Prva godina života bebe je ispunjena brzim fizičkim i mentalnim razvojem. Svaka beba je individua za sebe i ima svoj sopstveni ritam rasta i razvoja. Neke bebe razvijaju se brže od drugih, neke malčice sporije ali je važno da roditelji znaju da svaka beba ima svoj ritam.
Procene napretka uzimaju u obzir ne samo sve ono što dete u određenom periodu ume da uradi već i način na koji određenu stvar uradi. Pedijatar na redovnim pregledima svakog meseca proverava šta je sve beba u prethodnom periodu savladala od aktivnosti.
Tokom detinjstva postostoje tzv. “miljokazi” za razvoj dece koji nam govore o tome šta većina dece određenog uzrasta može da uradi u određenom periodu. Oni svakako ne znače da će svaka beba uraditi svaku od aktivnosti predviđenu za uzrast, ali bi trebalo da bebica može da uradi većinu predviđenih aktivnosti.

1. MESEC
leži na ledjima savijenih ruku i nogu
kratko posmatra pogledom, zagleda se nekoliko sekundi u mamu kada je blizu, prepoznaje miris majke i čuje njen glas, ne vidi jasno osobe i boje
ležeći na stomaku okreće glavicu na jednu i drugu stranu, oslobadja disajne puteve
šake drži uglavnom zatvorene, vrat ne drži samostalno
refleksno hvata ručicama i nožicama
ima razvijen refleks sisanja, otvara usta i počinje da vrši pokrete sisanja kada se predmet približi ustima
trgne se tokom spavanja
povremeno se oglašava, plače snažno
spava u različitim intervalima do oko 20 sati dnevno

2. MESEC
nekoliko sekundi fiksira pogled u kontaktu sa majkom i članovima porodice, prepoznaje osobe koje svakodnevno vidja
na položaju na stomaku odiže glavicu i odvaja je od podloge
reaguje na svetlosne i zvučne nadražaje
šake povremeno otvara ali su i dalje uglavnom zatvorene
razvoj je brži na rukama nego na nogama
beba se smiruje kada plače na mirne glasove i u kontaktu sa roditeljima (nošenje, naslanjanje na grudi)

3. MESEC
primećuje predmete iznad glave, prati kretanje predmeta glavicom
ležeći na stomaku oslanja se na podlaktice, odiže glavicu i ramena od podloge
igra se rukama, otvara ih i posmatra, šake su uglavnom otvorene
povremeno guče
počinje da se javlja facijalna ekspresija – prvi osmesi, različite grimase
spava u različitim intervalima do oko 18 sati

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

U jesenjim i zimskim mesecima najčešći uzrok posete dečjem lekaru je pojačana sekrecija i zapušenost nosa i blago povišena telesna temperatura. Kod nas se najčešće ovaj skup simptoma naziva „prehladom“.

Šta je prehlada i kako nastaje ?

U jesenjim i zimskim mesecima najčešći uzrok posete dečjem lekaru je pojačana sekrecija i zapušenost nosa i blago povišena telesna temperatura. Kod nas se najčešće ovaj skup simptoma naziva „prehladom“. Ovo je najčešća infektivna bolest kod dece. Najčešći uzroci prehlade su virusi. Prenose se kapljično i zato se ova vrsta infekcije najčešće javlja kod dece u kolektivima.

Koji su simptomi bebine prehlade?

Simptomi bebine prehlade mogu biti:

Curenje iz nosa
Zapušenost nosa
Otežano I čujno disanje na nos, praćeno povremenim hrkanjem
Gubitak apetita i otežana ishrana (naročito kod beba )
Kašalj sa iskašljavanjem
Povišena telesna temperatura do 38C
Poremećaj opšteg stanja (uznemirenost, pospanost)
Koliko dugo može da traje prehlada?

Simptomi prehlade kod dece najčešće su prisutni 5-7 dana. Šta će se desiti nakon obične „prehlade“ kod bebe i mlađeg deteta zavisi pre svega od imuniteta deteta i patogenosti uzročnika. Znamo iz iskustva da većina dece fazu nazalne hipersekrecije brzo prođu bez značajnijih tegoba, neka deca ostaju „slinava“ dugo bez drugih tegoba, dok se kod treće grupe dece razvijaju ozbiljne kliničke slike infekcije gornjih disajnih puteva uz bakterijsku superinfekciju.

Da li se odmah obratiti lekaru?

Ukoliko se radi o bebi uzrasta do 6 meseci, treba se odmah javiti dečjem lekaru radi daljih saveta, naročito ako beba do tada nije bila bolesna. Ukoliko dete osim nazalne sekrecije (curenje iz nosa), zapušenosti ima i druge tegobe, obavezno se obratiti Vašem lekaru.

Da li može doći do komplikacija i kada?

Komplikacije prehlade se javljaju češće što je dete mlađe i što je imunitet deteta slabiji. Najčešće dolazi do širenja infekcije u okolne regije: Eustahijeva tuba, uvo, adenoid , ždrelo, bronhije… ili je moguća bakterijska superinfekcija. Zbog ovih komplikacija je bitno dete odvesti na vreme lekaru.

Da li je neophodan bris ždrela, nosa?

Bris nosa i ždrela treba raditi isključivo po savetu dečjeg lekara i to u situacijama kada prehlada traje duže od očekivanog ili ne reaguje na prepisanu terapiju.

Da li antibiotici mogu da pomognu?

Antibiotik ne pomaže kod prehlade izazvane virusima, već naprotiv povećava se mogućnost razvoja rezistencije određenih bakterija (otpornosti) na antibiotik. Ukoliko se sumnja na bakterijsku infekciju Vaš lekar će detetu uključiti antibiotik prema indikacijama.

Kako da olakšamo detetu disanje i ublažimo simptome prehlade ?

Prva mera je toaleta nosa tj.ispranje nosne šupljine sprejom morske vode i eliminacija prekomernog nosnog sekreta – izduvavanjem nosa ili aspiracijom kod beba i mlađe dece..
Kod virusnih prehlada koje su praćene povišenom telesnom temperaturom preko 38.5C, neophodno je snižavanje telesne temperature ( lekovi za snižavanje telesne temperature deluju i na bolove, ali i na samu virisnu upalu), kao i intenzivna rehidratacija (povećati količinu tečnosti koje dete unosi, jer se tečnost gubi zbog curenja sekreta iz nosa i znojenjem pri visokim temperaturama)
Kod dece treba biti izuzetno obazriv pri izboru sredstava za dekongestiju (otpušavanje nosa). Ukoliko je dete starije i ako Vam dečji lekar nakon pregleda posavetuje mogu se koristiti vazokonstriktorne kapi, ali maksimalno u trajanju do 5 dana. Ne savetuje se da roditelji po svom izboru koriste vazokonstriktorne kapi kod dece zbog neželjenih efekata. Takođe se ne savetuju inhalacije određenim lekovima koji se koriste za donje disajne puteve, jer nemaju efekta na nosnu sluznicu.
Uvek treba započeti terapiju preparatima koji mogu na biljnoj bazi smanjiti otok nosne sluznice ili hipertonom morskom vodom.
Kao prirodno rešenje za olakšano disanje beba(od 0 meseci) i male dece kod prehlade preporučuje se upotreba prirodnih balzam gelova koji sadrže kombinaciju biljnih ulja bora, srebrne jele i mirte jer na prirodan i bezbedan način otpušavaju gornje disajne puteve
Malu količinu balzam gela nanesite ispod nosića,na grudi i leđa deteta . Pod uticajem telesne temeperature aktivni sastojci iz balzam gela isparavaju i beba ih inhalira, smanjuje se otok sluznice nosa , razredjuje se gusti nagomilani sekret , smanjuje kašalj i olakšava bebino disanje . Tokom dana više puta ponoviti a naročito pred spavanje kako bi beba mirno spavala tokom noći. Na taj način možete mnogo da pomognete Vašoj bebi i olakšate joj disanje .

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Gastroezofagealnirefluks (GER) je stanje u kojem se želudačni sadržaj i hrana vraćaju iz želuca u jednjak, zbog prolazne slabosti mišića na spoju jednjaka i želuca.
Taj mišić se otvara kako bi dete moglo da guta, podrigne i povrati, pa se odmah potom zatvara. Ako je taj mišić stalno ili povremeno opušten, hrana i želudačna kiselina mogu lako da se vrate nazad u jednjak i da izazovu tegobe. Jačina ovog mišića je obično bolja kako dete raste a u prvoj polovini prve godine je slab i tegobe su izraženije.
Neposredno posle obroka kod bebe dolazi do vraćanja hrane, bljuckanja i povraćanja. GER se smatra normalnom pojavom kod odojčadi do osmog meseca, najduže do kraja prve godine života. To je fiziološka pojava koju ima više od 50% beba u prva dva meseca života. GER se smatra normalnom pojavom ukoliko beba i pored bljuckanja normalno napreduje, ako nema pratećih respiratornih smetnji.
Faktori koji dovode do pojave refluksa kod beba su tečna ishrana, kratak jednjak, ležeći položaj, želudac smanjene rastegljivosti, česti obroci i privremeno nezreli mišić na spoju jednjaka i želuca. Kako odojče raste ono sve duže sedi, jednjak se izdužuje, hrana postaje gušća, želudac sve rastegljiviji a sazreva funkcija mišića sfinktera i simptomi GER-a prolaze u najvećem broju slučajeva do kraja prve godine života.

Koji su simptomi pedijatrijskog GER-a?
Simptomi zbog kojih se roditelji javljaju pedijatru su bljuckanje manje ili veće količine hrane posle svakog obroka, povraćanje i nemirno spavanje posle hranjenja, razdražljivost bebe i neprekidni plač. Može da se dogodi da beba odbija hranu iako je gladna i da unosi malu količinu mleka, posle čega odmah počinje da bljucka.

Kako pomoći bebi koja ima GER ?
Bebe koje pate od refluksa, se stavljaju u krevetić pod uglom od 60 stepeni kako bi sila Zemljine teže pomogla da hrana ne izlazi iz želuca. Savet je da se beba drži uspravno kada je budna. Osnovu za lečenje GER-a čini adekvatna hrana i tehnika ishrane deteta. GER se redje javlja kod dojenih beba a bebama i deci se daju češći, manji i gušći obroci.
Za bebe koje su na prirodnoj ishrani potrebno je držati bebu u usprvanom položaju posle podoja (10 do 15 minuta). Spavanje na levom boku (uz lako podignuto uzglavlje) najbolji je položaj za prevenciju GER-a.

U slučaju da je beba na ishrani mlečnom formulom pedijatar će posle pregleda savetovati adekvatnu formulu prilagodjenu ovim simptomima.
Kod većine beba sa blažim oblikom refluksa spoj jednjaka i želuca sazri, ojača i dete se oporavi do kraja prve godine bez komplikacija. Krajnji rezultat je najčešće zdravo dete.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Štucanje je česta pojava kod beba. Pedijatri i od ranije objašnjavaju roditeljima da je štucanje novorođenčeta normalna pojava, iako su zbog nje roditelji nekada i zabrinuti.

Ipak, sprovedene su nove studije koje su pokazale da štucanje može da bude korisno i za razvoj dečijeg mozga. Svaki put kada beba štuca pokrenu se tri moždana talasa, jedan veliki i dva manja, koji pomažu bebama da nauče da regulišu disanje, objavili su lekari u novom istraživanju u časopisu Clinical Neurophysiology.

Postoje pretpostavke da štucanje nije samo smetnja, nego da ono igra važnu ulogu u razvoju mozga, posebno onih delova koji su zaduženi za disanje. Prema sprovedenoj studiji, bebin mozak memoriše osećaj štucanja, oseća kretanje dijafragme i na taj način tokom života mozak kontroliše disajne pokrete.

U sprovedenoj studiji posmatrano je 13 beba od kojih su neke bile terminske, a neke prevremeno rođene. Elektrode su merile moždanu aktivnost putem EEGa. Senzori pokreta su bili postavljeni na stomaku deteta i pružali su informacije o štucanju. Snimci ove dve vrste merenja su vremenski povezani kako bi istraživači mogli da utvrde povezanost između štucanja i određene vrste moždanih aktivnosti. Posle detaljne analize ovih snimaka pokazalo se da je svaki pokret štucanja povezan sa složenim obrascem moždane aktivnosti.

Istraživači su otkrili da su kontrakcije mišića dijafragme povezane sa tri moždana talasa, od kojih je treći sličan onome koji se javlja kada dete čuje buku. Svaka kontrakcija dijafragme izazvala je dva početna negativna potencijala povezana sa dogadjajima pretežno u središnjoj regiji mozga, dok treći talas ima snažan pozitivni potencijal u središnjoj regiji, povezan sa čulom sluha. Postoji predpostavka da mozak novorđenčeta možda povezuje zvuk štucanja sa osećajem koji dete ima kada se kontrahuju mišići dijafragme tokom štucanja. Prva dva talasa prema predpostavkama iz ovog istraživanja mogu da budu povezana sa sa aktivnošću mozga i centrima koji kontrolišu disanje.

Sprovedena studija je pokazala da kontrakcija dijafragme možda na neki način stvara značajne sinapse u mozgu već tokom trudnoće, posebno na kraju trudnoće i do deset nedelja pre rodjenja, a poznato je da bebe štucaju i u stomaku.

Štucanje – česta pojava kod novorodjenčadi pruža aferentni doprinos razvoju senzornog korteksa kod prevremeno rodjene dece i kod dece rodjene u terminu. Nema dokaza da je štucanje posle perioda odojčeta korisno jer se zapisi ove vrste u mozgu kreiraju tokom detinjstva u najranijem periodu.

Ova studija daje mogućnosti za sprovodjenje nekih narednih studija koje bi pokazale značaj drugih pokreta tokom perioda novorođenčeta za razvoj mozga.

Priredila Dr Milena Nikolić, pedijatar

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Vežbe za bebe pomažu u korekciji deformiteta koji se javljaju u najranijem uzrastu i mogu imati ozbiljne posledice u daljem razvoju.
Ciljanim vežbama mogu se uspešno korigovati deformiteti kao što su:

torticolis
kriva stopala (varus i valgus)
plitke čašice kukova itd.
Pored ovih vežbi, Centar pruža i program vežbi za stimulaciju normalnog i usporenog motornog razvoja: priprema za puzanje, sedenje, ustajanje, hodanje, prohodavanje.

Zašto vežbati?

Danas se pouzdano zna da rani rast i pravilan razvoj motorike nije rezultat samo procesa organskog sazrevanja, već i učenja određenih radnji. Ne možemo da utičemo na redosled pojave pokreta i aktivnosti, što znači da ne možemo da naučimo dete da sedi ili ustaje pre nego što dostigne određeni stepen zrelosti.
Ali zavisno od stimulansa koje dete dobije postojaće razlika u kvalitetu njihovog izvođenja. Angažovanje roditelja i odraslih u njegovom okruženju može da omogući maksimalan razvoj njegovih potencijala.
Osnovne potrebe novoređenčeta nisu samo hrana, nega i ljubav, već i zadovoljenje potrebe za kretanjem. A to može da se ostvari fizičkim vežbanjem. Roditelji sa nestrpljenjem očekuju svaki novi bebin pokret, ali to uglavnom pasivno posmatraju iz straha da će je povrediti ili zato što ne znaju da je njoj potrebna pomoć da bi savladala određenu aktivnost. U najranijem uzrastu, zbog ograničene mogućnosti kretanja, bebe možda deluju bespomoćno, ali to ne znači da ih je lako povrediti. Vežbanje za bebu nije veći napor od onog kome je izložena prilikom povijanja ili kupanja. Ali se od tih aktivnosti razlikuje po cilju, a to je uspostavljanje rada i jačanje koštano-mišićnog sistema. Ciljanim vežbama se postiže potrebna čvrstina zglobova i mišića, kao i pravilno oblikovanje tela. Za rast i razvoj je neophodno i dobro funkcionisanje unutrašnjih organa, što se postiže pravilnom ishranom, ali i vežbanjem. Preporučuje se da se za vreme vežbanja roditelji direktno obraćaju detetu, pričom, pesmom, dodirivanjem, ohrabrivanjem, jer se na taj način uspostavlja dobra komunikacija sa detetom.

Kako vežbati?

U najranijem uzrastu na stimulaciju dobijamo refleksni odgovor, ali kako dete sazreva i uvežbava pokrete, ubrzo prepoznaje šta od njega očekujemo i počinje da odgovara. To će biti brže i uspešnije ako se odvija na obostrano zadovoljstvo. Zato sa bebom treba vežbati isključivo kada je zdrava i raspoložena, a isto važi i za roditelje.
Preporuka je da se vežba svakodnevno, u trajanju 15 do 30 minuta, nekim ustaljenim ritmom, pre kupanja ili pre povijanja, poštujuci bebino raspoloženje. Ako tokom vežbi primetite promenu u ponašanju deteta, prekinite ih. Jedan od razloga može da bude i premor. Svaki roditelj već nakon nekoliko dana može da prepozna šta detetu prija i koliko dugo vežbe treba da traju. Takođe ne treba vežbati sa detetom neposredno posle jela, ali ni kada je gladno.
Najbolji uvod u vežbe je masaža. Može se primenjivati od najranijeg uzrasta kada utiče na opuštanje mišića koji su bili zgrčeni zbog položaja koji je beba zauzimala još u majčinom stomaku. Prema uzrastu deteta, praćenjem njegovog psihomotornog razvoja, prilagođava se i program vežbi.
Iako se ne mogu povući jasne granice, u prvoj godini života možemo da izdvojimo nekoliko karakterističnih perioda razvoja:

u prva tri meseca života vežbe imaju za cilj da bebu opuste, posebno ruke i noge
od trećeg do šestog meseca aktiviraju se i jačaju velike grupe mišića, leđa, vrata, stomaka, ruku, nogu
od šestog do devetog meseca rade se vežbe kao priprema za puzanje i održavanje stabilnog sedećeg položaja
od devetog do dvanaestog meseca bebu treba pripremiti za uspravan položaj i hod.
Redosled pojave određenih aktivnosti je isti kod svih mališana, ali nije i vreme njihovog javljanja. Ono zavisi, ne samo od individualnih razlika, već i od spoljašnjih stimulansa kojima je beba izložena, kao i angažovanja roditelja. Takođe, ne treba porediti trenutne mogućnosti deteta sa njegovim vršnjacima, jer to može da poveća očekivanja roditelja ili da ih obeshrabri i utiče na to da odustanu od vežbanja sa bebom.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Ovako se sprečava širenje zaraza među decom, ali i odraslima.

Šta je u stvari vakcinacija?

Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Ovako se sprečava širenje zaraza među decom, ali i odraslima.
Vakcine se sastoje od oslabljenih ili “iseckanih” mikroorganizama (virusa ili bakterija), a tako su napravljene da ne mogu da izazovu infekciju, ali pomažu imunološkom sistemu organizma da nauči da se bori sa izazivačima zaraznh bolesti.
Postoje vakcine koje sadrže delove hemijskih supstanci (toksina) kojima mikroorganizmi napadaju čoveka i izazivaju veoma teška oboljenja (na primer tetanus i difterija).

Šta se dešava u organizmu deteta koje je primilo vakcinu?

Kada se vakcina da detetu odbrambeni (imunološki) sistem “vidi” sadržaj vakcine kao uzročnika bolesti. Počinje proces stvaranja otpornosti (imunizacija) na mikroorganizam (ili toksin) koji se sastoji u stvaranju antitela, ali i “uvežbavanju” pojedinih imunoloških ćelija za borbu protiv prouzrokovača bolesti.
Kako smo već napomenuli, vakcina ne može da izazove bolest, ali je dovoljno “jaka” da se imuni sistem nauči da prepozna mikronapadače, tako da ako nekada stignu u organizam biće uspešno “utamanjeni”. To je suština imunizacije.

Zašto ih dajemo tako rano – već u prvim danima života?

Kad se beba rodi njen imuni sistem je prilično “tanak”. Nešto antitela beba preuzme od mame, ali prvi meseci života su ujedno i početak prve faze sazrevanja imunološkog sistema deteta. Zato je logično da se u taj proces sazrevanja “ugrade” i važne imunološke informacije o prouzrokovačima opasnih infekcija, a to se nesumnjivom najbolje sprovodi ranom vakcinacijom.

Zašto se neke vakcine daju više puta (revakcinacija)?

Imuni sistem je jedna veoma složena armija različitih ćelija – vojnika, i biohemijskih procesa i supstanci koji učestvuju u odbrani organizma od infektivnih agenasa. Prilikom pravljenja nekih vakcina prouzrokovači bolesti (virusi, bakterije ili toksini) moraju biti oslabljeni tako da ne mogu da izazovu infekciju, ali stimulišu detetov imunitet.
Zato je potrebno “osvežiti pamćenje” odbrambenog sistema i ponavljati iste vakcine da bi se došlo do potpune imunizacije, dakle sigurne zaštite od mikroorganizama protiv kojih se vakcinacija sprovodi.

Ima li neželjenih efekata vakcinacije?

Naravno da ima, ali su kod ogromne većine dece neželjeni efekti vakcinacije blagi i prolazni. Sa osavremenjivanjem farmako-tehnoloških postupaka dobijene su “čiste” vakcine što je značajno smanjilo pojavu neželjnenih efekata imunizacije.
Mogu se javiti takozvane lokalne reakcije (na mestu uboda) – otok, crvenilo, bol što obično dovede do nervoze i “kenjkavosti” beba.
Porast temperature, koji je retko drastičan, traje par dana (to su takozvani sistemski neželjeni efekti). Sve to, kod ogromne većine beba, prođe sa malo analgetika, a često i bez lekića, a dete će za par dana zaboraviti na vakcinu.
Izuzetno retko se dešavaju ozbiljne (neurološke) komplikacije vakcinacije koje se lako uočavaju od strane roditelja i brzo dovode decu pedijatru. Sa poboljšanjem procesa proizvodnje vakcina ove komplikacije su pravi raritet.
Jedno je sigurno – neželjeni efekti vakcina su beznačajni, u poređenju sa nesumnjivom koristi koje imunizacija pruža.

Koje su obavezne vakcine u prvoj i drugoj godini života?

Naš imunizacioni protokol predviđa sledeće obavezne vakcine:
BCG vakcina – protiv tuberkuloze
Petovalentna vakcina koja sadrži pet komponenti (protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, protiv bakterije Hemofilus influence. Daju se tri doze u prvoj godini (sa razmakom od mesec dana), i jedna revakcina u 2. godini (sa 18 meseci)
Vakcina protiv hepatitisa B. Daju se tri doze: na rođenju, pa sa mesec dana i sa šest meseci.
Vakcina protiv pneumokoka (S. pneumoniae): dve doze u 1. godini i revakcina u 2.
MMR vakcina – protiv malih boginja, zaušaka i rubeole: prva doza u 2. godini (sa 13 meseci), a revakcina u 6. godini
Pokazalo se da kombinacije vakcina efikasno imunizuju dete, a tako se smanjuje broj “bockanja”beba. Kod nas je registrovana kombinovana petovalentna vakcina. Pored petovalentne postoji i šestovalentna kombinovana vakcina (koja pored svih komponenti petovalentne vakcine sadrži i vakcinu protiv Hepatitisa B.

Dete treba da je zdravo kada se vakciniše!
Ako ima jasne znake infekcije: kija, kaščljuca, curi mu nos, ima crveno grlo i tpovišenu temperaturu, mudro je sačekati sa vakcinacijom bar nedelju dana. Nije dobro da se dete vakciniše danas, a za par dana da dobije febrilnu virusnu infekciju koje je tek počela da se razvija na dan vakcinacije.Zato pedijatar pregleda dete pre svake vakcinacije.
Bebe koje dobijaju transfuzije posle rođenja se malo kasnije vakcinušu (obično se odlaže za 3 do 6 meseci), a detaljno uputstvo se dobija uz otpusnu listu.

Koje su vakcine korisne za bebu, a nisu obavezne
Vakcina protiv virusa varičele (ovčijih boginja) če se davati deci u 6. razredu koja nisu vakcinisana i nisu preležala varičele, godina, a obavezna je za rizične grupe.
Vakcina protivmeningokoka – bakterije koja izaziva ozbiljnu infekciju moždanih ovojnica (meningitis), ali i sepsu sa fatalnim ishodom.
I pored mnoštva istraživanja koja potkrepljuju efikasnost vakcinacije (uz minimalne i retke neželjene efekte) se i dalje dovodi u pitanje potreba za imunizacijom (vakcinacijom) beba. Ovde zaista nema dileme – vakcine su neophodne, a vakcinacija u prvoj i drugoj godini života udara “imunizacioni temelj” za borbu protiv veoma opasnih infektivnih bolesti.
Dokaza je mnogo, ali je jedan najjači: od kad se vakcine redovno daju bebama smrtnost od zaraznih bolesti kod dece je drastično smanjena, a pojedine bolesti su potpuno pobeđene (iskorenjene) zahvaljujući upravo imunizaciji.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Koliko god se roditelji trudili da održavaju higijenu kuće, igračaka, garderobe, ne postižu uvek sve. Bakterije su neprijatelji svake mame, pogotovo kada su u blizini njene bebe.
U svakodnevnoj žurbi, obavezama, desi se da zaboravite da obratite pažnju na predmete u okolini vaše bebe koje ona svakodnevno dodiruje. Uprkos činjenici da stalno vodite računa da bebi rukice i okolina budu čisti, konstantno idete po kući i sterilišete sve što se nalazi oko bebe. Postoje stvari na koje možda ne obraćate pažnju, a sa sobom nose velike količine bakterija.

Igračke

Bilo da su plišane, gumene, plastične, igračke su veoma podložne površine za skupljanje bakterija. Desi se da ih dete baci na pod, ispod kreveta, stola, da na njih pada prašina, da se druga deca igraju sa njima i u tom začaranom krugu bakterije kruže i razmnožavaju se. Budite oprezni sa tim, često ih perite, štaviše, ne bi bilo loše da jednom u toku dana alkoholom prebrišete omiljene igračke svoje bebe.

Telefoni, tableti, daljinski

Deci posebno zanimljiva kategorija. Naročito telefoni koje koristimo i izvan kuće, u parku, prodavnici, obdaništu, tržnom centru, igraonici podložni su bakterijama. Tableti i daljinski većinom koriste svi ukućani, gde dolazi do razmene bakterija. Posebno je važna higijena ovih uređaja s obzirom da tableti i mobilni telefoni imaju tip bakterija koje mogu uzrokovati infekcije na otvorenim ranama. S toga jednom u nekoliko dana prebrišite ove uređaje alkoholom.

Kvake na vratima

Štetni mikrobi i bakterije su stalni stanari kvaka u našem okruženju, stoga brisanje sredstvom za dezinfekciju ili alkoholom prilikom sređivanja kuće je neophodno.

Flašica, cucla

S obzirom na to da bebi ništa ne drži pažnju na duži vremenski period, dešava se da stvari koje joj dosade baci, pa tako je i sa cuclom i flašicom. Kao i sve ostalo što je u bebinoj okolini, i ove dve stvari moraju biti dezinfikovane. Posebno je važno da se vodi računa jer su ove dve stvari direktno povezane sa bebinim organizmom.

Ključevi

Bebe posebnu pažnju pridaju ključevima, bilo da su od stana, automobila i slično. Zanimljivo im je zveckanje, pogotovo ukoliko svežanj ključeva ima privezak. Ipak, predstavljaju veliku opasnost jer se ključevi zaturaju svuda. Na metalnim površinama ključeva nalaze opasne bakterije koje mogu izazvati pad imuniteta kod beba.

Izvor: www.yumama.com

Šta je to alergija?
Alergija je reakcija imunog sistema na supstancu iz okruženja koja se zove alergen.
Kada date koje je alergično dođe u kontakt sa alergenom – dodirom, udisanjem, jelom, ili injekcijom – njegovo telo tu novu supstancu greškom doživljava kao opasnu i otpušta histamine i druge hemikalije kako bi se odbranilo.
Te hemikalije iritiraju telo i uzrokuju simptome kao što su curenje iz nosa, kijanje, svrab i kašalj. Sipmptomi mogu biti blaži ili jaki, sezonski ili hronični (ukoliko je telo konstantno izloženo alergenima).
U nekim slučajevima alergen izaziva veoma jaku reakciju, koja se zove anafilaktički šok. Ovo stanje zahteva hitni medicinski tretman, jer simptomi, među kojima su teškoće u disanju i gutanju, mogu biti pogubni po život.
Koji su primeri alergena?
U potencijalne alergene spadaju hrana, lekovi, insekti, životinjska perut, grinje, buđ i polen. Alergeni izazivaju respiratorne simptome, kao što su nazalne infekcije ili alergenski rinitis, simptome na koži (ekcem) ili probleme sa varenjem – od alergija na hranu, na primer.

Šta izaziva nosnu alergiju?
Glavni krivci za alergije kod beba su:

• Grinje — mikroskopski organizmi koji bujaju na ljudskoj koži. Skoro 85% svih ljudi koji imaju alergije, alergični su na grinje.

• Životinjska perut — ona bela zrnca od kože i dlake koja odbacuju mačke, psi i druge životinje sa krznom.

• Buđ — gljivice u vlazi i vlažnim mestima kao što su kupatilo ili podrum.

Neka deca su alergična na perjane jastuke ili vunenu ćebad. Većina stručnjaka smatra kako deca ne mogu biti alergična na dim cigareta, međutim, dim svakako može da pogorša simptome alergije.

Kako da razlikujem da li moja beba ima nosnu alergiju ili samo prehladu?
Pošto su simptomi nosne, ili nazalne alergije slični simptomima prehlade – curenje iz nosa, vodene oči, zapušen nos, kijanje – vrlo je teško uočiti razliku. Postoje, ipak, znaci koji odaju alergiju.

Zapitajte se sledeće:

• Da li vam izgleda da je vaša beba uvek prehlađena? Prehlada se povlači posle nedelju ili deset dana, alergija ne.
• Da li je nos vaše bebe stalno zapušen ili curi?
• Da li vaša beba stalno češka ili trlja nosić?
• Da li su izlučevine iz nosa vaše bebe providne i tanke (ili žute do zelenkaste i debele)?
• Da li beba mnogo kija?
• Da li bebu svrbe oči, da li su crvene i vodene?
• Da li je koža ispod bebinih očiju tamna (ljubičasta ili plava)?
• Da li beba diše na usta?
• Da li beba ima suv kašalj?
• Da li je bebina koža iziritirana ili ima crveni osip?

Ako ste odgovorili potvrdno na jedno ili više od ovih pitanja, postoji velika mogućnost da je vaša beba alergična na nešto iz okoline. Deca sa nazalnim alergijama podložnija su infekcijama ušiju, astmi i sinusnim infekcijama.

Da li se alergije nasleđuju?
(Ne)postojanje alergijske reakcije kod dece se može promeniti kako rastu

Dete nasleđuje tendenciju da bude alergično, ali ne mora obavezno da nasledi i konkretnu alergiju.

Na primer, ako jedno od roditelja ima alergiju na polen ili na kućne ljubimce, postoji 40 do 50% šanse da će vaše dete razviti istu alergiju. Te šanse se povećavaju na 75 do 80% ako oba roditelja imaju alergije.

Članovi jedne porodice mogu biti alergični na mnoge različite stvari.

Ako je moja beba alergična, da li ću to odmah prepoznati?
Verovatno ne. Za razvoj alergije je potrebno vreme. Svaka osoba sa alergijom ima prag tolerancije koji se mora dostići pre nego što alergeni izazovu reakciju, što može trajati i po nekoliko meseci.
Tako da ako je vaša beba nasledila tendenciju da bude alergična na mačju perut, možda neće imati nikakvih problema prvih nekoliko meseci u kontaktu sa macom, ili će možda imati smanjenu reakciju. Ali, jednog dana, kada nivo izloženosti dostigne onaj prag koji smo pomenuli, bebino telo će reagovati i započeti odbranu.
Sezonske alergije na stvari kao što su polen i trava, obični se ne primete sve dok dete ne napuni tri ili čak četiri godine. To je zato što izloženost polenu traje samo nekoliko nedelja svake godine.

Kako da znam na šta je alergična moja beba?
Za dokaz o postojanju alergije kod dece - potrebno je da pratite stanje deteta i njegove reakcije na potencijalne alergene iz okruženja, ali i da uradite potrebne testove
Potreban je dobar detektivski posao, a ponekad i pomoć medicinskih testova da bi se ustanovilo šta je izazvalo alergiju. Najjači dokaz alergije je – alergijski napad.
Alergije na buđ se obično javljaju kada je vreme vlažno i kišno, i teško se razlikuju od prehlada. Alergije na prašinu i ljubimce uzrokuju jutarnje zapušene nosiće tokom cele godine. Alergije vezane za polen su učestalije u proleće, leto i jesen.
Nažalost, ako macu pošaljete iz kuće na nekoliko dana, to neće biti siguran pokazatelj da vaša beba ima alergiju na životinje. Potrebno je da beba provede čak više od godinu dana bez mace u svom okruženju kako bi se njena perut povukla iz kuće i smanjila do te mere da više ne predstavlja smetnju.
S druge strane, ako bebu odvedete od ljubmica (na odmor, na primer) i vidite da se beba bolje oseća, onda imate dobar – ali ne definitivan – dokaz. Morate uzeti u obzir i mogućnost da je beba alergična na nešto drugo u kući.
Ako vam špijuniranje dokaza ne da dobar odgovor, onda je vreme da posetite lekara. On će pregledati bebu i postaviti gomilu pitanja. Ako lekar sumnja na alergije, poslaće vas kod specijaliste, ili će vam predložiti test krvi kako bi se izmerio nivo antitela kod bebe.
Testovi krvi mogu biti manje tačni od testova na koži, naročito ako su u pitanju male bebe. Tako da ako test krvi ukazuje na alergije, sledeći korak za vašeg malog slinavca je test na koži. Za to vam je potreban specijalista.
Tokom tog testa, na bebinu kožu se stavljaju male doze najčešćih alergena. Ako je beba alergična na neku supstancu, imaće reakciju sličnu ujedu komarca na tom mestu. Male bebe će imati blaže reakcije od starije dece, ali je test svakako vrlo koristan.
Nemojte zaboraviti da će vam ovi testovi ukazati na alergije koje postoje u tom momentu, ali sve to može da se promeni kako dete raste. Ako beba ima negativan test na koži, ali i dalje ima simptome, ponovite test za šest ili 12 meseci.

Kako da zaštitim moju bebu od alergena?
Evo najboljih načina kako da smanjite izloženost bebe najčešćim alergenima:

Grinje
Grinje žive u tkanini i tepisima i čest su gost u skoro svakoj sobi u kući. Deca su najčešće izložena grinjama u spavaćoj sobi, gde su dušeci i jastuci koji najviše sakupljaju grinje.

Sledeći koraci će vam se možda učiniti kao mnogo posla, ali će vam zaista pomoći. Na sledeći način možete u velikom procentu smanjiti alergije kod deteta.

• Prekrijte bebin dušek nepromočivim tkanim prekrivačem (od debele tkane tkanine). Za razliku od najlona, ovaj prekrivač pravi barijeru za grinje, kroz koju ipak prolazi vazduh. Izbegavajte velike mekane, vunene prekrivače i koristite ćebad.

• Perite posteljinu jednom nedeljno u vreloj vodi, kako biste ubili grinje.

• Izbegavajte gomilanje punjenih igračaka u bebinoj sobi – oni su magneti za grinje. Perite nekoliko bebinih omiljenih igračaka, bez kojih ne može da živi, u vreloj vodi jednom nedeljno ili ih strpajte u zamrzivač preko noći (zamrzavanje ubija grinje, takođe).

• Brišite prašinu i usisavajte svake nedelje, ali neka beba ne bude u sobi kada to radite. Brisanje prašine i usisavanje podiže prašinu u kući. Brisanjem vlažnom krpom možete donekle sprečiti to.

• Ako beba ima jaku alergiju na grinje razmislite o tome da izbacite tepihe.

• Menjajte filtere u klima-uređaju i pećima, ako ih koristite, svakog meseca tokom sezone.

Životinjska perut
Ako vam je beba alergična na ljubimce, jedino rešenje je da životinju nekom poklonite. To naravno, nije lako, ali jasno je da je to poslednje rešenje, ako ništa drugo ne upali.
Kako biste smanjili perut, često kupajte ljubimca. Postoje šamponi koji smanjuju perut u prodavnicama za ljubimce. Takođe, naučite ljubimca da se ne penje na nameštaj i neka ne ulazi u bebinu sobu.

Buđ
Koristite klima-uređaj kada je vreme toplo, naročito u prostorijama u kojima beba boravi.
Ako je u vašem kupatilu farma buđi, redovno ga čistite i dezinfikujte protiv buđi. Razmislite o tome da uložite u bolji ventilacioni sistem.
Buđ se razvija u ostavama, tavanima, podrumima, frižiderima, tuš-kabinama i kantama za đubre, kao i ispod tepiha. Čak i lažna jelka može biti leglo buđi.

Da li postoje lekovi koji mogu pomoći mojoj bebi?
Da, ali nemojte davati bebi lekove koje ste kupili bez recepta. Uvek se prvo konsultujte sa lekarom.
Lekar će vam možda predložiti antihistamine. Mnogi novi lekovi za alergije imaju manje neželjenih efekata od drugih proizvoda, mada ovi lekovi nisu odobreni za decu mlađu od šest meseci.

Šta da uradim da sprečim pojavu alergije kod moje bebe?
Postoji dosta oprečnih mišljenja o prevenciji ili odlaganju alergija odlaganjem ili ubrzavanjem izlaganja deteta potencijalnim alergenima.
Ako ste vi, ili vaš partner, alergični na mačke, onda vam životinja stvarno ne treba u kući. (Ovo važi i za sve ostale životinje ili supstance koje izazivaju alergiju).
Dobra ideja je da kuću održavate čistom od buđi i grinja, a naročito bebinu sobu, bez obzira na to da li je vaše dete alergično ili ne.

Izvor: www.bebac.com

Pripreme za bebu bi trebalo da budu jedan lep period života za mamu i za tatu. Ukoliko se opredelite da svom detetu od početka omogućite najbolje uslove za rast i razvoj, Montesori pedagoški metod je idealan za vas.
Kao i u sportu i u mnogim oblastima života, priprema je pola posla. Da biste se pripremili za dolazak mališana u Montesori duhu, nekoliko osnovnih smernica iz klasičnog Montesori repretoara će vam puno pomoći u tim ranim danima koji su već sami po sebi prepuni izazova. Idealno je da i vi budete pripremljeni i da okruženje za bebu takođe bude unapred promišljeno i pripremljeno. Prvi dani su od velikog značaja, pa će svaki detalj koji ste unapred osmislili imati velike pozitivne efekte na život vašeg mališana. Montesori pristup uvek ukazuje na to da pored funkcionalnosti i reda uključimo i princip lepote i jednostavnosti u okruženje malog deteta, jer ono upija svoje okruženje samim svojim postojanjem.
Montesori okruženje prepoznaje četiri različita segmenta okruženja za bebu, a to su prostor za spavanje, prostor za ishranu, prostor za negu i prostor za aktivnost.

Prostor za spavanje
Na početku bebe puno spavaju, ali se taj period smanjuje kako one rastu. Izvorni Montesori pristup preporučuje da bebe imaju madrac na podu za spavanje, kako bi imale dovoljno prostora za pokret. Ako vam je ovo suviše radikalno, svakako ćete morati da obezbedite krevetac za vašeg mališana i odredite mesto za njega.
Marija Montesori je patentirala topponcino, malu pokretnu mekanu podlošku, koja obuhvata bebu dok je držite ili dok leži, kad je spuštate na spavanje ili kada je dodajete nekome, činjeći je bezbednom, a to sasvim malim bebama veoma prija.
Montesori metod savetuje da bebe idu na spavanje kad su pospane, da se bude kad su odmorne i da ustanu kada žele.
Zato je između ostalog i savet da bebe spavaju na niskom krevetu-madracu da bi ovu slobodu mogle da ispolje. Ideja Montesori pristupa je da se i kod spavanja, kao i kod svih aktivnosti, razvija samostalnost, pa što pre naučite bebu da se sama uspava, to ćete joj učiniti veću uslugu. Ovo je savet koji najteže prihvatamo, jer intuicija mamama govori da bebu maze najviše na svetu. Zdrav san svakako je temelj naše dobrobriti ne samo u tom najranijem uzrastu, nego tokom čitavog života.

Prostor za hranjenje
Bebama prvo treba mleko, pa onda čvrsta ishrana. Za podoje je potrebno naći mirno mesto. Mirno mesto znači mesto bez buke, gde mama i beba mogu da budu fokusirane na sam čin dojenja ili pijenja mleka iz flašice. Montesori metoda prepočuje da to vreme ne koristite za neku drugu aktivnost, nego da se upravo fokusirate na vašu bebu. To mesto treba da bude i veoma udobno za vas. Znamo da to nije lako, jer podoji na početku traju i do 40 minuta, i veoma su česti, ali to je za dobrobit vaše bebe, a i vama će biti ne samo korisno već osnažujuće da se povezujete sa malim bićem.
Sa 6 meseci kada beba polako počinje da sedi, može da se počne sa malim stolom i stolicom koji su takođe specijalno dizajnirani u Montesori duhu za potrebe mališana. Visina stola i stolice je prilagođena najranijem uzrastu i može da se koristi do treće godine. Stolica može da se podvuče pod sto i time je beba «osigurana» da ne padne. Omogućivši detetu da sedi za stolom koji je prilagođen njemu, čime postaje ravnopravniji sa odraslom osobom, šaljete poruku da cenite njega kao ličnost i da želite da podstičete njegovu samostalnost, što su vrednosti Montesori pristupa.

Prostor za negu
Periodi kada prepovijamo bebu su idelani za interakciju. Bebama se obraćamo pravilnim jezikom, pričamo sa njom kao da nas razume. To postavlja temelje za kasniji pravilan razvoj govora i psihosocijalni razvitak. Bebe su društvena bića od samog rođenja, a odnos sa mamom ima direktan uticaj na ceo život. Ono što nas Montesori pristup podseća je da budemo dobro pripremljeni, odnosno da unapred pripremimo sve što je potrebno za kupanje, prepovijanje i negu bebe. Bebine stvari treba da stoje uredno složene, jer time utiremo put ka kasnijem usvajanju reda kao jednog od fundamentalnih vrednosti.
Rituali nege i spavanja deo su stvaranja predvidivih obrazaca, koji rezultuju u osećaju sigurnosti i predvidivosti za bebu.
Beba treba da bude obučena jednostavno, tako da može da se kreće nesmetano. Najbolje je bebu oblačiti u komotne stvari od prirodnih materijala. Montesori metod inače preporučuje korišćenje pamučnih pelena, zato što bebe tako osećaju da li su mokre ili ne, što će kasnije omogućiti lakše navikanje na nošu. Ne treba zaboraviti da je mamina dobrobit takođe veoma bitna za bebu, pa treba proceniti šta je u vašem slučaju bolja opcija. Skidanje pelena je rezervisano za drugu godinu, kada je senzitivni period za to najizraženiji.
Bebin napor da održi pažnju počinje već u prvim nedeljama života. Naš zadatak je da primetimo i zaštitimo senzitivni period za formirnanje pažnje, jer time postavljamo temelje za kasniji uspeh u učenju i socijalizaciji.

Prostor za aktivnost
To je veoma bitan deo života jedne bebe. Stanovi i kuće nam uopšte nisu prilagođeni mališanima. Zato treba učiniti svestan napor da se deo sobe ili stana/kuće opredeli za bebinu aktivnost.

Na počeku je mamino lice glavna igračka. Takođe, mamin glas i mamino pevanje, bez obzira na vokalne sposobnosti, najvažnija je muzika za bebine uši na samom početku. Bebe već sa 2 meseca počinju da izgovaraju prve glasove, pa je brbljanje u ovom najranijem uzrastu, zapravo početak učenja i izražavanja sposobnosti govora.
Montesori okruženje je nezamislivo bez ogledala. Beba se od najranijeg uzrasta ogleda i stiče sliku o sebi i prostoru oko sebe. Tada je bitno i bebu držati na stomaku, jer to pouzdano utiče na dalji razvoj.
Kako beba napreduje, iz dana u dana, igračke i aktivnost su prilagođeni njenom uzrastu – razvoju mozga i šake. Montesori pristup zastupa ideju da je bebi potrebno omogućiti podsticajno okruženje, ali to nikako ne znači šareno i bučno, već upravo na samom početku, mirno, tiho, neutralnih boja. Postepeno se u bebin život uvode visilice, zvečke, loptice, i tako dalje. Pažljivo promišljanje šta bebi dajemo znači da razumemo da je njen um upijajući, i neselektivan, pa upija sve ono što ga okružuje te da se razvija u ritmu koji je priprodno determinisan, nezavisno od naših želja. Na primer, na samom početku bebi su potrebne visilice koje omogućavaju fokusiranje pogleda – crno bele Munari visilce, a kasnije, od 2. ili 3.meseca visilice u različitim nijansama boje – Gobi visilice. Od 3. meseca beba može da dohvati predmete, pa se tako i visilice menjaju. Više o Montesori igračkama pisaću u sledećem tekstu.
Sposobnost održavanja fokusa i zadržavanje pažnje jedno je od najvažnijih tekovina detinjstva.
Bebin napor da održi pažnju počinje već u prvim nedeljama života. Naš zadatak je da primetimo i zaštitimo senzitivni period za formirnanje pažnje, jer time postavljamo temelje za kasniji uspeh u učenju i socijalizaciji.
Za malo dete, igra je zapravo učenje. Obezbeđujući bebi optimalno okruženje, stvarate prostor da joj pružite upravo ono što joj je potrebno da bi se pravilno razvijala. Ono što je najvažnije i što samo vi možete da joj pružite – beskonačnu ljubav, razumevanje i zadovoljavanje njenih potreba tako će biti još skladnije i lepše, jer ćete i vi biti odmorniji da joj sve to na najbolji način pružite. Nagrada koja sledi je dete koje razvija svoje pune potencijale, zadovoljno i radosno.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Vaše dete ima tegobe tokom pražnjenja ili odbija da ,, ide na nošu? Želite da mu pomognete i olakšate ali dete i dalje potiskuje stolicu i pogoršava zatvor. Neretko morate da potražite i pomoć lekara pedijatra.
Normalne stolice odojčeta na majčinom mleku su zlatno-žute, zrnaste, kiselkastog mirisa. Dete može da ima stolice posle svakog podoja ili da izostane cele nedelje. Ukoliko je dete zadovoljno, sisa i napreduje svaka učestalost stolice se smatra normalnom
Odojče na adaptiranom mleku ima čvršću, svetliju stolicu koja pozeleni ako se zadrži u pelenama zbog oxidiranog gvožđa u formuli.
Dete na mešovitoj ishrani ima jednu stolicu u 2 – 3 dana , dete se ne napreže i nema tegobe tokom defekacije.

Šta je opstipacija ili ,, zatvor ,,

Opstipacija je otežano pražnjanje, stolica je tvrda, suva, izbacivanje je bolno i dolazi do nagomilavanja štetnih materija u organizmu. Čest razlog pojave opstipacije je ishrana bez celuloze, biljnih vlakana i nedovoljan unos tečnosti posebno u letnjem periodu. Do pojave opstipacije može doći i ako rano pokušavate da dete odviknete od pelena, tada može doći do „potiskivanja“- kada dete svesno zadržava stolicu koja zato postaje tvrda, pražnjenje je bolno i može dovesti do prsnuća u predelu anusa – ( fisura) koja dalje potencira potiskivanje i opstipaciju. Za rešenje problema roditelji u tu svrhu često primenjuju klizme, čepiće i druge agresivnije laksative koji mogu izazvati pojavu grčeva prilikom pražnjenja a dužom primenom mogu dovesti do lenjih creva i daljeg poremećaja u pražnjenju i pogoršavanja opstipacije.

Priroda nudi rešenje za Vaše dete

Da bi Vaše dete imalo redovne stolice i da bi sprečili pojavu zatvora preporučuje se korekcija u ishrani sa većim unosom, voća, povrća i vode kao i upotreba dodataka ishrani u vidu biljnih sirupa koji sadrže koncentrovani sok od suvih šljiva, ekstrakt Manne ,jabukov pektin,inulin .Aktivne supstance iz ovakvih prirodnih biljnih sirupa omekšavaju stolicu na prirodan način ,dovode do bezbolnog pražnjenja (bez grčeva ) i dužom upotrebom ne dolazi do navikavanja i lenjosti creva.Zato se naročito preporučuju deci.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs