Proliv kod novorođenčeta

Uzroci proliva kod dece su brojni. Među najčešće spadaju infekcije crevnim virusima i bakterijama. Bez obzira da li se radi o infekciji ili drugom uzroku, proliv može da ugrozi zdravlje novorođenčeta, i to brže i ozbiljnije nego zdravlje starijeg deteta. Često se dešava da najpre starije dete ima proliv, pa se on posle izvesnog vremena javlja i kod mlađeg deteta (novorođenčeta).

Kada je reč o učešću roditelja u proceni proliva svoje bebe, treba znati sledeće činjenice:

1. Beba normalno ima različitu učestalost stolica u toku dana (moguće je posle svakog obroka, sve do jednom na nekoliko dana).

2. Stolica bebe je nešto tečnija nego stolica starijeg deteta. Problem u proceni imaju uglavnom roditelji sa prvim detetom, ali i oni posle kraćeg vremena stiču iskustvo da razlikuju «normalnu» od tečne stolice.

3. Promena boje stolice od zlatno žute u zelenu nije događaj koji treba da zabrinjava. Stolica može da bude zelena zbog promene bakterijske flore i bez proliva, ili se radi o takozvanim stolicama gladi – kada dete unosi manje mleka. Međutim, stolica ne bi smela da bude crna, ili sa primesama krvi – tada bebu treba odmah odneti na pregled.

4. Ako su roditelji procenili da beba ima proliv, najvažnije je ustanoviti da li su stolice obilne i vrlo česte. Ponekad ritam stolica ostaje isti kao i pre proliva, recimo posle svakog obroka, ali je količina izgubljene tečnosti tolika da prevazilazi unetu količinu u toku dana (pre svega mleko, a između obroka čaj).

5. Proliv novorođenčeta je apsolutni razlog da se beba odnese na pregled kod pedijatra. Samo pedijatar može da obavi kompletan pregled. Roditelji ne treba da obavljaju pregled, ali treba da primete sledeće: da li beba prihvata redovne obroke ili ih odbija, da li je dobro raspoložena ili je apatična i klonula, da li češće plače – što može da znači da ima bolne senzacije (osećaje), da li piški u manjim količinama nego pre proliva, da li možda ima povišenu temperaturu…

6. Pre nego što se stigne na pregled, najvažnije je održati – ako je moguće, normalan ritam dojenja i ponuditi čaj za bebe. Ne treba primenjivati nikakve druge terapijske mere pre odlaska kod pedijatra.

Pregled pedijatra

Pedijatar će pregledom ustanoviti opšte stanje bebe i stepen dehidriranosti. Pored kliničkih znakova, od značaja će biti i merenje telesne mase, koja je kod ozbiljnijeg proliva obično u znatnom padu. Potrebno je i nekoliko biohemijskih analiza (natrijum, kalijum, kiselost unutrašnje sredine) – kako bi se moglo proceniti da li će beba nadalje da se bolnički leči, ili će biti na kućnom tretmanu. Razlozi za prijem u bolnicu su: loše opšte stanje, umerena ili teška dehidracija sa znatno poremećenim biohemijskim analizama, kao i povišena telesna temperatura. Ako je beba lakše dehidrirana, a sprovedene analize su u granici normale, nastaviće se kućni tretman – koji podrazumeva, pre svega, redovne obroke (podoj ili veštačko mleko) i dodatni unos (po želji) posebnih rastvora koji sadrže minerale i šećer u odgovarajućoj količini. Mogu se dodati kapsule iz grupe probiotika, a u slučaju prisutnih naslaga kandide u ustima – primenjuje se odgovarajući sirup.

Za svaku bebu koja je upućena na kućni tretman nakon dijagnostikovanja proliva, obavezni su kontrolni pregledi, koji mogu da budu svakodnevni ili na dva, tri dana od prvog pregleda. Na taj način se proverava da li se proliv postepeno povlači ili se intenzivira, što može da bude razlog za naknadnu odluku o bolničkom lečenju. Ukoliko se stolice normalizuju, na jednom od kontrolnih pregleda se konstatuje potpun oporavak i zaključuje da je beba ozdravila.

Hronični proliv

Nekada može da se javi proliv kod koga stolice nisu jasno tečnije, a takvo stanje traje preko dve nedelje. Samo pregled pedijatra može da razreši sumnje da li beba zaista ima proliv. Bez obzira na izgled stolice, najvažniji pokazatelj kojim će se poslužiti pedijatar je napredovanje u telesnoj masi. Normalno napredovanje iznosi 150-250 grama nedeljno, odnosno 500 do 1000 grama u toku prvog meseca života. Slabije napredovanje jasno ukazuje da se radi o prolivu, za koji treba sprovesti dijagnostiku i odgovarajući tretman. Iako je alergija u novorođenačkom uzrastu ređa, ako postoji – u ishranu se uvode posebne vrste mleka. U takvoj situaciji je najvažnije da pedijatar odredi koje će se mleko davati bebi.

Prevencija infektivnog proliva kod novorođenčeta

Iako je moguć tokom cele godine, infektivni proliv se nešto češće javlja u letnjim mesecima. Ova najčešća vrsta proliva može na novorođenče da se prenese jedino sa druge osobe, a do toga dolazi ukoliko higijenske mere nisu adekvatne. U tom smislu, najvažnije je pridržavati se standardnog pranja ruku pre nego što se priđe bebi. Sva oprema (flašice, prekrivači, odeća, igračke, itd.) treba da bude čista, odnosno da se redovno pere. Ne preporučuje se prisustvo na velikim skupovima, kada je teško kontrolisati svaki kontakt sa bebom.

Posebno se naglašava važnost higijene starijeg brata ili sestre koji se druže sa bebom. Ako starije dete ima znake infekcije, potrebno je ograničiti njegov kontakt sa bebom dok ne ozdravi. Kada neko od roditelja ima proliv, treba da održava higijenu, i po mogućstvu negu bebe prepusti drugom roditelju. Ako majka ima proliv i doji, trebalo bi najpre da ode na pregled, da bi se nakon toga donela odluka da li će nastaviti da doji. Najčešća je situacija da majka nastavlja da doji, ali uz stroge higijenske mere (pranje ruku, češće kupanje, maska za usta i nos). Ukoliko se primenjuju ove mere, mogućnost da beba dobije infektivni proliv je minimalna.

Autor: Asist. dr sci med Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: Moj pedijatar