Da li je potrebno davati vodu dojenom detetu po vrućini?

Saveti važe za zdravu dojenu decu! Za dete koje je na adaptiranom mleku ili koristi i podoje i adaptirano mogu važiti drugačija pravila. Posavetujte se sa pedijatrom.

Zdravom detetu mlađem od 6 meseci koje majka doji na zahtev (nikako na satnicu) NE TREBA dodatna voda – majčino mleko se sastoji od oko 88% vode i to je sva tečnost koja je potrebna dojenom detetu.

Čak i u prvim danima nakon rođenja deteta, pre nego što majci mleko nadođe, kolostrum, prvo mleko, je dovoljno da beba ostane hidrirana naravno pod uslovom da dete sisa često i da su podoji efikasni (dete sisa i guta).

Čak i kada su vani ovako velike vrućine sve dok dete može da sisa na zahtev sasvim je dovoljno da ono sisa na zahtev da bude hidrirano.

Zvanično su rađena istraživanja kod beba na raznim lokacijama, pod različitim uslovima (vlažno i suvo vreme) na temperaturama od 22-41C in a 9-96% relativne vlažnosti vazduha; i ova istraživanja su pokazala da dojenje daje dovoljno tečnosti detetu.

ABM (Academy of Breastfeeding Medicine) savetuje “Davanje dohrane u prvim danima utiče direktno na broj podoja tj na normalnu frekvenciju podoja. Ukoliko se dohranjivanje radi sa vodom ili glukoznom vodom dete se podvrgava povećanom riziku od povećanja bilirubina povećanju gubitka na težini, dužem boravku u bolnici i potencijalnoj intoksikaciji vodom.”

Prema American Academy of Pediatrics, “Dodaci (voda, glukozna voda, adaptirano mleko i ostale tečnosti) ne bi trebalo da se daju novorođenčetu koje sisa osim ukoliko je savetovano od strane pedijatra kada za to postoji medicinska indikacija. U period od prvih 6 meseci, čak i po najvećim vrućinama, voda i sokovi su nepotrebni za dojenoj deci jer mogu da izazovu stomačne problem unosom bakterija ili alergena.”

Za novorođenčad (posebno mlađe od 4-5 nedelja), davanje vode može biti rizično

Bebama mlađim od dva meseca ne bi trebalo davati dodatnu vodu.

Dodavanje vode je povezano sa povećanjem nivoa bilirubina (žutice), značajnijim padom u težini i dužim boravkom novorođenčeta u porodilištu.
Previše vode može da dovede do ozbiljnog stanja pod nazivom oralna intoksikcija vodom.

Dodaci vode pune bebin stomak bez potrebnih kalorija tako da utiču na slabije dobijanje na težini.

Bebe koje dobijaju dodatnu vodu pokazuju manje interesovanje za dojenje. Ukoliko beba ne sisa dovoljno često koliko bi to trebala da radi biće potrebno više vremena ili će ča sprečiti da se kod majke uspostavi optimalna količina mleka.

Za decu nakon novorođenačkog perioda

Previše vode može da utiče na dojenje jer voda puni bebin stomak tako da dete slabije sisa. Bebama su potrebne kalorije i hranljivi sastojci iz mleka – a to voda nema.

Majčino mleko u sebi ima dovoljno vode čak i po najtoplijim danima.

Kada dete krene da unosi čvrstu hranu možete davati i dodatnu vodu ali ne preterivati. Dete može ali ne mora da je prihvati sve dok sisa na zahtev biće dovoljno hidrirano.

Za stariju decu, nastavite sa podojima i umereno nudite vodu.

Ne koristite flašicu – ponudite iz šolje ili čaše. Neka deca vole da piju in a slamčicu. Vodu nudite nema potrebe da je namećete.

VAŽNO: Po velikim vrućinama možete očekivati da će dete tražiti mnogo češće da sisa ali će podoji biti kraći. Tako dete unosi dovoljno manje masnog mleka i hidrira se. Pelene mogu da budu suvlje od gore pomenutog jer se i dete kao i mi odrasli znoji pa tako izbacuje jedan deo tečnosti.

Ukoliko posumnjate da Vaše dete ipak ima problem obratite se pedijatru koji će jako lako na osnovu pregleda deteta utvrditi da li je sve u redu.