Američka studija je pokazala da postoji veliki broj smrtnih slučajeva nastalih tokom spavanja u sedištu van automobila. Tokom vožnje, ipak, ovo sedište je najsigurnije za bebu.
Sedišta za automobil su najsigurnije mesto za bebu tokom vožnje. Ipak, priča je drugačija kada ih roditelji koriste umesto kolevke kada dođu kući. Kada beba umre u snu u auto-sedištu, skoro dve trećine slučajeva uključuje dremanje u istom, prema podacima jedne studije, dok je vrlo mali broj onih slučajeva dok je beba u automobilu.

Većina smrti se dešava u bebinom domu
U proseku 3700 mališana godišnje umre u snu zbog sindroma iznenadne smrti bebe, slučajnog gušenja ili drugih razloga. Istraživači su ispitivali 11779 smrtnih slučajeva mališana do godinu dana, koji su povezani sa spavanjem. Koristili su podatke iz perioda od 2004. do 2014. Ispostavilo se da je 348 beba (tri posto) umrlo spavajući u uređajima za sedenje. Od ovoga, 63 posto ih je bilo u auto-sedištima, 35 posto u ljuljaškama, a dva posto u kolicima. Samo jedna desetina smrti u sedištu se desila dok je ono korišćeno kada treba - tokom vožnje autom. Više od polovine se dogodilo u domu, dok roditelji nisu obraćali pažnju. U nekim slučajevima bebe su praktično ispale iz uređaja, ili pak celo sedište sa površine na kojoj se nalazi. Više puta smo videli bebu ostavljenu da spava u auto-sedištu satima i satima, dok roditelji ili negovatelji spavaju ili obavljaju nešto u kući.

Korišćenje sedišta za auto u kontekstu izvan putovanja može biti rizik

S obzirom na to da su sedišta u stvari sigurnosni uređaji, roditelji pretpostavljaju da su najsigurnije mesto za bebu i van putovanja. Često se desi da roditelji ne žele da bude bebu koja zaspi u automobilu tokom vožnje, pa je jednostavno ostave u sedištu. Kolvin, autor studije, govori da nije potpuno razjašnjeno zašto sedište nije najbolje mesto za spavanje van automobila. Kolevka i krevetac mogu biti sigurniji jer su ravni, nisu pod uglom poput sedišta, a uz to nemaju nikakve trake sa strane koje potencijalno mogu dovesti do davljenja ili gušenja. Naravno, roditelji apsolutno ne treba da se brinu ukoliko vide bebu da drema u auto-sedištu tokom vožnje, dodao je Kolvin.

"To je jedino i najsigurnije mesto u kom mališani treba da budu tokom putovanja", rekao je.
Autori studije predlažu nekoliko stvari kako bi vaša beba bila sigurna:

- Kada dete zaspi u auto-sedištu tokom vožnje treba i da ostane tu sve dok traje putovanje.

- Ukoliko nastavi da spava i nakon toga, premestite ga u kolevku ili krevetac.

- Kada putujete, uvek uz sebe imajte prenosivu kolevku.

- Decu nemojte ostavljati da spavaju u auto-sedištima bez nadzora.

Izvor: www.yumama.com

Beba starija od dvadeset i osam dana više nije novorođenče, već odojče. Ona polako počinje da reaguje na svet oko sebe - ne samo plačem, već i osmehom.
U stanju je da na kratko fiksira pogled na bliskom predmetu ili licu. Naravno, najpre upoznaje majčino lice i njemu se prvo osmehuje. Reaguje i na veći broj zvučnih draži, a sama počinje da guče. U položaju potrbuške se odiže na podlaktice, do ugla od 45 stepeni, a krajem drugog meseca i više. Ne razvijaju se sve bebe istim tempom. Onima koje su rođene pre termina, potrebno je više vremena da postignu određene psihomotorne funkcije, pa se kod njih obično računa takozvani korigovani uzrast, to jest uzrast u kome bi bile da su rođene na vreme. U principu, ne treba se preterano opterećivati, posebno ne porediti decu. Ali, ako je zaostatak značajniji u odnosu na većinu vršnjaka, naročito ako je beba imala ocenu na rođenju manju od osam, posavetujte se sa svojim pedijatrom.

* Koliko često beba treba da sisa?

Krajem drugog meseca, beba - naročito ona koja se hrani flašicom, počinje da povećava razmak između obroka i, neretko, izbaci jedan obrok. Dojena deca mogu i dalje da sisaju istim tempom kao u prvom mesecu, to nije ništa neobično. Ali, ako primetite da beba u određeno doba dana spava duže nego do tada, ili je budna, a ne traži da jede, pokušajte da taj novi momenat prilagodite sebi. Verovatno se beba najčvršće uspava posle kupanja, pa je najbolje da je kupate što kasnije uveče, kako bi noću što duže spavala. Nikako se ne preporučuje izbacivanje noćnog obroka u drugom mesecu po svaku cenu!

* Koliko beba treba da napreduje u telesnoj masi u drugom mesecu?

Ovo je pravi period za napredovanje. Podoj, ili drugi vid ishrane je već ustaljen, a odojče još ne troši puno energije na kretanje, pa se iz dana u dan goji, ponekad čak i prekomerno. Ukoliko samo sisa, to mu se ne može zameriti, a i nije loše da ima malu zalihu masnog tkiva. Ona će i te kako brzo da se istopi prilikom prve prehlade, ili kada beba postane aktivnija. Dobitak od 750-1000 grama se u drugom mesecu smatra optimalnim kod zdravog odojčeta. Ne uključujte samoinicijativno mlečnu formulu. Ukoliko beba ne napreduje kako treba, obratite se pedijatru pre nego što bilo šta preduzmete. On će ustanoviti da li je ponuda vašeg mleka adekvatna bebinim potrebama i preduzeće određene mere da se stvar popravi. Nemojte samoinicijativno da dodajete mlečnu formulu, jer i ona najbolja može da izazove alergijske reakcije u tako ranom uzrastu, a jedna od njih se manifestuje upravo slabim napredovanjem.

* Grčevi ili infantilne kolike

Najčešće se javljaju posle dvadesetog dana života. Manifestuju se plačem, koji je praćen grčenjem nožica i crvenilom lica. Kod nekih beba, grčevi počinju i ranije. Uzrok se pouzdano ne zna, mada je najčešće u pitanju progutani vazduh pri halapljivom sisanju. Ukoliko se simptomi jave u toku ili neposredno nakon podoja, gasovi nisu stigli dalje od želuca i izbacuju se podrigivanjem u uspravnom položaju (i više puta u toku podoja, ako je potrebno). Simptomi ispoljeni kasnije (sat i po do dva nakon podoja) ukazuju da je gas dospeo u creva, pa se izbacuje vetrovima. Beba će to da učini i spontano, ali joj se može pomoći ručnom masažom ili stavljanjem tople pelene na trbuh. Kako su grčevi jače izraženi u položaju na leđima, bebi će više prijati položaj potrbuške, naročito na majčinim grudima. Čajevi protiv grčeva se ne savetuju, jer beba treba da popije veću količinu da bi delovali, pri čemu će se nagutati novog vazduha, a i poremetiće podoj. Može da bude od koristi čaj za majke dojilje, na bazi komorača, koji preko mleka blagotvorno deluje na bebu. Postoje razni preparati u vidu kapi (Simetikon) i sirupa - koji nekoj deci koriste, a nekoj ne. Nekad ne pomaže ništa, a grčevi spontano prolaze nakon trećeg meseca života, bez ikakvih posledica.

* Bljuckanje i povraćanje

Mala beba bljucka ukoliko ne podrigne u toku i posle podoja. Međutim, bljuckanje može da se nastavi i u drugom mesecu života, pa čak i da se intenzivira. Sve dok dete lepo napreduje, nema mesta panici, već samo treba voditi računa da se ne zagrcne izbljucnutim sadržajem. Ukoliko je bljuckanje redovna pojava, treba staviti rolnu peškira pod bebin dušek kako bi se uzdiglo uzglavlje (jastuk nije dozvoljen do godinu dana, da se odojče ne bi ugušilo!).
Međutim, ponekad bljuckanje zna polako da preraste u povraćanje, koje na kraju biva često i u mlazu. Ovo je trenutak kada dete treba odneti na pregled lekaru, koji će utvrditi da li se radi o gastroezofagusnom refluksu (vraćanje hrane iz želuca u jednjak usled nerazvijenog mišića stezača na ulazu u želudac), ili je u pitanju takozvana hipertrofična stenoza pilorusa, to jest prejak mišić na izlasku iz želuca, koji ometa njegovo regularno pražnjenje, pa se hrana iz prepunjenog želuca vraća nazad i u mlazu izbacuje napolje. Ovo oboljenje dovodi do gubitka u telesnoj masi i poremećaja u kiselinskom i elektrolitnom sastavu krvi, pa zahteva hiruršku intervenciju - koja nije velika, a izlečenje je potpuno.

* Laktaciona žutica

Beba požuti nakon otpusta iz porodilišta, ili se žutica - koja se tamo javila, održava duže od dve nedelje. Ukoliko se kod bebe na prirodnoj ishrani isključe svi uzroci patološke žutice, može da se posumnja na takozvanu pregnandiolsku žuticu, koja se javlja kod neke dojene dece. Uzrok je jedna supstanca u majčinom mleku koja blokira proces razgradnje žutog pigmenta bilirubina. Ova žutica se obično javlja između četvrtog i sedmog dana života. Maksimum dostiže između petog i 15. dana, pri čemu koncentracija bilirubina u krvi retko prelazi 360 μmol/L (mikromola po litru). Žutica može da traje tri do deset nedelja, sa nižim vrednostima bilirubina. Deca izgledaju zdrava, a sve analize su, osim bilirubina, u granici normale i nema štetnih posledica. Inače, dokazuje se tako što se povlači nakon dvodnevnog prekida dojenja i ponovo javlja nakon njegovog uvođenja, ali se smatra da nema razloga za ovu probu, jer prekid dojenja može da ima određene neželjene posledice. Obično sva deca iste majke imaju ovaj mali problem.

*Nega bebe

- Nega kože

Od drugog meseca, zaštitnom bebi kremom se premazuje samo deo ispod pelena. U slučaju pojave bilo kakve kožne promene, treba se obratiti lekaru.

- Temenjača

U pitanju je oblik seboroičnog dermatitisa poglavine, a manifestuje se u vidu sedefastih ljuspica na kosmatom delu glave, zbog čega bebi treba prati kosu svakodnevno. Posle toga, neophodno je češljati gustim češljem ili četkom za bebe, kako bi se ove masne naslage odstranjivale. Kod zapuštenih slučajeva, formiraju se debele žute naslage, koje se skidaju mineralnim uljem, posle čega se bebi kosa opere šamponom i posuši. Temenjača ne znači da će dete u odraslom dobu imati perut.

- Polni organi

Ne pokušavajte da svučete kožicu sa glavića penisa kod muškog odojčeta - jer to, u normalnim uslovima, ovako rano nije moguće bez traume sa neželjenim posledicama. Najopasnija je parafimoza, kada svučena kožica ne može da se vrati. Tada nastaje prstenasti otok koji onemogućava mokrenje - što, ukoliko se hitno ne interveniše, ugrožava život!

*Šetnja i posete

U drugom mesecu, bebu treba da izvedete u šetnju, ako to još niste uradili. Posle navršenih šest nedelja, terminska beba ima potpuno razvijen centar za termoregulaciju i može da se na kratko iznese, čak i na temperaturu ispod nule - pod uslovom da je lep, stabilan dan, bez vetra, i da je beba adekvatno obučena. Za prevremeno rođenu bebu uzmite u obzir korigovani uzrast! U svakom slučaju, odojče u drugom mesecu života treba šetati u kolicima, a ne u kengur nosiljci, iako je u njoj toplije, jer bebin koštani sistem još nije spreman za opterećenje u uspravnom položaju. Ovo je pravi trenutak i za prve posete gostiju. Nije narod slučajno za babine odredio baš šest nedelja od rođenja. Do tog uzrasta, bebin imunitet je toliko slab da bi je veliki broj ljudi u zatvorenom prostoru sigurno ugrozio. Mada, još dugo neće imati otpornost dovoljnu da se sa lakoćom izbori sa opasnim infekcijama, pa prehlađenim ljudima ne treba dopuštati kontakt ni sa bebom starijom od šest nedelja.

*Preponska kila

Bebu koja intenzivno plače, a neće da jede - uvek skinite i pregledajte. Ponekad, naročito kod nedonoščadi, u preponi sa jedne ili sa obe strane može da se javi tvrdina veličine golubijeg jajeta, koja predstavlja malu kilu. Nju treba operisati kada se dijagnostikuje, jer sama neće da prođe, a može da se uklješti (tada je otok crven, tvrd i izrazito bolan na dodir, beba nema stolicu i počinje da povraća), što zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Bebi sa uklještenom kilom ne treba nuditi da sisa ili pije bilo kakvu tečnost, već je što pre odneti dečjem hirurgu. Kod dečaka, sličnu kliničku sliku daje uvrnut semenik, samo što je otok u predelu mošnica. Takođe mora hitno da se operiše, a prognoza je dobra.

Obavezni pregledi i vakcine

1. Ultrazvučni pregled kukova

Ovo je obavezan pregled, bezbolan i bezbedan (ne zrači) i treba ga prvi put uraditi do navršenih šest nedelja života, a u rizičnim slučajevima još u porodilištu.

Prvi pregled kukova
Prvi pregled kukova kod bebe
Kod normalnog nalaza, pregled treba ponoviti bar još jednom u prvih šest meseci života, o čemu će odlučiti lekar koji obavlja prvi pregled.

2. Neurofizijatar

Za bebe koje su imale neurološke probleme nakon rođenja, u uzrastu od šest nedelja se preporučuje konsultacija neurofizijatra radi procene psihomotornog razvoja i eventualne potrebe za fizikalnom terapijom.

3. Vakcinacija

U prvim danima nakon rođenja, zdrava beba je primila BCG vakcinu (protiv tuberkuloze) i vakcinu protiv hepatitisa B. Sa navršenih mesec dana, dobija drugu dozu vakcine protiv hepatitisa B, a ostale će primiti kada navrši puna dva meseca. Inače, BCG vakcina bi trebalo da krajem drugog meseca pokaže reakciju u vidu crvenila i otoka na levom ramenu. Ukoliko otok procuri, nemojte da se uplašite. Radi se o samo malo jačoj, ali normalnoj reakciji. Zalepite preko toga hanzaplast, menjajte ga jednom dnevno i ne kvasite samo to rame dok se ne formira krasta, koja može da se održava i po nekoliko nedelja. Za to vreme je kvašenje dozvoljeno. Kada krasta otpadne, ostaće dobar ožiljak, koji znači i dobru zaštitu.

Kad treba ponoviti vakcinaciju

Najčešća komplikacija BCG vakcine je besežitis, koji se manifestuje otokom limfnih žlezda u levoj pazušnoj jami, ponekad i povišenom temperaturom i neraspoloženjem deteta. Otok pazušnih limfnih žlezda zna da potraje mesecima. Intervencija je potrebna samo ako dođe do sekundarne infekcije, praćene znacima gnojne upale.
Ako se adekvatno leči, nema štetnih posledica. Ukoliko ni posle dva meseca BCG vakcina ne ostavi nikakav ožiljak, vakcinaciju bi trebalo ponoviti do navršenog šestog meseca života, bez prethodnog testiranja.

Izvor: yumama.com

Zašto beba od tri meseca ima povremeno crvenilo u prevoju vrata?

Beba samo sisa, i odlično napreduje . Na mestima gde se koža “previja” može doći do iritacije i pratećeg crvenila. Uprošćeno, radi se o “trenju” kože o kožu pa nastaje crvenilo. To se naročito dešava kod naprednih beba (kao što je Vaša) koja imaju mali “višak” potkožnog masnog tkiva na vratu, pa se koža tu lako previja. Sa druge strane beba može imati jedan kožni poremećaj (seboroični dermatitis) koji nije redak u ovom uzrastu. Tada se obično primete i ljuspice na crvenilu, a koža je nekako “zadebljala” i tvrda, a temenjača je skoro redovni pratilac. Kada se ovo crvenilo u pregibima primeti,  treba redovno i pažljivo oprati i osušiti bebinu kožu (naročito u prevojima), izbegavati masne kreme koje “guše kožu”, a treba koristiti samo blage “hranljive” kreme za negu bebne kože bez ikakvih dodataka. Ako se posle par dana situacija ne popravi, treba se obratiti pedijatru.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Mama, rodi mi brata ili sestru! - rečenica je koju je bar jednom izgovorilo svako dete.

Mama, rodi mi brata ili sestru! - rečenica je koju je bar jednom izgovorilo svako dete. A, onda, kada se to i dogodi, pa u porodicu stigne nova beba, život dojučerašnjeg jedinca se neretko izvrće naglavačke. Želeo je da ima seku ili batu, ali nije računao da će od tog trenutka sa njima morati da deli i roditeljsku pažnju. Prvi simptomi ljubomore uglavnom se rađaju čim se beba rodi, tako da na njih, kaže psiholog Sanja Tomić, mama i tata treba da računaju.

- To je za starije dete u neku ruku velika prekretnica - navodi sagovornica "Života plus". - Ono je do tog trenutka bilo centar sveta, a onda se pojavljuje neko ko mu "krade" roditelje. Majka je po ceo dan posvećena "toj" bebi, a ni otac nije ništa bolji, jer stalno pomaže mami, umesto da se igra sa njim. Prvorođeno dete počinje da se oseća zapostavljeno, pogotovo ako ga, što se često dešava, "pošalju" kod babe i dede. Taj čin često shvata kao izdaju.

Beba sve menja

Dečja ljubomora se, međutim, ne manifestuje samo kada na svet dođe beba, nego i u kasnijem dobu. I nisu samo mlađa deca "žrtve" zavisti starije braće i sestara. Ljubomora je moguća i u suprotnom smeru.

Stručnjaci kažu da rođenje novog člana menja čitavu klimu u domu, što ne može da se ne odrazi na prvorođeno dete:

- Ljubomora može da bude otvorena ili prikrivena. U prvom slučaju, starije dete priznaje i pokazuje da mu beba smeta, dok se u drugom povlači u sebe, počinje da gricka nokte, čupa kosu, uništava igračke, mokri u krevet, ponaša se agresivno. Ponekad su nagle alergije ili osip na koži posledica ovakve ljubomore - objašnjava Tomićeva.

Sagovornica savetuje roditeljima da pokušaju da razumeju svog mališana, jer mu se život trese iz temelja. Dobro bi bilo, kaže, da pronađu vreme samo za njega, da ga maze, razgovaraju sa njim, naglas izgovaraju ljubav i objasne mu da mu beba nije "pretnja".

- Nemojte samo na silu da pokušavate da ga zainteresujete za sestru ili brata, jer će ga to još više udaljiti od vas. Umesto toga, suptilno mu predložite da vam, s vremena na vreme, pomaže oko bebe. To će ga učiniti važnim i od pomoći, što bi moglo da ublaži osećaj rivalstva - savetuje psiholog.

Manja kada je starosna razlika veća

Prvorođeno dete sestru ili brata može da doživljava kao konkurenciju i kada prođe "bebeći" period:

- Mališani imaju potrebu da budu najbolji u očima roditelja, a prvi konkurent im je - brat ili sestra. Nije važno da li je mlađi ili stariji, nego koliko im "smeta". To stalno međusobno poređenje može da bude "zalivano" roditeljskim nemarom, koji zapravo otvoreno porede svoju decu i od njih prave neprijatelje. "Nikada nećeš biti kao tvoja sestra", "Zašto ona dobija petice, a ti četvorke?", "On je sposobniji" - neke su od čestih, opasnih šablon rečenica - kaže Tomićeva.

Ljubomoru upravo pospešuju mama i tata kada u dečjim svađama zauzimaju stranu, uporno brane jedno dete, čineći ga žrtvom, a drugog nasilnikom. Dešava se i da je mlađe ljubomorno na starije zato što mu roditelji stalno govore da je malo i da ništa ne zna. U porodici sa više dece, borba je još intenzivnija, jer je više "konkurenata". Na početku se manifestuje kroz otimanje igračaka, a onda kreću žustre svađe, spletke, pa i tuče.

Ovo je obeležje gotovo svakog detinjstva, ukoliko je razlika manja od pet godina.

- Što je ona veća, manji je rivalitet među decom, jer, recimo, učeniku šestog razreda sigurno ne smeta sestra koja još nije krenula u školu. On već ima svoj život, obaveze, društvo, interesovanje i potrebu za slobodom, a ona je još mala da bi mu bilo šta remetila - objašnjava psiholog.

PUSTITE IH DA SE "UDRUŽE" PROTIV VAS

Da bi se stišala ljubomora među mališanima, potrebno je pravilno roditeljsko vaspitanje.

- Pravite od svoje dece prijatelje, a ne neprijatelje. Nikako ne tražite od njih da jedno cinkari drugo. Uvek je bolje da, ako je već potrebno, oni budu na jednoj strani, a vi na drugoj, jer to neguje njihovu solidarnost i briše rivalstvo - objašnjava psiholog Sanja Tomić.

Izvor: novosti.rs

Šta biste uradili da vam se dete guši? Polovina nas ne bi znala kako da se ponaša u takvoj situaciji. „Izuzetno je značajno kako ćete reagovati u prvih nekoliko minuta nakon što se vašem detetu desi neka nezgoda. Time mu možete spasti život“, kaže Džo Maligan iz britanskog Crvenog krsta.

Nekoliko jednostavnih postupaka za pružanje prve pomoći detetu lako je naučiti. Evo šta dr Maligan savetuje:

Kad se dete otruje

Šta treba da uradite: Pokušajte da otkrijete šta je dete progutalo, koliko i kada. Odmah pozovite Hitnu pomoć i sa sobom u bolnicu ponesite bočicu iz koje je dete pilo. Ako je dete povraćalo, ponesite sa sobom i malo sadržaja koji je mališan povratio.

Šta ne smete da radite: Nemojte da izazivate povraćanje kod deteta jer ono što mu šteti dok ga guta, šteti mu i dok povraća. Nemojte mu davati da pije jer se neke supstance brže apsorbuju ako se rastvore.

Kad se dete opeče ili ošuri

Šta treba da uradite: Držite opečeno mesto pod mlazom hladne vode 10 minuta – toliko je vremena potrebno da se koža oslobodi efekta kuvanja. Pokrijte opečeno mesto sterilnom gazom.

Šta ne smete da radite: Nipošto nemojte bušiti plikove, niti na silu skidati odeću s opečenog mesta. Ne mažite opečeno mesto puterom, uljem ili bilo kakvim losionom.

Gušenje deteta

Šta treba da uradite: Savijte detetu glavu ka kolenima, a zatim ga snažno udarite između lopatica četiri do pet puta i terajte ga da kašlje. Stanite iza deteta, stavite mu svoju pesnicu na dno grudne kosti, a drugu ruku preko pesnice i čvrstim trzajima pritisnite pet puta. Isti postupak ponovite sa stomakom. Stavite pesnicu na sredinu detetovog stomaka, odmah ispod rebara i čvrsto pritisnite naviše pet puta (ovaj postupak ne važi za bebe do godinu dana). Posle tri neuspešna pokušaja, pozovite Hitnu pomoć.

Šta ne smete da radite: Ne kopajte detetu po ustima. Stavite mu prst u usta samo ako možete da izvadite ono što mu se zaglavilo u grlo. Ne drmusajte dete i ne okrećite ga naglavačke.

Često ćete na obiteljskim proslavama vidjeti djecu kako se ganjaju oko stolova, a jedna mudra glavica se smjestio među odraslima i u tišini sluša njihove razgovore. Neki mališani jednostavno više vrijeme vole provoditi sa odraslima, a ne sa svojim vršnjacima. Zašto se to događa i je li to nešto što bi nas trebalo zabrinuti?

Prema psihologinji Karen Majors, ne postoji jedan univerzalan razlog zbog kojeg neka djeca odlučuju svoje vrijeme provoditi s odraslima. “Možda djeca nisu često imala prilike kombinirati društvo odraslih i svojih vršnjaka. Prvorođena djeca često su navikla na društvo odraslih i njihove razgovore, pa to nastavljaju tražiti u prilikama kada mogu biti s drugom djecom. Druga djeca su možda samo sramežljiva i premalo samopouzdana u socijalnim kontaktima, pa im je lakše biti u pozitivnoj interakciji s odraslima”.

Odrasli ponekad djeci, isto tako, nude društvo u kojem se osjećaju cijenjeni. Kada dijete odraslima priča o traktorima ili dinosaursima, odrasli slušaju i odobravaju, pa čak i hvale. Vršnjaci bi ga prekinuli za minutu.

Inteligencija i društvo odraslih osoba

Ponekad potrebu za druženje s odraslima povezujemo s darovitošću i visokom inteligencijom kod djece. Djeca prilaze osobama s kojima mogu uspostaviti neki oblik povezanosti, pa darovita djeca ponekad biraju odrasle za druženje jer s njima mogu lakše i bolje komunicirati. Kad su darovita djeca malena, imaju ponekad teškoća s povezivanjem s djecom jer su njihovi interesi drugačiji, njihovo jezično izražavanje je naprednije i često se dosađuju u društvu vršnjaka. Stoga se lakše povezuju s odraslima, jer im se odrasli obraćaju na nekoj drugoj, odnosno njihovoj razini.

Ipak, neki psiholozi imaju drugačije stajalište po ovom pitanju. Naime, djeca prosječne inteligencije koju se puno mazi i daje im se puno pozitivne pažnje u obitelji, mogu podjednako intenzivno tražiti društvo i drugih odraslih, jer se to pokazalo kao dobro iskustvo.

Razlog za brigu?

Neki psiholozi, poput gore spomenute Karen Majors, smatraju da ima razloga za brigu. “Prijateljstva među djecom su od vitalne važnosti za izgradnju identiteta, osobnosti i osjećaja samopouzdanja. Djeca ne moraju nužno biti popularna i imati gomilu prijatelja, ali trebaju nekoliko posebnih prijatelja”, smatra dr. Majors. Veliki dio samopouzdanja kod djece gradi se tijekom pregovaranja i druženja s vršnjacima. Osim toga, igranje s drugom djecom uči ih vještinama kao što su suradnja, timski rad, poštivanje drugih i njihovih potreba, a koje će im pomoći da postanu sretne odrasle osobe.

Što poduzeti?

Ukoliko ste i vi roditelji koji kod kuće imaju mališana fiksiranog na društvo odraslih, prije svega razmislite o sebi, kaže Karen Majors. Pitajte se potičete li svoje dijete da sklapa prijateljstva ili ga nagrađujete zbog toga što vam iskazuje veliku naklonost i poklanja puno pažnje i vremena.

“Neki roditelji i nehotice potiču kod djeteta određeno ponašanje. Možda osjećaju da će ‘izgubiti’ svoje dijete ako se ono bude puno družilo s prijateljima; ili jednostavno žele zaštiti dijete od potencijalno bolnih iskustava učenja kako se snositi s vršnjacima”, kaže dr. Majors.

Kao i mnoge druge, fiksacija na odrasle je razvojna faza i nešto što će djeca svakako nastojati prerasti i prevladati u trenutku kada krenu u školu. Ukoliko pak dijete usporedno nastavi s navikom druženja s odraslima, treba vidjeti i pozitivnu stranu svega. Ukoliko vas djeca vole i vole s odraslima iz obitelji provoditi vrijeme, onda znajte da dobro obavljate svoj posao kao roditelji. Mnogi odrasli uopće ne slušaju djecu, a oni klinci koji vole vaše društvo očito se osjećaju voljenima i cijenjenima s vaše strane.

Verujem da ste čuli za izreku: “Kakvi roditelji-takva i deca” . Značenje ove mudrosti mi se moglo proširiti, pa bi glasila ovako :“Kakav je odnos među roditeljima, takva su i deca”.

Porodica je najznačajniji sistem kome pripadamo. Tokom rasta i razvoja kako porodice, tako i dece, svaki subsistem u okviru ovog najvažnijeg sistema utiče jedan na drugi. Funkcionalnost jednog je u velikoj meri uslovljen funkcionalnošću svakog drugog subsistema.

Imajući u vidu to da deca nasleđuju od svojih roditelja neke osobine ličnosti, kao i to da kroz posmatranje modela usvajaju određena ponašanja kao poželjna, možemo pretpostaviti da će i klima koja vlada među roditeljima, u njihovom roditeljskom i partnerskom (bračnom) subsistemu uticati na to kako će se njihova deca ponašati i razvijati.

Šta mislite da li deca utiču na roditelje? Da li i vi sami primetite da iste metode nisu delotvorne u istoj meri na svako vaše dete?

Veoma je bitno znati da i dete sa svojom individualnošću, sklopom ličnosti koji je karakterističan samo za njega, utiče na to kako će ga roditelji vaspitavati. Pametan i posvećen roditelj itekako može da oseti na koju vaspitnu meru će njegovo dete najbolje reagovati. Neko dete će bolje reagovati na kaznu, a drugo će biti produktivnije ukoliko ga češće pohvalite, bez obzira što su ih “napravili” isti roditelji. Budite pametan roditelj, jer je, verujem da se slažete sa mnom, zdrava sredina, mir u kući i zdrav psihološki razvoj deteta za svakog roditelja najbitniji.

Roditeljski savez i njegova funkcionalnost je veoma bitna karika u sistemu zvanom porodica.Ukoliko on ne funkcioniše dobro, vaspitanje dece može krenuti u pravcu kojim nismo želeli da krene.

Da li ste čuli za izraze “loš policajac” i “dobar policajac”? Da li ste se prepoznali u nekoj od ovih uloga kada je reč o vaspitanju? Često možemo čuti roditelje koji kažu: “Ja sam preuzeo ulogu strogog roditelja, dok je moja žena popustljivija i brižnija prema deci”. Da li u ovom primeru prepoznajete ko je “loš policajac”, a ko “dobar policajac”?

Deca su vrlo pametni i manipulativni mali ljudi i vrlo dobro mogu da prepoznaju, još dok su u pelenama, u kojoj meri mogu da manipulišu roditeljima. Kada mama i tata imaju različite uloge, deca znaju kome za šta trebaju da se obrate. Nešto što je u ovakvoj podeli uloga pogrešno jeste etiketiranje roditelja kao dobrog ili lošeg po dete. Ukoliko samo jedan roditelj postavlja zahteve detetu, a drugi je potpuno lišen toga, odnos i povezanost u relaciji roditelj-dete bi mogla da se naruši.Zamislite adolescenta koji ima jednog strogog i jednog popustljivog roditelja. Sa kim će imati otvoreniji i bliskiji odnos?

Ukoliko mama i tata nisu složni u načinu vaspitanja, deca ovu neslogu koriste da bi došli do onoga što žele. Samim tim roditelji ne uče dete šta je dobro, a šta loše, šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno ponašanje, već ih zbunjuju i čine nesigurnim. Ukoliko jedan roditelj neko ponašanje kod deteta ohrabri, a drugi zabranjuje, dete neće biti sigurno u sebe i svoje reakcije, niti u svoje roditelje i njihove reakcije.

Svako od nas potiče iz različitih porodica, različito smo vaspitani i različita uverenja nosimo sa sobom. To u velikoj meri utiče i na način vaspitanja koji smatramo najadekvatnijim za svoju decu. Roditeljski savez, kao i svi savezi, da bi bio uspešan, moraju da ga čine složni članovi, sa istom misijom i usklađenim koracima i strategijama.

Evo nekoliko saveta:

Nikada ne pokazujte pred detetom različite vaspitne stavove. O najboljem stavu se dogovorite kada dete nije prisutno.
Budite dosledni i ne popuštajte pred detetovim hirovima.
Zajedno donosite odluke o tome šta je najbolje za vaše dete.
Podržite jedno drugo u prisutvu deteta. Na taj način delujete odlučno i dajete dobar primer detetu kako mama i tata treba da se ponašaju. Koristiće mu kada odraste.
Bavite se podjednako svojim detetom. Podelite zaduženja da bi vam bilo lakše.
Budite otvoreni u komunikaciji sa svojim detetom. Dajte detetu dozvolu da može oboma da vam se poveri.
Ne zapostavljajte svoj bračni odnos. Zadovoljstvo bračnim odnosom u velikoj meri utiče na uspešnost i u drugim porodičnim relacijama.
Trudite se da uskladite, na nivou saveza, zahteve, pohvale i kritike upućene ka detetovom ponašanju.
Verujem da svako od vas želi samo najbolje za svoje dete, pa tako, uz jasnu i dobru komunikaciju i skladan bračni odnos, sigurna sam da svaki roditeljski savez može funkcionisati dobro i u korist deteta.

Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik

Odrastanje dece je podjednako teško i za decu i za roditelje. Odvajanje dece od roditelja na nekoliko dana je potrebna faza u procesu odrastanja dece jer podstiče samostalnost, a posebno socijalno sazrevanje deteta.

Deca odvajanjem od roditelja kroz rekreativnu nastavu u vrtiću i nižim razredima osnovne škole stiču iskusto o životu u kolektivu, razvijaju fleksibilnost u međusobnom odnosima, stvaraju pozitivan stav prema boravku u prirodi, obogaćuju iskustva i znanja, usvajaju dugačiji režim ishrane, bave se sportskim takmičenjima i društvenim igrama i razvijaju takmičarski duh.

Neophodna je psihološka priprema dece i roditelja za odvajanje od nekoliko dana. Imajte na umu da su deca spremnija za usvajanje novog nego vi, vole aktivnosti u prirodi, druženje sa autoritetima a da to nisu roditelji, kao i druženje.

Poželjno je da pre odlaska na rekreativnu nastavu dete ima iskustvo odvajanja kroz boravak i noćenje kod baka i deka, prijatelja, rodbine i drugara.
Trebalo bi kod kuće proučiti, kad je cela porodica na okupu, turistički materijal – mape, karte, mogućnosti rekreacije, izlete, običaje i samo mesto gde mališan odlazi, uključujući i sam smeštaj. Poželjno je da deca u kolektivu unapred naprave raspored sedenja u autobusu, kao i raspored po sobama u odnosu na preferencije dece i sociometrijske procene.

Nemojte zapitkivati dete da li želi da ide ili ne, jer odgovor verovatno ne zna ni samo, a vi ćete u svaku izrečenu opciju sumnjati.
Deca veruju roditeljima, imitiraju njihove reakcije i ukoliko u njima osete strah ili zebnju, od uživanja nema ništa
Preduga opraštanja, rituali, grljenja itd. uznemiravaju dete.

Precizirajte datum povratka, naglasite detetu da će svi ukućani biti dobro i da se ništa neće promeniti dok ono nije tu i da će ga sačekati sa nekim iznenađenjem (omiljenom poslasticom, igračkom, …)

Pre odlaska razgovarati sa detetom o higijeni, disciplini, ponašanju. Nije poželjno nošenje skupe tehnike niti garderobe. Poželjno je da deca učestvuju u pakovanju svojih stvari, kako bi bila odgovorna prema njima. Bitno je i da spakuju spisak ponetih stvari, kako bi umela da ih vrate. Bilo bi lepo kada bi se mame i bake angažovale da izvezu inicijale mališana na vešu, ili da ga na neki drugi način ukrase kako ne bi došlo do zamene.

Bitno je da se komunikacija odvija preko odrasle osobe – vaspitača ili učiteljice, a ne preko dece, jer učestali pozivi roditelja mogu uznemiriti decu i produbiti separacinu krizu. Nepoželjan je boravak roditelja u blizini mesta gde su deca stacionirana.

Vaša stahovanja postaju i detetova. Zato budite oprezni da dete ne bi zarazili sopstvenom strepnjom zbog odvajanja.

Krize dece tokom boravka su normalne, prolazne i ne ostavljaju posledice na dalji razvoj. Imajte na umu da je plač dece u kolektivu često zarazan – ukoliko jedno dete plače, navodno zbog mame i tate, to će činiti i ostali. Nemojte se previše brinuti oko tzv.kolektivnog plača, jer je to stanje prolazno, indukovano i brzo se zaboravlja.

Važno je da se zapitate da li vaši problemi sa odvajanjem utiču na dete. Deci je teže da vas ostave, ukoliko osete da vi ne želite da se odvojite od njih.
Pohvalite dete i istaknite da ste ponosni što je bilo samostalno.

Marijana Petrović, spec.med.psihologije

Koliko god voleli naše male anđele, moramo biti iskreni da oni umeju ponekad da se pretvore u prave đavolčiće i to, obično, baš kada ne treba. Kako da to sprečimo?

Neki roditelji jednostavno nemaju autoritet nad svojom decom koja to i te kako znaju da iskoriste. Ono što je zajedničko svoj deci koja imaju napade besa jeste uzrast, odnosno deca su sklona javno da histerišu između druge i četvrte godine života. Na taj način oni samo ispoljavaju svoju volju i želje.

Ana Neto, doktorka pedijatrije i koordinatorka Dečijeg centra pri bolnici “Cuf Descobertas” iz Lisabona, otkriva kako da obuzdamo dete koje se na javnom mestu “bacaka”, plače i vrišti.

1. Razgovarajte sa detetom

“Pokušajte da mu na lep način kroz primer objasnite zašto to ne sme to da radi. Ako je dete već imalo napad besa na javnom mestu, najbolje je da ga unapred pripremite i objasnite mu zašto to ne sme da radi, kao i da to nije lepo”, kaže dr Ana Neto.

2. Pokažite mu ko je glavni

“Jasno i glasno definišite pravila, kao i šta će mu se desiti ako ih ne poštuje”, savetuje pedijatrica.

3. Ne popuštajte

“Jako je bitno da ne popuštate detetu, kao i da ne odstupate od utvrđenih pravila.”

Pročitajte i Sprečite napade plača tokom naporne dvojke

4. Ignorišite napad besa

“Ukoliko dete vidi da ste se potresli zbog toga što je ono počelo da se bacaka po podu, samo će još više početi to da radi. Jednostavno ga ignorišite i time mu nećete dati povoda da nastavi, jer dete ovakvim ponašanjem želi da privuče vašu pažnju”, objašnjava dr Ana.

5. Pohvalite dete ako se lepo ponašalo

“Ukoliko pri izlasku niste imali problema sa detetom, onda ga obavezno pohvalite za dobro vladanje”, poručuje doktorka.

Mnogi roditelji imaju problema s mališanima koji jednostavno ne slušaju. A vi trebate njihovu pažnju i poslušnost kako se vaš dom ne bi pretvorio u zonu katastrofe…

Ipak, retko koji roditelj želi biti dosadan i stalno ponavljati jedno te isto ili primenjivati vojničke metode, pa mnogi pristupaju prijateljski i nastoje da privole na saradnju pristojnom molbom. To se čini kao razuman pristup, posebno zato jer istu metodu primenjujemo i u komunikaciji s odraslima. Biti pristojan u današnjem društvu znači postavljati indirektne zahteve, kao što je na primer “možete li mi dodati so?”.

Ukoliko ovo pitanje shvatimo doslovno, kao što to deca obično čine, ovakvim pitanjem ne postavljamo zahtev nego zapravo pitamo osobu može li ona ili ne dodati so. Isto tako, kada pitamo dete “možeš li podići igračku s poda?” dete to shvata kao ponudu mogućnosti da kaže “ne” ili “da”, a mi to shvatamo kao direktnu naredbu, ali uobličenu na pristojan način. Ako dete kaže “ne”, roditelj se naljuti, a potom i dete koje ostaje zbunjeno.

Izbegnite nadmetanje u snazi

Ono što možemo dati detetu je izbor kako i kada će nešto napraviti, ali ne i izbor hoće li ili neće nešto napraviti. Mališani stalno traže načina da zadobiju više kontrole, pa je za očekivati da ukoliko mu se pruži prilika da o nečemu odlučuje, da će odlučiti u svoju korist. Time se upuštate u tzv. nadmetanje u snazi volje.

Pripazite na ton glasa

Istraživanja su pokazala da deca puno lakše sarađuju ukoliko je ton glasa roditelja ugodan. Isto tako, poželjno je koristiti magične reči “molim te”.

Kada dajete detetu savete šta želite da učini, važno je da vrlo jasno to i rečima kažete, kako bi dete u svojim mislima vizualiziralo određeno ponašanje. Puno je efektivnije reći “molim te Luka idi u svoju sobicu i pospremi bojice sa stola u onu plavu kutijicu”, nego “nisam li ti rekla da odmah pospremiš bojice?”, jer time postavljate retoričko pitanje koje neće proizvesti nikakav efekt. I ne zaboravite da se zahvalite detetu ukoliko je poslušno, jer će se tako osećati cenjeno i sledeći put lakše prionuti zadatku koji ste ga zamolili da učini

Dajte im izbora

Najbolje je detetu ponuditi dva izbora od kojih vam oba odgovaraju. Dete treba pitati “želiš li da obučeš jaknu ili onaj zeleni džemper u vrtić?”. Time ste dobili win-win situaciju, a detetu dali osećaj da ima pravo na odluku i kontrolu. Ako mu postavite pitanje “šta želiš danas da obučeš za vrtić?”, odluka će biti preteška, dugotrajna, a moguća su i nećkanja i nezadovljstvo.

Parafrazirajte pitanje

Ukoliko se držite činjenica kada formulišete zahtev, nećete pogrešiti. Umesto da kažete “tvoja soba je u neredu, hoćeš li odvojiti pet minuta vremena kako bi pokupio odeću s poda?”

Radije recite “ako tvoja odeća nije u korpi, neće se ni oprati, pa odvoj pet minuta i ubaci je u korpu za veš u kupatilu”.

KUĆNE OBAVEZE:
Umesto da kažete “hoćeš li nahraniti ribicu?” radije recite “ribica je tako gladna, vreme je da je nahraniš”.

IGRA I TV:
Umesto da kažete “hoćemo li sada ugasiti TV i raditi nešto drugo za promenu”, recite detetu “završio se crtani, pa sada idemo napolje u parkić”.

OBLAČENJE:
Umesto da kažete “hoćeš li obući patike jer kasnimo”, kažite “patike trebaju da budu na nogama, jer krećemo”.

OBROCI I IZBOR JELA:
Umesto “želiš li grašak za večeru?” recite “danas imamo grašak s pirinčem za večeru”.

UČENJE NA NOŠU:
Umesto “mislim da je vreme da počneš da piškiš u nošu, jesi li spreman?”, kažite mališanu “idemo da sednemo na nošu, želiš li Winnie the Pooh ili Nodi slikovnicu?”.

SPAVANJE:
Umesto “izgledaš umorno, jesi spreman za krevet?” kažite detetu “Vreme je za spavanje”.

ODVAJANJE:
Umesto “je li u redu da mama sada ode?” recite mu “mama sada ide i sada ćeš se super zabavljati sa bakom”.