Postoji više praktičnih razloga zbog kojih se roditelji odlučuju na ovaj metod, koji su, kako oni kažu, primenjivale i naše bake. Evo šta o tome kažu savetnica pokreta za bespelenaštvo, pedijatar i psiholog.

Bespelenaštvo postaje sve popularnije i sve više roditelja u Srbiji koji se raspituju za ovaj metod odvikavanja beba od pelena u što ranijoj dobi, pa čak i od samog rođenja.

Od prošlog meseca su u Novom Sadu čak počeli i redovni sastanci roditelja koji praktikuju ili se interesuju za bespelenaštvo, čiji zagovornici tvrde da se radi o metodi koja nije nikako nova i praktikovale su je još naše bake, piše portal 021.rs.

Iako stoji pitanje - da li su naše bake praktikovale ovaj metod jer nisu imale odgovarajuću pelenu, nisu želele da ih beba isprlja ili iz trećeg razloga, činjenica je da se ovaj trend širi, kao i broj roditelja koji se pozivaju na pedijatre i smatraju da bebe mogu da kontrolišu svoje fiziološke potrebe od rođenja.

Šta je tačno bespelenaštvo?

Kako kaže savetnica za bespelenaštvo pri pokretu GoDiaperFree Bojana Kukulj Gez, bespelenaštvo - Elimination Communication ili prirodna dečija higijena je nežan način da, bez prinude i forsiranja, bebi nudite da vrši nuždu, prateći njene signale i prirodni ritam obavljanja nužde, kao i svoju intuiciju.

Iako postoje roditelji koji od rođenja praktikuju da bebi uopšte ne stavljaju pelenu, već je drže iznad ve-ce šolje ili neke posude za nuždu, međutim bespelenaštvo to ne mora da podrazumeva, već samo jedan vid ranijeg navikavanja na život bez pelena nego što je uobičajeno za većinu dece. Kako kaže, potpuno je nevažno da li beba koristi jednokratne, pamučne pelene ili gaćice, jer je čitav akcenat na komunikaciji o obavljanju nužde van pelene, koja je tu samo kao "bekap" ili zaštita.

"Sjajno je što postoje pelene, jer ne moramo da brinemo da li će nam beba pokvasiti krevet ili upiškiti auto-sedište ako ne uspemo da je ispratimo. Evo jednog jednostavnog primera: beba počinje da kaki, svi u sobi to primećuju (beba pravi grimase), i sačekaju da završi u peleni a potom je presvlače (ponekad i bodić jer se ukakila do leđa). Mama koja komunicira sa bebom ne čeka da beba to obavi u peleni, već je raspovija, stavlja iznad lavaboa, ve-ce šolje ili noše i kada završi, vraća je u čistu pelenu. To su i naše mame i bake radile jer nisu želele da imaju uprljanu pelenu za pranje. Što se piškenja tiče, tu su signali manje očigledni, ali mama vremenom nauči da ih isprati kao što je naučila da razazna kada je beba gladna, nervozna, a kada joj se spava. Bitno je da ta komunikacija o nuždi ne bude preokupacija, i da bebino piškenje i kakenje nisu centar naše pažnje, već da je shvatimo kao još jednu od potreba za koju imamo sluha", kaže Bojana Kukulj Gez.

Ona kaže da je razloga za bespelenaštvo mnogo. Neke mame počinju to da rade kada nastane neki problem poput osipa, zatvora ili tvrde stolice, druge se zainteresuju da bi smanjile nervozu kod bebe, a neke iz vrlo praktičnih razloga - da bi smanjile broj jednokratnih i/ili pamučnih pelena, samim tim i uštedele novac.

"Ono što je takođe čest motiv mama jeste taj što kasnije ne moraju dete da odvikavaju od pelena jer se, iako može nositi pelene, beba nikad nije navikla da nuždu obavlja tamo. Mi danas prvo učimo decu da se to radi u pelenu, a posle kada napuni dve ili tri godine, kažemo joj da se prelazi na nošu, koju deca često znaju da bojkotuju. Higijena je, takođe, jedan od razloga zašto se mame odlučuju da isprate bebinu nuždu. Beba je čista, nije u natopljenim pelenama i mnogo ju je lakše oprati ili obrisati nakon obavljene nužde van pelene nego čistiti sve delove kake koji su se zavukli svuda", poručuje Kukulj Gez.

Na pitanje zbog čega bebi skidati pelenu kada živimo u dobu u kojem postoji ogroman izbor, od organskih do pamučnih i frotirnih pelena, Bojana Kukulj Gez kaže da su pelene pre svega praktične u savremenom dobu.

"Da nema pelena, danas u Srbiji, bilo bi nepraktično jer mi danas mnogo gledamo u telefon, kompjuter, stalno nekuda žurimo i imamo mnogo obaveza, te nismo baš uvek u mogućnosti da ispratimo svaku bebinu nuždu. One nam daju sigurnost da ne moramo da se brinemo hoće li beba nešto uflekati, ili popiškiti auto-sedište ako nismo u mogućnosti da stanemo i raspovijemo je da piški", smatra ona.

Mišljenje pedijatara

Iako postoje pedijatri koji tvrde da bebe od rođenja mogu da kontrolišu svoje fiziološke potrebe, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja "Novi Sad" dr Vesna Vuleković nije jedna od njih. Kako kaže, prema sadašnjim i dalje relevantnim naučnim saznanjima, beba tek sa navršenih 18 meseci može svesno da reguliše svoje potrebe za pražnjenjem, te je do tada čista slučajnost ako uspete da ispratite bebinu nuždu i sprečite da je obavi u pelenu. Iako ga pacijentkinjama ne preporučuje kao prioritetni metod, Vuleković kaže da praktikovanje bespelenaštva na nenasilan način ne može da naudi bebi.

"To je nešto što je svakako pozitivno i bitno je da vi gledate i pratite svoje dete. Svaka vrsta komunikacije je beskrajno korisna za socijalni i emotivni, psihološki i motorni razvoj bebe, ali je to samo vaša želja da pratite šta beba radi - neće ona nužno brže savladati vršenje nužde van pelene. Takođe, bespelenaštvo ima logike, ali je pitanje koliko je izvodljivo", poručuje načelnica pedijatrije u DZ "Novi Sad" i dodaje da ništa bebu ne ugrožava ni ako izvrši nuždu u pelenu.

"Nemam razloga da preporučim ovu metodu jer razvojno ne utiče na dete - ne postoji iskustvo u praksi koje kaže da će to ubrzati proces oslobađanja od pelena jer bebe neće svakako biti svesne do godinu i po uzrasta. Nemam ni ništa protiv toga jer su benefiti očigledni, ukoliko ste u mogućnosti da ispratite ponašanje svoje bebe", kaže ona.

Činjenica je da postoje roditelji koji svoje bebe toliko naviknu na pelenu da ih u njima ostave do druge, pa čak i treće godine života. Doktorka Vuleković napominje da je pravo vreme za odvikavanje od pelena sa godinu i po dana, ali da je potrebno strpljenje, jer svako dete ima svoj ritam.

I Yumamina stručna saradnica, dečji psiholog Vanja Nenadović na temu odvikavanja od pelena kaže da roditelji ne treba da budu opterećeni uzrastom deteta.

"Veoma je važno da roditelj ne bude opterećen kalendarskim uzrastom deteta, kao pokazateljem njegove spremnosti da odbaci pelene, već da sledi njegove znakove spremnosti za to. Svako dete je primer za sebe. Zato ignorišite komentare rođaka i komšija, tipa: "Moje dete je sedelo na noši već sa šest meseci".

Izvor: yumama

Ako u prvih šest meseci beba nije duže vremena provodila na stomaku, ili je to bilo retko pa nije dovoljno ovladala tim položajem – sigurno će pružati otpor ako pokušate da je učite da puzi. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, većina roditelja odustaje, uz konstataciju da njihovo dete ne ume ili ne želi da puzi.

1. Moja beba neće da puzi

Ako u prvih šest meseci beba nije duže vremena provodila na stomaku, ili je to bilo retko pa nije dovoljno ovladala tim položajem – sigurno će pružati otpor ako pokušate da je učite da puzi. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, većina roditelja odustaje, uz konstataciju da njihovo dete ne ume ili ne želi da puzi.

Da bi zauzela četvoronožni položaj, beba prvo treba da nauči da se uspravi kada je u položaju potrbuške, zatim da ima oslonac o opružene ruke, kako bi mogla da prebacuje težinu napred-nazad, i tek onda da počne da puzi. Ako nije prošla sve faze u uzrastu kada je time trebalo da ovlada, verovatno će početi da se pokreće «kao robot», ili da se rukama odguruje i kreće pomeranjem unazad.

Neke bebe preskoče fazu puzanja. Ona nije neophodan preduslov za hodanje, ali je odličan trening za sve mišiće – kako za njihovu snagu, tako i za elastičnost. Nakon kretanja po ravnom, beba će početi da savladava prepreke, a na kraju će da puzi uz stepenice. U isto vreme, kretanjem i upoznavanjem prostora u kome boravi, ona poboljšava motorne sposobnosti kojima stiče fizičku nezavisnost.

2. Stavljanje deteta u dubak

Velika prepreka ovom osamostaljivanju je korišćenje dupka i sličnih sprava. One suzbijaju prirodnu potrebu za kretanjem, uslovljavaju pogrešne šeme hoda i mogu da dovedu do pojave određenih deformiteta. Često se dešava da deca koja su neko vreme provela u hodalici, kada prohodaju – padaju zbog gubitka ravnoteže i imaju poteškoća pri ustajanju. Ako, pritom, nisu prošla kroz fazu puzanja, problem će im predstavljati i savladavanje prepreka: zapinju o ivičnjake i pragove, a najčešće padaju na glavu, jer nisu naučila da se dočekaju na ruke.

3. Dete hoće da hoda

Preranim postavljanjem na noge i učenjem deteta da hoda sa držanjem za ruke – takođe se remeti njegov normalan motorni razvoj. Roditelji često iz potrebe da pokažu kako je njihovo dete napredno, oslanjajući ga o pod – izazivaju takozvani refleksni hod. Nagon da se kreće kako bi stiglo do nečeg – tumači se detetovom željom da hoda, pa roditelji počinju tome da ga uče, nadajući se da će tako pre da prohoda.

Međutim, da bi dete prohodalo, neophodno je da neurološki sazri, na šta ne može da se utiče «spolja», pa ovo učenje može da potraje mesecima. Naviknuto na uspravan položaj, a bez iskustva puzanja, dete će najverovatnije biti stavljeno u dubak. Na taj način će biti potpuno uskraćeno za prolazak kroz sve faze hoda, bez uspostavljene ravnoteže. Nakon prohodavanja će biti nesigurno, zapinjaće o prepreke, često će padati – bez oslanjanja na ruke.

4. Kupovina prvih cipela

Još jedan značajan momenat, koji roditelji najčešće ne mogu strpljivo da dočekaju, jeste kupovina i obuvanje prvih cipela. Često bebe sa šest, sedam meseci već imaju na nogama cipelice za hodanje. One su, uglavnom, preveliko opterećenje za još uvek nedovoljno razvijene mišiće, pa vuku stopala ka spolja (dok beba sedi ili je roditelji drže) i ometaju pravilan položaj stopala dok beba puzi.

Ukoliko je hladno, beba može da ima laganu, «nehodajuću» obuću. Prve korake treba da napravi u čarapama ili bosih nogu (tako može da hoda u sobi) – na taj način će ojačati mišiće i učvrstiti zglobove stopala. Tek kada se hod učvrsti i dete počne da hoda po ulici, treba da ima cipele na nogama. Izuzetak je ako ima «kriva stopala», odnosno ako stopala zauzimaju nepravilan položaj pri hodu, idu ka spolja ili ka unutra… Tada se za korigovanje rade cipele po meri, a dete ih nosi još u fazi prohodavanja.

5. Moje dete ne ume da se igra, igračke ga uopšte ne zanimaju

Od šestog do dvanaestog meseca, roditelji su mnogo više usredsređeni na to šta dete može nogama nego rukama. Kada većinu igračaka ne uzima ili odmah ispusti, tumače činjenicom da ima previše igračaka, pa ga ništa ne zanima. U stvari, razlog je u tome što su igračke neprilagođene detetovim trenutnim motornim sposobnostima i interesovanjima. Ono, uglavnom, odbacuje igračku jer veličina i oblik ne odgovaraju njegovom stepenu zrelosti. Kao što za pokretanje, puzanje i hodanje moraju da se obezbede određeni uslovi i stimulacija, isto to je potrebno i za hvatanje, držanje, otpuštanje, bacanje…

U osmom mesecu, podizanjem ruke na gore, dok dete leži na boku, započinje izuzetno važna faza fine motorike: uspostavljanjem koordinacije oko-ruka. Dete sve češće počinje da sedi preko boka, oslanjajući se o jednu ruku dok se drugom, slobodnom rukom igra. Tek kada samo zauzme sedeći položaj, počeće intenzivnije da koristi ruke. Ukoliko je prerano postavljeno da sedi, sve vreme će pokušavati da održi ravnotežu, što će ići na uštrb korišćenja ruku za manipulisanje igračkama.

Od grubog i nespretnog hvatanja, dete će do kraja prve godine ovladati «hvatanjem pincetom» – kada sitni predmeti, pločice i mrvice, koje nalazi na podu, postaju predmet njegovog interesovanja. Pažljivo će da pokupi svaki trun koji ugleda i da ga stavi u usta. To je faza normalnog motornog razvoja, kroz koju prolaze sva deca, pa ih nikako ne treba ometati u tome, iz straha da će se razboleti jer uzimaju mrvice sa poda. Tada im treba obezbediti sitne predmete odgovarajućeg oblika i, naravno, paziti da ih ne stave u usta i progutaju. Kroz ove aktivnosti, dete će ovladati finom motorikom, koja je osnova za mnoge precizne i složene radnje (njih će savladati kasnije), ali i značajan faktor koji utiče na razvoj detetovog govora.

Stimulacija deteta

Da bi se razvoj fine motorike nesmetano odvijao, neophodno je da dete bude stimulisano – pre svega, odgovarajućim igračkama (zvečka jasnih, kontrastnih boja, zvonce, igračke koje vise u vazduhu, na dohvat ruku, kocke koje mogu da se slože jedna u drugu, perlice-nizalice, lopte različitih veličina, slagalice, slikovnice, geometrijski oblici…). Takođe, važno je učestvovati u igri, pokazati detetu kako se nešto radi i ohrabriti ga da pokuša ponovo, bez obzira na prethodne neuspehe.

Snežana Milanović, viši fizioterapeut

Izvor: Yumama

Česte su situacije da dete ugura strani predmet u nosić, uvo ili da proguta. U nekim situacijama možete pomoći ali postoje situacije kada je najbolje dete odmah odvesti lekaru.

Strano telo u nosu

* Glatko (dugme,zrno,kliker) – Dete odmah voditi kod lekara.

PAŽNjA: Nikada ne smete sami pokušavati izvaditi strano telo iz nosa jer ono može da sklizne u dušnik i tako dovesti do gušenja. Dete neka diše na usta.

* Papirić-Možete ga odstraniti pincetom, ako nije otišao preduboko

PAŽNjA: Kada dete ima iscedak iz nosa neprijatnog mirisa iz samo jedne nozdrve postoji mogućnost da je dete već stavilo u nos neko strano telo. Posetite lekara.

Strano telo u oku

*Pomerajuće na beonjači-ako dete plače, samo će ga izbaciti, u suprotnom palcem i kažiprstom razmaknite kapke i pokupite ga maramicom. Ako je strano telo ispod gornjeg kapka, povucite ga preko donjeg kapka i ono će ostati na trepavicama

*Zabodeno ili prilepljeno na oko- oko pokrijte gazom i odvedite dete kod lekara

Strano telo u ušima

*Mali predmeti (kuglica,zrno…) -dete odvedite kod lekara koji će posebnim instrumentom izvaditi strano telo.

PAŽNjA: Nikada ga ne vadite sami, jer možete detetu probiti bubnu opnu

*Bube,mušice i sl.-U uvo sipajte toplu vodu i sačekajte da bubica ispliva. U slučaju da ispiranje nije uspešno, potražite pomoć lekara.

PAŽNjA: Ni sa čime ne ulazite u uvo

Strano telo u probavnom traktu

* Glatko (dugme,kovanica,koštica)-strano telo će se izlučiti samo, stolicom. Kontrolisati stolicu sve dok u njoj ne nađete strano telo.

* Šiljato,oštro ili veliko(igle,ekseri…)-Dete što pre odvedite kod lekara.

Strano telo u koži

*Drvce, trska…plitko u tkivu- Nežno očistiti ranu toplom vodom i sapunom. Pincetu sterilisati (držati kratko iznad plamena) .Pincetom izvadite strano telo. Stisnite ranu da izađe malo krvi. Očistite taj deo i zalepite hanzaplast.

PAŽNjA:Ako dete još nije bilo vakcinisano protiv tetanusa, odvedite ga lekaru ako se strano telo slomi u tkivu-ne pokušvajte ga izvaditi sami oštrim predmetom. Nikada sami ne vadite strana tela koja su duboko u koži

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Novorođenčad mora da jede na četiri sata, jer ako su dugo bez mleka, brzo dehidriraju

PRVIH nedelja života bebe ne bi smele da spavaju noću u kontinuitetu - tvrdi pedijatar dr Lens Gudman.

- Kad novopečeni roditelji ushićeno saopšte da je njihova bebica prvu noć u domu prespavala, savijem se od muke i kažem: O, to se nikako nije smelo desiti - ističe lekar.

Gudman podseća da bebe moraju da jedu na četiri sata, jer ako su dugo bez mleka, brzo dehidriraju. Ako roditelji primete da čvrsto spavaju cele noći, to može da bude znak da nešto nije u redu jer san duži od šest, sedam sati u kontinuitetu je često pokazatelj da novorođenče ima težak oblik žutice. Kada beba počne tako da spava nakon mesec, dva, a napreduje u težini, sve je u redu. Ne morate da se brinete ni ako spava osam sati neprekidno. Radujte se!

Izvor: Novosti

Kako temperature rastu, tako želimo na bilo koji način da se rashladimo, ali roditelji uglavnom brinu da li su klima uređaji bezbedni za bebu?
Razlika između temperature u zatvorenom i otvorenom prostoru ne sme da bude veća od 10°C

Kako temperature rastu tokom leta, tako smo u potrazi da se na bilo koji način rashladimo, ali roditelji uglavnom brinu da li su klima uređaji bezbedni za bebu? Većina nije sigurna kako da pravilno koriste klimu kada je beba u blizini, pa ih potpuno izbegavaju. Međutim, ako se pridržavate određenih pravila i saveta moćićete da uživate u rashlađenoj prostoriji.

Kako pravilno koristiti klima uređaj u prostoriji u kojoj boravi beba?

Pripreme pre uključivanja klima uređaja

Pre uključivanja klima uređaja dobro provetrite prostoriju, a zatim zatvorite prozore, ali vrata neka ostanu otvorena.

Kako kontrolisati temperaturu

Budite veoma pažljivi kada se radi o temperaturi. Ako je beba aktivna ili budna, prijatno će joj biti ako je u sobi 26-27°C. Takođe, roditelji treba da vode računa pre svega na razliku između temperature u zatvorenom i otvorenom prostoru, koja ne sme da bude veća od 10°C, jer u suprotnom organizam može doživeti šok. Ukoliko beba spava temperatura treba da bude nešto viša 27-28°C i zapamtite da bebu ipak malo pokrijete nekim tanjim peškirom, jer se telo za vreme sna svakako hladi.

Kada isključiti klima uređaj

Sat vremena pre nego što nameravate da izađete napolje isključite klima uređaj. Temperatura će postepeno rasti i dete će se postepeno navikavati na višu temperaturu. Takođe, ako planirate da kupate bebu ugasite klimu sat-dva pre kupanja i nemojte je uključivati određeno vreme nakon kupanja.

Tri korisna saveta za korišćenje klima uređaja

1. Temperatura u sobi ne sme da bude suviše niska i ne bi trebalo naglo i brzo spuštati temperaturu.

2. Otvorite ili barem odškrinite prozor kada se koristi klima, kako bi se mešao vazduh iz prostorije sa spoljašnjim, jer je veoma često loš kvalitet vazduha u klimatizovanim prostorijama, što može negativno da utiče na zdravlje bebe (infekcije gornjih respiratornih puteva, kašalj i drugi respiratorni problemi). Zbog toga je veoma važno redovno održavanje i čišćenje uređaja.

3. Obratite pažnju i na vlažnost vazduha, jer bebama koje često borave u klimatizovanoj prostoriji može postati suva koža, kao i usta. Ukoliko ste u mogućnosti nabavite ovlaživač vazduha, a od koristi je i jonizator koji uklanja alergene.

Izvor: bebac.com

Leto je jedno od lepših godišnjih doba za nove mame. Pročitajte zašto...

1. Možete se pozdraviti sa ostajanjem u kući

Prilično je teško motivisati se da izađete iz kuće kada je napolju minus 10 stepeni. A još teže kada ste umorni i još se oporavljate od porođaja. Ali, tokom letnjeg porodiljskog raspusta, kada je napolju toplo, izlazak iz kuće daleko je privlačniji nego onaj kada ste tek rodili i napolju je jako hladno. Čak i ako idete u kratku šetnju ili obavljate neke obveze, osećaćete se puno bolje.

2. Sladoled!

Hej, upravo ste rodili dete. Zaslužujete sve sladolede ovog sveta! Isto vredi i za druge letnje poslastice koje volite.

3. Vaša beba može nositi puno manje odeće (što znači puno manje prljavog rublja)

Kada morate obući bebu u bodi, majicu, pantalone, čarapice, kapu, šal i skafander, ponekad to jednostavno nije vredno truda. Zato je leto idealno za male bebe. Sve mame znaju kako je vreme od velike važnosti, a lagani letni slojevi su su vaši najbolji prijatelji!

4. Lakše je steći prijatelje kad je napolju sunce

Neosporno je: ljudi su srećniji kad je napolju sunce. Svetle letne noći znače zabave i roštilj, što znači više prilika za druženje. Osim toga, opuštena, neformalna vibracija obično je primerena deci, tako da ne morate propustiti zabavu ako ne želite ostaviti vašu bebu kod kuće. Dobri vremenski uslovi znače da svi više vremena provode na otvorenom pa će se time i povećati vaše šanse za upoznavanje novih ljudi u parku, na bazenu, plaži ili šetnjama.

5. Besplatni vitamin D

A, govoreći o suncu - besplatni vitamin D! Ako je vaša beba imala žuticu, svakodnevna izloženost sunčevoj svetlosti je dobrodošla. A i mamama treba vitamin D za zdrav imunološki sismet, za borbu protiv bolesti, i kao pomoć u regulisanju raspoloženja i sprečavanju depresije.

Naravno, nemojte preterati i ne izlažite dete i sebe suncu tokom najtoplijeg dela dana . Takođe, obucite bebu u laganu, prozračnu odeću, držite je hidratizovanom (kao i sebe!), mažite bebu i sebe kremom za sunčanje i nađite mesto u hladu gde god idete.

6. Manje bakterija

Naravno, nežna novorođenčad mora biti zaštićena od bakterija i infekcija tokom cele godine, ali ne čini li se da je lakše izbeći prehlade i grip tokom letnih meseci? Još jedna prednost za letnje mame i bebe!

7. Letnja moda savršena je za doba porođajnog bolovanja

Natečene noge i stopala od trudnoće? Sandale i japanke su najlepši deo porođajnog bolovanja, baš kao i udobne i lepršave letnje haljine, suknje, majice i tako dalje.

8. Lakše je uživati u aktivnostima na otvorenom

Pešačenje je jedna od najboljih aktivnosti za vreme i nakon trudnoće - odlična je aktivnost niskog intenziteta, i mogu je praktikovati sve žene, bez obzira koliko su u formi ili nisu.

Daje vam mišiće i povećava kiseonik, a tokom trudnoće, odlično je i za bebu. Samo pazite da nosite udobne cipele i pijete puno vode kada izađete napolje. Još jedna velika vežba niskog intenziteta, a idealna za letnje mesece je plivanje - ako nemate mogućnost biti u blizini mora, pronađite bazen i uživajte u osvežavajućem hlađenju dok jačate mišiće, smanjujete stres i povećavate dobro raspoloženje...jer psihičko zdravlje jednako je važno kao i fizičko, posebno kada ste nova mama.

Izvor: www.klokanica.24sata.hr

Pitanje: Kako dete koje je tek prohodalo uči o svetu? Odgovor: Kroz igru. Jednostavno je. Svaki događaj, objekat ili aktivnost je za vaše dete prilika za igru.

Na ovom nivou razvoja svaka aktivnost kojoj se dete posveti, bilo bacanje večere i ponovo slaganje na poslužavnik, izvlačenje uredno poslagane odeće iz ormara ili slaganje reda igračaka na podu, predstavlja formu igre. Svaka igra predstavlja veoma posebnu priliku za učenje i razvitak. Igranje pomaže vašem detetu da razvije motoričke sposobnosti, socijalne veštine, jezik i inteligenciju. Srećom, dolazi prirodno. Deca imaju jedinstveni dar viđenja potencijala zabave u skoro svakom objektu ili situaciji. Ali, budite oprezni, ovaj polet za zabavom i otkrićem može često da ih dovede u nevolju!

Možete otkriti mnogo o vašem detetu gledajući i slušajući ga dok se igra. Tragovi novih veština i razvijanje inteligencije mogu se pronaći u igrama koje izmišlja pomoću svojih igračaka. Da li ih slaže u grupe, daje glasove igračkama, ponovo izonosi događaje koji su se nedavno dogodili i testira delove objekta? Ako da, šta to govori o njegovom razvoju?

Način na koji se dete igra govori više o njegovom razvoju nego što mislimo. Kroz način na koji koristi igračke, možemo da vidimo da li savladava kognitivne zadatke za njegov uzrast. Na primer, može da napravi kvadrat iz kocki – kao vrstu sobe. U sobi postavi lutku devojčice. “Idi kući”, kaže dok donosi lutku dečaka. “Kuc, kuc! Uđi!” kaže i izvadi jednu kocku sa strane da pusti lutku dečaka da uđe u sobu. Dve lutke se zagrle. U toj sceni, dete pokazuje sposobnost da primenjuje simboličku igru, koja kroz imitaciju, pokazuje kako svet funkcioniše. Čak i mali deo ponašanja kao ovaj potvrđuje razne vrste dostignuća deteta.

Razvoj kroz igru je puno lakši u pravim pelenima. I najbolje za zabavu i odrastanje u isto vreme su Pampers Pants! Kada bebe počnu da se vrte, okreću i pužu, znate da je vreme za Pamers Pants pelene, koje pružaju do 12 sati zaštite od vlage.

izvor: B92

Iako većina majki to radi u želji da zaštiti bebu od zračenja i vrućine, stručnjaci savetuju da se to ipak ne radi jer može biti veoma opasno.

Ukoliko ste, recimo, ikada prekrivali kolica tankim materijalom kao što je platnena pelena, ne bi li zaštitili bebu od sunca, učinili ste nesvesno da joj bude još toplije i tako je doveli u opasnost.

Prema istraživanju švedskih naučnika, ovakva "hladovina" zapravo stvara pećnicu u kolicima. Zbog smanjene cirkulacije vazduha, temperatura brzo raste, te se situacija može uporediti sa onom u usijanom automobilu.

Izbegavajte tkanine kako biste napravili hladovinu u kolicima, umesto toga koristite rupičaste, odnosno mrežaste materijale kako bi protok vazduha bio neometan. Dobra opcija takođe mogu da budu i kišobrani za kolica koji takođe zaustavlja prodiranje UV zraka, ali ne i protok vazduha.

Izvor: yumama.com

Sa dolaskom vrelih, letnjih dana uvek se pitamo kako da najbolje zaštitimo nas i našu decu od prekomernog izlaganja suncu. Pročitajte nove preporuke Američke pedijatrijske akademije...

Prema rečima dr S.J. Balk, ultravioletno zračenje (UVZ) uzrokuje tri najčešća karcinoma kože: bazocelularni karcinom, skvamocelularni karcinom i maligni melanom.

"Javnost nije dovoljno svesna. Zaštita od sunca nije adekvatna, pa je melanom sve češći. Rizik od karcionma kože je veći što se osoba više izlaže suncu ili ukoliko se namerno izlažu veštačkim izvorima UVZ", akže priznati lekar.

S obzirom da se uprkos riziku, izlaganje suncu i veštačkim izvorima UVZ ne smanjuje već povećava, preporuka je da pedijatri, barem jednom godišnje tokom redovnih kontrola dece, savetuju o riziku izlaganja ultravioletnom zračenju.

Preporuke:

• Izbegavanje nastajanja opekotina od sunca i preplanulosti, nošenje odeće i šešira sa širokim obodom, korišćenje naočari za sunce, i nanošenje krema za zaštitu od sunca. Ukoliko je moguće, spoljašnje aktivnosti ograničiti na period do 10 časova i nakon 16 časova.

• Ukoliko dođe do opekotine usled izlaganju suncu, mora se nastaviti korišćenje sredstva za zaštitu od sunca. Preparati za zaštitu od sunca sa zaštitnim faktorom (ZF) minimum 15 treba da se nanose svakih 2 sata, nakon kupanja, znojenja ili ronjenja. Preferira se izbegavanje sredstava koji sadrže oksibenzon, jer ova supstanca ima blago estrogeno dejstvo, a apsorbuje se putem kože.

• Prethodno navedeni saveti se odnose na svu decu, ali naročito na onu koja imaju svetlu put, mladeže, pege i/ili ukoliko je neko od članova porodice imao melanom.

• Prevencija od karcinoma kože je doživotna, i početak prevencije još u ranom detinjstvu je od nepobitne važnosti. Trebalo bi barem jednom godišnje savetovati se sa lekarom o izlaganju UVZ-u, naročito tokom prolećnih i letnjih dana.

• S obzirom da treba podržati fizičku aktivnost u spoljašnjoj sredini savetuje se da se ona sprovodi na siguran i bezbedan način, tj. pre 10 časova i nakon 16 časova.

• Sa odrastanjem, deca imaju običaj da se manje štite od sunca. Preporučuje se da od 9 godine deteta ono bude aktivno uključeno u diskusiju o zaštiti od sunca.

• Odojčad mlađa od 6 meseci se moraju zaštiti od direktnog izlaganju suncu. Zaštitna odeća i kape su neophodne. Ukoliko izlaganje suncu ne može da se izbegne, treba naneti kremu za zaštitu od sunca na izloženim delovima kože. Neophodno je napomenuti, da je apsorpcija sastojaka zaštitnih krema veća u ovom period, naročito kod prevremeno rođenih beba, pa ovaj način zaštite nije idealan u ovom periodu života.

• Pedijatri moraju znati o hemijskoj fotosenzitivnosti lekova. Osobe koje koriste ovu vrstu lekova moraju ograničiti svoje izlaganje suncu i moraju izbegavati UVA zrečenje iz veštačkih izvora zračenja. Ukoliko se izlaganje suncu ne može izbeći, osoba se mora zaštititi odećom i kremom za zaštitu od sunca sa visokim ZF koji štiti i od UVA zračenja.

• Odojče, bilo da se doji ili je na ishrani adaptiranom mlečnom formulom, i sva ostala deca moraju primati minimum 400 UI/dnevno vitamina D. Deca kod kojih postoji rizik za hipovitaminozom D, potrebno je da ispitati nivo 25-hidrovitamina D u krvi.

• Savetovanje da se izlaganje suncu ili veštačim izvorima UVZ poveća, a sa ciljem povećanja koncentracije vitamina D, je pogrešno. Suplementi vitamina i adekvatna ishrana su pravilan način za njegovu nadoknadu.

• Zalaganje pedijatara za uveđenje zakona o zabrani korišćenja usluga salona za potamnjivanje kože, za osobe mlađe od 18 godina.

Izvor: tirsova.rs

ZABLUDA je da beba može napolje tek 40 dana od rođenja. Doktorka Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog oradinacije "Dr Raketić" kaže da novorođenče odmah može u park.

Idealno vreme za šetnju rano jutro do 10 sati i posle podne od 18 do 20 časova.

- Bebe bi isključivo trebalo šetati po parkovima i drugim uređenim zonama, dakle dalje od saobraćajne i druge buke - kaže dr Raketić. - Tokom šetnje beba nikako ne bi smela da bude direktno na suncu već uvek u poluhladu. Što se tiče izbora garderobe, dete bi trebalo obući u skladu sa vremenskim prilikama, kao što se oblače i roditelji. Jedino što je obavezno je šeširić kao zaštita, a ako je mnogo toplo čarapice nisu potrebne. Veoma je važno i da bebina koža koja nije pokrivena garderobom bude zaštićena kremom sa faktorom 50 plus, koja u sebi sadrži hemijske i mehaničke filtere. Dakle, reč je o izboru kvalitetne medicinske zaštitne kreme.

Uz adekvatnu garderobu i zaštitu, dr Raketić savetuje da se bebi daje i voda jer je to značajno za hidrataciju.

Izlazak na vazduh i boravak na suncu za novorođenče imaju veliki značaj jer blagi sunčevi zraci doprinose sintezi vitamina D3 koji je ključan za kosti, zube i jačanje imuniteta, a koji se ne nalazi u majčinom mleku.

- Naravno da se bebama od rođenja uvodi suplementacija vitaminom D, ali su i njegovi prirodni izvori podjednako značajni - upućuje dr Nevenka Raketić.

Izvor: Novosti