Nega bebe

Super hrana za bebin mozak: Osmesi, dodiri, zagrljaji i poljupci

Ponekad se dešava da se stvari otmu kontroli i da bebe počnu da plaču, pa onda taj plač roditelje izbezumi, i onda oni ne znaju šta treba uraditi u toj i sličnim situacijama. Uf, to je ponekad baš neizdržljivo i teško je ne samo našim ušima, već i naše srce počinje da preskače i otkucaji se tokom dana uvećavaju više nego što je uobičajeno.

Bebe sa mekanim obraščićima i okruglim glavicama deluju tako slatko i mame nas da reagujemo na najnežniji mogući način. Roditelji daju sve od sebe kako bi se one osećale srećno i zadovoljno. Često su spremni da im se posvete i više od sopstvenih kapaciteta, da bi njima bilo sve potaman.

Najčešće roditelji znaju da je podsticanje u periodu ranog razvoja važno i korisno i u većini slučajeva se trude da budu strpljivi, da ne dozvole da se stvari otmu kontroli i daju sve od sebe da sve bude onako kako su zamislili da treba da bude. Znaju da i ptice kada uče da pevaju, lepota njihovog pevanja zavisi od uslova i okruženja u kojima žive i lete. Pa kako onda da roditelji svojim bebama ne obezbede najbolje uslove za odrastanje!

A onda, ponekad se dešava da se stvari otmu kontroli i da bebe počnu da plaču, pa onda taj plač roditelje izbezumi, i onda oni ne znaju šta treba uraditi u toj i sličnim situacijama. Uf, to je ponekad baš neizdržljivo i teško je ne samo našim ušima, već i naše srce počinje da preskače i otkucaji se tokom dana uvećavaju više nego što je uobičajeno.

Pa onda to stavljanje različitih stvari u usta, koja su posebno osetljiva u ovom periodu, pa se u ustima nadje i ono što treba i ono što ne treba da bude, tako da brzo zaboravimo mekane obraščiće naših beba i njihove slatke osmehe. Posezanje za novim stvarima, pokazivanje da se plaše, počinje da remeti naš mir. Roditelje počinje da frustrira i to što deca ne govore u ovom uzrastu, što ne umeju samostalno da se umire, što ne razumeju pravila, ne razumeju u potpunosti značenja reči. Na naše “Ne” obično ne reaguju.

Ono što iskustvo pokazuje jeste da roditelje nekako najviše frustira što bebe u uzrastu od 0 do 6 meseci često plaču. U stanju su nekada da neprekidno plaču. Od toliko obaveza koje roditelji imaju na repertoaru tokom dana, plač je samo još jedno dolivanje ulja na vatru i roditelji sami sebi ponekad deluju kao perpetuum mobile u ovom važnom period odrastanja njihove dece.

Situacije kada bebe plaču roditelji rešavaju na različite načine
Neki roditelji ostavljaju bebu da plače sa idejom da će naučiti sama da se umiri.

Neki drugi roditelji znaju da povise glas, a bogami neki znaju i da je udare, manje ili više.

Posle se pravdaju da su sve pokušali, i da baš ništa nije dalo željeni rezultat. Najčešće, kada se desi ovakva situacija, roditelji se žale što su dozvolili sebi ovakvu reakciju, neki se posle sopstvene reakcije rasplaču, a ima i onih koje izjeda osećanje krivice. Pojedini roditelji se pravdaju: “Neće joj ništa faliti da je pljesnem po guzi”, “neće ona meni “isterivati besne gliste od malih nogu”.”Mora da nauči od malih nogu ko je glavni u kući!.”

Imajući u vidu opisanu situaciju, šta roditelji treba da znaju u vezi sa plakanjem i zašto opisane reakcije roditelja nisu podsticajne za razvoj deteta?

Kada decu ovog uzrasta ostavite da plaču, plakaće do iznemoglost i teško da će naučiti da se umire sama.
Deca nisu sposobna da nauče da se samostalno umire pre uzrasta od 4 do 5 meseci.
Kada dete ostavite da plače i ne reagujete na plač, najčešće dete nastavlja da sve glasnije vrišti, i vrlo brzo shvati da je potrebno da bude agresivno da bi skrenulo pažnju na sebe.
Ono što je još opasnije, kada roditelji na plač ne obraćaju pažnju, neka deca potpuno prestanu da reaguju. Vremenom ta deca osećaju tugu, nesigurna su i niskog samopoštovanja. Dugoročno, ona gube poverenje u sebe, ali i u druge ljude, a doživljeni stres trajno oštećuje detetov psiho-fizčki razvoj.

Šta je poželjno da roditelj uradi u situaciji kada beba počne da plače?
Razmislite ,šta vam detete poručuje kada plače? Zašto plače? Šta mu je potrebno u toj situaciji? Šta plačom želi da vam saopšti, koje značenje ima plač za dete? Čime je dete nezadovoljno?

Možda vam samo kaže: „Gladna sam”, „mokra sam”, „vruće mi je, hladno mi je”, „boli me stomak, grlo, telo”, „imam gasove”, „bolesna sam”, „dosadno mi je, umorna sam”, „želim da me mazite, nosite”,„uplašena sam, možda od sopstvenog plača”,„ne znam ni zašto uopšte plačem”.

Potom nahranite bebu ako je gladna, zamenite joj pelenu, pevajte joj, obucite joj odeću, skinite je, možda joj je toplo, ljuljuškajte je, mazite je, držite je u naručju, prošetajte sa njom, pustite joj muziku.

Verbalizujte osećanja:“sada si se izgleda rastužila/o, treba ti da se umiriš”, “srećna si jer se igraš sa medom (igračka).
Imenujte stvari koje su bebi u vidokrugu “ovo je žirafa (misli se na igrčku)”, imenujte radnje “mama sada piše pismo”.
dodajte im stvari koje su im u vidokrugu da se igraju.
pokažite im objekte različitih boja i teksture.
pustite im muziku.
smešite im se.
Ono što je važno da zapamtite da bebe nikada ne plaču da bi vas naljutile ili iznervirale, one plaču jer im nešto važno treba.

Kada razmišljate i reagujete na ovaj način:

Pomoći ćete svom detetu da razume svet i da bude u kontaktu sa vama.
Detetu ćete pružiti sigurnost, bezbednost, poverenje, ljubav, a to mu je u tom trenutku itekako potrebno.
Može da se desi da ste sve gore napisano isprobali, a vaša beba ne prestaje da plače, i vi gubite kontrolu u toj situaciji, onda je pre svega potrebno da primenite jednu od strategija samoregulacije da biste se umirili.

Samo ako ste mirni bićete sposobni da pružite svom detetu ono što mu je potrebno. Imajte na umu da ukoliko ste umorni i pod stresom, biće vam veoma teško da sačuvate mir i u potpunosti zadovoljitet potrebe svog deteta.

Predlažemo vam neke od načina za samoregulaciju, kojima možete regulisati svoje ponašanje:

Npr., pozitivan razgovor sa samim sobom: podsetite sebe da nijedan roditelj ne može svaki put shvatiti šta nije u redu. A ponekad je zapravo sve u redu i vi činite dovoljno samim tim što ste tu.
Npr., izađite iz ove situacije: smestite bebu bezbedno u kolevku i izbacite svoju frustraciju negde drugde – dišite, napustite prostoriju, izađite napolje. Vratite se kada se smirite.
Npr., pozovite prijatelja: pozovite nekog prijatelja ili rođaka za pomoć ili podršku. Ako možete, zamolite vašeg partnera/partnerku, roditelja ili komšiju da preuzme brigu o bebi na neko vreme dok se vi ne budete osećali bolje
Vaša reakcija na ovu situaciju je ključna za razvoj vašeg deteta, jer beba iz vaših reakcija uči da nije sama, da postoji osoba koja je tu za ono što njoj treba, razvija se odnos poverenja, beba zna da kada joj nešto treba da će njene potrebe biti zadovoljene.

Redovnim reagovanjem odraslih izgrađuje se osećaj sigurnosti i poverenja koji pomaže novorođenčetu da tokom odrastanja više istražuje, bez oslanjanja na odrasle i da bude samostalnije.

Istraživanja pokazuju da, u proseku, bebe na čiji plač se redovno reaguje, manje plaču nakon četvrtog meseca zato što znaju da će dobiti reakciju koja im je potrebna.

Osim toga, ovakav način reagovanja pomaže da se naprave veze u određenim delovima mozga (hipokampus, amigdala) tako da će dete, do kraja svog života, moći brže i bolje da se oporavlja od reakcija na stres i imaće snažnije veštine emotivne samoregulacije.

Pre nego što napune 6 meseci, bebe ne razumeju svet dovoljno da bi mogle biti razmažene. One nisu dovoljno razvijene da nauče kako da manipulišu roditeljima kako bi dobile ono što žele. Sve što znaju da rade jeste da plaču kako bi njihove potrebe bile zadovoljene.

Zapamtite, reagovanjem na detetove potrebe dete se ne može i neće razmaziti. Nemoguće je razmaziti dete sa previše ljubavi i tešenja.

Roditelji ne bi trebalo da očekuju od sebe da će svaki put biti u stanju da reaguju na konstruktivan način, bebama je potrebna uteha najveći deo vremena, a ne sve vreme.

O autorki

Smiljana Grujić je psihološkinja i psihoterapeutkinja posvećena obrazovanju. U fokusu interesovanja su joj saosećajna komunikacija i upravljanje emocijama. Smiljana je stručna saradnica Fondacije Novak Đoković.

Izvor: Novak Djoković Fondacija

Uloga bake i deke

Tanka je linija između brige za unuke i uplitanja u njihovo vaspitanje, a bake i deke je često prekorače. Kako roditelji treba da se postave u toj situaciji?

Podižući vas, vaši roditelji su ulagali mnogo ljubavi, truda i vremena da bi vam obezdedili lep i udoban život. Zato bi bake i deke trebalo da zaborave na roditeljsku ulogu, i neopterećeno uživaju u unucima. Deca razumeju da kod vas ne mogu očekivati isti tretman kao od baka i deka i znaju da nećete biti tako popustljivi.

Važno je da između unuka i baka i deka postoji emocionalna povezanost i toplina. Deca mogu da mnogo nauče od starijih – strpljenju, toleranciji, lepim manirima, tim pre što bake i deke imaju puno vremena u odnosu na preopterećene roditelje. Vreme provedeno sa bakama i dekama uči ih važnosti porodičnih veza i porodičnoj privrženosti. Pored toga, ako vaše dete provodi prijatno vreme s bakama i dekama, verovatno će jednog dana podsticati svoju decu na druženje s vama.

U većini porodica danas, oba roditelja rade, pa silom prilika manje učestvuju u važnim pitanjima razvoja deteta, kao što su socijalizacija, disciplina ili jezički razvoj. Ukoliko baka i deka preuzmu ulogu „čuvara“, može se desiti da postanu loši vaspitači, jer preterana popustljivost vodi ka pomeranju granica u vaspitanju dece.

Zato, evo nekoliko saveta za roditelje:

U zajedničkom razgovoru odredite nekoliko osnovnih pravila kojih svi treba da se pridržavaju, na primer, oko gledanja televizije
Ukoliko postoji neslaganje u stavovima izmedju vas i vaših (ili partnerovih) roditelja, odmah to raspravite, ali ne pred decom. Ako osećate uplitanje, dvostruke igre, zauzimanje strana ili slično, reagujte.
Objasnite svakom članu porodice šta od njega očekujete.
Zahvalite roditeljima na pomoći ili nekom dobrom potezu. To će ih ohrabriti i dati smernicu da čine „pravu stvar“, jer su i oni osetljivi i nesigurni jer ih ipak godine ograničavaju.
Ne očekujte previše. Krenite od onoga da je „svaka pomoć dobrodošla“.
Ukažite im poverenje zbog njihovog znanja i iskustva, ali i zbog ljubavi koju osećaju za unuke.
Redovna porodična druženja važna su za održavanje porodičnih odnosa.
Budite dobar primer, jer kako vi posupate prema vašim roditeljima, tako će jednog dana vaša deca postupati prema vama.
Budite spremni i da se suočite sa promenama, jer ne znači da ukoliko ste vi povezani sa roditeljima, da će i vaša deca biti povezana s vama.

Saveti za bake i deke:

Ne mešajte se u osetljiva pitanja. Uključite se samo ako vas pitaju za savet.
Budite fleksibilni. Zahtevi današnjice, a i unuka i njihovih roditelja se menjaju. Ono što je bilo aktualno i značajno juče, ne mora važiti i za sutra.
Pokušajte da nadoknadite unucima ono što gube zbog prezaposlenosti roditelja. Vodite ih u šetnju, pričajte, crtajte, igrajte se. Možda ni vi niste to stizali kada ste bili u njihovoj situaciji i godinama.
Pokušajte da unucima prenesete porodične vrednosti i objasnite im njihovu važnost.
Dajte prednost odlukama roditelja. Ukoliko ima neslaganja među njima, saslušajte ih i dajte im mudar savet vođen vašim iskustvom.
Ukoliko živite u zajedničkom domaćinstvu, povremeno negde otputujte, da osete kada vas nema. I vama je potreban odmor.
Pomozite svojim unucima i njihovim roditeljima svojim znanjem i iskustvom, ali im nemojte nametati svoje stavove. Nenametljivost je već sama po sebi pomoć.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Foto: Shutterstock

Da im noću ne bude vrućina

Pomozite detetu da bolje spava tokom toploh letnjih noći

Letnje vrućine su na vrhuncu i teško se podnose. Posebno na oprezu treba da budu roditelji malih beba koje su ranjive jer ne mogu reći kada im je vruće, a telo im se vrlo brzo može pregrejati.

— Ako je bebama prevruće, preti im rizik od sindroma iznenadne dojenačke smrti. Ako su im glava ili vrat oznojeni, ako su crvenije u licu, imaju osip ili ubrzano dišu, radi se o mogućim znakovima preznojavanja — rekla je savetnica za roditeljstvo Lusi Šrimpton i dala savete koji će pomoći da temperaturu tela deteta održavate u normalnim, zdravim okvirima.

Obucite ga prikladno

Ako je u prostoriji jako vruće, iznad 25 stepeni Celzijusovih, dete obucite u tanki pamučni bodi ili ga samo prekrijte laganom gazom. Ako je temperatura između 20 i 23 stepena, možete odabrati kratke pantalonice i majicu kratkih rukava ili eventualno čarapice uz bodi. Stavite se u kožu deteta i obucite ga kako bi i sebe.

Napravite promaju

Rano ujutro ili predveče otvorite prozore da bi vazduh mogao da cirkuliše. Deca će biti izložena laganom povetarcu, ali ih nemojte izložiti direktno promaji ili ostaviti na sunčanoj strani sobe.

Koristite odgovarajuću posteljinu

Sklonite vodootporne plahte koje zadržavaju toplinu i tako uzrokuju da se dete znoji. Koristite samo pamučnu posteljinu.

Osvežite ih prijatnom kupkom

Mlaka voda pomoći će da dete osvežite pre spavanja i rešite ga muke. Pripazite samo da kupanje ne traje predugo, da detetu ne bi postalo hladno.

Nabavite termometar

Ako u sobi imate termometar, znaćete kolika je temperatura i moći ćete prikladno da obučete dete.

Stavite led u dečju sobu

Velike posude smrznute vode će se polako topiti u sobi i tako hladiti vazduh. Možete pred njih postaviti ventilator koji će pomoći da se hladniji vazduh rasprši po celoj prostoriji.

Neka bude smireno

Ako je detetu vruće, može biti nervozno i frustrirano. Nemojte menjati navike i olakšajte detetu tako da mu čelo ili vrat prebrišete gazom natopljenom mlakom vodom.

Pobrinite se da dete pije dovoljno vode

Kad je vruće, deca će, kao i odrasli, biti žednija. Ako dojite, majčino mleko će biti dovoljno za održavanje bebinog organizma hidriranim.

Redovno mu merite temperaturu

Ruke i stopala hlade se brže od ostatka tela i normalno je da su nešto hladniji na dodir. Temperaturu tela proveravajte tako da opipate zadnji deo vrata ili pomoću toplomera.

Izvor: Index.hr

Zašto je igranje peskom i vodom odlično i za bebe i za stariju decu

U jednom delu dvorišta može da se napravi plaža, plastični bazen ili kadicu napunite vodom. Jedna kofa peska i malo šljunka, plastične kofice, grabuljice, lopatice i dete će biti zaokupljeno igrom čitav dan.

 

Sve ovo može da se stavi i na terasu, pesak može da bude u plastičnoj kutiji ili nečem sličnom, pa čak i u stan, dovoljno je da pod zaštitite većim najlonom.

Šta sve mogu bebe sa peskom i vodom

Čak i malim bebama koje još uvek ne hodaju možete da posipate pesak preko nogu i u otvorene šake da osete kako im curi kroz prste. Jedino je važno da vodite računa da beba ne stavlja ruke u usta dok se igra sa peskom. Sa vodom nema te opasnosti pa maloj deci preko leta ali i tokom čitave godine treba omogućiti da se igraju vodom. Najjednostavnije je da otvorite česmu na lavabou, zavrnete rukave i pustite bebu da rukama hvata mlaz.

Ako vaše dete zna da puzi, sedi ili je tek prohodalo, možete da mu date cediljku ili neku posudu sa rupicama kroz koje će prolaziti pesak i voda. Videćete kako će bezbroj puta zahvatati i posmatrati curenje.

Napunite jednu veću posudu sa vodom i pokažite bebi kako male posudice (od ambalaže) ili njene gumene igračke plutaju po vodi.

Uzmite jedan sunđer potopite ga a onda izvadite i stisnite da voda iscuri. Dajte bebi da ovo radi, stiskanje je jako važno za razvoj funkcije ruku.

Igre za dvogodišnjake

Deca od dve godine mogu da uz pomoć posuda raznih oblika i veličina presipaju vodu ili pesak. Tako će spoznati da kada iz manje sipaju u veću ima još mesta, a kada je obrnuto pretekne im ili se prelije ako nastave da sipaju. Kada koriste lopatice ili kašike moraju puno puta da zahvate da bi napunili praznu posudu. Sipanje iz flaše daje nova iskustva, kako se drži, procenu koliko je treba nagnuti da sadržaj počne da izlazi, kako držati da se ne prosipa van ako se sipa u drugu flašu. Posebni iskustvo je kada se sipa kroz levak. Dobro je da flaše budu prozirne kako bi dete videlo koliko još ima mesta, kao i da budu iste zapremine ali različitog oblika što daje nova saznanja.

Pokažite detetu kako da drži posudu iz koje treba da prespe vodu. Najpogodniji za to su mali stakleni bokali, stavite ih na plastičnu tacnu i uzmite jedan sunđer za skupljanje vode koja se prospe.

Mogu da prave uz pomoć modlica kolače od mokrog peska, mešenje, gnječenje, pljeskanje, pravljenje raznih oblika direktno utiče na funkciju šake a indirektno na razvoj govora.

Po suvom, a još bolje po mokrom pesku može da se crta i piše prstom, štapom, grabuljicama, češljem, da se utiskuju razni oblici..

U mokrom pesku mogu da se ostave tragovi, šakama i stopalima (deca su oduševljena ovom mogućnošću i često iznenađena kada vide oblike tragova koje ostavljaju).

Nemojte detetu prekidati igru grdeći ga što se isprljalo, donesite mu posudu sa vodom i sapun, dajte mu da opere igračke, odeću i na kraju sebe. Pokažite mu kako može da napravi penu, pustite ga da juri balone, vodite računa samo da ne pije tu vodu.

Aktivnosti za stariju decu

Starija deca mogu da izvode eksperimente uz pomoć peska i vode. Neka utvrde šta pliva, a šta tone u vodi ( ping-pong loptica, plutani čep, stiropor, kamen, ključ, stakleni kliker, pero, papir, komad drveta…).

Napravite zajedno brodove od papira i organizujte trku tako što će te ih usmeravati ka cilju duvanjem vazduha kroz slamčicu za sok. Pored dobre zabave ova igra razvija pluća, dete uči da kontrolisano diše i dubokim izdisajem izacuje sav zaostali ugljendioksid i udiše veću količinu kiseonika.

Sipajte vodu u male providne posudice pa je obojite raznim bojama za kolače. Dajte detetu da pomeša boje i vidi kako nastaje treća. Naučiće puno o bojama i povećaće preciznost dok pažljivo uzima male posude pune vode, naginje ih i polako presipa (stavite sve na beli papir kako bi dete videlo da li prosipa vodu van posuda).

Uzmite plastični podmetač za sapun (najbolje beli), pipetu i obojenu vodu. Pokažite detetu kako da pipetom uzme vodu i da kap po kap ispušta na mala udubljenja na podmetaču. Za ovo će biti potrebno mnogo strpljenja i izuzetna preciznost. Dobro je da pipeta bude što veća za početak da dete može da kontroliše stisak šakom, kasnije mu možete dati manju. Korišćenjem više boja nastaće predivne slike a vaše dete će biti jako ponosno na svoj rad. Sa ovim se i vi možete lepo zabaviti.

Dajte detetu da stavi malo soli u vodu i vidi šta se sa njom dešava. Uzimanje male količine vrhovima prstiju i ispuštanje po malo je izuzetna vežba fine motorike koja je neophodna za držanje olovke i pisanje, listanje tankih listova knjige i mnoge druge aktivnosti koje zahtevaju preciznost. Isto neka uradi sa šećerom, peskom, brašnom, mlekom, uljem, deterdžentom za sudove, voćnim sokom crvene boje…

Pre nego što dete počne da uči pisanje na papiru neophodno je da oslobodi ruku (danas većina dece u sveskama ima karton ispod lista na kome piše jer toliko pritiskaju olovkom dok pišu da se to vidi na narednih desetak listova). Pisanje po pesku je jako dobar način za pripremu ali i za decu koja već idu u školu i imaju ovaj problem. Stavite malo suvog peska na plastičnu tacnu i poravnajte ga, neka dete prstom povlači linije u raznim pravcima. Posle svakog ispisivanja protresite tacnu i pesak će se izravnati. Deca ovo jako vole i kada pokažu interesovanje za slova dobro je da ih prvo ispisuju na ovaj način pa tek onda na papiru. Umesto peska možete da koristite griz, brašno ili šećer.

Dete može da nacrta nešto na papiru a onda umesto da to oboji na uobičajen način bojicama ili flomasterima, uz vašu pomoć i malo lepka pospe po crtežu pesak, kamenčiće, suve listiće. Umesto peska možete da koristite mak ili razne semenke i začine. Deca će uživatu u stvaranju, a vi će te sigurno sačuvati neko od ovih remek dela i sa ponosom ih pokazivati.

Možda ste na početku teksta pomislili “Pesak i voda u mom stanu! NIKADA! ili Ko će to da pere i čisti?” Ukoliko ste pročitali tekst do kraja sigurno ste promenili mišljenje.

Naizgled nepotrebno kvašenje i prljanje pruža deci neverovatna iskustva i beskrajno uživanje sa jedne strane, a sa druge puno doprinosi razvoju fine motorike, poboljšanju koncentracije i pažnje, priprema ruke za izvođenje mnogih složenih aktivnosti koje zahtevaju dobru kordinaciju.

Ako nemate vremena dovoljno je da detetu date pesak i vodu i ono će već samo smisliti šta da radi, imajte poverenja u dete i njedovu kreativnost. Ukoliko se odlučite da učestvujete u predloženim igrama nakon prvog pokušaja sigurno će te zajedno osmisliti još mnogo toga. Leto je za uživanje, opustite se i igrajte se sa svojim detetom.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Foto: Flickr

Lako do mirnog sna

U drugoj godini života dete je naučilo da kaže ne i neprestano se nadmeće sa roditeljima ne bi li nametnulo svoju volju. Upravo iz ovog razloga dete želi da njegova bude poslednja kada dođe trenutak da ide u krevet ignorišući želju roditelja da budu malo u miru nakon napornog dana.

Evo kako da uspete u svojoj nameri da dete stavite u krevet na vreme i mirno prespavate noć.

Rituali za laku noć
Pre svega, imajte na umu da je izvesna doza otpora pri odlasku na spavanje sasvim normalna. Ponekad je čak dobro i da odložite trenutak za laku noć jer je moguće da se detetu uopšte ne spava.

U svakom slučaju, odlazak u krevet deca vide kao odvajanje od roditelja i samim tim ga uopšte ne vole. Potrebno je da napravite određeni rutal i tako pretvorite ovaj momenat u prijatan događaj.

Možete da namestite sobu i krevet najprijatnije moguće, sa posteljinom i pidžamom u boji, lutkama, malenom uključenom lampom: sve to može doprineti u građenju gnezdašca u koje je prijatno skloniti se tokom noći. Kad se vaše dete nađe ispod pokrivača, pročitajte mu neku lepu priču, otpevajte uspavanku ili se malo poigrajte sa njim. Učinite sve kako bi usvojio ideju svog kreveta kao nešto prijatno.

U krevet sa plišanom igračkom
Već malo pre druge godine mnoga deca imaju potrebu da se sklupčaju sa nekom mekanom lutkicom ili da se pak pozdrave sa svakom svojom igračkom ponaosob pre spavanja. Koliko god jedva čekate da ga na kraju dana smestite u krevet i odmorite se, morate biti strpljivi. Za tako malo dete san je nešto mučno: ono ne zna da će zaspati i ponovo se probuditi, za njegaspavati znači „ne biti“. Ono ne zna da li će ujutru opet naći svoju mamu i igračke, za njega je san skok u crnu rupu i stoga je razumljiva težnja da odloži ovaj trenutak. Kako bi sebi ulio snage i bolje se suočio sa ovim putovanjem kroz noć, dete ima potrebu da se zagrli sa svojim medvedićem, ili da ima uz sebe bilo šta drugo što ga umiruje. Dečiji psiholozi to nazivaju “predmetom prelazne podrške“ a može biti od velike pomoći i tokom dana u prevazilaženju kritičnih trenutaka (npr. kada mama nije tu).

Mnoga deca ne mogu da zaspe ili padnu u očaj ukoliko izgube voljeni predmet. Ako opazite da se vaše dete vezalo za neki prekrivač ili igračku obavezno obezbedite „duplikat“ i sakrijte ga za slučaj da se original izgubi ili da ga morate baciti: izbećićete tako mnogo plakanja.

Priče za laku noć
Bajke za laku noć su sastavni deo mnogih večernjih rituala, zajedno sa cucom ili plišanim medom. Sva deca ih vole jer tako uživaju uljuljkani glasom roditelja koji priča njihovu omiljenu priču. I nemojte se čuditi ako vaš mališan bude tražio od vas da mu veče za veče čitate istu priču, ponavljate određeno mesto u priči ili određeni usklik koji ga zasmejava. Za vas su to samo dosadna ponavljanja, ali su za njega deo „rituala“: i teško vama ako ih izmenite ili preskočite! Vezao se za njih isto kao i za lutku koju nosi u krevet.

Da li strašila, zli vukovi i veštice koji se pojavljuju u bajkama mogu da ostave prejak utisak na dete? Mogu da ga uplaše, ali obično nisu uzrok noćnih košmara i mora jer dete veruje da će mama, tata, baka ili deka uvek da ga uzmu u zaštitu. Objasnite detetu da ti likovi ne postoje u stvarnom životu i pazite da ne koristite zle likove iz bajki u pretnjama svom detetu u stavrnom životu. Zle veštice i vukovi ne služe kao pomoć u ubeđivanju deteta da pojede sve iz tanjra: brzo će shvatiti vašu prevaru i više vam neće verovati. Čak ni kada mu čitate priču.

Ako je dete ružno sanjalo
Oko druge godine se često može desiti da dete ružno sanja i da se uplaši. Obično se to dešava u drugoj polovini noći, pre svitanja: dete se žali ili počinje da plače u snu, a čak i kada se probudi nastavlja da preživljava scenu koja ga je uplašila i teškom mukom se može smiriti. Ponekad se toliko preplaši da se boji da zaspi ponovo.

Nemojte brinuti previše jer je sve ovo normalno. Evo kako da pomognete detetu:

Pokušajte da ga umirite i ostanite uz njega dok ponovo ne zaspi.
Nemojte mu pokazati da ste se i vi uplašili: ukoliko mu blago kažete da je to bio samo ružan san i da nema čega da se plaši, smiriće se i verovatno ponovo zaspati bez problema.
Umanjite mu strah, ako vam ispriča svoj san,nemojte ga zadirkivati iako kaže da je video zmaja pred vratima. Objasnite mu da to nije istina i da se u snu pojavljuju stvari koje ne postoje. Uvek pokažite detetu da ga shvatate ozbiljno jer su za njega te stvari bitne.
Ostavite uključenu malu lampu, naročito ukoliko su noćna buđenja česta i stavite mu u krevetić omiljenu igračku ili predmet koji će ga umiriti.
Postoji i drugi poremećaj tokom noći, takozvani „noći strah“: dete se budi tokom prvih sati sna, plače i vrišti, pogleda uperenog u jednu tačku i čini se kao da ne prepoznaje roditelje. Kriza može potrajati 15-20 minuta posle čega zaspi i ujutru se ne seća ničega. Ova vrsta fenomena mnogo zabrinjava sve majke, ali ne znači ništa posebno: to je jedan poremećaj, u suštini, jako čest koji potpuno isčezne sa nekih dvanaest godina.

Nemojte da budite dete tokom ove male krize ali obavezno ostanite uz njega dok ona ne prođe.

Izvor: Najbolja Mama Na Svetu

Svi strahovi mladih majki: Radi li moje dete sve na vreme?

ŠEST nedelja od porođaja konačno sam dobila osmeh od moje bebe devojčice i osetila da roditeljstvo može da bude zabavno, napisala je jedna čitateljka portala ''Popsugar''.

Ona je navela da je mesec dana živela u "beskrajnom krugu hranjenja, promena pelena i flačicama". Posle osmeha, poručuje, konačno je osetila lepšu stranu roditeljstva, ali i olakšanje.

"Ovaj "društveni osmeh" (za razliku od refleksivnog mlečnog osmeha) je važna prekretnica u životu novorođenčadi. Znajući da mi još mnogo toga predstoji, rekla sam sebi da moram da promenim stav po pitanju prekretnica. Dok god mi lekar govori da se sve odvija kako treba, ne bi trebalo da preterano obraćam pažnju na datume i prekretnice", napisala je ona.

Objasnila je još i da svakog meseca pregleda koji novi "trik" može da očekujem od bebe, te da više ni ne brine ako joj treba malo više vremena, piše Popsugar.

Doktor Robin Džejson, uvaženi pedijatar, rekla joj je da je to zdrav pristup.

"Roditelji mogu da se uplaše kad vide da dete mlađe od njihovog govori ili hoda bolje. Međutim, moraju da zapamte da smo svi različiti. Roditelji slušaju mnogo o autizmu i kašnjenju u razvoju, ali većina dece je normalna i raste okružena ljubavlju", rekla je dr Džejson ovoj mladoj majci.

Izvor: novosti.rs

Bljuckanje, štucanje, halapljivo sisanje…

Fiziologija novorođenčeta je potpuno drugačija u odnosu na starije dete i odraslu osobu. U ishrani beba ima mnogo normalnih pojava koje roditeljima stvaraju dilemu da li se radi o znacima neke bolesti.

Šta je to bljuckanje?

 Na kraju jednjaka, pred ulazom u želudac, nalazi se kružni mišić (sfinkter) koji ne dozvoljava da se mleko iz želuca tokom varenja vraća unazad. Kod beba je normalno ovaj sfinkter labaviji, što dovodi do vraćanja manjih količina mleka iz želuca u usta i u spoljnu sredinu. Značajno je da se radi o manjim porcijama mleka, a ne o celom obroku. Bljuckanje je normalna pojava kod preko 90% novorođenčadi. Osim što posmatranjem zaključujemo da li je u pitanju bljuckanje ili povraćanje, jedan od dokaza da je bljuckanje u pitanju je i uredno napredovanje bebe (150-200 g nedeljno). Ako beba ne napreduje onda to znači da se izbacuju veće količine mleka, odnosno ukupna količina popijenog mleka je manja od potrebne za napredovanje. Ovo je, svakako, trenutak kada treba otići na pregled kod pedijatra.

Kakav režim se sprovodi kod bljuckanja?

 Postoje standardna pravila vezana za ishranu bebe koja između ostalog doprinose da beba manje bljucka. Uobičajeno je držanje bebe preko ramena 15-ak minuta posle obroka. Tada beba podrigne, odnosno izbaci višak vazduha. Treba obratiti pažnju i na položaj bebe u krevecu. Glava treba da je u istoj ravni kao i stomak. Pelene (pogotovo ako se stavlja i švedska), mogu da uzdignu donji deo tela, tako da se glava nalazi niže od stomaka. Ovakav položaj ne odgovara ni jednoj bebi. U tom slučaju treba dušek na kome beba leži lako iskositi (podići), tako da su glava i stomak u istoj ravni. Kod beba koje mnogo bljuckaju, glava treba da bude lako iznad stomaka prilikom ležanja.

Kako prepoznati povraćanje i kako postupiti ?

 Povraćanje se od bljuckanja razlikuje po tome što beba izbacuje ceo obrok mleka. Kod bljuckanja se manja količina mleka izaci neposredno pored usta, a kod povraćanja znatno dalje od bebinih usta. Jedno povraćanje dnevno ne mora biti znak bolesti, ali ako beba povraća dva ili više puta, odmah se treba obratiti pedijatru. Postoji mnogo uzroka povraćanja, a potreba za medicinskom intervencijom se može javiti vrlo brzo ako je povraćanje uporno. Nemojte primenjivati nikakve terapijkse postupke ! Najvažnije je da bebu odmah odnesete na pregled !

Štucanje – problem ili normalna pojava ?

 Mnogi roditelji ne znaju da beba znatno češće štuca nego starije dete ili odrasli. Štucanje se može normalno javiti nekoliko puta na dan. Obično traje izvesno vreme (oko 10-ak minuta) i spontano prestane. Razlozi su poznati: prvo, beba ima česte obroke (osam puta na dan), a drugo, dijafragma koja je odgovorna za štucanje, znatno je više aktivna kod bebe prilikom disanja.

Halapljivo sisanje

 Često postoji zabrinutost roditelja što njihova beba halapljivo sisa. Najčešće se plaše da se ne prejede ili zagrcne. Razloga za brigu, zapravo, nema. Svako ko je gladan, biće pomalo halapljiv. Važno je samo da se bebi obezbedi takav položaj prilikom sisanja, odnosno adekvatna cucla ako se hrani veštačkim mlekom, kako se ne bi nagutala više vazduha nego što je uobičajeno. Takođe, nema razloga za suzbijanjem halapljivosti bebe. Treba je pustiti da popije mleka koliko želi, pridržavajući se prethodnih saveta.

Stomačni grčevi

 Jedno od najčešćih pitanja roditelja u ambulanti pedijatra je: „Naša beba mnogo plače zbog grčeva, šta da preduzmemo ?” Zvaničan stav svetskih stručnjaka je da se radi o fiziološkoj pojavi usled intenzivnog rada digestivnih organa. Za fiziološke pojave se ne primenjuje terapija. Preporučuje se samo kratkotrajno ljuljanje bebe i/ili blage tople obloge. Mogu se primeniti čajevi za grčeve. Svi drugi postupci (masiranje stomaka, različiti lekovi) se ne preporučuju. Suština je u tome da se pojave kao što su čest plač, uznemirenost, ritanje nogicama, ne zamene za simptome nekog drugog poremećaja. Savet: ako vaša beba ima pomenute simptome tokom više dana, odnesite je na pregled kod pedijatra.

Zagrcnjavanje

 Beba može ponekad da se zagrcne prilikom sisanja, ali ako je ova pojava česta potreban je pregled. Zagrcnjavanje ustvari predstavlja poremećaj gutanja i disanja istovremeno. Ponekad, ako potraje duže, beba pomodri. Treba je uhvatiti za grudni koš i okrenuti stomakom i licem na dole kako bi se izbacio sadržaj iz disajnih puteva. Duži poremećaj (prekid) disanja zahteva pregled pedijatra, ali povremeno zagrcnjavanje sa brzim uspostavljanjem normalnog disanja je uobičajena pojava.

Proliv ili normalna tečnija stolica ?

 Zdravo novorođenče može imati stolicu posle svakog obroka, ali i jednom na nekoliko dana (do 7 dana). Stolica bebe je nešto tečnija nego starijeg deteta i dešava se da roditelji pomisle da se radi o prolivu. Naravno, uvek kada nisu sigurni, pedijatar će im pomoći da razreše tu dilemu.

Kod pravog proliva stolica je jasno tečna, česta i obilna. Ako beba više gubi tečnosti nego što unosi (mleko), dolazi do dehidracije i tada je svakako potreban pregled, i odgovarajuće lečenje.

Normalna boja stolice novorođenčeta je žućkasta. Zelena boja stolice se javlja zbog sledećih razloga: takozvane stolice gladi su zelene boje, i u malim količinama. Javljaju se ukoliko beba unosi nedovoljno mleka. Normalizuju se kada se uspostavi normalan unos mleka. Ove bebe izgledaju zdravo, ali su gladne. Nakon dužeg perioda neprepoznavanja glavnog problema u prvi plan dolazi slabije napredovanje.

Drugi razlog je promena bakterijske flore u crevima. Bakterije koje su uzrokovale zelenu boju stolice obično ne izazivaju nikakav drugi štetan efekat. I ove bebe imaju potpuno zdrav izgled. Ređe se ponekad dešava da su u pitanju patogene bakterije, izazivači proliva, kada se ispolje i drugi simptomi (suva koža i sluznice, mlitavost, povišena temperatura, slabo mokrenje itd.) koji jasno ukazuju da je beba bolesna.

Doc.dr Miloš Ješić, pedijatar-neonantolog
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Najčešće letnje roditeljske dileme

 

Leto stiže u punom sjaju, a sa njim i brojne roditeljske dileme. Kada beba sme na letovanje, da li je bolja planina ili more, sme li dete da se kupa u ledenom moru – samo su neke od „misterija“ sa kojima se „bore“ i roditelji i deca. I ovog puta imamo odgovore na sva vaša pitanja!

1. Detetu su izgorela ramena na suncu. Da li je kiselo mleko dobro kao prva pomoć, ili ipak treba staviti neki preparat?
Prvo, NE SME se dopustiti da dete „izgori“! To je opasno i treba učiniti sve da se ono skloni sa jakog sunca, a kada je na suncu – da se maže zaštitnim kremama. Ako se ipak desi, posle tuširanja treba koristiti hidrantnu kremu ili neku od krema za decu koje su „specijalizovane“ za negu kože posle sunčanja. Kiselo mleko nije loše „priručno sredstvo“, ali je bolje za jelo nego za kožu.

2. Suncobran je sasvim dovoljna zaštita na plaži, i dete lepo može da odrema ispod njega.
NIKADA ne ostavljajte dete da drema ispod suncobrana! Iako stvara hladovinu, tkanine od kojih se pravi – PROPUŠTAJU ultraljubičasto zračenje, pa dete može da „izgori“ i ispod suncobrana. Zato je spavanje ispod njega zabranjeno!

3. Detetu je uvek muka kada duže putujemo kolima. Da li je bolje da pred put i u toku njega ne jede ništa, kako ne bi povraćalo?
Najmanje dva sata pre puta NE TREBA da jede OBILAN obrok!
Pola sada pred put ne treba da pije tečnost. Tokom puta, detetu treba davati ohlađenu vodu, i to isključivo kada traži, držeći se pravila „često po malo“. Ukoliko dete ogladni, napravite dužu pauzu, a u obzir dolazi lagan obrok, bez mnogo tečnosti.

4. Da li je za decu do tri godine korisniji odlazak na more ili na planinu?
Za dete od tri godine NEMA prepreka – može i more, a može i planina!
Nisu dobre “ekstremne” visine (preko 3.000 metara nadmorske visine), ali teško da neko razmišlja da tamo vodi trogodišnje dete.

5. Da li je bolje da dete vodimo prvo na planinu pa na more, ili obrnuto?

Za razliku od brojnih „stručnih saveta“, istina je jednostavna – NEMA razlike, i redosled nije važan! Blagu prednost dajemo planini, da se izbegnu ekstremne vrućine (kada naiđe tropski period), ali to nije baš uvek lako da se uklopi.

6. Da li malo dete treba da ulazi u baš hladnu vodu? Naime, putujemo u junu na more, a prošle godine je voda bila ledena u to vreme, pa je dete bežalo i vriskalo kad smo ga kvasili. Ja ne želim da mu bude vruće, a i neka se malo čeliči, ali muž mi kaže da ga ne kvasim na silu. Ko je u pravu?
NEMA kvašenja na silu! Čak i kada je voda topla, pustite dete da sâmo uđe u vodu, ali polako i oprezno. Kada je voda hladna, NEMOJTE da ga terate da u nju ulazi! Bolje je da napravite improvizovani bazenčić pored mora (ili da stavite gumeni) i sačekate da se voda ugreje, pa neka se dete tada brčka.

7. Da li je suviše rano voditi bebu od tri meseca na more? Da li sme da leti avionom, ili da ipak idemo kolima?
Rano je! Tako malu bebu NE TREBA pomerati iz kutka na koji je navikla u svom domu. Ukoliko imate kuću ili stan na moru, gde možete da napravite „bebi kutak“, onda je to druga stvar, ali treba da imate na umu da pedijatar mora da bude blizu i dostupan, za svaki slučaj! Tada je bolje putovati avionom, pod uslovom da je direktan let.

8. Da li je zaista neophodno da ćerkici oblačim kupaće gaćice na plaži? Ima dve godine, i ja bih je pustila da bude golišava, ali sestra mi kaže da će joj pesak ući svuda, kao i da može da joj iziritira kožu. Da li je to tačno, šta da radim?
Sigurnije je da da dete ima gaćice! Vole deca da sede u pesku, a za to je ipak bolje da devojčica ima kakvu-takvu zaštitu. Naravno, posle kupanja je presvucite, da ne bude u mokrim gaćicama.

9. Dete je palo i odralo kolenca. Najbolje je da mu se rane isperu rakijom.
NIJE! Rakija NIJE za rane – to je veoma bolna i nepotrebna „terapija“. Očistite ranu sterilnom gazom i povidonom, pa ostavite da se lepo „osuši“. Eventualno pred spavanje može da se pokrije sterilnom gazom.

dr Tanja Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Zašto beba sisa prst i kako je odvići?

Sisanje prsta je veoma česta navika mališana. Roditelji obično primete ovu naviku kod bebe oko trećeg meseca, ali se na ultrazvuku može primetiti i dok je beba u stomaku.

Sisanje je jedan od prirodnih refleksa bebe i na taj način se oni umiruju kada su umorni, gladni, dosadno im je ili se tako uspavljuju. Naučnici tvrde i da im sisanje prsta pruža osećaj zadovoljstva kao da su upravo jeli ili na taj način pokušava da nadoknadi nedostatak zbog hranjenja na flašicu.

Može li se sprečiti ova navika?

Bebe se rađaju sa potrebom za sisanjem i kod nekih je izraženija nego kod drugih. Da bi ispunile svoju potrebu neke bebe sisaju prst, a neke cuclu.

Mnoga deca ovu naviku prevaziđu sama od sebe, bez specijalnih metoda kojima svakako ne bi trebalo pribegavali, jer se može desiti da postignete kontraefekat.

Da li je bolje da mališanu dam cuclu umesto što sisa prst?

Postoji mnogo stvari za i protiv i za prst i za cuclu.

Prst je uvek dostupan, ne može da padne na pod ili se izgubi se u toku noći. Cucle sa druge strane manje oštećuju zube i to zbog toga što je deca odbace mnogo pre nego što „stignu“ stalni zubi. Takođe, uvek možete da mu uzmete i sakrijete cuclu.

U suštini najbolje bi bilo kada bi uspeli svoje dete da odviknete i od jednog i drugog.

Moje dete nekako agresivno sisa prst, da li je to normalna pojava?

Kod dece koja agresivno sisaju prst veće su šanse da imaju probleme sa zubima

Postoje dva načina na koja deca sisaju prst. Kod mališana koji pasivno i lenjo sisaju prst manja je verovatnoća da dođe do većih problema sa zubima nego kod onih koji to čine agresivno i nervozno.

Ovo jeste normalna pojava ali u tom slučaju potrudite se da ga odviknete od ove navike dok još ne izrastu stalni zubi.

Kada ova navika postaje problem?

Mnogi mališani sami od sebe prestanu da sisaju prst kada malo porastu, ali određeni procenat dece sa ovom navikom nastavi i nakon četvrte godine.

Najveći problem koji je povezan sa sisanjem prsta je rizik da se zubi iskrive, da prednji gornji budu istureni, a donji uvučeni, ili pak da dođe do njihovog kvarenja. Ipak, ovo može da postane problem tek ako dete sisa prst, a nema više mlečne zube, već stalne, dakle sa otprilike šest godina.

Takođe, može se desiti da prst koji dete sisa postane vlažan i da dođe do crvenila, infekcije ili do blažeg oblika dermatitisa.

Kako da odviknem dete od ove ružne navike?

Nemojte detetu prigovarati, vikati na njega , ili vršiti pritisak, jer njegova želja u tom slučaju može da se pojača još više. Umesto toga, posmatrajte vreme i mesto kada sisa prst.

Ukoliko se to dešava dok gleda televizor, dajte mu gumenu loptu, lutku ili neku drugu igračku koja će mu odvući pažnju. Ako to radi dok je uplašen ili kad je iznerviran, polako ga ohrabrite da svoja osećanja izrazi rečima, ako je gladan dajte mu neku užinu, jabuku ili šargarepu, koju će moći da gricka i za koju će mu biti potrebno više vremena da pojede.

Ključ uspeha je da otkrijete kada sisa prst i da mu neprimetno ponudite neku zamenu.

Saveti roditeljima

Obično velika većina dece oko 9. meseca eliminiše ovu naviku spontano, kada nauči neke nove veštine i nema potrebe da se više umiruje sisanjem prsta. Evo nekoliko saveta za one roditelje čija su deca malo upornija:

• Većina metoda (poput mazanje prsta senfom, alevom paprikom, grdnje, izvlačenje prsta iz usta) nije od velike pomoći, a dete će biti još upornije da istraje.
• Nikada nemojte dete ismevati ili negativno komentarisati kada uživa u svojoj navici.
• Mališani do tri godine ne razumeju zašto odrasli žele da im zabrane da sisaju prst, kad njima to pričinjava veliko zadovoljstvo.
• Starije devojčice možete da „ucenite“ tako što ćete im reći da ćete im nalakirati nokte ako ne budu sisale prst.
• Utvrdite kada obično dete sisa prst i pokušajte da mu ponudite neku alternativu (užinu, lutku, igračku…).

Izvor: Bebac

Foto: Pixabay

Uvek hoće samo mamu

Priča je skoro svima savršeno poznata: beba hoće samo mamu, retko kada poželi da ide kod tatice a o drugim ljudima da i ne pričamo.

Mama nema kad da se odmori, nema vremena za sebe i mora da je uvek sa bebom. Zašto je to tako i šta raditi u takvim situacijama?

Dete se od malena vezuje za osobu koja se o njemu brine a u početnoj fazi života to je upravo mama. Ona u ovom periodu predstavlja glavni oslonac za dete. Naravno, ova veza se razvija kako dete raste:

Do 3.meseca dete živi u jednoj vrsti simbioze sa mamom ali pošto nije u mogućnosti da razlikuje lik osobe dešava mu se da izjednači sve osobe koje se brinu o njemu.

Između 4. i 7. meseca – osećaj povezanosti praćen je:

– konstantnim traženjem kontakta i blizine sa centralnom figurom jer u ovom periodu dete počinje da se plaši udaljavanja i razdvajanja

– negativnim reakcijama prema nepoznatim osobama (strah od nepoznatog).

Radi se o sasvim normalnim vidovima ponašanja koji su tipični za ovu razvojnu fazu. Poznatije i kao “kriza osmog meseca” ove reakcije obično prolaze nakon prvog rođendana.

Ovaj strah se prepoznaje u detetovoj reakciji kada treba da se odvoji od mame. Naime, u ovoj fazi, svaki put kada se mama udalji iz detetovog vidika mališan postane očajan i reaguje plakajući.

Dete još uvek nije razvilo sposobnost pamćenja koja je potrebna da bi ono prepoznalo mamino odsustvo kao privremeno. Za dete to što ne vidi mamu znači da ona više ne postoji i upravo ovo osećanje objašnjava uznemirenost koja ga obuzima svaki put kada se ona udalji.

Kada mališan otkrije da su on i mama dve različite osobe pojava novog, nepoznatog lica samo još više povećava njegovu nesigurnost. Ovu nepoznatu osobu dete doživljava kao preteći elemenat koji može da uzdrma stabilnost odnosa sa majkom. Ovaj osećaj nagoni bebu da reaguje obično tako što:

se uplaši i počne da plače i vrišti kada se približi nepoznata osoba (ili ona koju je dete videlo samo nekoliko puta)
pruža ruke ka mami ili drugoj poznatoj osobi ako ga nepoznata osoba uzme u ruke.
Odlučujući faktor u savladavanju ovog straha je ambijent u kome dete raste. Ako je od rođenja naviknuto na prisustvo različitih ljudi prebrodiće ovaj osećaj mnogo lakše.

U pricipu se sve rešava oko prvog rođendana jer upravo u periodu kada puni godinu dana dete dostiže veći stepen svesti i sigurnosti. Tada ono zna da mama može da se udalji, ali i da se uvek vraća.

Dete polako shvata da ono može da zamisli sliku mame u glavi jer ima sećanje na nju u sebi i kada ona nije tu. Ovo mu pomaže da prihvati razdvajanje, možda tešeći se plišanom igračkom (tzv. tranzicioni objekat).

Budite tu da utešite bebu i izbegavajte, koliko god to bilo moguće, duža razdvajanja pre prvog rođendana.
Ne budite bezosećajni na detetovu potrebu za vašom pažnjom. Tako možete samo da povećate njegov nemir.
Kada primetite ovaj strah kod deteta izlazite na nekoliko minuta iz sobe klimajući mu glavom sa vrata ili pričajući glasno da bi vas dete čulo.
Pozdravite se uvek sa detetom kad idete, nemojte se kradom udaljavati od njega.
Ako dete plače kad vi izlazite reagujte nežno ali sigurno i odlučno (da dete ne bi pomislilo kako njegov strah ima dobru osnovu).
Naviknite dete na prisustvo različitih ljudi (baba i deda, bejbisiterke) od samog rođenja. Dete ne mora da bude baš uvek samo sa mamom.

Izvor: NajboljaMamaNaSvetu