Roditeljstvo

Šta svaki roditelj treba da zna o razvoju deteta?

Brzina razvoja deteta nije pokazatelj njegove inteligencije, a što više vremena beba provede u igri i u društvu brižnih roditelja to je njen psihički i fizički razvoj brži.

Razvoj deteta najlakše je meriti visinom i težinom, ali i posmatranjem načina na koje se ono ponaša i komunicira s drugima. Tačke kognitivnog razvoja uz pažljiv nadzor, procenu i ranu intervenciju uz pomoć pedijatra mogu pomoći detetu da ostvari svoj puni razvojni potencijal, kaže pedijatrica dr Kori Vaserman.

Standardni način za procenu razvoja deteta je korišćenje prekretnica ili skokova u razvoju tj. stvari koje većina dece može učiniti u određenom dobu. Recimo, razvoj govora, izgovaranje prvih slogova i reči, prevrtanje, puzanje, hodanje i druge, fine motorne veštine poput hvatanja, kao i društveno-emotivne veštine poput osmeha i imitacije izraza lica, pomažu u određivanju stepena razvoja deteta, piše “Fox News”.

Šta je skok u razvoju?

To su dani u kojima dete iznenadno razvojno i motorički napreduje, a kao posledica se javlja uznemirenost, promena u navikama spavanja i hranjenja kao i povećanje apetita. Skokovi u razvoju obično traju nekoliko dana, pa se nakon toga rutina ponovo ustaljuje.

Roditelji ne moraju da se brinu ako se dete ne razvija dovoljno brzo

Kašnjenje u razvoju opisuje se kao nedostatak veština opšte zadatih za određenu starost deteta, ali važno je znati da ona ipak nisu merodavna i jednaka za svu dece, naglašava Kori. Posebno je važno prilagoditi standarde ako je dete rođeno prevremeno ili pati od tegoba koje mogu usporiti razvoj, a individualne razlike u razvoju obično nestaju do četvrte godine života.

Studije pokazuju da nema dokaza da su deca koje se ranije razviju inteligentnija ili kasnije uspešnija u životu, pa poneki zastoj u razvoju ne treba da opterećuje roditelje.

Igre, rad i pesma mogu podstaći razvoj

Pravilne vežbe koje će podstaći motoriku, kao i rad s detetom koji obuhvata imitiranje i što više pričanja detetu mogu ubrzati njegov razvoj. Igra, pesma, dovoljne količine sna i adekvatna ishrana, kao i ustaljeni dnevni ritam pomoći će detetu u njegovom razvoju i ukupnom zdravlju.

Detetov razvoj govora najviše je zavisan od količine vremena posvećenog njemu i celokupnog porodičnog okruženja. Odojčad kojima roditelji posvećuju više vremena i s njim više razgovaraju su razgovorljivija. Igranje sa svojim rukicama i ispuštanje glasova često je najdraža zabava bebama.

Misli za prvu pomoć kod majki

Nije nam uvek potrebno da čujemo ŠTA treba da radimo. Ponekad su nam dovoljne samo poruke kao što su Proći će! Znam kako ti je!.

Skoro sam pisala o afirmacijama koje majke sebi mogu ponavljati kako bi izgurale dan, nedelju ili mesec. Dobila sam puno komentara majki o tome kako su im takve rečenice značile. U suštini ja tada nisam rekla ništa novo, samo sam na papir stavila potvrdu da se svima nama majkama u glavi roje slične misli i postavljaju slična pitanja. Znači nam kada čujemo da je i neka druga mama u sličnom problemu i izazovu, i korisno je da čujemo kako se ona sa tim izborila. Isto tako od jednakog značaja nam je i samo da čujemo da nismo sami u problemu, da postoje i drugi koji se suočavaju sa sličnim izazovima. Često znamo šta nam je činiti da izađemo iz problema, ali je isto tako to u praksi ponekad vrlo teško izvodljivo.

Nije nam uvek potrebno da čujemo ŠTA treba da radimo. Ponekad su nam dovoljne samo poruke kao što su Proći će! Znam kako ti je!.
Vrlo često ni ne znamo koja nas to suštinska uverenja koče da budemo srećne i zadovoljne. Na svesnom nivou nam vrcaju kojekakve misli i mi se trudimo da “se posvađamo” sa njima, da im stavimo do znanja da nam ne prijaju i da im pronađemo racionalnu alternativu, ali desi se da one i dalje budu uporne u upravljanju našim osećanjima i postupcima, ostavljajući nas pritom nezadovoljnima. To je zato što su one samo produkt nekih naših dubljih uverenja koja predstavljaju bazu za naše ponašanje.

Ta naša osnovna razmišljanja često su i na nesvesnom nivou, pa je potreban ozbiljan rad da bih ih otkrili, a potom i izmenili u pravcu funkcionalnijeg delovanja. Tako nešto često je luksuz obzirom na nedostatak vremena, naročito ako si majka. Zato smo moja koleginica i ja za potrebe jedne grupe koju smo organizovale izdvojile nekoliko bazičnih uverenja koja, iz našeg ličnog majčinskog, ali i profesionalnog iskustva najviše more majke. Odmah smo ih za vas pretvorile u zdrave racionalne alternative. Vama ostaje samo da ih iščitate, pronađete one za koje mislite da će vam najviše značiti, i ponavljate ih sebi svaki dan. Ako treba napišite ih i na papirić, koji potom stavite u džep tako da uvek bude uz vas kao podsetnik. Videćete da naredne rečenice ne obećavaju happy-endove, ne nude savršena rešenja i ne maze vas obećanjima da će sve uvek biti u redu. Jer neće uvek biti baš tako. Svako rešenje neće biti savršeno, jer da li savršenost kao takva uopšte i postoji u životu?

Ono što naredna razmišljanja krasi jeste njihova realnost, potvrda u praksi i njihova funkcionalnost. A takve misli su uglavnom one koje su dovoljne da osetimo boljitak i budemo srećnije majke.

Nisam sama, čak i ako se ponekad osećam veoma usamljeno.
Ja sam dobra majka, čak i kad sam umorna, mrzovoljna i nervozna.
Vreme radi za nas. Vremenom ćemo se beba i ja bolje upoznati. Vremenom ću znati da prepoznam šta mojoj bebi prija, a šta ne. Vremenom ću biti sigurnija u sebe, a samim tim i smirenija.
Ja nisam svemoćna, iako bih ponekad to želela. Ostaviću nešto i drugima da urade.
Svaka pomoć mi je dobrodošla. Treba da odmaram što više i čuvam snagu za bebicu/ bebice.
Ja sam ipak samo ljudsko biće. Dozvoljeno mi je i da plačem, i da kukam, i da budem neraspoložena.
Ne postoji savršena majka. Dovoljno je da to želim i da težim tome.
Ne postoji savršeno dete. Svaka beba je individua za sebe.
Postoje izvesne teorije koje mi pomažu da se beba i ja bolje snalazimo u prvim danima, ali to ne znači da ih moram slepo pratiti i da se moja beba mora potpuno uklopiti u njih.
Veći deo obaveza u prvoj godini je na meni, jer sam majka. Iako je suprug/ tata spreman uvek da pomogne i pruža mi podršku, na meni je puno toga.
Neću uvek imati savršeno rešenje u vezi sa bebom. Niko ga nema. To me ipak ne čini lošom majkom.
I mužu/tati je potrebno vreme da se navikne na novu ulogu i da se opusti.
Doći će dan kada ćemo muž i ja opet imati vreme “samo za nas”.
Roditeljstvo je prelepo, ali nije uvek “cveće i proleće”. Nisam loša majka ako ponekad kažem da je biti roditelj baš teško.
Ništa ja ne moram (osim da zadovoljim bebine osnovne potrebe).

Napisala: Sashkonela, autor bloga Creactive

Majka petoro dece: Kako da uživate u roditeljstvu

Mame Anastasija Gavalas, osnivačica brojnih projekata i javnih tribina o roditeljstvu, pomoći će vam svojim iskustvom da olakšati najteže roditeljske zadatke…

Majčinstvo je najveći dar koji život pruži jednoj ženi. Naravno, to ne znači da odgajanje dece nije stresno, teško i ponekad deluje i kao najteži posao na svetu.

Anastasia Gavalas, više puta nagrađivana autorka, osnivač brojnih projekata i javnih tribina o roditeljstvu, svakodnevno deli sa stotinama ljudi svoja iskustva u odgajanju petoro dece i o onome šta je iz toga naučila, a što može biti korisno svima.

Pred vama je sumirano 6 saveta koje ona ima za vas, a koji će vam svakako olakšati roditeljstvo.

Oslanjajte se na intuiciju čak i onda kada vam stariji i iskusniji savetuju suprotno.

Čovek nikada ne uči na tuđim greškama, već isključivo na sopstvenim. Ali, to što ćete napraviti jedan propust ne znači da ste loš roditelj. Iz toga ćete naučiti mnogo. Bolje ćete sagledavati situacije i razvićete tzv. šesto čulo. Ništa katastrofalno ne može da se dogodi, a vi sami ćete steći samopouzdanje i razviti mnogo bliži odnos sa decom. Nijedno dete na svetu nije isto, pa se tako ne mogu ni primeniti iste metode na svako dete. Ono što je pošlo za rukom vašoj prijateljici ili majci ne mora nužno biti delotvorno u podizanju vaše dece. Pored toga, deca, koja u vama vide uzora, vrlo rano će probuditi svoj unutrašnji glas i slušaće ga više u životu.

Češće govorite da, nego ne.

Sigurno postoje situacije kada uhvatite sebe da odgovorite detetu negativno na neku molbu, a da se potom preispitate i shvatite da niste imali razloga za to. Premor, naravno, čini svoje. Pustite decu da istražuju, da se igraju i da uče sami. Izrašće u zrelije osobe i ceniće slobodu koju ste im dali. To ne znači da treba da ih prepustite same sebi. Budite tu negde u pozadini, posmatrajte ih iz senke, tako da to oni ne primete. Nećete moći celog života da ih štitite, a ne želite da ih pošaljete u svet nespremne jer nećete uvek biti tu da se oslone na vas.

Pustite ih da donose svoje odluke. Verujte im više, a manje strahujte za njihov neuspeh.

Ako imate više dece pratite njihove interese i razvijajte ih. Nemojte se upinjati da ih sve uključite u zajedničku aktivnost. Da, duh zajedništva je predivna stvar, ali oni, kao braća i sestre, će ga svakako razviti. Teško će se desiti da jedna porodica da svu decu nadarenu za tenis ili klavir. Ako se jedno dete pokaže kao uspešan pijanista, to ne znači da i sva ostala treba da prate njegove stope. Svako od njih ima svoja interesovanja. Pratite ih na tom putu. Nemojte da pravite taj put za njih.

Poštujte različite veze koje sklapaju sa drugim ljudima.

Neće vam se uvek dopasti odnos koji vaše dete ima prema nekom drugaru ili obratno. Ali od ključne je važnosti pustiti dete da razvija različite odnose jer će to uticati na njega da mudrije bira svoje prijatelje i kasnije partnere u životu. Vi, kao što je već naznačeno, treba da dajete smernice svom detetu, a ne da upravljate njegovim životom.

Opustite se.

Iako je to možda lako reći, a teže ispuniti, ipak zaboravite na stres i stalne brige. Kakvo je dobro od toga? Da li će vaša briga promeniti bilo šta? Naravno da neće. A osim toga, stres će samo negativno uticati na rešavanje problema ako do njega i dođe.

Kakav ste uzor svojo deci?

Ima li vaše dete uzore? Zašto su mu baš te osobe uzori? Da li ste zadovoljni njegovim izborom uzora?

Većina roditelja ne zna odgovore na ova pitanja. Oni, zapravo, ne poznaju svoju decu. Još su više zbunjeni kada tim roditeljima postavite pitanje: Zašto vašem detetu uzor niste vi?

U prvim godinama života deca svoje roditelje najpre vide kao idole, jer upravo oni zadovoljavaju sve njegove potrebe (hranjenje, vreme spavanja, kupanja…) Odrastanjem i sticanjem novih iskustava, dete shvata da roditelji nisu super heroji već pogrešiva ljudska bića, odnosno,“samo” mama i “samo” tata. Međutim, to još uvek ne znači da će svom detetu postati uzori. Naime, uzorima postaju oni roditelji koji su:

Zadovoljni svojim životom. Važnije od toga koliko zarađujete ili koliko imate uspešnu karijeru ili visok životni stanadard je koliko ste zadovoljni svojim životom. Taj vaš osećaj zadovoljstva i detetu će poslužiti kao model.

Dobar lični primer. Budite dobar model za kopiranje. Ono što govorite mora biti u skladu sa onim što radite. Na primer, ako uporno govorite detetu da mora da sredi svoju sobu a istovremeno je vaš sto pretrpan papirima, ili da ono mora da čita školsku lektiru dok vi sve vreme provodite pred TV ekranom – vaši zahtevi neće dopreti do njega. Deca mnogo bolje uče iz vašeg ponašanja nego iz vaših reči. Ukoliko govorite jedno, a ponašate se na drugi način, dete će nepogrešivo znati čemu treba dati prednost i kopiraće vaše ponašanje a ne reči.

Vršnjaci. Neretko, roditelji misle da je uticaj vršnjaka veći od njihovog, roditeljskog. Zaboravljaju da će deca i svoje drugare birati u zavisnosti od zdrave osnove koju su oni uspostavili. Ipak, svako ko ima bilo kakav uticaj na vaše dete pruža mu osećanje otvaranja vrata nekog, za dete, nepozatog i primamljivog sveta. Zato, kada razgovarate sa detetom o njegovim prijateljima, razmislite i koja se to vrata, pred njim, upravo otvaraju. Ako se protivite nekom druženju, uvek insistirajte da niste protiv samog deteta već UTICAJA koji to dete ima na vaše. Posebno budite oprezni kada se vaše dete druži sa onima koji najčešće iniciraju nestašluke, odbijaju razgovor sa vama ili su suviše dominantni u odnosu na njega. To mogu biti upozoravajući znaci. Sa druge strane, ako neki drug izlgeda neuredno, stanuje daleko, roditelji su mu razvedni, nema odlične ocene… to ne mora značiti da je on loš izbor za druga ili uzora za vaše dete.

Jedan od izazova roditeljstva novog doba jeste što su roditelji prezauzeti pa su deca prepuštena novim tehnologijama kroz koje im je mnogo toga dostupno. Kada dete ne pronalazi uzore u svom najbližem okruženju, okreće se virtuelnom svetu. Tamo mu se nude različite predstave o pevačima, glumcima, sportistima. Mladi ne razlikuju imidž od stvarne osobe, pa tako veruju da su popularne osobe onakve kako su im predstavljene – idealne osobe sa idealnim životima. Lako se “zaljubljuju” u te predstave a ideja o takvom životu je utoliko više primamljiva, ukoliko dete više odrasta gledajući svoje roditelje u večitoj trci za egzistencijom.

Mediji. Jeste li sigurni da znate šta od sadržaja u virtuelnom svetu, vaše dete prati? Koji su mu omiljeni crtani filmovi, koje najdraže računarske igrice? Nemojte misliti da na sadržaje koje dete “upija” ne možete uticati. Možete i morate. Od vas se ne očekuje da zabranite detetu da ih prati ili da ga u potpunosti izolujete od njihovog uticaja. Naime, potpuna izolacija znači da uskraćivanje za brojne dobrobiti koje, pre svega, internet može da mu ponudi. Ali, sigurno je da upravo od vas zavisi DOZIRANJE medija i KONTROLA SADRŽAJA koje oni detetu pružaju.

Uzori nekada. Pre nekoliko decenija kao pozitivne i poželjne osobine izdvajane su snaga ličnosti, kreativnost, upornost, humanost, intelektualne sposobnosti. Ove osobine krasile su i one koji su se nalazili na vrhu lista uzora. 70-ih i 80-ih godina deca su kao svoje uzore pominjale J.B.Tita, N. Teslu, a od stranih lilčnosti na listama i naše dece nalazili su se Travolta, M.Monro, Brus Li. Međutim, 90-tih godina počinju da se izdvajaju određene istorijske ličnosti (Kralj Nikola, Marko Kraljević, Karađorđe) ali i tzv.„novokomponovani biznismeni“, kako se to tada zvalo. Od tada pa do danas uzori se stalno menjaju, uglavnom pod velikim uticajem medija. Postepeno, kod mladih se razvijala materijalističko-hedonistička orijentacija, odnosno želja za što luksuznijem životom bez naročitog napora. Medijske zvezde postaju ikone savremenog doba a kao uzore srednjoškolci su najčešće pominjali osobe sa estrade ili sa ivice zakona.

Uzori danas. Iako roditelji veruju da su danas najčešći uzori deci one osobe koje kao glavne karakteristike imaju moć, slavu, popularnost, bogatstvo… to nije tako. Zahvaljujući sportistima, a pre svega, Novaku Đokoviću, deca sve više prepoznaju “prave” vrednosti. Odnosno, ako su raniji uzori bili više medijski poznate osobe koji su do novca, uspeha i moći došli “preko noći”, današnji uzori, bez obzira da li se radi o sportistima, naučnicima ili umetnicima – šalju snažnu poruku da se uspeh može i mora postići kontinuiranim radom.

Iskoristite trend i činjenicu da se vrednosti stabilizuju, mladi sve više prepoznaju stvarne a ne lažne autoritete, i upravo, njih biraju za svoje uzore.

Šta možete da učinite da povratite “prave vrednosti” a time i “prave uzore” vašem detetu?

Dozirajte vreme koje provodi uz elektronske medije i kontrolišite sadržaje koje tamo prati

Razovarajte o medijski poznatim osobama i koje vrednosti oni zastupaju. Podržite detetov izbor uzora kada je to sportista, naučnik ili nekoga ko postiže rezultate svojim radom ili talentom, jer su to vrednosti koje želite da negujete.

Budite dobar primer. Svako pravilo koje želite da usvoji dete, najpre vi svojim ponašanjem prezentujte.

Važno je da znate i kako dete provodi svoje slobodno vreme. Vi, sa svoje strane, osmislite zajedničko vreme tako da mu pružite kvalitetne porodične vrednosti. Odgledajte zajedno neki film, pročitajte priču, pogledajte porodične fotografije.

Preuzmite odgovornost. Možda sada niste svesni koliki je vaš uticaj na dete, ali potpuno je izvesno da će vam se upravo taj uticaj vratiti. Sve dok koristite rečenice: “Drugo sam ja “(u prevodu: “meni se može a tebi ne dozvoljavam”, rizikujete da jednog dana vaše dete ima upravo identično ponašanje, i da na neko vaše pitanje, na primer: “Kako možeš?” odgovori baš kako je naučilo: “Drugo sam ja”. Izbegnite ovaj bumerang tako što ćete preuzeti odgovornost za njihovo odrastanje, i već sada početi da mislite o primeru koji dajete svojoj deci, i o njihovoj potrebi da kopiraju one koji su im najbliži, tj. upravo vas.

Jelena Holcer, dipl.pedagog

 

Laži koje govorimo sebi PRE nego što postanemo roditelji

Pre nego što sam dobila decu, priznajem, bila sam onaj tip roditelja koji osuđuje druge roditelje. Govorila sam da moja deca, kada ih budem imala, neće gledati televiziju niti će jesti keks za doručak. Najviše će voleti povrće i ješće ga svakog dana i nikad neće biti drska i bezobrazna. Zato što ću ih tako učiti i vaspitavati.

Osam godina, jedan muž i dvoje dece kasnije i još uvek povremeno lažem sebe.

Imala sam mnogo različitih poslova u životu ali roditeljstvo je definitivno najteži posao koji sam radila do sada. Svi drugi su bili oni standarni od 9 do 5 poslovi i kad izađem iz kancelarije, sve vreme sveta je moje. Roditeljstvo je posao od 24 sata dnevno – najteži i najlepši. Ali, baš zato što je tako zahtevan, niko ne može biti savršen roditelj. Svi se trudimo, ali kad nešto radite bez odmora, 24 sata dnevno, 7 dana nedeljno, morate prekršiti neka pravila. Čak i ona za koja ste mislili da ih nikad nećete prekršiti.

Ali nemojte da vas to brine. To ne znači da ste loš roditelj. Samo da ste roditelj kojem, u ovom brzom vremenu, ponekad treba predah.

Ako ste imalo slični meni, onda ćete se pronaći u nekoj od ovih izjava kojih su vam sigurno bila puna usta – pre nego što ste dobili decu.

1. Moja deca će najviše voleti povrće. I ješće ga svakog dana. Užina će im biti šargarepa, a ne keks.

2. Kako su dosadni ovi roditelji koji stalno kače slike svoje dece na Fejsbuk! Ja to sigurno neću raditi!

3. Moja deca neće ni znati šta je to TV. Neće gledati crtaće, umesto toga ćemo se zajedno igrati, čitati, slagati kockice.

4. Ja nikad neću vikati na svoju decu. Ne razumem roditelje koji viču. Za decu je potrebno strpljenje, ako ga nemaju, zašto su postali roditelji?

5. Meni moja deca nikad neće biti naporna. Ma koliko obaveza da imam, kad žele da se igraju, ja ću biti tu za svoju decu.

6. Neću dozvoliti da mi deca budu izgovor za haos u kući. Ako se dobro organizujem, sve mogu da postignem – i kuću i porodicu i posao.

7. Telefon mi neće služiti za umirivanje dece. Gledam roditelje kako u restoranu puštaju deci pesmice na telefonu da ne bi pravili haos. Ja to nikad neću raditi.

8. Deca nisu razlog da zapostavimo prijatelje. Kad dobijem decu, izlaziću i družiću se i dalje. Neću se zatvoriti u kuću samo zato što sam roditelj. Stvar je u dobroj organizaciji.

9. Neću dozvoliti da moja deca prave scene u prodavnici i bacaju se na javnim mestima. (Zapovest svakog budućeg roditelja. I zapovest koju svaki prekrši makar jednom.)

10. Kad moje dete kaže „MAMAAA, VIDII!” ja ću pogledati. Odmah. Svaki put. Koliko god da sam zauzeta, neraspoložena ili umorna.

Ima još mnogo ovakvih primera. Koji biste vi dodali na spisak?

 

Foto: Photosavvy/flickr

8 nerealnih očekivanja roditelja

Imati decu može biti velika nagrada, a ponekada može biti i bolno :) zavisi od situacije. Znam da ima onih koji kažu da je roditeljstvo uvek divno. Takođe, znam da lažu. Naša deca ponekad zabrljaju. Lažu nas, iskradaju se, ne slušaju nas, i rade sve ono što ne treba.

Ne govorim ništa što već ne znate. Kako god, zavisi od toga šta naša deca rade kada nas naljute? I mi nekada radimo jako iritirajuće stvari. Pričao sam sa decom o nekim stvarima o kojima ću pisati i ovde, oni kažu da sam za svaku ja kriv.

Mi se nadamo, i pokušavamo, da odgajimo decu tako da imaju bolji život nego što smo mi imali. Ali često prelazimo granicu sa našim visoko postavljenim standardima.

1. Uvek budite dobro raspoloženi

Zar nije uznemiravajuće kada dođete kući sa posla, posle dugog i napornog dana, a vaša deca su loše raspoložena? Radili ste celoga dana, da bi oni imali šta da jedu, najmanje što oni mogu da urade je da vas dodatno ne stresiraju, zar ne?

Ja sam se ovako osećao, ali ono sto moram da priznam je da i oni imaju prava da imaju loše dane. Možda ih je iznerviralo neko dete u školi, ili nastavnik koji je bio loše raspoložen, ili čak njihovi roditelji, i to su uzajamna raspoloženja u koja stavljamo jedni druge.

Ne možemo uvek mi rešavati njihove probleme, ponekad oni moraju sami sa njima da se suoče. Da li se sećate kako ste se nekada ludo osećali kao mladi? Vaša deca neće uvek biti dobro raspoložena i mi to moramo da prihvatimo. Da se razumemo, ako je vaše dete STALNO neraspoloženo, to je već nešto drugo.

2. Budite perfektni u školi

Sasvim je razumljivo da želite da vaše dete dobro uči u školi, i postiže najbolje rezultate, ali to nije TV šou. U stvarnom životu, sva deca uče drugačije. Naš posao je da ih usmeravamo, a ne da ih kažnjavamo ako nisu dovoljno dobro učili.

Ni mi nismo perfektni na poslu, u većini slučajeva. Ono što je za nas posao za njih je škola.

3. Nikada nemojte da zabrljate

Frustrirajuće je kada vaše dete nešto zabrlja. Može biti začepljena sudopera, zaglavljena vrata, ili nešto veće… Hej, pa i mi zabrljamo! Zašto pokušavamo da držimo dete na standardu koji ni mi sami ne možemo da postignemo. Greške se dešavaju, mi svi zabrljamo, to je život. Budite iskreni prema svojoj deci.

4. Budite zahvalni za ono što vam je dato

Mi dajemo deci tako puno, i ona bi trebalo da budu zahvalna, ali biti roditelj i znači stavljati njihove potrebe ispred svojih. Ne možemo im ni dati ostatke.

To se odnosi i na naše vreme. To što smo sa njima u istoj sobi ne znači da provodimo vreme sa njima. Pogotovo ako gledate TV. Ne treba da budu zahvalni samo za vaše prisustvo. Treba im i vaša pažnja. Dajte im sve što imate, ne samo ono što mislite da možete da podelite.

5. Ignorišite kako mi tretiramo jedni druge

Naša deca vide i upijaju mnogo više nego što mislimo. Kada imamo te loše diskusije u kući, šanse da oni to ne znaju i da nisu zapravo čuli, su jako male.

Od toga kako vi tretirate jedni druge, zavisi i to u šta će naša deca odrasti. Ako pričate loše jedno o drugome, ili stalno kritikujete onog drugog, šanse da i oni počnu tako da se ponašaju jako su velike.

Naša deca uče kako da tretiraju druge od nas roditelja. Ne šta im govorimo, već kako zapravo tretiramo ljude. Razmislite dva puta pre nego što vama ovladaju emocije, i pre nego što uradite nešto u trenutku besa, što može uticati na vašu decu.

6. Ne pokušavajte da se izvučete bilo čime

Sećam se da sam pokušavao da se izvučem od tako puno stvari kada sam bio mlađi. Moja majka bi vikala na mene kada bi me uhvatila. Svaki dan mi je govorila da ne može da dočeka dan kada ću ja biti roditelj da bih video kako je to iscrpljujuće.

Ja sam joj govorio, šta god mama, dok… nisam i ja dobio decu. Ispostavilo se da je moja mama bila u pravu. Moramo da se prisetimo kakvi smo mi bili kada smo bili mlađi i da ne eksplodiramo pri svakom incidentu koji naše dete napravi.

Naravno, neke stvari zaslužuju kaznu, ali neke opet nisu tako strašne kako deluju u prvi mah. Nemojte pogrešno da me razumete, samo, ako je neki manji propust, možemo da pustimo dete da nauči lekciju iz toga što je uradilo.

Naš mlađi sin je naporno radio celo leto da bi sebi kupio laptop. Kada smo se preselili u drugo mesto, on je laptop bacao i slomio je ekran jer nije želeo selidbu. To smo saznali nekoliko nedelja kasnije i malo je reći da smo bili besni.

Lagao nas je, krio je stvari od nas, polomio je tako skupu stvar. Morali smo malo da stanemo, i shvatimo da je to pogodilo njega više nego nas. Kupio ga je svojim novcem. Pričali smo sa njim o tom laganju, ali lomljenje laptopa bila je njegova životna lekcija.

7. Uvek oprostitite

Ne možete uvek očekivati kada ste iznervirani ili sa malo strpljenja prema njima, da vam ona uvek oproste. Možda imaju veliki prag tolerancije za naše zahteve, ali sve ima svoj limit.

Postoje neke neprijatne situacije. Roditelji se razdvoje, možda čak i razvode, postoje problemi sa novcem, stres u svakodnevnom životu, mnogo stvari koje nisu u vašoj kontroli. Ali, vi morate izvući najbolje iz svake situacije, i dati sve od sebe da to ne utiče na vaše dete.

8. Radi šta ja kažem, a ne šta ja radim

Na kraju dana, deca više uče iz ono što mi radimo, nego što im kažemo. Dela govore glasnije od reči u roditeljstvu, i morate se voditi tim primerima. Kada sam deci saopštio da ovo pišem, oni su mi rekli da imam i mnogo više od 8 nerealnih očekivanja. Bio sam iznerviran, ali siguran sam da su u pravu.

Moramo pustiti decu da budu deca, a ne neki savršeni roboti. Zabrljaće, ali to je život. Naš posao je da ih usmeravamo i da budemo tu za njih. Ako situacija zahteva disciplinu, onda uradite sve što treba da se uradi.

Evo jednog izazova za vas : iskoračite korak unazad, i ne dozvolite situaciji da ovlada vašim emocijama. Ove godine su najznačajnije u oblikovanju vašeg deteta za ceo život.

Da li i vi imate nerealna očekivanja od vaše dece?

 

Kontakt sa decom je važniji od kazne

O vaspitanju dece se danas mnogo više govori, piše, zna. Važno je izbeći zamku da je vaspitavanje i disciplinovanje najvažniji deo roditeljstva. Ukoliko je izučavanje vaspitnih metoda, proisteklih tehnika, kako, kada i koliko kazniti – u fokusu roditeljske pažnje, put je pogrešan. Potrebno je krenuti sa druge strane.

Ne zaboravite na ljubav!

U prevelikom razmatranju vaspitnih mera zaboravi se na ljubav. A bez ljubavi nema kontakta. Tako je najveći deo pažnje potrebno investirati u ljubav i kontakt. Kontakt treba biti bogat pozitivnim davanjima, pažnjom, podrškom, dodirom, sa što više autentičnih i realističnih potvrda i pohvala. Zabava sa mališanima je takođe neophodna i ona učvršćuje kontakt.

Zajedničkih aktivnosti bi trebalo da bude što više. Uključenost i zainteresovanost oba roditelja od izuzetnog je značaja. Razumevanje i razmišljanje o detetovim potrebama dobar je put u kreiranju dobrog kontakta.

Od roditelja se očekuje da razumeju potrebe deteta, nikako obratno. I da ih adekvatno zadovolje. Ne može se preterati sa puno ljubavi i pažnje. Naravno da su u priči i postavljanje granica i zahtevi za korekciju ponašanja. Ali granice je dobro postavljati otvoreno i saosjećajno, jer će tako biti razumljivije drugoj strani, pa samim tim i uspešnije.

A korekcije se uvek odnose na ponašanje. Potrebno je da roditeljski zahtevi budu afirmativni, pa je mnogo bolje reći detetu Uradi .., Budi .., Dobro je da., Nego Nemoj .., Ne budi …, Nije dobro da …

Iz negativnih poruka deca dobijaju zabrane i blokade, a iz afirmativnih uče kako da koriguju ponašanje i budu bolji. U transakcionoj analizi volimo reći: “na jedno Ne, neka budu minimum 2 Da. Broj dobijenih Da i broj dobijenih Ne u detinjstvu, u direktnoj su korelaciji sa tim da li će dete da formira pozitivistički životni stil ili negativistički.

Roditelji, deca vas vide

Roditelji moraju biti primer i dobar model ponašanja. Dvostruke i kontradiktorne poruke utiču zbunjujuće i loše na decu. Na primer, roditelj pušač koji zahteva od deteta da ne puši, teško da će biti od autoriteta. Ili zahtev roditelja da dete čita lektiru, a pri tom on gotovo nikad nije viđen sa knjigom u rukama, teško će naići na odobravanje. Dakle, u odnos sa decom, treba računati i rad na sebi, jer deca to vide i vole roditelje koji su uspešni i idu napred.

Pošten odnos, bez inaćenja

U ambijentu pozitivnih potvrda, davanja, zabave, zainteresovanosti, deca psihološki rastu i napreduju. Iz tako dobro stvorenog kontakta i odnosa, dete će lakše i radije prihvatati korektivna uputstva. Imaće bazično poverenje da je to za njegovo dobro, a ne da je to roditeljska strogoća ili inat. Šta je dublji i iskreniji odnos sa detetom u kojem ima puno ljubavi i poverenja, to je manja potreba za korekcijom i disciplinovanje. Dakle, fokusirati se na ljubav, snagu, kreativnost, doslednost, strpljenje – jer su put do dobrog kontakta.

Iz zone dobrog kontakta kreću funkcionalni pravci, bez njega uglavnom disfunkcionalna i pasivna ponašanja.

Napisao: Žarko Ivanović, psiholog

 

yummymummyclub.ca

Kako da prepoznam talenat deteta?

Kako da prepoznam da je moje dete talentovano?

Posmatrajte vaše dete, obratite pažnju sa čim najviše voli da se igra. S obzirom na to da je talenat urođen, dete će ga ispoljiti u najranijem detinjstvu. Zbog toga je važno da provodite što više vremena sa svojim detetom, kako biste ga što bolje razumeli i eventualno primetili da je talentovano.

Napravite prijatno okruženje za igru, a igračke odaberite u zavisnosti od detetovih interesovanja.

Kada dete najranije pokazuje svoje talente?

Veoma je važno da talenat mališana usmerite na pravi način!
Kod veoma nadarene dece talenat se ispoljava veoma rano, već između 2. i 7. godine. U tom periodu pokazuje jasne sklonosti ka određenoj oblasti, plesu, muzici, sportu, umetnosti ili nauci i to je pravo vreme kada talenat treba usmeriti na pravi način.

Treba biti veoma oprezan, jer talentovana deca umeju da budu veoma osetljiva ukoliko je njihov talenat ostao neprimećen.

Kako mogu da pomognem talentovanom mališanu?

Svakako roditelji igraju odlučujuću ulogu u odrastanju svakog deteta, a naročito ako dete ima specijalan dar. Veoma je važno da odaberete dobrog učitelja muzike, sportski klub i slično, a kako dete bude napredovalo želeće naprednije i profesore sa više znanja.

Međutim, iako je ovoj deci potrebna velika podrška i razumevanje, nikada nemojte dopustiti da vam vaša ambicija bude ispred interesa deteta. Najvažnije je da dete u svakom trenutku može da oseti vašu podršku i čvrst oslonac u porodici. Takođe, dobro bi bilo da porodica, naročito ukoliko ima više dece, ima neke svoje rituale prilikom proslavljanja uspeha...

Šta ako dete pokazuje više talenata?

Talentovano dete se razlikuje od druge dece i toga treba biti svestan. Osim što pokazuju izuzetnu sklonost za određenu oblast, veoma su kreativni, posvećeni, inteligenti, a u većini slučajeva su čak talentovani za nekoliko različitih oblasti.

Takođe, može se desiti da dete pokaže sklonost ka muzici, ali da neko vreme „luta“, tačnije da nije siguran koji instrument želi da svira, ili da posle nekog vremena otkrijete da ustvari divno glumi... Ne treba brinuti ni ukoliko dete odustane od svog hobija i posveti se nečem drugom, već i u ovom slučaju budite najveća podrška mališanu.

Saveti roditeljima nadarenog mališana

Pronađite učitelja za kojeg pouzdano znate da dobro radi svoj posao, jer će on kod deteta razviti strpljenje, disciplinu i samopoštovanje. Naravno, dete će biti zadovoljnije ukoliko ga uči neko ko mu se dopada i kome veruje.

Neka vaša očekivanja budu realistična. Verovatno ste čuli za stereotipe kako roditelji po svaku cenu žele da im dete budu uspešna, ne razmišljajući o osećanjima mališana. Zbog toga neka vam na prvom mestu bude činjenica da je vaše dete zadovoljno, srećno i da uživa u onome što radi.

Ponekad su deca pomalo lenja, pa bi bilo dobro u dogovoru sa učiteljem postaviti ciljeve. Takođe, raspitajte se o specijalnim programima ili kampovima gde dete može da se druži i uči sa mališanima koji imaju slična interesovanja.

Nagradite napredak. Nadarena deca obično teže perfekciji i zbog toga mogu da budu pod velikim stresom kad nešto ne urade kako su zamislili. Nikako ih ne treba ismevati ili ponižavati zbog toga. Za svaki mali napredak dajte mu do znanja da ste ponosni na njega ili ga nagradite i recite mu da svi ljudi ponekad pogreše...

Na kraju, nekada dete samo želi da bude dete. Iako možda mališan pokazuje rezultate kao odrasle osoba imajte na umu da ponekad samo želi da se mazi sa vama, da sluša pričice za laku noć, druži se sa vršnjacima...

mshcdn.com

Kako da otkrijete da li je vaše dete levoruko?

Kada deca pokazuju znake levorukosti?

Deca veoma rano pokazuju znake da li će biti dešnjaci ili levoruki. Ovo može da se otkrije već u prvim godinama života. Ako vaša beba hvata zvečku ili neku plišanu lutku levom rukom ili prvo pruža levu, pa tek onda desu ruku verovatno će biti levoruko. Međutim roditelji najčešće otkriju da im je dete levoruko kada ono napuni tri ili četiri godine. Ukoliko niste sigurni da li će vaše dete pisati levom ili desnom rukom, kroz igru i neke druge navike, poput jela, možete proceniti koja mu ruka dominira.

Većina aktivnosti se obavlja korišćenjem obe ruke. Ali ipak obično jedna ruka pridržava predmet, a druga preciznije i veštije obavlja određene stvari.

Najbolje ćete saznati da li je vaše dete levoruko ukoliko obratite pažnju kojom rukom:

- jede
- crta
- pere zube
- češlja se
- baca ili šuta loptu
- pravi kulu od kockica
- gura automobilčić
- oblači lutku
- briše gumicom
- koju ruku prvo stavlja u rukav kad se oblači

Stručnjaci napominju da ako dete u devet od 10 ovakvih situacija koristi levu ruku, može se pretpostaviti da je levoruk. Međutim ne treba zanemariti ni činjenicu da ima ljudi i dece koji ravnomerno koriste obe ruke. Njima se najčešće događa da pola stvari rade sa jednom, a drugu polovinu sa drugom rukom. Ukoliko želite pravo testiranje možete obaviti kod lekara specijaliste.

Kako se postaje levoruk?

Mozak ima dve polovine i one nisu indentične. Ako je razvijenija leva polovina mozga, osoba je dešnjak, a ako je razvijenija desna strana mozga, on je levoruk. Razlika nije samo u tome što jedan piše desnom, a drugi levom rukom ili šutira loptu levom ili desnom nogom. Naše polovine mozga odgovorne su ne samo za suprotne strane tela, već i za karakter naših aktivnosti.

Levoruka deca koja imaju sklonost ka istraživanju i kreativnosti imaju drugačiji tok razvoja od tipičnih dešnjaka. Razvoj levorukih često ide neravnomerno, pa neke sposobnosti su niže od prosečnih vršnjaka, a opet druge daleko više.

Podsetnik za roditelje i prosvetne radnike

Nemojte prebacivati levoruko dete da piše desnom rukom. To ozbiljno ugrožava dečije zdravlje. Obično se u takvim situacijama najbrže primeti početak mucanja deteta.

- Vodeća ruka se odredi prirodno do četvrte ili pete godine. Ako niste zadovoljni kako vaše dete crta ili piše, ne smete mu nikako prevežbavati ruku. Na kraju krajeve ne moraju svi da imaju lep rukopis i nemaju svi talenta za crtanje.

- Pažljivo pratite vaše dete:uočavanje promena raspoloženja, znati uzroke njegove radosti, ali i tuga, razumeti njegove probleme i pomoći mu da ih prevaziđe.

- Levoruki su temperamentni, nestrpljivi i često rade, a da ne promisle šta rade i zašto to rade.

- Kada započne pisanje nemojte očekivati da slova piše povezano. Neki levoruki pišu kao u ogledalu, započinju pisanje sa desnog kraja papira, odozdo na gore. Oni moraju da vežbaju korišćenje papira s leva na desno.

- Ne terajte ih da čitaju, iako znaju slova, ako sami ne pokazuju interesovanje. Njima treba više vremena igranja na slovo na slovo, različitih vežbi, igara sa prepoznavanjem slova i njihovih elemenata.

- Vašem detetu je potrebna pažnja i poseban pristup ne zato što je levoruko, već zato što je svako dete jedinstvena osoba.

jellyrockpr.co.uk

Koliko je vaša beba druželjubiva?

Koliko su mališani druželjubivi?

Nema sumnje da su bebe rođene da šarmiraju i oduševljavaju okolinu. One imaju svoju ličnost i karakter od rođenja, koji vremenom sve više dolazi do izražaja. Neke su više plačljive, neke manje, druge su opet mirne i dobre, dok ima i beba koje su prilično nemirne.

Već sa dva meseca, kada počinju da se osmehuju, spremne su da upoznaju druge ljude. Ne treba zaboraviti da bebe vole da posmatraju i proučavaju osobe i jasno daju do znanja plačom ili osmehom da li im se neko dopada ili ne.

Takođe, veoma rano se može naslutiti da li će i koliko dete biti druželjubivo, tačnije da li voli da bude u društvu i brzo prihvata nepoznate ljude, ili mu je pak potrebno neko vreme da se navikne na strance u svom okruženju.

Kada je vreme da beba počne da se „druži“?

Druženje planirajte kada je beba najraspoloženija, nakon spavanja, jela...
Veoma je važno da krug „bebinih prijatelja“ širite postepeno i polako. Nekim mališanima je prijatno kada su stranci u njihovom okruženju, dok drugi pokazuju znakove nervoze i plaču čak i kada ne vide baku ili deku nekoliko dana i doživljavaju ih kao nepoznate osobe. Stoga nikada nemojte insisitirati na druženju ako dete plače ili vrišti u nečijem društvu, jer se može desiti da stvori strah od ljudi.

Pokušajte da isplanirate druženje kada pretpostavljate da će beba biti raspoložena (nakon spavanja, posle jela...).

Zašto bebe vole stariju decu?

Bebe jednostavno obožavaju decu koja su starija od njih. Vole da im se smeše, gledaju ih i pokušavaju da imitiraju ono što oni rade. Oni su im najbolji uzor kada počinju da hodaju, pričaju, jedu, pa ako beba nema starijeg brata ili seku, pozovite malog komšiju ili rođaka i iznenadićete se šta će sve vaš mališan pokušati da uradi gledajući ih.

Šta da radim ako je moja beba suviše stidljiva?

Često se dešava da se kod beba, naročito uzrasta od 8 do 12 meseci, javlja osećaj stidljivosti kada se nađu u društvu nepoznatih osoba. Vrhunac ovog osećaja je negde oko 18. meseca, a kasnije se sve više smanjuje.

Ne mora da znači da dete ima problem da se socijalizuje, već je moguće da je uzrok prevelika privrženost ka roditeljima.

U takvim slučajevima veoma je važno da goste pripremite na to da je beba malo stidljiva i da lagano priđu bebi, kako je ne bi uplašili. Takođe, nikada nemojte ostavljati mališana nasamo sa ljudima koje ne poznaje, ako znate da ima strah od nepoznatih osoba.