Spavanje bebe u maminom i tatinom krevetu problem je mnogih porodica, evo kako da je vratite u svoj krevetića li i koje su situacije kada možda treba da joj dopustite da je uz vas.

Roditleji male dece nikada nemaju dovoljno sna, i zbog toga je lako da osete frustrirano ako njihova beba ne želi da spava u divnom krevetiću koji su pažljivo birali i pripremali za nju. Ne brinite, niste sami, ovo je veoma čest problem mnogih roditelja.

Kako da nateram bebu da spava u svom krevetiću?
Postoji sedam ključnih stvari koje Erika Hargaden, stručnjak za spavanje dece, preporučuje roditeljima da provere:

1. Okruženje za spavanje
Neka bude bezbedno, tihom, mračno i dosledno za uspešno spavanje. Bebe treba staviti u krevet na ravnu površinu, na leđima. Posteljina treba da je dobro zategnuta i da nema ništa od dekoracije unutra.

"Važno je da ovo mesto za spavanje bude na tihom i mračnom mestu u vašem domu. Mrak će pomoći melatoninu, hormonu spavanja, da uradi najbolji posao. Njemu je potreban mrak da bi pomogao bebi da spava."

2. Raspored
Shvatite koji obrazac spavanja je prikladan za vaše dete kako biste pomogli da odredite kada je vreme da ga spremate za spavanje.

3. Dremanje
Ovo je od suštinske važnosti za spavanje, a rutina dremanja će pomoći bebi da ima miran san preko noći

4. Ravnoteža između mleka i čvrste hrane
Manja je verovatnoća da će se dete buditi preko noći i imati potrebu za hranom ukoliko su mu nutritivne potrebe zadovoljene tokom dana.

5. Rutina odlaska na spavanje
Jednostavno treba da budete dosledni stvarima koje radite sa detetom pred spavanje kako biste im pomogli da shvate da dolazi vreme za spavanje.

6. Samoumirenje
Kada dete zaspi samo, veća je verovatnoća i da će duže vreme spavati bez buđenja. Kada vaši mališani napune četiri meseca možete početi da vežbate samoumirenje, evo na koji način.

7. Doslednost
Ovo je ključno! Roditelji će imati više uspeha ukoliko budu dosledni sa njima.

Nekoliko stvari koje možete da isprobate:

Sačekate da vaše dete bude pospano pa nežno spustite u krevet, umesto da mu dozvolite da zaspi u rukama i tek onda ga spustite u krevetić
Mnoge bebe se osećaju prijatnije kada spavaju u vreći za spavanje
Proverite temperaturu sobe u kojoj beba spava. Trebalo bi da težite temperaturi od 16-20 stepeni

Zašto se moje dete odjednom opire da spava u svom krevetiću?
Ako je vaša beba ranije spavala u svom krevetiću, a odjednom ne želi da spava tu, sigurno ćete se naći u čudu.

"Kada mi se porodica obrati sa ovim problemom, najverovatnije je to da nešto u dečijoj rutini treba da se menja. Možda je potrebno da im se skrati popodnevno spavanje ili treba da se pomeri vreme noćnog spavanja. Male promene u rutini mogu prethodno dobrog spavača vratiti u ravnotežu", kaže Erika.

Drugi potencijalni razlozi mogu uključivati:

Izbijanje zuba
Brzinu rasta
Bolest
Regresiju sna

izvor:yumama.mondo.rs

Prva godina života bebe je ispunjena brzim fizičkim i mentalnim razvojem. Svaka beba je individua za sebe i ima svoj sopstveni ritam rasta i razvoja. Neke bebe razvijaju se brže od drugih, neke malčice sporije ali je važno da roditelji znaju da svaka beba ima svoj ritam.

7. MESEC

-sedi duži period samostalno bez pridržavanja
premešta igračke iz ruke u ruku. Ako u ruci drži jedan predmet, a želi drugi onaj iz ruke najčešće pušta a potom uzima ponuđeni, nekada uspe da uzme drugi predmet samo prebacivanjem prvog u drugu ruku
posmatra i dodiruje svoj lik u ogledalu, smeje se liku u ogledalu

8. MESEC

samostalno dugotrajno sedi bez oslonca
okreće se sa ledja na stomak
menja položaj da bi dohvatilo željeni predmet
oslanja se na laktove i kolena u položaju na stomaku, priprema se za puzanje
baca predmete na pod i tako se zabavlja, predmet uzima prstima i palcem (intermedijalno)
igra se raznih igara sa roditeljima, tapše, zna odgovore na neka pitanja ( gde zeka pije vodicu, gde je pametna glava), uči imitiranjem drugih osoba
raduje se i nepoznatim osobama, raduje se otkrivanju sveta
počinje da reaguje na svoj lik u ogledalu

9. MESEC

dovodi se samostalno iz ležećeg položaja u sedeći
počinje da puzi
uspravlja se na noge i stoji uz predmete za koje se pridržava
hvata sitne predmete palcem i kažiprstom (“pinceta” hvat)
jasno udvaja slogove (ma-ma, ta-ta, pa-pa)
pravilno lokalizuje izvor zvuka
privlači pažnju okoline različitim aktivnostima
reaguje na svoje ime
vezuje se za jednu osobu, najčešće majku i počinje da se plaši drugih osoba koje ne poznaje

izvor:mojpedijatar.co.rs

Bebe u prvoj godini nemaju u potpunosti razvijen centar za termoregulaciju pa im je potrebno više vremena da prilagode temperaturu tela spoljašnjim uslovima.

Često prva reakcija da beba nije adekvatno obučena bude osip koji se pojavi po koži, a nekada se može javiti i povišena temperatura koja veoma uplaši roditelje. Ono što pedijatri najčešće viđaju je da baš takvo dete koje ima temperaturu roditelji dovedu sa previše garderobe na sebi a da i ne pomisle da je pretopljavanje deteta uzrok osipa ili temperature. Beba kojoj je vruće je uznemirena i uplakana, kao da roditeljima govori da joj je toplo.

U uslovima normalne spoljne temperature (22-23 stepena), zdravo terminsko novorodjenče treba obući slojevito – bodi benkica i pamučni donji deo. Kapica nije potrebna. Važno je da odeća bude od pamuka i da se lako oblači.

Bebine ruke i stopala su uvek hladna a glava je toplija zbog specifičnosti cirkulacije u najmlađem dobu. Nemojte pretopljavati bebu prema dodiru rukica i stopala, jednostavno na nogice obucite čarapice ali nemojte dodavati ostalu garderobu. Za proveru da li je bebi vruće koristite da dodirnete svojom rukom bebino telo. Ono ne sme da bude znojavo i pretoplo kada dodirnete rukom, treba da bude iste temperature kao i Vaša ruka.

Bebe treba zaštititi od visokih temperatura. Treba ih raskomotiti, pelene, pamučni bodi kratkih rukava i čarapice na nogama su sasvim dovoljne kada su napolju visoke temperature. Potrudite se da odeća bude od pamuka, gušćeg tkanja kako bi adekvatno štitila dete od sunčevih zraka. Pri viskom temperaturama i čarapice možete slobodno skinuti. Obavezni su šeširići i kapice za vreme koje beba provede na suncu. Beba može da bude izložena sunčevim zracima ujutru do 10:30, 11h i popodne posle 17h. Treba da bude namazana kremom sa zaštitnim faktorom, u prvoj godini taj faktor treba da bude SPF 30, zbog produkcije vitamina D, ali bebu treba češće mazati. Deci iznad prve godine se preporučuje krema sa zaštitnim faktorom 50. Bebi treba ponuditi i vodu posle svakog obroka kada su visoke temperature zbog većih potreba. Naočari za sunce puno roditelja stavlja zbog “modiranja deteta”, ali oči svakako treba zaštititi, ali po mogućstvu kvalitetnijim naočarima jer plastične naočari kvare vid. Bebi treba češće menjati pelene u toku letnjih meseci.

Veoma je važno da ne postoje velike oscilacije u spoljnoj temperaturi- treba biti posebno obazriv kada se koristi klima u stanu i u kolima. Klimu pred svaku sezonu treba očistiti, a treba podesiti da hladi na prijatnu temperaturu, da razlika spoljne i unutrašnje temerature ne bude više od 5-7 stepeni. Ne sme da duva direktno na dete. Kada se izlazi iz stana, klimu treba ugasiti 10ak minuta pred izlazak kako bi se organizam adaptirao. I u kolima treba koristiti klimu, ali pre izlaska iz kola treba otvoriti prozore da bi se temperatura približila spoljnoj.

Beba slobodno može da se kupa u moru. Postoje različite vrste guma koje su adekvatne i za najmlađi uzrast i uz pomoć kojih beba može u potpunosti da uživa u vodi. Može se kupati i u bazenčiću na naduvavanje koji se može postaviti u hladovinu,a u njega uneti morska voda koja se u toku dana zagreje. Bazenčici su posebno zgodni za vreme kada je sunce najjače jer postoji mogućnost pomeranja. Bebe do godinu dana mogu da se kupaju u bazenima za odrasle, samo ako su izrazito čisti, što u većini slučajeva nije slučaj. Plivanje kao vid razvoja je veoma preporučljivo ali se treba raspitati koji bazeni ispunjavaju higijenske preduslove i u toku leta možete uživati sa bebom i na zatvorenom bazenu, gde su manje gužve.

Poštujući sva ova pravila bebu ćete zaštititi od pregrevanja i pomoći joj da svoje prvo leto provodi nasmejana i smirena.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Stručnjaci otkrili kada je najbolje vreme da dete spava na jastuku i pokriveno ćebencetom.

Ćebenca, jastučići i plišane igračke mogu izgledati vrlo slatko u bebinom krevetiću, ali pedijatri savetuju da ih sve izbacite jer je to potencijalna opasnost od gušenja. Ali kada je vreme da detetu damo jastuk i ćebence?

Pedijatri preporučuju da u prvih 12 meseci ne treba ništa da stavljate u krevetac. Ukoliko mislite da je vašoj bebi hladno, sigurnija varijanta je da je stavite u vreću za spavanje u odgovarajućoj veličini.

Sve dok je temperatura sobe između 20 i 22 stepeni i ako je vaša beba prikladno odevena (bodi sa dugim rukavima), nema potrebe da se brinete.

Kada je sigurno spavanje sa ćebencetom?

Iako ne postoji određeno vreme, rizik od sindroma iznenadne smrti kod dojenčadi smanjuje se nakon prve godine života. Međutim, preporuka stručnjaka je da ćebence date detetu tek kada napuni 18 meseci života. Ovo je ujedno i idealno vreme da da detetu skinete vreću za spavanje, ukoliko želite.

Prekrivač za bebu ne bi trebalo da bude duži od polovine njegovog tela, a bilo bi idealno da je izrađen od pamuka ili prirodne vune. Takođe, obratite pažnju da nije težak, takvi se ne preporučuju sve dok dete ne napuni 4 godine.

Kada dete može spavati na jastuku?

Pedijatri smatraju da nije potreban detetu dok ne napuni dve godine, a najbolje je pričekati do treće godine. Odraslima je teško da zamisle da spavaju bez jastuka, ali ne brinite, deci je udobno da spavaju na ravnom, malo tvrđem dušeku. Da im i nikada ne ponudite jastuk, pitanje je da li bi i osetili potrebu za njim.

izvor:yumama.mondo.rs

Prelepi načini da se povežete sa vašom bebom
Povežite se sa bebom, pokažite joj koliko je volite i život će vam biti lakši i lepši! Imaćete srećnu i mirniju bebu, a samim tim i manje stresnu svakodnevicu. Bićete i sigurniji u sebe jer ćete znati da zadovoljavate bebine potrebe.

 Evo posebnih načina koji će vam pomoći da stvorite posebnu vezu sa vašom bebom i pokažete joj koliko ste srećni što je tu:

Stavite je na kožu
Jedan od najboljih načina da se povežete sa bebom je kontaktom “koža na kožu” i to nekoliko puta na dan. Koža je najosetljiviji deo tela kod novorođenčeta i odličan način za povezivanje. Međutim, dok mama ima mnogo prilika da ostvari ovaj kontakt tokom hranjenja ne treba zaboraviti ni tatu. Dopustite bebi da se veže za oba roditelja tako što će i tata uspostaviti ovu vrstu kontakta. Pri kontaktu kod bebe se razvija osećaj sigurnosti. Ali ne zaboravite da pokrijete bebina leđa ćebencetom.

Nošenje bebe
Nošenje bebe u marami ili kengur nosiljci je odličan način da se povežete sa svojom bebom. Osim toga što će beba biti zadovoljna jer je uz vas, vi ćete moći da obavite još nešto jer su vam ruke slobodne.

Hranjenje
Mame koje doje će odmah osetiti da je vreme dojenja odlično za povezivanje, ali i bebe koje se hrane na flašicu mogu da se povežu sa roditeljima tokom hranjenja. Beba se, naročito na početku, hrani puno puta tokom dana. Iskoristite ove mirne trenutke za povezivanje. I dajte flašicu (čak i vašeg mleka ako ga imate) tati, jer ćete tako ne samo omogućiti njihovo vezivanje već i više sna za sebe.

Prepoznavanje plača
Potrudite se da ispunite potrebe vaše bebe i imaćete savršenu vezu. Slušajte bebu kada plače ili kada vam šalje druge signale. To je njen način da vam saopšti šta joj je potrebno. Ispunjavajući bebine potrebe učinićete da se oseća sigurno.

Masaža
Masaža beba je jednostavna veština koju svaki roditelj može da savlada. Sve što vam treba je malo bebi ulja ili losiona i nežan dodir. Iskoristite vreme menjanja pelene, pred spavanje ili nakon kupanja za blagu, jednostavnu masažu. Blagim kružnim pokretima utrljajte ulje u kožu i obezbedićete joj negu i opuštanje. Osetićete se bliže ovom malom biću.

Manje obaveza
Mama pod stresom će imati i bebu pod stresom. Upravo zato je važno da rasteretite svoj raspored i oslobodite se obaveza. Postavite granice za posete familije, smanjite obaveze van kuće i u kući i sl. Uključite i partnera u brigu oko bebe. I vama je potreban odmor. Kada ste opušteni i smireni prirodno ćete se povezati sa vašom bebom.

Ćebence
Još odavnina se ćebence posebno plete i priprema za bebu zbog svoje vaznosti. Kada nosite bebu po kući i pokrijete je ćebencetom vi kao da je vezujete za sebe. Nabavite puno ćebića za bebu i držite ih u svakoj prostoriji da biste uvek mogli da se ušuškate i opustite. Videćete kako samo stavljanje ćebenceta može bebu da smiri.

Menjanje pelena
Teško da neko može da uživa u menjanju pelena pa čak ni beba. Učinite taj trenutak posebnim i savršenim za vezivanje. Naučite bebu da će na komodi za menjanje pelena slušati pesmice, smeh i malo igre. Neka to bude veseo trenutak a ne teška obaveza.

Blizina

Kupanjac
Iako ne vole sve bebe kupanje većina ipak uživa. Ovo može biti odličan trenutak za zajedničko vreme. Unesite malo prskanja po rukama i nogama, zanimljive zvukove ili čisto glas. Možete joj pričati o vašem danu – malo konverzacije dok radite nešto opuštajuće.

Ne prenosite nervozu
Beba oseća ono što i vi osećate pa imajte to na umu tokom dana. Kada ste uznemireni, isfrustrirani, nervozni činiće vam se da i beba više plače. Ali kada se smejete, pevate i opušteni ste i vaša beba je srećna.

Golicanje
Nežni dodiri po stopalima, stomaku ili vratu će vam takođe pomoći da se povežete sa bebom. Možete čak izazvati prve osmehe. Ali budite pažljivi i slušajte bebu koja će vam reći kada joj je dovoljno.

Pevanje i razgovor
Možda se vi osećate smešno kada pevate ili pričate bebi koja vas ne razume i ne može da vam odgovori, ali ona vas čuje. Sluša vašu boju glasa i zna da ima vašu pažnju. Sve to pomaže da se povežete na poseban način. Objašnjavajte bebi šta radite, pustite radio i pevušite.

izvor:najboljamamanasvetu.com

Neverovatno je kako deca od bebećih obroka vole slatku hranu, pa zbog toga mnogi roditelji odlažu bilo kakvu slatkastu hranu, pa i voće sve dok ne isproba dovoljno povrća i mesa. Razlog nije u tome što su im slatkiši jako ukusni nego u njihovim receptorima.

Pre nego što dete počne jesti krutu hranu, njihovi receptori za ukus omogućavaju im da otkriju vole li ili ne vole različite teksture i ukuse.
Beba i u stomaku oseća ukuse

Još u majčinom stomaku, bebi se razvija čulo ukusa. Okružena je plodovom vodom koju prirodno udiše i guta jer joj to pomaže u razvoju pluća i sistema za varenje. Ono što mnogi ne znaju jeste da beba još tada može osetiti različite ukuse koji dolaze od toga čime se majka hrani.

Zavisno od toga šta majka jede i pije, plodova voda može imati ljut, kiseo, slan, gorak ili sladak ukus. I ne samo da oseća ukus, polako razvija i miris.

Receptori za ukus prirodno su predodređeni za to da preferiraju slatke ukuse nad bilo kojim drugim. Razlog tome može se protumačiti kao težnja majke prirode da bebi približi majčino mleko koje je slatkastog ukusa.

Takođe, istraživanja su pokazala da beba proguta više plodove vode kada je slatkastog nego kada je kiselog ili gorkog ukusa.

Nakon rođenja bebini receptori su jako osetljivi, može da prepozna slatke i kisele ukuse, a tek oko petog meseca razvija se reakcija na slanu hranu. Zbog toga je beba prirodno sklona prihvatanju slatke i neutralne hrane, kao što su banana, jabuka i kruška koju mnogi pedijatri savetuju da bebi date među prvim namirnicama.

izvor:yumama.mondo.rs

Kada beba plače roditeljima srce počne ubrzano raditi, povisuje se tlak, znoje se dlanovi i steže se želudac. Odnosno, aktiviraju nam se instinkti i imamo potrebu zadovoljiti njezine potrebe. Baš zato je tako teško ostaviti bebu da plače jer to ide protiv roditeljskih nagona koji nam pomažu da joj osiguramo ono što joj je potrebno

Pojavilo se istraživanje prema kojem je metoda "neka se isplače" i tako uspava sasvim u redu. Problem kod ovog istraživanja je u tome što je rađeno na vrlo malom uzorku od svega 43 bebe. Također se bavilo kratkotrajnim efektima metode ne vodeći računa o sada već dobro poznatim saznanjima o načinima na koji djeca doživljavaju i ispoljavaju stres.
Tako recimo neka djeca koja doživljavaju iznimno visoku razinu stresa i trpe fiziološke promjene (ubrzani rad srca, nepravilno disanje) mogu se povući u sebe i ne izražavati svoje emocije. Dok recimo ona koju netko tješi iako su pod stresom, ne trpe fiziološke posljedice.

Produljeno plakanje izaziva fiziološke promjene
Tako je dr. Margot Sunderland kroz dugogodišnji rad s djecom u Centru za mentalno zdravlje djece u Londonu ustanovila da produljeno plakanje kod beba izaziva fiziološke promjene. Tako recimo dolazi do povišenog krvnog tlaka, nepravilnog rada srca, nepravilnog disanja, pada imunološkog sustava te smanjenja lučenja hormona rasta. Osim ovih reakcija, smatra da se razvijaju i psihološki problemi koje se očituju tek kasnije u životu u vidu nemogućnosti nošenja sa stresom ili pak nemogućnošću ostvarivanja emotivnih veza. Prema njoj, prestanak plača ne znači da se beba i smirila već da je došlo do procesa koji zove "Protest, Očaj, Otuđenost". Odnosno, s bebinog stajališta, 'zašto da plačem kada me nitko ne čuje i nikome nije stalo do mene'.

Neonatolog Howard Chilton pak smatra da u prvim mjesecima života beba mora uspostaviti emotivnu vezu s roditeljima, procijeniti koliko se može pouzdati u njih te spoznati koliko je željena i voljena. Ovo je i vrijeme kada beba uči od roditelja o novoj okolini i kako se nositi s stresom. Stoga ostavljanje bebe u mračnoj sobi da se uspava plakanjem stvara osjećaj nepovjerenja i nesigurnosti.

Plač je sinkroniziran s reakcijom roditelja
Pedijatar i stručnjak za dječji razvoj, dr. Harvey Karp smatra da bebama treba jako puno fizičkog kontakta i pažnje jer im je to neophodno za psihički i fizički razvoj. Mozak tek treba proći kroz ogroman razvoj i opremljen je onim osnovnim za preživljavanje, odnosno refleksima. Jedan od njih je i plač.

Koliko je važan govori i činjenica da je sinkroniziran s reakcijama roditelja. Kada beba plače roditeljima srce počne ubrzano raditi, povisuje se tlak, znoje se dlanovi i steže se želudac. Odnosno, aktiviraju nam se instinkti i imamo potrebu zadovoljiti njezine potrebe. Baš zato je tako teško ostaviti bebu da plače jer to ide protiv roditeljskih nagona koji nam pomažu da joj osiguramo ono što joj je potrebno. S tim da je bitno naglasiti da bebe nikada ne plaču bez razloga, već zbog gladi, žeđi, umora, boli, neke neugode ili straha.

Ostavljanje bebe da se plačem uspava ima za posljedice iznimno izražen strah od odvajanja, probleme s uspavljivanjem i spavanjem. Kod te djece se u kasnijoj dobi javljaju problemi s kontroliranjem emocija i problemi u socijalizaciji. Da bi se sve to izbjeglo i razvili zdravi obiteljski odnosi koji se temelje na razumijevanju i povjerenju između roditelja i djece, treba ih graditi od samih početaka. Ponekad je teško i iscrpljujuće zadovoljavati bebine potrebe, ali ako ih se osluškuje i ako roditelji slijede svoje instinkte, njihova nova uloga će im biti puno lakša.

izvor:miss7mama.24sata.hr

Dete se vraća pelenama nakon što ste ga naučili da koristi nošu? Pogledajte o čemu se radi i da li treba da se zabrinete.

Privikavanje deteta na nošu je naporan posao i roditelji često osećaju olakšanje kada beba konačno napusti pelene. Ipak, neki mališani često umeju da nazaduju i vrate se na staro.

Zašto se deca ponovo samovoljno vrate pelenama? Doktor Skot Goldstejn otkriva da je često glavni razlog vraćanju pelenama taj što roditelji prerano pokušavaju dete da naviknu na korišćenje noše.

Otpor privikavanju na nošu

Postoje mnogi razlozi bebinog otpora odvikavanju od pelena i privikavanju na nošu. Ukoliko ste dete naučili da koristi nošu, a ono vam otvoreno iskazuje otpor, najbolje bi bilo da istražite uzrok. Možda bi jedan od uzroka bilo prevremeno odvikavanje od pelena, a u tom slučaju najbolje bi bilo da sa svojim pedijatrom popričate o tome kada je vašem detetu vreme za nošu. Često deca osećaju stres kada dođe do trenutka tranzicije, mnoga deca u tom periodu imaju razne promene, a one im izazivaju neku vrstu stresa. Za mališane je to isto kao i polazak u školu, dolazak bate ili seke.

Period privikavanja

Deci je potreban period privikavanja. Neke stvari moraju da se slegnu kako bi sve došlo na svoje mesto, pa i odluka o privikavanju na nošu. Ukoliko vaše dete ima zdravstvenih problema, oni takođe mogu imati veliki uticaj na bebu. Ako dete ima poteškoća sa pražnjenjem creva, obavezno povedite računa o njegovoj ishrani, da li pije potrebne količine vode, da li redovno jede i unosi zdrave namirnice. Jedan od najboljih načina za privikavanje jeste da redovno upozoravate dete na fiziološke potrebe i da insistirate da vas obavesti kada oseti potrebu.

Često se deca isključe u igri, ignorišu potrebu, a dešava se i da nekada nemaju vremena da dođu do kupatila kada se stvari pokrenu. Ponekad, deca se plaše noše i imaju stvaran strah od kupatila, plaše se da će upasti, plaše se zvukova vodokotlića, a često izmišljaju čudovišta iz toaleta. Međutim, imajte na umu da su nezgode česte tokom noći i da nisu nužno znak da dete odbija privikavanje na nošu. “Mnoštvu dece se godinama dešavaju nezgode noću, iako im se iste ne dešavaju i danju”, kaže doktor Goldstejn i ističe da se kontrola tokom noći veoma razlikuje od dnevne kontrole.

Ponovni povratak na pelene

Otpor se dešava kada dete naučeno da ide na nošu počne da ima redovne nezgode, što može zahtevati povratak na pelene. Često ovakve situacije mogu biti stresne za roditelje. Znajte da je to sasvim normalno i obično se može otkloniti pronalaženjem uzroka. Pokušajte da identifikujete razloge za ignorisanje vašeg truda, jer će napori roditelja u toj misiji pomoći detetu da se vrati tamo gde je bilo.

Kako pomoći detetu da prevaziđe strah i otpor

Srećom, otpor dece je često kratkotrajan i roditelji mogu vratiti svoje dete na pravi put za nekoliko dana ili nedelja. “Uprkos frustraciji zbog povratka nezgoda i ponovnog korišćenja pelena, učinite sve kako biste ostali pribrani i ponovo obučili dete na nošu”, kaže Vendi Svenson doktorka medicine i pedijatar u Dečjoj bolnici u Sijetlu. Važno je da sa svojim detetom razgovarate, ukažete mu na važnost korišćenja noše, možete mu na edukativan i zabavan način pomoći da strah i stres vezan za odvikavanje od pelena prevaziđe.

Nikada ne kažnjavajte svoje dete za nezgode

Ako se vašem detetu desi nezgoda, nemojte pokazivati razočaranje, jer dete može postati uznemirenije, što dovodi do dodatnih problema. Kada proverite da li je dete suvo, pljeskajte ga nežno i radujte se što nije napravilo nesreću.

Ukoliko se to ipak dogodi, nemojte ga osuđivati i recite: “Ups. Imali smo nezgodu. Idemo da sednemo na nošu.”Ne zaboravite da budete optimistični i trudite se da ne vičete i ne grdite dete. ” Nikada ih ne kažnjavajte ukoliko iz prve ne prihvate nošu i ukoliko vaši napori ne urode odmah plodom. Nemojte biti razočarani. Cilje je da se vaši mališani osećaju hrabro i ne plaše se da će biti kažnjeni ukoliko pogreše”, objašnjava doktorka Lisa Asta sa Univerziteta u San Francisku.

Podsećajte često dete

Često se nesreće dešavaju jer se dete previše zabavlja igrajući se ili radeći neku aktivnost i ne želi da zastane kako bi otišlo u kupatilo. Da biste rešili ovu situaciju, objasnite da je normalno da ponekad dete zaboravi da koristiti nošu i ulijte mu samopouzdanje da je i dalje “velika devojčica” ili “veliki dečak”. “Odnesite ih na nošu svakih nekoliko sati kada su kod kuće i zamolite vaspitače u obdaništu da se pobrinu da to isto urade” ističe doktorka Lisa i dodaje: “Podstaknite dete da bar pokuša da koristi nošu kad se ujutru probudi, pre obroka i pre spavanja.”

Isprobajte sistem nagrađivanja

Dajte svom detetu nekoliko podsticaja da posluša vaše napore. Na primer, dajte svom mališanu sličice ili neko maleno iznenađenje kada god vas posluša i koristi nošu. Posle nekoliko uspešnih dana zaredom, možete im priuštiti veću poslasticu, poput odlaska u prodavnicu sladoleda, male igračke, dodatnih nekoliko minuta čitanja pred spavanje itd.

Imajte na umu da nagrade ne deluju na svako dete i u nekim slučajevima, mogu stvoriti strepnju kao i kazne. Zato su često najefikasnije nagrade vaše reči: “Ti si velika devojka” ili “Tako si samostalan”. Ovakva ohrabrenja mogu biti najbolji podsticaj.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Nebezbedan položaj bebe u krevetiću i posteljina kao čest uzrok iznenadne smrti odojčeta tokom spavanja

Uzimajući u obzir alarmantne podatke o broju slučajeva iznenadne smrti odojčeta u postelji, postavlja se pitanje da li bebu staviti da spava u položaju na leđima ili potrbuške.

Češće postavljanje bebe u položaj na leđima doveo je do značajnog smanjenja učestalosti ovog događaja, poređenjem podataka između 2000. i 2010.godine. Međutim, ono što zabrinjava, je dvostruki porast slučajeva zadesnog ugušenja bebe tokom spavanja 2010.godine, u odnosu na 2000.godinu.

Smatra se da je razlog za to upotreba tzv. “meke i nebezbedne” posteljine. To se pre svega odnosi na ćebad, jorgane i jastuke kojima se beba često podboči ili se njima krevetac sa unutrašnje strane obloži, zatim mekane plišane igračke u krevetiću i nezategnuti čaršavi. Iako postoje preporuke za izbegavanje takve posteljine, razlog sa njihovo i dalje masovno korišćenje je uglavnom mišljenje roditelja da je bebi tako udobnije, toplije i komfornije.

Mediji, magazini za roditelje i časopisi, snose veliku “krivicu” i odgovornost za ovu pojavu, s obzirom da se u njima često mogu videti fotografije beba ušuškanih u meku posteljinu pri spavanju, u neodgovarajućem i nebezbednom položaju, čime se kod roditelja stvara mišljenje da je to prihvatljivo, ispravno, a verovatno i poželjno.

spavanje

Zbog toga je neophodno, radi bezbednosti bebe, pridržavati se sledećih saveta u cilju prevencije iznenadne zadesne smrti odojčeta pri spavanju:

koristiti tzv. „sleep bag-ove“ odnosno vreće za spavanje za bebe, koje su relativno krute pre svega u gornjem delu, te onemogućavaju bebi veće manevrisanje tokom sna i nastanak opstrukcije nosa i usta.
bebu staviti na tvrd dušek, sa minimalnom mogućnošću ugibanja, a čaršav ispod bebe dobro zategnuti.
ukloniti sve potencijalne „opasnosti“ iz bebinog krevetića (meke jastuke, ćebad, jorgane, plišane igračke), kako one kojima se beba pokriva, tako i one na kojima leži.
Zvanična preporuka” American Academy of Pediatrics” glasi: “Staviti bebu da spava u položaj na leđima, na čvrstu podlogu u krevetac ili kolevku koja zadovoljava važeće standarde bezbednosti”

izvor:mojpedijatar.co.rs

Kada beba tek stigne na svet, vrlo je teško postići bilo kakvu rutinu sa njom. Ipak, postoje stvari na koje polako bebicu od 7 dana možete navići, naročito kada su u pitanju hranjenje i spavanje.

Većina beba se doji u prvim danima nakon rođenja, i to obično bude 8-12 hranjenja tokom 24 sata. Dužina hranjenja takođe može da varira. Nemojte očekivati da sa detetom stvorite rutinu već na samom početku. Nemojte određivati satnicu, već pratite bebine potrebe.

Tri saveta za rutinu hranjenja bebe

1. Proverite da li beba sisa kako treba. Važno je da obratite pažnju da li se dobro hvata za bradavicu dok jede.

2. Ako se beba uspava dok jede, moraćete da je probudite, nemojte je ostavljati pospanu, jer hranjenje neće biti efikasno.

3. Izbegavajte da dajete bebi cuclu na samom početku, jer to može ometati dojenje.

Kada je u pitanju spavanje, morate imati na umu da je bebi potrebno baš mnogo sna na samom početku života. Ona tako skuplja energiju koja joj je potrebna za rast i razvoj.

Tri saveta za spavanje

1. Namestite bebu da spava na strani ili na leđima, a ne na stomaku, kako biste sprečili opasne situacije.

2. Pustite bebu da neko vreme provede sama. Naravno da joj je potrebna vaša bliskost, ali su joj potrebni i trenuci bez vas.

3. Počnite sa uspostavljanjem navika pre spavanja, poput maženja, masiranja, a beba će vremenom naučiti da treba da prati te znake.

izvor:yumama.mondo.rs