jezikom da izražavaju emocije, želje ili da pozivaju na komunikaciju. Ipak ukoliko dete konstantno nešto radi jezikom, čak i dok miruje, to može ukazivati na gljivice u njegovoj usnoj šupljini ili poremećaje u radu štitne žlezde. Obratite se pedijatru.

- Treskanje podbratka ili udova: Do neartikulisanog pomeranja brade ili udova dolazi zbog nezrelosti nervnog centra i živaca koji su zaduženi za pokret ili pak povećanje količine adrenalina u krvi deteta zbog stresa prilikom porođaja. Ukoliko se ova pojava javi kasnije, oko trećeg meseca života (i kasnije), to je već alarm za uzbunu i treba se obratiti lekaru.

Postoji još mnogo pojava i neobičnih grimasa kod dece koje izazivaju zabrinutost roditelja. Većina ovih signala predstavljaju prolaznu fazu i normalan proces razvoja. Ipak, ne treba ih zanemarivati i treba voditi računa da do problema ne dođe. Veoma je važno, ukoliko bilo šta sumnjivo primetite, da se obratite lekaru, jer će vam on dati najbolje smernice i upute.

Izvor: www.yumama.com

Uspavljivanje, hranjenje i presvlačenje bebe su samo neke od aktivnosti koje roditelji obavljaju tokom noći. Problem nastaje kada roditelji dođu do sukoba mišljenja oko toga da li dete treba da spava u krevetu sa roditeljima ili ne.
Dobro došli u predivan svet zajedničkog spavanja u krevetu s detetom. Do ove tačke ste došli ili planskim istraživanjem ili potpuno slučajno. Jedno je sigurno: svi utonemo u taj veliki krevet samo iz jednog razloga - da zaspimo, a mame su te koje noću "nastradaju" budeći se po sto puta.
Mama Tanja je podelila svoje interesantno iskustvo i otkrila da li to smeta njenom partneru.
omesečnog dečaka Jana.
Tanja je toliko bila neispavana da više nije mogla normalno da funkcioniše. Nakon što je stavila Jana u svoj krevet, napokon je uhvatila nekoliko sati dragocenog sna i od tada je krevetac za bebe počela da koristi za odlaganje čistog neispeglanog veša.
Sa druge strane Filip, njen suprug, budio se na najmanji zvuk koji bi beba napravila. On nije bio zadovoljan ovim rešenjem i više puta joj je zbog toga prigovorio.
Vodeći se time, ova mama je odlučila da napravi paralelu i da izdvoji razloge koji idu u prilog tome da beba spava sa vama i razloge protiv toga.

5 razloga ZA

- Mirno spavate, napokon! Ako vaša bebica ima potrebu za maženjem ili je gladna tokom noći, ne morate da ustajete, niti da se razbuđujete. Sve možete da rešite na licu mesta. Još bolje je ako ste iskusna dojilja, pa taj proces hranjenja možete i da prespavate.

- Nema straha da će se beba probuditi nakon što je uspavate. Najčešće i vi zaspite zajedno sa njom.

- Stvarate krug poverenja sa svojim detetom! Neke studije su pokazale da spavanje s novorođenčetom u krevetu stvara duboku emotivnu povezanost između roditelja i deteta. A i ko bi odoleo preslatkom gugutanju i maženju s bebom ujutro nakon buđenja?

- Noćno menjanje pelena ne zahteva ustajanje iz kreveta. Sve što vam treba unapred pripremite i stavite pokraj kreveta kako bi vam sve bilo na dohvat ruke i kako se ne biste razbuđivali.

- Deca brzo rastu i vreme kada spavaju sa vama, možda, nikada više nećete moći da vratite. Stoga, uživajte u tom malom slatkom zajedništvu sa svojom bebom. Jednog dana ćete se sa čežnjom prisećati vremena kad ste se budili s njihovim stopalima na svojoj glavi.

5 razloga PROTIV

- Nema spavanja! Čak i najmanji zvuk koji ispusti dete, može da probudi vašeg partnera.

- Nekako se događa da je partner osoba u krevetu koja uvek strada od uspavanih udaraca nožicama i ručicama. Čest je scenario da se dete okrene prema vama tokom spavanja, pa partner završi na samom kraju kreveta.

- Nešto nedostaje… Nekada je vaš partner spavao zagrljen s vama, a sada se među vama isprečilo malo slatko 'čudovište' sa svojim potrebama. Hmmm…

- Nekad ste pre spavanja, možda, pogledali seriju ili film, a sad? Ni to se ne može više. Bebi možda smetaju čudni zvukovi i svetlost ekrana, a jedine zvukove koje beba toleriše su njeno disanje i plakanje.

- Jednom rečju - kad će više proći ta naporna faza?!

Izvor: www.yumama.com

Nakon što su sproveli najnovije studije o napadima besa kod dece i započeli izradu ‘onlajn tantrum alata’, naučnici su izdvojili važne savete koji će pomoći roditeljima da izađu na kraj sa tantrumima.
Tantrumi ili napadi besa su iznenadne promene raspoloženja koje su normalan deo odrastanja. Stručnjaci ukazuju da kroz ovu fazu prolazi 90 odsto mališana, a istraživači takođe imaju prilično jasan stav o tome zašto je to tako.

Odgovor se skriva u neurologiji.
U osnovi, amigdala (deo mozga koji se odnosi na osećanja) otkriva pretnju, a hipotalamus (deo mozga koji kontroliše nevoljne reakcije, poput otkucaja srca i telesne temperature) jednostavno “eksplodira”.
Ipak, shvatanje da su napadi besa uobičajeni i razumevanje zašto dolazi do njih verovatno vam neće previše pomoći u trenucima kada bezuspešno pokušavate da smirite mališana koji drhti od besa.
Jednostavno, tantrumi testiraju naše roditeljske veštine.
Srećom, tim istraživača Univerziteta Jejl objavio je nalaze pilot-studije koja bi mogla obradovati mnoge roditelje.
Dvanaest porodica koje su učestvovale u studiji istakle su da su primetile značajno manji broj izliva besa kod svojih mališana nakon smernica koje su usvojili iz novog projekta.
Sva deca koja su učestvovala u istraživanju imala su ili ODD poremećaj li DMDD poremećaj.
ODD poremećaj se opisuje kao negativno, neprijateljsko i prkosno ponašanje koje traje duže od 6 meseci, a može značajno da oslabi sposobnost učenja i da razvije neprihvatljiv odnos prema okolini.
Nasuprot tome, DMDD je psihijatrijsko stanje. Dijagnostikuje se samo kod dece. Glavni simptomi uključuju razdražljivost, emocionalnu deregulaciju i ispade u ponašanju. Dobra stvar je da su izlečivi.
Studija, takođe, prepoznaje da su ispadi besa važni za mentalno zdravlje, rekao je autor Stakvodski.
“Svi roditelji mogu pomoći deci da se reše besa, bez obzira na to jesu li ispadi dosegli do nivoa kliničkog problema ili ne”, dodao je.

Upravo zato su kreirali “online tantrum alat”.

“Naš program ima osam modula sa nizom videoanimacija koje se lako prate i koje roditeljima ilustruju najčešće strategije kojim upravljaju dečjim tantrumima. Zapravo aplikacija funkcioniše tako što obučava roditelje, ali, nažalost, nije još uvek dostupna”, istakao je autor.
Na pitanje kako prepoznati jesu li napadi besa vašeg deteta razlog za brigu, Stakvodski odgovara: “Važno je razmotriti da li su oni češći nego što je uobičajeno i da li deci dugo treba da se smire.”
“Čak iako dete svakodnevno ima više tantruma, ono se može smiriti bez puno truda. Važno je da roditelji uspostave taktiku. Ako napadi besa traju duže od 5, 10, 15 minuta i nakon toga su deca i dalje uznemirena – to bi mogao biti signal da se događa nešto ozbiljnije”, dodao je.
Takođe je važno da roditelji ispitaju koliko dugo je takvo ponašanje prisutno. Ne bi trebalo da vas uznemiri ​​ako dete nedeljno ima jedan ili dva izliva besa, ali ako se to ponašanje ponavlja iz dana u dan, iz meseca u mesec znak je da je nešto ozbiljnije u pitanju, što može izazvati traume kao posledicu.
Nažalost, njihov pilot-program još uvek nije dostupan svim roditeljima.
Ipak, ovaj tim stručnjaka je želeo da pomogne roditeljima i izdvojili su nekoliko saveta koji mogu pomoći porodicama da se nose sa napadima besa svojih najmanjih članova.
“Kada se zaista dogode ovi dečji ispadi, najvažnije je da ostanete smireni. Znam da je to teško učiniti! Udahnite duboko. Važno je upoznate sebe kao roditelja i da budete realni.
Trenutno živimo u izazovnim vremenima, stoga je važno da prilagodite svoja očekivanja sa očekivanjima svog deteta.
Drugi važan deo je pohvala. Kada se deca ponašaju dobro – posebno mala deca – to treba nagradti”, savetuju istraživači.
Osim toga, ističu da je važno da pohvalite dete i nakon što se ono uspe da se izbori sa svojim ispadom besa.
Preovladavanje besa i sličnih situacija su put ka uspehu, a deca će navići da takve situacije u buduće sami prebrode.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kako idu topli dani , veći je rizik da deca dehidriraju dok se igraju na suncu. Zbog toga je važno unositi dovoljne količine tečnosti. Međutim, treba imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Prema tome, treba naći neki balans.

Kako idu topli dani, veći je rizik da deca dehidriraju dok se igraju na suncu. Zbog toga je važno unositi dovoljne količine tečnosti. Međutim, treba imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Prema tome, treba naći neki balans.

Dehidracija je stanje koje nastaje kada osoba gubi više tečnosti, nego što unosi i može nastati kod povraćanja ili proliva, kao i usled dugog izlaganja suncu ili napornih treninga.

Deca lakše dehidriraju nego odrasle osobe.

Ljudi koji često unose velike količine tečnosti tokom dugotrajnog vežbanja (oko četiri sata ili više), najviše rizikuju da budu prekomerno hidrirani.
Neki simptomi dehidracije i prekomerne hidriranosti se preklapaju, uključujući izmenjeno stanje svesti i glavobolju.

KAKO MOJE DETE MOŽE DA DEHIDRIRA?
Najčešći razlog je bolest tokom koje Vaše dete povraća ili ima proliv. Takođe, Vaše dete može da dehidrira tokom toplijih meseci ako se duže vreme igra napolju kada su visoke temperature i ako je direktno izloženo suncu ili ako je visoka vlažnost, a ne uzima dovoljno tečnosti.

DA LI DECA LAKŠE DEHIDRIRAJU OD ODRASLIH?
Da, deca lakše dehidriraju zbog činjenice da imaju veliku površinu tela za svoju telesnu težinu.

Veća površina tela znači veću izloženost toploti i veći gubitak tečnosti putem znojenja.

Pored toga, raniji problemi sa dehidracijom, gojaznost i nedavna bolest su dodatni faktori rizika.

Deca koja su u lošijoj fizičkoj formi, nisu navikla na toplotu ili uzimaju lekove iz grupe antihistaminika ili diuretika, takođe su u većem riziku da dehidriraju.

KOJI SU SIMPTOMI DEHIDRACIJE?
Kada je dete dehidrirano, telo nije u mogućnosti da obavlja sve potrebne funkcije. Što je teža dehidracija, telo teže funkcioniše.

Žeđ je često najraniji simptom i može da se javi već kod jako blage dehidracije.

• Zamor
• Suve usne i jezik
• Tamnije žuta prebojenost urina
• Slabije mokrenje
• Osećaj vrućine

Mnogi ljudi ne znaju za to, ali dehidriranost može da ima kumulativan efekat. Ako je Vaše dete dehidrirano prvog dana, i ako se dovoljno ne rehidrira, u naredni dan će ući već dehidrirano. Taj efekat može dovesti do još teže dehidracije.
Međutim, ako se blagovremeno sprovede nadoknada tečnosti, stanje dehidriranosti se lako može sprečiti.

KOJI SU DRUGI ŠTETNI EFEKTI IZLAGANjA SUNCU?
Grčevi trbušnih mišića, grčevi u rukama i nogama su najmanje ozbiljni efekti dugotrajne izloženosti visokoj spoljašnjoj temperaturi.
Sunčanica je ozbiljniji problem i može da uzrokuje vrtoglavicu, mučninu, glavobolje, povraćanje, slabost, bolove u mišićima, a ponekad i gubitak svesti.

Toplotni udar je najozbiljnija posledica dugotrajne izloženosti visokoj spoljašnjoj temperaturi. Telesna temperatura tada može da dostigne 40 ili preko 40C, mogu se javiti mučnina, povraćanje, konvulzije, dezorijentisanost ili bunilo, prestanak znojenja ili gubitak daha. U nekim slučajevima, dete može biti bez svesti ili čak upasti u komu.

DA LI JE MOGUĆE DA DETE BUDE PREKOMERNO HIDRIRANO?
Prekomerna hidracija može da se javi, ali ne predstavlja veliki problem. Nekad se roditelji brinu da će se dete previše naliti tečnošću, zbog čega dete ne unosi dovoljno vode, a to opet vodi ka dehidraciji. Poenta je u tome da treba biti umeren.

KOJI SU SIMPTOMI PREKOMERNE HIDRIRANOSTI?
Simptomi prekomerne hidriranosti su često nespecifični. Čak postoji i izvesno preklapanje sa simptomima dehidracije.

U rane znake spadaju mučnina i opšta slabost.

Kako se stanje pogoršava, mogu se javiti poremećaji stanja svesti i povraćanje

Zbog prekomernog unošenja tečnosti može doći do pada nivoa natrijuma u krvi što može dovesti do otoka mozga, konvulzija, kome i smrti.
Ako mislite da je Vaše dete prekomerno hidrirano, treba da potražite medicinsku pomoć.

KO JE U RIZIKU DA BUDE PREKOMERNO HIDRIRAN?
Ljudi koji jako često piju prekomerne količine tečnosti tokom vežbanja koje dugo traje (oko četiri sata i više) su u najvećem riziku. Hiponatremija je retka kod male dece. Tinejdžeri koji se bave sportom često imaju jednodnevne pripreme tokom leta i treba da paze da unose odgovarajuće količine tečnosti. Danas su treneri dosta svesni opasnosti od prekomernog ili nedovoljnog unošenja tečnosti i proveravaju koliko tečnosti dete unese.

KAKO MOGU DA SPREČIM PREKOMERNO UNOŠENjE TEČNOSTI?
Pijte oko pola čaše vode na otprilike svakih sat vremena, ili kad ste žedni.

Ako pijete na svakih 10 minuta, verovatno unosite previše tečnosti.

Ako pijete tek na svakih par sati, u riziku ste da dehidrirate.

Sve je stvar umerenosti.

Iako sportska pića sadrže elektrolite koji mogu da pomognu da se nadoknade nivoi natrijuma u krvi, ona u principu ne štite od nastanka hiponatremije (niski nivoi natrijuma u krvi) koja prati prekomerno unošenje tečnosti. O tome sportisti treba da vode računa.

dr Stefan Đorđević
dr Goran Milošević

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada je menjanje pelena u pitanju, pitanja je mnogo. Bez obzira na to da li imate dečaka ili devojčicu, pogledajte važne savete i trikove koje smo izdvojili za vas, a tiču se bebine higijene i zdravlja.
Na pomen menjanja pelena se unervozite? Pitate se kako da na brz i jednostavan način to učinite? Ne brinite, ubrzo će vam to postati rutina, a u međuvremenu pročitajte nekoliko praktičnih saveta o tome kako najjednostavnije promeniti pelenu.

Da li mojoj bebi treba nova pelena?

Ne oslanjajte se na miris kao znak za promenu bebine pelene, ona može zaprljati do 10 pelena dnevno, ako ne i više. Možete primetiti da je pelena teška ili možete da proveriti pelenu izvlačenjem pojasa ili dela oko nogice kako biste videli da li je mokra ili prljava. Najbolje bi bilo da proveravate bebinu pelenu pre i posle svakog njenog odlaska na spavanje. Uvek je promenite čim vidite da je zaprljana, jer će na taj način vaša beba ostati suva, a vi ćete sprečiti iritaciju i probleme na njenoj koži.
Gde da presvučem bebu?
Možda najveća briga roditelja: "Gde presvući bebu kada nismo kod kuće?" Pronađite siguran teren na kome biste zamenili pelene, gde vaša beba neće biti u opasnosti od kotrljanja ili pada. Možete koristiti čistu, ravnu površinu, samo zaštitite bebu peškirom ili jastučićem. Kada presvlačite bebu, nikada je nemojte ostavljati bez nadzora - najmanji pokreti mogu prouzrokovati njen pad. Mesto za presvlačenje neka bude dobro obezbeđeno čistim pelenama, maramicama i kremama za osip. Neka torba za pelene bude spakovana sa svim neophodnim stvarima, tako da možete dete brzo i udobno presvući na svakom mestu van kuće.

Kako da presvučem bebu?

Kako biste olakšali samo presvlačenje i bebi i sebi, sledite korake koje smo izdvojili:

1. Položite bebu na leđa, a zatim joj skinite odeću.

2. Skinite joj prljavu pelenu. Ukoliko koristite jednokratne pelene povucite lepljive jezičke, a ukoliko koristite platnene višekratne pelene skinite pokrivač i kopče koje se nalaze na traci ili čičak oko struka vaše bebe.
3. Koristite maramice kako biste očistili svoju bebu. Uvek je brišite od napred prema nazad kako biste izbegli infekciju, a posebno je važno voditi računa o ovome kod devojčica.

4. Ako je mesto crveno ili upaljeno, namažite kremu kako bi se bebina iritirana koža umirila.

5. Sačekajte da se koža vašeg mališana osuši pre nego što stavite novu pelenu.

6. Uzmite novu pelenu i stavite je ispod bebe. Podignite prednji deo na bebin stomak i pričvrstite jezičke da biste učvrstili pelenu na njenom struku.

7. Obucite mališanu ostatak garderobe.
Sprečite osip

Preduzmite sve neophodne mere kako biste sprečili pelenski osip kod bebe. Ukoliko sumnjate da se pelenski osip povećava i ne prolazi, obavezno se posavetujte sa lekarom. Često zavirite u pelenu svoje bebe (svaka dva sata) i ukoliko vidite da je potrebno, odmah je promenite. Tokom menjanja temeljno očistite regiju na kojoj se nalazi pelena mališana. Izbegavajte upotrebu mirisnih maramica ili sapuna na bebinoj koži, jer mogu dovesti do svraba, crvenila i iritacije.
I kao najvažnije, nemojte trljati bebinu genitalnu regiju kada je brišete nakon kupanja. Trudite se da ne upotrebljavate stvari koje sadrže veštačke materjale i plastiku kako bi koža vaše bebe bila nežna i bez crvenila. Vodite računa o odgovarajućoj veličini pelena kako biste izbegli tragove na koži i usecanja.

Izvor: www.yumama.com

Često je roditeljima problem kako da daju lek malom detetu, posebno ako dete ne želi da proguta lek, ili negoduje zbog ukusa koji mu se ne dopada

Pridržavajte se uputstva vašeg pedijatra
Poštujte savete o doziranju leka koje vam je dao pedijatar. Nemojte menjati dozu na svoju ruku kao ni vreme trajanja terapije. Ne prekidajte lečenje kada primetite da je detetu bolje. To je posebno važno kod antibiotika. Pročitajte u uputstvu moguća neželjena dejstva. Neki lekovi mogu izazvati crvenilo, svrab, povraćanje i druge tegobe. Ako uočite neki simptom od neželjenih dejstva, obavezno se javite vašem pedijatru.

Važno je da ispoštujete način uzimanja leka
U svakom uputstvu stoji način uzimanja leka. Neki medikamenti se mogu uzimati nezavisno od hrane, ali kod nekih je izričito napisano da se pije pre ili posle jela ili za vreme obroka. Postoje lekovi koje ne treba uzimati sa određenim namirnicama, jer neke supstance iz tih namirnica poništavaju njihovo dejstvo.
Prilikom korišćenja sirupa, obavezno dobro promućkajte sadržaj u flašici kako bi se ujednačio.

Kupovina bez recepta
Ako sami kupujete lek u apoteci, bez recepta, što svakako nije za preporuku, navedite farmaceutu uzrast i telesnu težinu deteta, kao i lekove koje eventualno već uzima. Posebno naglasite ako je dete na na nešto alergično.

Tablete ne treba lomiti, kao ni otvarati kapsule

To ne treba raditi iz dva razloga.
Prvo, želudačna kiselina može smanjiti ili povećati dejstvo leka. Drugo, pojedine tablete su obložene specijalnim filmom upravo da bi se zaštitio želudac. Zato je važno dati lek onako kako je originalno pakovan a ne koristiti opciju pola doze istog leka za odrasle.

Koji je najbolji položaj za davanje leka detetu?
Najbolje je da dete sedi ili stoji, lek se daje pri korenu jezika uz punu čašu vode. Uz neke lekove se dobija posebna kašica ili kapaljka. Ako lek dajte uz pomoć šprica, stavite ga na unutrašnjost obraza i polako dozirajte.
umrtviti recepotre jezika pa će se neprijatan ukus manje osećati.

Šta ako dete povrati lek?
Ako dete povrati lek u okviru 30-45 minuta od momenta davanja, lek treba ponovo dati. Ukoliko se povraćanje desi nakon pola sata od davanja leka, lek ne treba ponoviti.
Ako se povraćanje istog leka ponovi, najsigurnije je da se javite vašem pedijatru.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Užurbanost života, novi trendovi, a po nekima povratak na staro, sve više smo skloni da kako u našoj, nako i ishrani dece, konzumiramo i pravimo obroke koje brzo, lako i bilo gde, možemo pojesti.
Upravo zato finger food sve više dobija na svom značaju, i sve je više roditelja, dece, ali i kompanija koje se bave keteringom, koji sve više dominantno traže, plasiraju ali i konzumiraju, na ovaj način pripremljene obroke.

Šta je finger food?

Finger food u načelu, je sve ono što se može konzumirati lako, jednostavno i sa prstima. Kao što i ishrana sama po sebi može biti boljeg, lošijeg kvaliteta, tako i finger food može biti spektar različitih sastojaka, namirnica, od kojih za Vaše dete birajte najbolje. Finger food kao trend sve više dobija na svom značaju, ali moramo da razlikujemo nekoliko njegovih oblika. Od one hrane koja se brzo i lako može konzumirati na skupovima, proslavama, koja predstavlja kombinaciju stare konvencionalne, tako i moderne ishrane, koja u svojoj ponudi ima sve, od onoga što bismo smatrali zdravom i kvalitetnom ishranom, do manje kvalitetnih namirnica , pa čak i peciva i raznih slatkih varijanti, do finger food-a ili hrane prstićima koja je kao pojam primarno i nastala, upravo sa ciljem da se deci olakša proces započinjanja samostalnog hranjenja.

Finger food i Vaše dete

Finger food svoj najveći značaj ima upravo kod beba, koje pored toga što već u uzrastu od osam, devet meseci, pokazuju želju da se same hrane, na ovaj način razvijaju svoju finu motoriku i koordinaciju, ali i grade lični odnos sa hranom i određenim namirnicama. Upravo Vaše dete će Vam samo pokazati kada je spremno za ovaj korak. Nemojte ga sputavati, naprotiv, podržite ga i okuražite. Kada je u pitanju ishrana prstićima beba, pravi izbor su kvalitetne namirnice koje polako uvodite u ishranu vašeg deteta po već ustaljenom kalendaru.

Higijena ruku, kao imperativ dobrog zdravlja

Iako bi čiste i oprane ruke trebalo da se podrazumevaju, posebno u doba pandemije, moramo da podsetimo na važnost stalnog pranja ruku, posebno pre jela. Naučite Vaše dete od malih nogu ovoj navici, koja treba da ostane prisutna i nakon pandemije.

Idealna hrana za prstiće

Važno je da hrana bude isitnjena toliko da vaše dete može desnima da je savlada. Dajte mu na kartonskom ili plastičnom tanjiriću nekoliko komadića, dok ne vidite da Vam traži još. Nikada ne trpajte tanjir, jer ga masa hrane može u startu odbiti. Krenite od jednostavnih namirnica kao što su sveže voće, na primer banana, breskva, kajsija, šljiva, dobro kuvano povrće, šargarepa, krompir, brokoli, karfiol, kuvano jaje iseckano na komadiće, parče kifle, ili dobro kuvano meso ali isečeno na jako male komadiće. Izbegavajte tvrdu hranu, lepljivu, okrugle komadiće i onu koja se teško žvaće.

Od finger food-a do stola

Iako je ovaj vid hranjenja beba značajan, poželjan sa mnogobrojnim benefitima za Vaše dete, morate znati da on je samo etapa u razvoju Vašeg deteta. Kada dete uspostavi odnos sa hranom, nauči da samo se hrani, morate ga polako učiti rutinama obroka za stolom i uz pribor,upravo zbog navika koje će usvojiti za ceo život. I kada se igra sa prstićima, izuzetno je važno da sedi u hranilici, ne leži, ili polu sedi, kako bi proces varenja mogao da teče neometano. Pokušajte da mu glavni fokus bude na hrani, bez preterane dodatne zanimacije, kako bi moglo da nauči i oseti put hrane od pstića, pa nadalje.

Finger food kao užina

Iako mnoge kulture neguju finger food kao svoju kulturološku naviku, u modernom svetu finger food može biti zastupljen i ishrani vašeg deteta i u starijem uzrastu, kao užina, idealan izbor za izlete, putovanja, rođendane ili sportske aktivnosti. Iako u starijoj dobi spektar namirnica, tako i njihove kombinacije se šire, treba biti obazriv sa kvalitetom i sadržajem koji nudite detetu, jer upravo ova hrana može biti uzrok gojaznosti i brojnih metaboličkih dizbalansa, ukoliko nije adekvatno i sa ispravnim sastojcima pripremljena.
Finger food u starijoj dobi je dobra alternativa, ali ne treba da Vam postane navika za svaki dan. Vodite računa i o količini, iako naizgled malo hrane, često roditelji nemaju tačnu predstavu kolko je dete pojelo, nekada premalo, nekada previše.

Zanimljivi finger food recepti za stariju decu

Slana lubenica, ukoliko volite mešavinu ukusa slana lubenica je idealan recept. Iseckajte lubenicu na pravougaone parčiće , potom svako parče obmotajte pančetom, šunkom ili pršutom. Na vrh stavite pola isečene masline, sveže seckane paprike ili malo rukole, polijte sa nekoliko kapi balsamiko sirćeta.
Klasični brusketi, jednostavni a uvek voljeni brusketi u raznim opcijama. Zapecite baget u rerni, prelijte ga sa malo maslinovog ulja, po želji dodajte nekoliko granula belog luka. Iseckajte tvrd deo paradajza na kockice i dodajte malo oregana. Ovoj klasičnoj kombinaciji možete da pridodate šunku, pršutu, dimljenog lososa, avokado po ukusu.Umesto bageta kao osnovu možete koristiti tikvicu, avokado, pirinčane galete ili lanene pločice
Ražnjić sa suvim šljivama i maslinama, već dobro poznatoj kombinaciji suve šljive (bez kostiju) urolane u slaninu, dodajte masline i sir iz maslinovog ulja, koji ćete prethodno ostaviti u tegli da odstoji nekoliko dana. Možete dodati malo ljute papričice za minimalno pikantniji ukus.
Jabuka čips, iseckajte jabuku na tanke listiće. Dugo pecite na tihoj vatri, kako bi postala sto hrskavija. Dodajte malo cimeta, po ukusu možete dodati malo himalajske soli ili aleve paprike. Kada bude pečena, prelijte sa javorovim sirupom. Na isti način možete napraviti čips od batata, a dodatke, dodajte po ukusu.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Bilo bi da se dodoruju 'tamo dole' ili neprestano lažno kašlju, ne nervirajte se - to su normlane stvari.
Sve čudne stvari koje smo izdvojili, bebe najčešće rade u prvoj godini života. Ako malo razmislite, vaše dete se takođe igra rukavima i nogama, ali vam ne privlači pažnju dok ne dodirne svoje genijalije. Više uočavamo neke neobične radnje neko one svakodnevne. Ipak, u većini slučajeva tu nema razloga za brigu.

Bebe istražuju svoje telo

Kada dođe trenutak za menjanje pelena, primetićete da se vaša beba dodiruje po genitalijama. To u principu počinje da se dešava u petom bebinom mesecu i nije ništa začuđujuće. Većina roditelja odmah pomisli da se beba skriva od njih, da je stid. Nema razloga za brigu ističe dorektorka Instituta za razvoj dece u Arizoni Dajen Dejvis. Ako vam to smeta ili vas uznemiruje, odvratite joj pažnju: "Dajte detetu igračku kad je bez odeće, tako da ima nešto drugo na šta se fokusira. Možete to raditi često ili je prosto animirajte kako biste joj odvratili pažnju. Deca uče o svom telu, istražuju, to skoro sve bebe rade i ne bi trebalo da vas opterećuje", kaže Dejvis.

Učenje novih strategija

Bebe u toku razvoja formiraju razne strategije, jedna možda najvažnija jeste strategija protiv pada. Ne bi trebalo da vas začudi kada beba raširi obe ruke i izgleda kao da pokušava da leti. Dejvis smatra da beba tako održava ravnotežu i pokušava da se održi u stabilnom položaju. To im je pogotovo važno kada pokušavaju da prohodaju ili uče neke nove veštine.

Učenje novih veština

Otprilike u desetom mesecu starosti beba pokušava da uspostavi nove pokrete i nove aktivnosti. Dešava se da se uhvati za nameštaj i da se podigne na noge. Bebini pokušaji da hoda su napredak i trebalo bi da budete srećni zbog toga, ali povratak u sedeći položaj iziskuje napore, vežbu i koordinaciju. Dejvis ističe da možete da pomognete bebi da se vrati u položaj sedenja tako što ćete joj dati ruku, ali pokušavajte da izbegnete to kako bi što pre samostalno naučila. "Položaj sedenja je veština koja se uči", istakao je doktor Piter Viston i dodao da bebe imaju pelene pa i ako padnu na zadnjicu neće se povrediti jer imaju "podmetače". Najbolje bi bilo da bebu stavite na bezbednu površinu i da postavite jastuk, videćete za karatak vremenski period će vaša beba lepo sedeti, istakao je Viston.
Nekontrolisano drhtanje
U jednom trenu vaša beba mirno leži tamo, a već sledećeg ona drhti veoma uznemirujuće, kao odrasli ljudi kada ih pogodi neka situacija. Šta se dešava? To je poremećaj nervnog sistema. Zapravo, bebe u početku jednostavno nisu baš najbolje u regulisanju pokreta. To je samo deo procesa sazrevanja. Naravno, proverite nekada bebine ruke da biste videli da li joj je možda hladno. Svima je poznato da i odrastao čovek zadrhti ukoliko ga uhvati jeza, pa to ne treba da vas začudi ni kod novorođančadi. Oni čak mogu i više drhtati od nas odraslih.
Takođe, beba ne može da radi stvari koje rade odrasli, kao što su prekrivanje grudi rukama, uzimanje dukserice i slično. Ako niste sigurni da li je bebi hladno ili se samo stresla neartikulisano, obucite joj dodatnu odeću i vidite pomaže li, ne može škoditi. Ako vaše dete često drhti i ujedno i plače, to je znak da bi trebalo da se posaveujtete sa pedijatrom.

Kašalj kao navika

Obavljate svakodnevne stvari po kući i odjednom začujete da vaša beba kašlje, otrčite do nje i vidite da se ona smeška i teatralno ponovo kašljuca, čekajući vašu rekaciju. Kašalj u takvim situacijama je lažan! Ne bi trebalo da previše pažnje posvećujete tome, neretko oni to rade iz navike ili kako bi privukli vašu pažnju. Najbolje bi bilo da u tim situacijama izaberete jednu od dve opcije ili koristite "poker fejs" kako bi situacija prošla kao lažna uzbuna ili se nasmejte i okrenite situaciju na šalu kako biste oraspoložili svoju bebu.

Ima juniorski trenutak

Protekle nedelje ste bili oduševljeni jer je beba konačno zveckala zvečkom i puzala, a danas ste joj dali igračku sa kojom se inače igra i vaša beba je samo drži, ne igra se. Dešava se da bebe stvari zaboravljaju, iako vama naizgled jednostavne stvari za njih su vrlo složene. Bebe kao i deca u kasnijim uzrastima brzo uče, pa im neće trebati puno da savladaju te stvari. Može im se desiti situacija kada su dezorjentisani. Na primer, dete će se u bakinoj kući ponašati kao da ste ga prvi put tu doveli. Može se desiti da oni to nisu zaboravili, već im je potrebno da se ponovo prisete mesta i situacije koja se nije dogodila tako davno.

Izvor: www.yumama.com

Dete se vraća pelenama nakon što ste ga naučili da koristi nošu? Pogledajte o čemu se radi i da li treba da se zabrinete.
Privikavanje deteta na nošu je naporan posao i roditelji često osećaju olakšanje kada beba konačno napusti pelene. Ipak, neki mališani često umeju da nazaduju i vrate se na staro.
Zašto se deca ponovo samovoljno vrate pelenama? Doktor Skot Goldstejn otkriva da je često glavni razlog vraćanju pelenama taj što roditelji prerano pokušavaju dete da naviknu na korišćenje noše.

Otpor privikavanju na nošu

Postoje mnogi razlozi bebinog otpora odvikavanju od pelena i privikavanju na nošu. Ukoliko ste dete naučili da koristi nošu, a ono vam otvoreno iskazuje otpor, najbolje bi bilo da istražite uzrok. Možda bi jedan od uzroka bilo prevremeno odvikavanje od pelena, a u tom slučaju najbolje bi bilo da sa svojim pedijatrom popričate o tome kada je vašem detetu vreme za nošu. Često deca osećaju stres kada dođe do trenutka tranzicije, mnoga deca u tom periodu imaju razne promene, a one im izazivaju neku vrstu stresa. Za mališane je to isto kao i polazak u školu, dolazak bate ili seke.

Period privikavanja

Deci je potreban period privikavanja. Neke stvari moraju da se slegnu kako bi sve došlo na svoje mesto, pa i odluka o privikavanju na nošu. Ukoliko vaše dete ima zdravstvenih problema, oni takođe mogu imati veliki uticaj na bebu. Ako dete ima poteškoća sa pražnjenjem creva, obavezno povedite računa o njegovoj ishrani, da li pije potrebne količine vode, da li redovno jede i unosi zdrave namirnice. Jedan od najboljih načina za privikavanje jeste da redovno upozoravate dete na fiziološke potrebe i da insistirate da vas obavesti kada oseti potrebu.
Često se deca isključe u igri, ignorišu potrebu, a dešava se i da nekada nemaju vremena da dođu do kupatila kada se stvari pokrenu. Ponekad, deca se plaše noše i imaju stvaran strah od kupatila, plaše se da će upasti, plaše se zvukova vodokotlića, a često izmišljaju čudovišta iz toaleta. Međutim, imajte na umu da su nezgode česte tokom noći i da nisu nužno znak da dete odbija privikavanje na nošu. "Mnoštvu dece se godinama dešavaju nezgode noću, iako im se iste ne dešavaju i danju", kaže doktor Goldstejn i ističe da se kontrola tokom noći veoma razlikuje od dnevne kontrole.

Ponovni povratak na pelene

Otpor se dešava kada dete naučeno da ide na nošu počne da ima redovne nezgode, što može zahtevati povratak na pelene. Često ovakve situacije mogu biti stresne za roditelje. Znajte da je to sasvim normalno i obično se može otkloniti pronalaženjem uzroka. Pokušajte da identifikujete razloge za ignorisanje vašeg truda, jer će napori roditelja u toj misiji pomoći detetu da se vrati tamo gde je bilo.

Kako pomoći detetu da prevaziđe strah i otpor

Srećom, otpor dece je često kratkotrajan i roditelji mogu vratiti svoje dete na pravi put za nekoliko dana ili nedelja. "Uprkos frustraciji zbog povratka nezgoda i ponovnog korišćenja pelena, učinite sve kako biste ostali pribrani i ponovo obučili dete na nošu", kaže Vendi Svenson doktorka medicine i pedijatar u Dečjoj bolnici u Sijetlu. Važno je da sa svojim detetom razgovarate, ukažete mu na važnost korišćenja noše, možete mu na edukativan i zabavan način pomoći da strah i stres vezan za odvikavanje od pelena prevaziđe.
Nikada ne kažnjavajte svoje dete za nezgode
Ako se vašem detetu desi nezgoda, nemojte pokazivati razočaranje, jer dete može postati uznemirenije, što dovodi do dodatnih problema. Kada proverite da li je dete suvo, pljeskajte ga nežno i radujte se što nije napravilo nesreću.
Ukoliko se to ipak dogodi, nemojte ga osuđivati i recite: "Ups. Imali smo nezgodu. Idemo da sednemo na nošu."Ne zaboravite da budete optimistični i trudite se da ne vičete i ne grdite dete. " Nikada ih ne kažnjavajte ukoliko iz prve ne prihvate nošu i ukoliko vaši napori ne urode odmah plodom. Nemojte biti razočarani. Cilje je da se vaši mališani osećaju hrabro i ne plaše se da će biti kažnjeni ukoliko pogreše", objašnjava doktorka Lisa Asta sa Univerziteta u San Francisku.

Podsećajte često dete

Često se nesreće dešavaju jer se dete previše zabavlja igrajući se ili radeći neku aktivnost i ne želi da zastane kako bi otišlo u kupatilo. Da biste rešili ovu situaciju, objasnite da je normalno da ponekad dete zaboravi da koristiti nošu i ulijte mu samopouzdanje da je i dalje "velika devojčica" ili "veliki dečak". "Odnesite ih na nošu svakih nekoliko sati kada su kod kuće i zamolite vaspitače u obdaništu da se pobrinu da to isto urade" ističe doktorka Lisa i dodaje: "Podstaknite dete da bar pokuša da koristi nošu kad se ujutru probudi, pre obroka i pre spavanja."

Isprobajte sistem nagrađivanja

Dajte svom detetu nekoliko podsticaja da posluša vaše napore. Na primer, dajte svom mališanu sličice ili neko maleno iznenađenje kada god vas posluša i koristi nošu. Posle nekoliko uspešnih dana zaredom, možete im priuštiti veću poslasticu, poput odlaska u prodavnicu sladoleda, male igračke, dodatnih nekoliko minuta čitanja pred spavanje itd.
Imajte na umu da nagrade ne deluju na svako dete i u nekim slučajevima, mogu stvoriti strepnju kao i kazne. Zato su često najefikasnije nagrade vaše reči: "Ti si velika devojka" ili "Tako si samostalan". Ovakva ohrabrenja mogu biti najbolji podsticaj.

Izvor: www.yumama.com