Svaki peti đak prvak ima višak kilograma ili je već gojazan, dok svako treće dete sa ovim problemom polazi u srednju školu. Istraživanja ukazuju da dečaci sa viškom kilograma ili oni koji su gojazni, unose između 140 i 500 kalorija više od dnevnih energetskih potreba za taj uzrast. Kada su u pitanju devojčice, one unose između 160 i 290 kalorija više. Gojaznost utiče na fizičko i mentalno zdravlje deteta, uvećava rizik od pojave hipertenzije i problema sa disanjem, neretko dovodi i do smanjenog samopouzdanja.
Ishrana siromašna nutritivnim materijama tokom detinjstva ima negativan uticaj na rast i razvoj deteta. Iako ljudski organizam može lako da se prilagodi situaciji te adaptira metabolizam da funkcioniše na manjoj količini nutrijenata, na duži perod će se razviti negativne posledice. Gojazno dete oko pete godine već ima razvijene masne ćelije, koje teško mogu u potpunosti da nestanu, čak sasvim suprotno, imaju tendanciju da se uvećavaju.

Koja deca su najugroženija?
Izloženost brzoj hrani, slatkišima i grickalicama je velika. Na svakom koraku postoji kiosk ili manja prodavnica koja će imati u ponudi neki od ovih proizvoda. Njihova cena je dostupna široj populaciji, a u ovako teškoj ekonomskoj situaciji veći je fokus na “punjenju stomaka” nego na kvalitetnom izboru namirnica.

Evo kako da ohrabrite decu da jedu zdravije:

1. Dozvolite maloj deci da se igraju sa hranom
Opšte je poznato da deca najbolje uče kroz igru. Tako ih možete naučiti:

bojama uz pomoć voća i povrća,

oblicima uz pomoć testa

da razlikuju ukus i miris

sabiranje i oduzimanje

2. Uvedite novu namirnicu van obroka
Obično novu namirnicu uvodimo u sklopu nekog obroka. Neretko završavamo razočarani jer se detetu nije “dopalo” novo jelo a mi smo toliko vremena i ljubavi uložili u njegovu pripremu. Možda je bolje, povremeno, ponuditi im novu namirnicu neovisno od obroka. Možda se vašem detetu ne dopada oblik u kom ste mu poslužili namirnicu. Velika je razlika u ukusima sirove, obarene ili prekuvane šargarepe.

3. Vodite računa o veličini porcije
Skoro svakoga dana kesice čipsa, smokija ili neke druge vrste grickalica su sve veće pa se sada prodaju “JUMBO” ili “XXXL” pakovanja. Isto tako, svakoga dana prodavci smišljaju nove trikove kako da prodaju svoje proizvode. Akcijama, kao što su “platiš 2 a dobiješ 3” je veoma teško odoleti. Lako se pojede “porodično” pakovanje sladoleda uz neki omiljeni film. Iako bi pomislili da je nabolje ne davati deci grickalice i slatkiše te ih tako sprečiti da preteruju, bolje je naučiti ih da odrede sebi porciju.

4. Napravite domaću “brzu hranu”
Kada kod kuće pripremate “brzu hranu” popravljate joj nutritivni sastav jer birate namirnice koje ćete im dodati a decu navikavate na prirodniji ukus bez veštačkih dodataka.

5. Uključite dete u pripremu obroka
Podstaknite dete da vam pomogne u pripremi obroka ili da samo pripremi neki obrok u skladu sa svojim godinama. Kada znaju od čega je jelo napravljeno i ako sami ulože trud u njegovu pripremu daleko je veća verovatnoća da će to isto jelo u slast i pojesti.

6. Naučite decu da ne izlaze iz kuće praznog stomaka
Pobrinite se da vaš tinejdžer pojede nešto pre nego što ode u u školu ili na neku od vanškolskih aktivnosti. Tako je manja šansa da će usput svratiti do kioska brze hrane ili prodavnice sa slatkišima i grickalicama.

7. Budite dobar primer
Od izuzetne je važnosti da roditelji budu dobar primer svojoj deci. Nemamo pravo da zahtevamo nešto od svoje dece što i sami ne radimo. Neretko je veći efekat tihog nametanja, gde deca svakodnevno pomno prate ponašanje svojih roditelja. Iako bi voleli da su bake i deke više na našoj strani (svoje dece) nego na strani unuka kada je u pitanju davanje “poslastica”, moramo zajedno da pronađemo kompromis.
Čak i kada se trudite svim silama da naučite vaše dete da se hrani zdravo, to može biti izuzetno teško. Svi smo mi drugačiji pa time i drugačijeg ukusa. Ponekad je potrebno pustiti ih ali ne brinite, to nije izgubljen rat to je samo propala bitka i vi već pripremate novu strategiju.

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Ako vaše dete ima višak kilograma, velika je verovatnoća da vas to muči ali da ne znate kako da mu pomognete. Razgovor o težini je osetljiva tema, bez obzira na uzrast deteta. Ne želite da kažete ili uradite nešto pogrešno kako ga ne biste povredili.
Ponekad pomislite i da je bolje da uopšte ne pričate o toj temi upravo zbog brige o i emotivnom zdravlju deteta. Ali, ako ste svesni da problem postoji, bolje je da što pre započnete razgovor. Samo tako ćete detetu pomoći da postigne zdravu težinu. Evo korisnih saveta za pravi pristup ovom problemu:

Budite detetov saveznik

Važno je da sa decom iskreno razgovarate o težini ako vas ona pitaju o tome i da budete spremni da pomognete. Recite detetu da želite da mu pomognete da zajednički usvojite zdrave navike i zatim prionite na posao. Na primer, povedite dete u kupovinu sa vama i zajednički birajte voće i povrče koje će se jesti te nedelje. Idite zajedno na kurs kuvanja ili ga sami napraviete kod kuće kako biste naučili dete da spremi nešto zdravo za sebe. Počnite zajednički da trčite i postavljajte ciljeve koliko ćete metara preći svaki dan. Uključujući dete u proces donošenja odluka koje se tiču njegovog zdravlja, pomažete mu da preuzme odgovornost za svoje zdravlje i podigne samopouzdanje.

Budite dobar uzor

Što se težine tiče, važnije je šta radite nego šta pričate. Roditelji su dečiji uzori br.1. Deca razvijaju svoje ponašanje i odnos prema hrani gledajući svoje roditelje. Ako roditelji idu u restorane brze hrane, jedu usput po kući i „šta stignu“ deca će razviti iste navike.Zato, ograničite obroke koje kupujete u restoranima brze hrane i čak kada ste i u takvim restoranima objašnjavajte deci kako da biraju zdravije i tamo (bolja je piletina sa salatom nego hamburger sa pomfritom). A onda i vi naručite zdraviju opciju.

Ostavite prošlost iza sebe – počnite sa zdravijim navikama danas!

Možda niste uvek donosili zdrave odluke u prošlosti, ali danas je novi dan. Poboljšanje vašeg ličnog stila života može da inspiriše i vaše dete koje ima višak kilograma da radi isto. Odlično je da deca vide kako roditelji menjaju svoje navike i počinju da vežbaju. Počnite sa malim promenama. Svima u orodici će biti lakše ako uklonite nezdravu hranu iz kuće. Izbacite sve sa puno šećera i masti a zatim ih nemojte više unositi u kuću. Umesto toga napravite zalihe zdravije hrane poput mlečnih proizvoda sa manjim procentom masti, svežim voćem i povrćem, proizvodima sa žitaricama od celog zrna i uvedite više ribe u ishranu

Nemojte kritički komentarisati težinu vašeg deteta niti onoga što jede

Kritikovanje težine deteta je jedna od najgorih stvari koje možete da uradite. Deca školskog uzrasta sa viškom kilograma su uglavnom svesna toga ali im nemojte rušiti samopouzdanje kritikom i uporeživanjem sa mršavijim drugarima. Ona tako mogu početi da skrivaju svoje navike od vas.
Pričajte sa decom i o drugim stvarima koje bi mogle biti uzrok prekomerne težine

Višak kilograma kod dece može biti uzrokovan mnogo dubljim problemima. Pokušajte da saznate šta se dešava u društvenom životu vašeg deteta i u školi. Na primer, usamljenost je čest uzrok problema sa težinom. Deblja deca mogu biti usamljena ako su društveno izolovana. Ako je kod vas takav slučaj, pokrenite dete da se aktivira u nečemu što voli. Tako će upoznati i nove drugare i dobiti nova interesovanja. Fizička aktivnost takođe pomaže samopouzdanju. Prejedanje kod dece može biti i njihov odgovor na nerešene probleme u kući, na primer bračne probleme roditelja. Ako sumanjte da vaše dete ima ozbiljnije i dublje probleme kao što su ovi, posavetujte se i sa njegovim lekarom.

Nemojte siliti decu da potpuno izbace neku hranu

Uspostavljanje zdravih navika u ishrani je mnogo bolje rešenje nego potpuno izbacivanje neke hrane. Zdrava ishrana ne znači da dete nikada ne može da pojede parče torte ili kolača. Vaše dete će imati prilike da se sretne sa slatkišima i ono što što vi želite da ga naučite je da donese dobru odluku o tome koliko će pojesti.Učite dete da uživa u slatkišu koji jede umesto da ga brzo proguta. Pokažite mu šta znači zdrava porcija sladoleda ili torte da bi znalo koliko da traži. Na primer, jedna porcija sladoleda je sačinjena od dve kugle – što odgovara veličini jedne normalne sijalice. Ako dete zna vizuelno da uporedi stvari biće mu lakše da ne pretera.

Vreme obroka treba da bude porodično vreme

Rutinske pripreme i zajedničko deljenje obroka stvaraju osećaj jedinstva porodice. Važno je da obezbedite vreme kada ćete sesti zajedno. Zajednički obroci sprečavaju gojaznost kod deteta jer ono tada jede sporije i zdravije. Osim toga, đaci koji češće imaju obroke sa svojom porodicom imaju više šansi da postignu dobar uspeh u školi, budu emocionalno ispunjeni, imaju niži nivo stresa, pozitivne odnose sa vršnjacima, zdravije navike u ishrani, ne puše, ne konzumiraju alkohol i droge i veruju da se njihovi roditelji ponose njima.
Ne terajte decu da prate rigorozan plan vežbanja
Roditelji treba da motivišu dete na fizičku aktivnost kao sastavni deo života, ali ne kao obavezu, inače će dete zamrzeti ovakve aktivnosti. Umesto da vodite dete jednom nedeljno na intenzivno vežbanje ustalite neku spontanu i opušteniju aktivnost kao je zajednička šetnja. Postavite ciljeve da biste ohrabrili dete da svaki put hoda malo više.

Obezbedite detetu dovoljno sna

Sve više studija dokazuje vezu između nedostatka sna i povećanja telesne težine. Obratite pažnju na količinu sna vašeg deteta. Iako su potrebne količine sna različite za svako dete postoje naznake po uzrastima. Tako dete između 1 i 3 godine treba da ima od 12 do 14 sati sna dnevno, od 3. do5. godine između 11 i 13 sati, za decu između 5. I 12. godine potrebna dužina sna je između 10 i 11 sati a za omladinu između 12 i 18 godina neophodna dužina sna se smanjuje na najmanje 8,5 sati sna dnevno. Da biste im olakšali uspavljivanje morate biti sigurni da su isključeni svi elektronski uređaji – kompjuter, telefon i sl. – bar 2 sata pre spavanja. Veštačko svetlo ovih aparata stimuliše mozak i otežava uspavljivanje. Zapamtite i da što više vremena vaše dete provodi ispred telefona ili kompjutera manje se bavi pozitivnom komunikacijom sa porodicom ili nekom fizičkom aktivnošću.

Pokažite detetu da ga volite

Vaš cilj kao roditelja je isti sa detetom koje nosi veličinu S i onim koje nosi XL a to je da vaspitate osobu koja se oseća dobro u svojoj koži i zna da je voljena. Pazite na poruke koje šaljete jer sigurno ne želite da dete misli da vaša ljubav zavisi od toga koliko je ono teško. Ako dete zna da ga vi volite i ono će voleti sebe. A sastavni deo ljubavi prema sebi je i briga o zdravlju sopstvenog tela.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Za sve one mame koje provode dosta vremena u kuhinji praveći različite poslastice za celu porodicu, ovo će biti i više nego koristan tekst. Naime, postoje mnoge aktivnosti koje možete raditi u kuhinji zajedno sa svojim detetom a koje mogu biti izuzetno stimulativne za razvoj govora i jezika, mišljenja i psihomotorike.
Kuhinje su deci zanimljiva polja za igru. Iako obično volimo da tamo ne borave zato što nam se čini da postoji previše stvari kojima mogu da se povrede, zanemarujemo činjenicu da, ako im se pruži prilika da učestvuju u nekoj aktivnosti umesto da po kuhinji besciljno tumaraju, možete smanjiti šanse da dođe do povrede a istovremeno, možete im pružiti dragoceno iskustvo iz kojeg će nešto novo naučiti, uvežbati svoje veštine i zabaviti se.
Deci obično najviše pažnje u kuhinji privlači posuđe i često im je zanimljivije više od svih igračaka koje imaju. Oni vide mamu koja koristi šerpe, lonce, tanjire, šolje i escajg u svakodnevnoj pripremi obroka i žele da imitiraju ono što ona radi. Da biste zadovoljili detetovu potrebu za ispitivanjem novih aktivnosti, oblika i zvukova evo nekih predloga kojima možete zaokupiti pažnju vašeg mališana dok kuvate znajući da on u isto vreme radi jednako važan posao - bogati svoja iskustva i otkriva svet oko sebe.
Znajući svoje dete i njegove potrebe, afinitete, pokušajte da ove vežbe prilagodite njegovom interesovanju i sposobnostima. Primetićete da su različite vežbe namenjene različitim uzrastima jer zahtevaju određen stepen razvijenosti i sposobnosti. Međutim, dete u uzrastu od pet godina bi sve ove vežbe (igre) trebalo da može da izvede.

1. Šerpa kao bubanj

Odličan materijal, naravno, ukoliko vam ne smeta malo buke. Dajte detetu neku staru šerpu ili lonac i dve varjače ili kašike. Pokažite mu kako može lupajući o šerpu sa obe ruke da proizvodi zvuk i pustite ga da pokuša da imitira. Kasnije možete da zajedno lupate u određenom ritmu (na primer u ritmu pesmice "na kraj sela žuta kuća") koji dete može da isprati. Na ovaj način on vežba koordinaciju ruku, naizmenično korišćenje obe ruke i sposobnost da reprodukuije zadati ritam.

2. Od kuhinje do dnevne sobe, i nazad!

Složite na poslužavnik plastične tanjiriće i šoljice i dajte detetu da nosi od kuhinje do, na primer, stola u dnevnoj sobi (od tačke "a" do tačke "b"). Jasno mu stavite do znanja šta tražite od njega i dajte mu nalog "da stavi na sto". Da bi uradilo dati zadatak dete mora da isprati određenu putanju i da se kreće ka zadatom cilju uvežbavajući prostorne odnose, ravnotežu, vizuomotornu koordinaciju, koordinaciju ruku i nogu.

3. Sve šoljice desno, svi tanjirići levo!

Stavite svo plastično posuđe na jedno mesto i dajte detetu zadatak da ih rasporedi na određeni način. Na primer, sve čaše desno, sve tanjiriće levo. Možete igru učiniti složenijom tako što ćete dodati u zadatak raspoređivanje po bojama ili po veličinama ("Sve velike šolje stavi sa desne strane, sve male šolje sa leve strane", "Desno stavi samo čaše crvene boje") Ovakve vežbe odlične su za pažnju, za klasifikaciju ali i za sazrevanje lateralizacije, osvešćivanje prostornih odnosa, kroz rad na pojmovima desno i levo.

4. Postavljanje stola

Evo aktivnosti koja će vam doneti i malo pomoći od strane vašeg mališana. Napravite od toga igru. Stavite sve elemente, odnosno pribor, na sto i onda kažite detetu da pažljivo sluša vaše uputstvo. Na primer: "Uzmi jedan tanjir i stavi ga tamo gde sedi tata. Desno od tanjira stavi kašiku, a viljušku stavi levo"). Ovakva igra je odlična za upoznavanje dece sa prostornim odrednicama desno i levo, čije je shvatanje i primena neophodno za savladavanje čitanja, pisanja i računanja

5. Ruke u testu

Kada mesite testo, eto idealne prilike za učenje. Osim što vam deca mogu pomoći dok izrađujete testo, možete ih učiti da otiskuju različite oblike (krug, zvezda, srce, cvet), ali i da ih sami prave (loptice, šare, pletenica, perece) - što je složeniji oblik, angažuje se više sposobnosti. Možete koristiti rekvizite kao što su oklagije, modle, viljuške, drveni pečati. Oblikovanje testa izuzetno opušta, a dete uz to povećava svoju manipulativnu spretnost, poboljšava koordinaciju oko-ruka, uči nove pokrete i razvija svoju maštu. Ako u testo ubacite i boju za kolače, čitav proces će biti još interesantniji deci.

6. Kuvajmo zajedno!

Kada pratite neki recept vi čitajte, a dete može da ubacuje sastojke. Na ovaj Način dete uči da prati zadati redosled, što je osnova za učenje čitanja i pisanja. Osim toga, otvaranje kesica, odvrtanje tegli, i sl.pogoduje razvoju fine motorike i vizuo-motorne koordinacije koje su takođe neophodne za razvoj školskih veština. Merenjem kašikama(velikim/malim) ili šoljama, upoznaju se sa količinama, izraženim kvantitativno ili kvalitativno (sipati soli između prstiju). Ovako dete dobija mnoštvo senzornih informacija o težini, obliku i teksturi namirnica (glatko/hrapavo, sitno/krupno, kompaktno/rastresito,masno, suvo, mokro, sluzavo i td.). Samo ubacivanje-u šerpu, čašu, teglicu- kašikom, prstima, čašom,odlično je za finu motoriku, taktilnu stimulaciju, vizuo-motornu koordinaciju.

7. U svaku čašu po jedna kašika

Odlična vežba za usvajanje pojma broja. Možete naređati plastične čaše (ili tanjire, ili posudice, ili šolje…) u jedan niz, i dati detetu skup kašika i viljuški. Pitajte dete da vam u svaku čašu stavi po jednu kašiku. Ukoliko ovo dete radi sa lakoćom, možete vežbu učiniti složenijom tako što ćete davati instrukcije poput "U treću čašu stavi dve kašike" ili "Rasporedi kašike tako da je u svakoj čaši barem jedna a da u četvtoj ima za dve kašike više nego u prvoj".
Koristitite ove aktivnosti da se zabavite i da zajedno učite. Važno je da, ukoliko primetite da vaše dete teško savladava ovakve aktivnosti, ili ih pak odbija, moguće je da su mu sposobnosti fine motorike, koordinacije pokreta, ravnoteže ili senzorne integracije nedovoljno razvijene i da se prosto povlači jer oseća da ne bi moglo uspešno da izvede željenu aktivnost. Može delovati nespretno, sporije, bezuspešno učiti nove pokrete ili reči, dakle spontano učenje može biti slabije razvijeno. U tom slučaju bi bilo dobro da se obratite stručnjaku za pomoć. Imajte na umu da je dečije iskustvo kumulativno i da bi se razvila jezička, kognitivna ili motorička sposobnost ili unapredila veština ono mora imati mnogo praktičnog, čulnog i manipulativnog i skustva. Stručnjaci poput logopeda, reedukatora psihomotorike, senzornog terapeuta, ili psihologa vam mogu reći da li je vašem detetu potrebna dodatna stimulacija i kakva mu iskustva eventualno nedostaju. Tokom individualnog rada sa detetom, oni mu pružaju upravo takva iskustva i time omogućavaju napredovanje deteta i kretanje ka narednim fazama razvoja.

Izvor: www.yumama.com

Evo nekoliko igara kroz koje se kod deteta razvijaju poželjne osobine i zahvaljujući kojima ćemo provesti sjajno vreme sa decom.
Kao što je poznato karakter deteta se formira u najranijem detinjstvu.
Zato, ako želimo da odgajimo jaku, punovrednu ličnost sposobnu za život, veoma je važno da joj posvećujemo što više pažnje.
Evo nekoliko igara kroz koje se kod deteta razvijaju poželjne osobine i zavaljujući kojima ćemo provesti sjajno vreme sa decom.

1. NE SLAŽEM SE S TOBOM

Igra se sastoji od postavljanja pitanja o tome ličnim ukusima i mišljenjima deteta. Najbolje je da se ne igra jedan na jedan nego sa više dece podeljene u parove. Na primer, neko od njih pita: „Koju si knjigu skoro pročitao?“ Ovaj recimo odgovori: „Ružno pače“. Na to mu ovaj kaže: „To je grozna knjiga, i uopšte je ne trabe čitati.“ Detetov zadatak je da dokaže da je knjiga valjana i da je treba čitati. Ukratko, pitanja mogu da budu najrazličitija. Deca se kroz ovu igru uče da imaju i brane svoje mišljenje i da samouvereno raspravljaju o nekoj temi.

2. KO JE NA ŠTA SPOSOBAN

I ova igra je predviđena za više dece. Na početku svi učesnici daju zadatak vođi: da nešto otpeva, odsvira, izrecituje, da nekamo ode, pozvoni, kukurikne… šta god im padne na pamet. Kada su svi učesnici smislili i rekli svoju želju, slede dalja objašnjenja za pravila igre. Tek tada im se kaže da sve to što su smislili da uradi vođa – treba da urade oni sami. Pa ko se trudio da mu šala bude što neslanija, upada u svoju zamku. Ko drugome jamu kopa sam u nju upada. Ova igra ih uči da se u ulozi lidera ponašaju ozbiljno i odgovorno.

3. IZMIŠLJAMO PRIČU

Ova igra veoma razvija maštu. Detetu prvo damo nekoliko logički nepovezanih reči, a njegov zadatak je da ih sve iskoristi i poveže u priču. Na primer: šuma, točak, čaj, auto, talas, mesec, zavist, plafon, sneg. Zabezeknućete se od neverovatne dečje imaginacije!

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kako ste svi u istom prostoru 24/7, sasvim je logično, a u neku ruku i opravdano, da mališani traže dodatnu pažnju praveći konflikte međusobno. Dugoročno održite mir u porodici uz 4 odlične strategije koje smo izdvojili za vas.
Ukoliko se vaš dom pretvorio u ratno polje otkako ste kod kuće, verujte, niste sami. Milioni roditelja se bore sa ovakvom situacijom u kući.
Sama činjenica da deca dele isti prostor 24/7, da im nedostaju drugari i mnoge aktivnosti na koje su navikli, ali i dosada koju osećaju potpuno opravdava ovakvo ponašanje. Najviše vas čudi što i oni najmirniji mališani počinju da stvaraju probleme?
Hajde da malo bolje sagledamo ispod površine. Iako smo zajedno sa klincima u kući po ceo dan, jednostavno deljenje prostora ne mora značiti i pravu emotivnu bliskost. Zamislite svoj dete kao rezervoar za pažnju, koji je potrebno dopunjavati svakodnevno. Najbolji način je kroz kvalitetno provedeno zajedničko vreme. Ukoliko nemaju dovoljno pažnje, vrlo lako će pokušati da na svoj način dođu do nje, što uključuje suze, ometanje, vikanje, ali i svađu sa bratom ili sestrom. U tom momentu, kada pružimo pažnju samo jer je to od nas zahtevano na pogrešan način, sasvim je sigurno da će se ovakvo ponašanje ponoviti.
Sa druge strane, trebalo bi da razumemo da svađa može predstavljati i detetove emotivne i fizičke potrebe sa kojim ne ume da se izbori, pa onda razmirice u stvari predstavljaju detetov plač za pomoć.
Srećom, postoji mnogo načina da pružimo deci pažnju i naučimo ih da se bolje ponašaju.

Predstavićemo vam četiri strategije:
1. Svakodnevno građenje boljeg ponašanja

Barem jednom dnevno, dvaput ukoliko ste u mogućnosti, provedite 10-15 minuta sami sa jednim detetom i radite šta god ono voli. Pronađite način da pružite detetu neograničenu pažnju tokom tog perioda. Kasnije ono neće imati potrebu da je zahteva svađajući se sa bratom ili sestrom. Dobićete mir u kući.

2. Socijana distanca sa braćom i sestrama

Psihologija uvek ističe kako nikada ne možemo kontrolisati drugu osobu, već isključivo samo sebe. Bez obzira na to što živite u malom stanu ili kući, i bez obzira na to da li imate mlađu decu ili tinejdžere, možete napraviti odvojene prostore, kako bi se odmorili jedno od drugog. Pratite plan:
– Zabeležite teške periode. Da li se klinci više svađaju ujutru čim ustanu, uveče, ili pak posle obroka, dok ste vi u kuhinji? Pokušajte da pronađete obrazac, pa se trudite da ih distancirate u tim momentima. Ukoliko se, na primer, svađaju ujutru, dok jedno dete doručkuje, drugo neka se oblači u sobi, a potom napravite zamenu.
– Napravite prostor u dnevnom planu. Ako pravite plan za školske aktivnosti, rutine, vreme u dvorištu ili za vaš posao, odredite i jedan period kada deca, svako u svojoj prostorii, imaju vreme za sebe. Na primer, nek jedno uči u dnevnoj sobi, dok drugo svira instrument ili se igra napolju.
– Veća međusobna distanca. Ako deca dele sobu, svako mora imati neki svoj delić, recimo krevet, gde može da se sakrije. Zabavan način je i da u nekim trenucima napravite ‘zid od jastuka’, pa da uživaju u odvojenim prostorima.

3. Kreiranje kvalitetnog zajedničkog vremena

Kako deca imaju potrebu za pažnjom roditelja, jednako im je potrebna i bliskost sa bratom ili sestrom. Vrlo često se svađe započinju i onda kada jedno dete oseća manjak ljubavi od drugog.
Ovo možemo sprečiti organizovanjem njihovih zajedničkih samostalnih aktivnosti. U vreme kada su raspoloženi, napravite njihovo vreme i prostor za jačanje međusobne veze.

4. Rešavanje svađe u trenutku

Koliko god da je teško, najbolje je da roditelji ostanu po strani, osim ako ne dođe do baš ozbiljnih problema. Ako rešavamo svaku njihovu razmiricu, deca neće naučiti sama da rešavaju konflikte. Ukoliko baš moramo da se umešamo, to možemo uraditi i bez dolivanja ulja na vatru.
– Uskočite sa “vauuu”. Umesto da ih napadate ko je započeo svađu i slušate sve detalje, možda je rečenica: “Vau, čini se da imate problemčić, kako mogu da pomognem”, biće mnogo bolja. Ovo će postaviti stvari na pravu stazu i umiriće situaciju jer nikoga ne okrivljujete.
– Smirite se i rešite problem. Neka deca predlože ideje, a vi im pomozite da pronađu rešenje koje oboma odgovara. Ako nemaju ideju, predložite sami. Važno je stvaranje kompromisa.
– Svi u istom sosu. Ako deca ne mogu da postignu dogovor, uslovite ih – Ili će rešiti problem, ili im se ogračka oduzima. Ako se susreću sa jednakim posledicama, lakše će funkcionisati kao tim kako bi pronašli rešenje.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Usled pogrešnih poruka koje stižu devojčicama putem televizije, interneta, pa i igračaka, psiholog ističe sve veći porast problema sa mentalnim zdravljem.
Psiholog Stiv Bidalf pre dvadeset godina napisao je knjigu o problemima sa kojima se suočavaju roditelji u vaspitavanju dečaka. U to vreme je mislio da odgajanje devojčica nije ugroženo spoljnim uticajima. Međutim, nakon toliko godina njegov pogled na razlike u vaspitavanju dece se drastično promenio. Bidalf je zabrinut zbog činjenice da je, čak i nakon 40 godina feminizma, nametnuto pitanje koje muči devojčice još uvek Kako izgledam?
I pre nego što devojke postanu seksualno aktivne, njihova privlačnost i atraktivnost postaje opsesija. Bidalf dodaje da je, kao psiholog, primetio izvestan porast u broju devojčica koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem. Mnogo dece iz srednje klase pati od raznih oblika anksioznosti. Takođe, u porastu je i broj mladih koji imaju probleme sa poremećajem u ishrani. Bidalf je primetio i blaži oblik depresije, koji ranije nije bio zabeležen kod devojčica. Sve u svemu, detinjstvo devojčica je sve manje zabavno.
Generacije devojčica su okružene slikama koje im govore kako treba da izgledaju. Broj oblika zagovarane atraktivnosti se smanjuje i sve više odiše seksualnošću, tvrdi Bidalf. Dok veliki broj devojčica odbija da jede, neka deca imaju probleme sa gojaznošću i ne oklevaju da drže dijetu. Međutim, dijete u detinjstvu mogu imati ozbiljne dugoročne posledice po zdravlje.
Stiv savetuje roditeljima da se fokusiraju na zdravlje svojih ćerki, a ne na njihove probleme sa kilažom. Veoma su značajni i zajednički, porodični obroci, da se umesto sokova za piće koristi voda, ali je neophodno i ohrabrivanje dece da se bave fizičkom aktivnošću.
Savremenim igračkama, naročito lutkama, devojčicama se plasira slika o tome kako treba da izgledaju. Ideal lepote su devojke u kratkim suknjama, duge kose, sa izraženom šminkom i dekolteom. Međutim, ne nameće samo industrija igračaka deci modele izgleda i ponašanja. Tu su i reklamne kampanje, društvene mreže i televizijski program, tvrdi Bidalf.

Istraživanja su pokazala da televizijski program devojčicama šalje sledeće poruke:

1. Tvoj izgled je najvažniji.

2. Tvoje fizičke karakteristike (oblik, težina, koža, kosa, zubi, boja, miris) nikada nisu dovoljno dobre.

3. Seks je valuta koja se trampi za ljubav i pažnju, ili moć.

4. Normalno je da imaš seksualne odnose sa osobom koju ne poznaješ ili ti se ne sviđa.

5. Svet je strašno, usamljeno, opasno mesto.

6. Rešenje za sve probleme je da kupiš nešto.

U takvom sistemu vrednosti, Bidalf savetuje roditeljima da svojoj deci ponude drugačije uzore, kao što su drugari starijeg uzrasta ili neko od rođaka. Devojčice treba učiti da su lepe takve kakve su, a važan je i ritual porodičnog obroka i razgovor, savetuje psiholog Stiv Bidalf.

Izvot: www.yumama.com

Prema prekorukama Svetske zdravstvene organizacije, dojenje beba majčinim mlekom je izuzetno važno za rast i razvoj deteta i savetuje se u prvih godinu dana deteta.

Nakon šestog meseca se postepeno po šemi uvode ostale namirnice, a dužina nastavka dojenja je na majci. Ukoliko majka iz određenog razloga nije u mogućnosti da doji bebu ili je neophodna dopuna, na tržištu su dostupne početne i prelazne formule u zavisnosti od uzrasta deteta. Kravlje mleko nikako ne bi trebalo uvoditi pre prvog rođendana, mada danas majke ovu granicu pomeraju sve više ka drugom rođendanu. Iako smo svi od malih nogu učeni koliko su mleko i mlečni proizvodi važni u piramidi ishrane, poslednjih godina je upravo mleko postalo jedno od najkontraverznijih namirnica.

Da li je kravlje mleko deci neophodno?

Samo unazad nekoliko decenija, niko ovo pitanje ne bi ni postavio, upravo zbog opšte prihvaćene činjenice da je mleko jako zdravo i neophodno detetu u rastu i razvoju. Ovu činjenicu potkrepićemo saznanjem da je mleko bogato kalcijumom koji je neophodan za rast kostiju, kao i obogaćeno Vitaminom D koji ima značajnu ulogu u mnogim procesima organizma uključujući i jačanju imunog sistema. Bogato je proteinima i važnim nutritientima pa je zato i vrlo omiljena namirnica decenijama unazad. Danas nažalost sve je više studija koje pokazuju da današnje mleko nije ni blizu po svom kvalitetu onome koje smo čak i mi kao deca konzumirali. Pedijatri i nutricionisti širom sveta sve više savetuju da se vitamini, minerali i proteini deci obezbeđuju i putem ostalih namirnica a da mleko ostaje u upotrebi kao neka dobra stara navika. Sve više se čuju i preporuke da je mleko do 12 godine opravdano, a da nakon toga mlečni proizvodi bi trebalo da preuzmu primat. Ne treba ni zanemariti studije koje savetuju da deca koja imaju različite oblike alergija, astmu, atopijski dermatitis bi trebalo mleko da konzumiraju što manje, što se u većini slučajeva ne odnosi i na sve mlečne proizvode.

Šta je važno da znate ako se odlučite za kravlje mleko?

Nikada ne uvodite životinjsko mleko u ishranu dece pre prvog rođendana, ali sve više su preporuke da se čak sačeka i do petnest meseci deteta. Postepeno ga uvodite i pratite kako dete na njega reaguje. Alergija na mleko, je zabeležena u oko 3 % populacije , a najčešće se ispoljava do treće godine rođenja. Može da izazove mnogobrojne digestivne tegobe, ali i pojavu osipa i gušenja. Intolerancija na laktozu, zabeležena je u značajnom procentu celokupne populacije, čak 75% ljudi ima intoleranciju na laktozu, tj. ima nedostatak enzima laktaze koji bi trebalo da razloži mlečni šećer i tako pomogne metabolizmu mleka.

Koje kravlje mleko je pogodno za moje dete?

Kada nam je tržiste preplavljeno različitim opcijama kravljeg mleka, roditelji najčešče su u ozbiljnoj dilemi za koje da se odluče. Najidealnija opcija bi bilo domaće mleko sa neke farme gde znate da su krave odgajane u adekvatnim uslovima i hranile se prirodnom hranom bez veštačkih dodataka i nisu tretirane lekovima i antibioticima. Ovo mleko je potrebno prokuvati i onda dati detetu da konzumira. Pošto je ovo za većinu roditelja nemoguće izvesti, od komercjalnih mleka, treba uzeti mleko proverenog proizvođača, sa većim postotkom masti od dva. Roditelji često greše kupujući mleko sa niskim postotkom masti. Danas su dostupna i kravlja mleka, specijalno formulisana za decu, koja su obogaćena vitaminima i mineralima koji su najpotrebniji za dečji uzrast.

Koje su još alternative kravljem mleku?

U naletu sve većeg praćenja trendova, majke pribegavaju i različitim alternativama. Najčešće mleko za koje se majke interesuju je kozje mleko, za koje postoji verovanje da je nutritivno jako ali i da pomaže jačanju imunom sistemu. Činjenica jeste da sadrži veći broj srednjelančanih masnih kiselina koje se dobro resorbuju, pa se vrlo često i bolje toleriše, ali je ono je dosta siromašno folnom kiselinom pa ono ne bi trebalo da bude osnovno mleko koje dete konzumira da ne bi kroz vreme razvilo megaloblastnu anemiju.

Ovčije mleko ima izrazito visok sadržaj proteina, čak šest puta viši od onog u majčinom mleku, kalcijuma i ostalih minerala, zbog svog specifičnog mirisa i ukusa vrlo često deca ga i ne vole u najranijem uzrastu,a svakako i sa njim treba sačekati drugu godinu deteta.

Kozje i ovčje mleko svakako nisu zamena za obično mleko, možete ga dati vašem detetu tek nakon druge godine, ali ne svakodnevno. Ali u starijoj dobi deteta, možete povremeno uvesti kozji ili ovčji jogurt ili sir koji imaju veće benefite na zdravlje od samog mleka.

Za decu koja imaju neku vrstu alergije ili intolerancije na životinjska mleka tu su svakako i biljne alternative o kojima smo već govorili.

Koliko je mleka dovoljno?

Prema preporukama Evropskog društva za dečiju gastroenterologiju, i ishranu kao i Svetske zdravstvene organizacije za decu do 5 godina preporuka je dva mlečna obroka (400 do 500 ml), mleko ili mlečni proizvodi na dan, dok kod starije dece do 12 godina može se povećati za još jednu dozu, tj tri mlečna obroka, a preko 12 na 4 mlečna obroka.
Veoma je bitno napomenuti da količine mleka i mlečnih proizvoda moraju biti ograničene na preporučene dnevne vrednosti. Prekomerno konzumiranje mleka može imati određene posledice na zdravlje kao što su slabija telesna uhranjenost, anemija i zatvor.

Mlečni proizvodi i njihov značaj u ishrani dece

Jogurt je najzastupljeniji mlečni proizvod u ishrani kako odraslih tako i dece. Jogurt kao i njemu slični proizvode (kefir i kiselo mleko), ali i sir su mlečni proizvodi koje možete postepeno uvesti u ograničenim količinama detetu i pre prvog rođendana. Kao i kod uvođenja svih namirnica to mora ići postepeno, kako biste videli kako vaše dete na njih reaguje.U jogurtu i siru nema laktoze, a mlečni proteini su uklonjeni ili u granicama, što ih čini značajno lakšim za varenje nego mleko.
U zavisnosti od vrste mleka od koga je napravljen, ali i od načina, njegova nutritivna vrednost značajno varira. Jogurt nastaje procesom fermentacije koju obezbeđuju dobre bakterije. Prosećan jogurt od kravljeg mleka koji uglavnom konzumiramo sadrži oko 7 grama ugljenih hidrata( 2 % ukupnih dnevnih potreba ), 2 grama masnoća ( 2 % dnevnih potreba ) i 5 g proteina ( 10 % ukupnih dnevnih potreba ). Jogurt je bogat proteinima, te predstavlja važan izvor aminokiselina. Sadrži značajne količine minerala kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, joda, kalijuma i cinka i tako značajno doprinosi boljem zdravlju celog organizma.
Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako dodatno poboljšava aktivnost imunog sistema.

Sir je namirnica koje je u našim krajevima prisutna skoro u sva tri obroka. Kada se odlučite da vašoj bebi polako uvodite sir u ishranu, morate birati samo one sireve koji se prave od pasterizovanog mleka. Sirevi kao što je mladi sir, feta i sličniobično su napravljeni od svežeg nepasterizovanog mleka, pa mogu da sadrže bakterije, posebno listeriju, pa ih kod beba i male dece treba izbegavati. Sirevi koji se preporučuju bebama i manjoj deci su krem sir, švapski sir, rikota, kao i svi prerađeni i tvrdi sirevi kao što su na primer parmezan ili čedar. Gledajte da jače sireve kao što su kozji, ovčji ili gorgonzola uvodite deci kada im čulo ukusa malo sazri, kako biste izbegli kasnije odbijanje bilo kog sira.

Kefir nastaje procesom fermentacije mlečnog šećera koji nastaju uz pomoć kefir gljive kao i mikroorganizama koji idu uz nju. Prepun je probiotika,za razliku od jogurta koji ima samo nekoliko jogurtnih bakterijskih kultura, kefir ih ima blizu pedeset, a pored toga ima i kvasne kulture. Pored toga, sadrži 20% kalcijuma i fosfora, 14% vitamina B12, 19% Vitamina B2,5% magnezijuma i dosta vitamina D. Podnose ga i oni koji su intolerantni na laktozu. Ima značajna antibiotska svojstva i sposobnost da se bori protiv infekcija.

Kiselo mleko je pored jogurta i kefira jedna od najzdravijih mlečnih namirnica. Pored toga što je zdrav i efikasan za različite stomačne probleme, jako se lako kombinuje i kao deo slanog ali i slatkog obroka. Ukoliko Vaše dete ne voli mlečne proizvode, ubacite nekoliko malina ili komadiće banane ili jabuke dodajte malo cimeta ili meda i eto idealne zdrave užine za Vaše mališane.

Pored velike ponude mleka i mlečnih proizvoda, da biste bili skroz sigurni da Vaše dete dobija kvalitetan proizvod od koga može da ima samo benefite, potrebno je da maksimalno pratite poreklo i način čuvanja mlečnih proizvoda pre nego što ih kupite. Ukoliko je neki deo lanca od proizvodnje do čuvanja mleka pogrešno odrađen, mleko i mlečni proizvodi ne samo što gube svoju vrednost, već mogu biti i štetni. Nemojte ni preterivati u količini koju dajete svojim mališanima, jer kao i u svemu u životu potrebno je biti umeren.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada dete napuni jednu godinu, pravila u ishrani se ne menjaju bitno u odnosu na 11-12 mesec. Postoje samo nekoliko pravila kojih se treba pridržavati u smislu količine i navika u ishrani
Mame koje doje svoje bebe treba da nastave sa tim 2-3 puta dnevno. Količina pripremane hrane koju dete uzima zavisi od uzrasta, aktivnosti i apetita deteta, ali veličina porcija i dalje ne treba da bude više od jedne detetove pesnice.
Treba uvesti pravilo da dete jede sa ostalim članovima porodice, ali ne jako masnu i začinjenu hranu.
Preporuka je da se i dalje daje mlečna formula, ali ako se uvodi kravlje mleko prokuvati ga i ograničiti na pola litre dnevno.
Hrana treba da bude seckana i dete treba da jede samo.
Iako su sada već slatkiši svuda oko deteta unos čokolade, slatkiša i grickalica treba pokušati izbeći ili ograničiti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Pitanjima u vezi sa polaskom u vrtić nema kraja. Roditelji žele da budu dobro informisani da bi svom detetu olakšali navikavanje na ovu nepoznatu sredinu...

Izdvojili smo par pitanja koja su česta, a nije lako na njih naći odgovor.

Ko sme da prisustvuje adaptaciji?

Česte pogrešne pretpostavke roditelja su da na adaptaciju sme da dođe samo mama, odnosno ona osoba za koje je dete najvezanije.

Istina je da na adaptaciju može doći mama, tata, baka, deka, tetka… Dakle osoba sa kojom je dete uspelo da razvije stabilan odnos i u koju ima poverenja. Ako su iz nekog razloga roditelji sprečeni, mogu poslati adekvatnu zamenu. Potrudite se da ne bude svaki dan druga osoba pored njega, jer to ga može samo još dodatno zbuniti.

Kako će moje dete da se navikne na vrtić ako preskočimo adaptaciju u septembru?

U praksi se dešava da deca koja su dobila svoje mesto u (državnom) vrtiću ne mogu da krenu početkom septembra jer još uvek nemaju navršenu godinu dana. Ili može da se desi da roditelji iz zdravstvenih razloga odlažu polazak. U svakom slučaju, kada se steknu uslovi za polazak, u razgovoru sa vaspitačem napravićete individualan plan adaptacije za vaše dete.

Dobre okolnosti su što su se ostala deca do tog trenutka prilično navikla na vrtić i da vaše dete kada krene neće biti okruženo plačom već decom koja se igraju, lepo jedu i mirno spavaju.

Loša strana naknadne adaptacije jeste što ostaloj deci uglavnom neće prijati što je nečiji roditelj tu, dok je njihov odsutan. Upravo iz tog razloga, najbolje je da sa vaspitačem dođete do adekvatnog rešenja.

Koji pristup da koristim kada ostavljam dete u vrtiću?

Ovo su saveti vaspitača:

Ne opraštajte se predugo

Nemojte biti potišteni ako očekujete da vaše dete ne plače

Nemojte stajati duže od par minuta ispred vrata i u nedogled tešiti svoje dete

Prepustite vaspitačima da se oni brinu o detetu nakon što ga dovedete

Najbolje bi bilo da dete spustite i da ga onda preuzme vaspitač. Na taj način neće imati osećaj da je “oteto” iz vaših ruku

Budite dosledni i istrajni u svom stavu da je vrtić potreban vama i detetu

Izvor: bebac.com

Boravak pored vode pričinjava veliko zadovoljstvo i deci i odraslima, naročito u vrelim letnjim mesecima kada temperature dostižu svoj maksimum.

Međutim, ovaj vid zabave nosi sa sobom i brojne rizike, a najveći od njih je rizik od utapanja. Brojne statistike pokazuju da utapanje predstavlja vodeći uzrok smrti dece do pet godina starosti i jedan od osnovnih uzroka smrti u svim ostalim uzrasnim grupama dece.

Da bi se dete utopilo dubina vode ne mora da bude velika – bebe i mala deca mogu da se utope i u vodi dubokoj svega nekoliko centimetara! Ukoliko se pridržavate nekih veoma jednostavnih saveta, možete mnogo doprineti bezbednosti vaše dece i svesti njihov rizik od utapanja na minimum.

Dok se mala deca najčešće utapaju u veštačkim rezervoarima vode poput kade ili bazena, starija deca se češće utapaju u prirodnim, odnosno otvorenim vodama (rekama, jezerima, morima i sl.), a sa uzrastom raste i rizik od ovakvih utapanja. Jedan desetogodišnjak ima tri puta veću šansu da se utopi u otvorenoj vodi nego u bazenu.

Posebno zabrinjava činjenica da deca tokom utapanja uglavnom ne viču i ne mašu rukama kako bi dozvala pomoć – oni samo nestanu ispod površine, tako da često roditelj ili staratelj ni ne primeti da se sa detetom nešto dešava, sve dok ne bude prekasno. Istraživanja pokazuju da je u više od 80 odsto slučajeva utapanja u okolini deteta bio neko od odraslih, ali da je njihova pažnja bila usmerena na drugu stranu.

Ukoliko se pridržavate nekih veoma jednostavnih saveta, možete mnogo doprineti bezbednosti vaše dece i svesti njihov rizik od utapanja na minimum.

1. Učinite svoj dom i dvorište bezbednim. Ogradite bazene i druge vodene površine u dvorištu. Toaleti, burad, kante, korita, kofe – u sve njih mala deca mogu lako upasti, te je potrebno da ih ne držite ispunjene vodom ili dostupne deci. Obezbedite vaše dvorište tako da ga deca ne mogu samovoljno napustiti.

2. Bezbedno kupanje i boravak deteta pored vode. Decu nikada nemojte ostavljati bez nadzora u blizini vode. Nikada ne zadužujte stariju decu da čuvaju mlađu tokom kupanja, plivanja ili igre u blizini vode. Dete koje ne zna da pliva i u plićaku treba da nosi kolut, mišiće ili pojas na naduvavanje, u skladu sa svojim uzrastom. Ukoliko je dete u vodi, postarajte se da dete mlađeg uzrasta uvek bude u blizini odrasle osobe, bukvalno „nadohvat ruke“. Naučite dete da pliva.

Upozorite decu da boravak u otvorenoj vodi (reke, jezera, mora) nije isti kao boravak i plivanje u bazenu. Potrudite se da unapredite vašu veštinu plivanja, kao i da naučite osnove pružanja prve pomoći, pre svega osnovne postupke oživljavanja (kardiopulmonalne reanimacije).

3. Saveti za bezbednost dece na plovilima. S obzirom da je poslednjih godina broj i raznovrsnost plovila sve veći, a da na nekima od njih deca, pre svega adolescenti, često borave i sami (različiti vodeni skuteri, daske za jedrenje, pedaline i sl.) veći je i rizik od nastanke nezgoda i posledičnog utapanja dece.

Kako bi boravak vašeg deteta na plovilu bio što bezbedniji, postarajte se da na njemu deca uvek nose prsluk za spasavanje koji je odgovarajuće veličine. S obzirom da je alkohol jedan on najčešćih uzročnika nezgoda u vodenom saobraćaju, kako biste zaštitili sebe i svoje najmilije uzdržite se od konzumiranja alkohola na plovnom objektu. Naučite decu pravilima ponašanja na plovilu – objasnite im zašto ne bi trebalo da ruke i noge guraju van plovila ili trče po njemu. Pridržavanje većine navedenih saveta ne zahteva puno vremena ni veštine, a može spasiti život vašem detetu.

Skokovi u vodu posebna opasnost

Naučite decu da ne skaču u vodu nepoznate dubine. Skakanje u plitku vodu, ili udarac o ivicu bazena prilikom skoka predstavljaju česte uzroke povreda kičme, a mogu dovesti i do utapanja. Naučite decu da prvo uvek pažljivo provere dubinu vode u koju žele da skoče, kao i da prvi put uvek skaču na noge.

Kade – posebno opasna mesta za malu decu

Vaše prisustvo je obavezno sve vreme kupanja deteta u kadi – ne dozvolite da dete bude u kadi bez nadzora odraslih, čak ni u društvu starije dece!

Ne ostavljajte vodu u kadi nakon kupanja! Zapamtite, deca do godinu dana starosti se najčešće utapaju u kadi ili koritu.

Tekst preuzet sa sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd