Što ranije bebe dobiju svoje sobe, u proseku će spavati duže, pokazalo je novo istraživanje koje je sprovela američka Akademija za pedijatriju.

U istraživanju je učestovalo 230 žena koje su prvi put postale majke, a pedijatar Jan Pol istakao je da su došli do zaključka da bebe spavaju duže ukoliko ne spavaju sa roditeljima u istom krevetu.

Četvoromesečne bebe koje spavaju same imale su najduži neprekinut san, u trajanju od 45 minuta, iako su imali za spavanje vremena koliko i ona deca u sobama sa roditeljima.

Kada je reč o devetomesečnim bebama, one koje su same bile u sobi spavale su duže 40 minuta i sveukupno 20 minuta više od drugih beba.

Kada beba treba da počne da spava sama?

Razlike se ne primećuju kod dece od 12 meseci, ali se u kasnijem uzrastu opet javljaju. Deca od dve godine, koja su sama počela da spavaju sa devet meseci, spavaju u proseku 45 minuta duže noću, ali je vreme sveukupnog spavanja isto.

Međutim, neki pedijatri savetuju da roditelji ne dele krevet sa decom, ali da je poželjno da su smešteni u istoj sobi bar dok ne napune šest meseci ili do godinu dana. Istraživanja su pokazala da bebe koje spavaju loše mogu i te kako da utiču na mentalno zdravlje roditelja i stres.

"Većina roditelja rekla je da ne želi da njihova deca spavaju sama bar do svoje prve godine“, ističu pojedini pedijatri.

Problem kod ovog istraživanja jeste što negativni efekti i posledice nisu poznati. Veliki broj beba umre iznenadnom smrću. Takođe, pojedini doktori navode da neprekidan san ne mora ujedno biti i kvalitetniji.

Izvor: b92

Iskoristite svaki lep dan da svoje dete izvedete na svež vazduh, makar i na kratko.

Bebama prija šetnja i nemojte im je uskraćivati. Iako je mnogim roditeljima kengur nosiljka idealno rešenje za šetnju sa bebom, ova kombinacija se ne preporučuje u prvim mesecima života. U njoj dete zauzima nepravilan položaj koji otežava pravilno produbljivanje čašice kukova.

Sve dok dete ne počne da sedi (oko šestog meseca) i dok se ne obavi ultrazvučni pregled kukova i konstatuje da nema nikakvih deformiteta, na kengur nosiljku zaboravite.

Prevozno sredstvo

U zavisnosti od modela kolica zavisi i koliko će vam šetnja biti uživanje, a koliko napor. Prednost imaju lagana, tzv. kišobran kolica jer kada naiđete na stepenice možete ih preneti zajedno sa bebom bez većeg napora.

Ako pak imate “svemirska” super opremljena kolica, šetajte tamo gde nema mnogo prepreka. U svakom slučaju, kolica su odlično rešenje jer u njih možete staviti, pored svog čeda, naravno, i sve ono što vam može biti potrebno.

Četrdeset dana

U našem narodu se još smatra da bebe pre navršenih četrdeset dana ne treba da izlaze napolje. Ali, svi zaboravljaju jedan važan podatak, a to je da je beba prilikom izlaska iz porodilišta praktično već bila napolju.

Ukoliko je lepo vreme, a takvo je upravo pred nama, nema razloga da čekate da prođe mesec i po dana da bi vaše dete udahnulo vazduh. Bebe ipak nisu toliko osetljive i nežne, i ako ih pravilno pripremite za izlazak i adekvatno obučete, možete mirne duše da krenete u prvu šetnju.

Pretopljavanje

Nije retka pojava da roditelji pretopljavaju svoju decu, a posebno kada su bebe u pitanju. Često roditelji u kratkim rukavima šetaju pored dece u jaknama! Zato, kada je oblačenje u pitanju, trudite se da budete realni i ako je napolju sunčano i toplo nemojte bebi oblačiti odeću koja je predviđena za hladno vreme.

Najbolje je da je obučete slojevito, kako biste shodno promeni vremenskih prilika mogli da je lako i brzo obučete ili svučete. Veća je verovatnoća da će se prehladiti ako je previše obučena jer će se oznojiti, a i raspoloženje joj tada nije na zavidnom nivou. Beba kojoj je vruće je nervozna, razdražljiva i plačljiva.

Zaštita od sunca

Nekada vreme ume i da zavara, pa kada je vetrovito i ne primetimo da sunce ipak malo jače greje. A kada se vrate iz šetnje, mame primete da su bebi crveni obrazi i ručice. Zato treba biti oprezan na suncu jer ono može da izazove i alergiju i neprijatne opekotine.

Nemojte kolica “parkirati” na suncu, već uvek potražite hlad. Bebu možete zaštititi i šeširićem, navući štitnik ili jednostavno prebaciti tanku pelenu preko kolica dok spava (nemojte ih potpuno zatvoriti jer je bebi potreban vazduh)

Izvor: Super beba

Bušenje ušiju spada u hiruršku intervenciju, koju bi trebalo što duže odlagati, jer ne samo što može doći do ozbiljne povrede uha, već i do veoma ozbiljnih infekcija.

Šta prvo pomislite kada vidite bebu od mesec dana kojoj su već probušene uši? Neki roditelji smatraju da je to njihov “kulturološki izbor” i pravo, i da je u pitanju ukras, dok drugi smatraju da ne postoji nikakav medicinski niti drugi razlog za tako bolnu intervenciju na telu tek rođene bebe. Lekari se slažu s ovim drugima, i upozoravaju roditelje da takva intervencija može da izazove povrede, alergije i ozbiljne infekcije kod tek rođene bebe.

Roditelji su skloni da deci pre prvog rođendana probuše uši, smatrajući da je “tako lepše”. Ponekad se na tako rizične intervencije odluče čak i odmah po rođenju deteta, a najčešće decu vode u zlatare, gde im uši buše takozvanim pištoljem, koji bi trebalo da bude sterilisan, a nije uvek.

Pedijatri se ošto protive bušenju ušiju bebama i upozoravaju da ne samo što može doći do ozbiljne povrede uha, već i do veoma ozbiljnih infekcija, i to bi roditeljima trebalo da bude dovoljan razlog da sačekaju nekoliko godina sa ovom vrstom “ukrašavanja”.

Dr Olivera Todorović, pedijatar u Domu zdravlja “Dr Milutin Ivković” kaže da bušenje ušiju spada u hiruršku intervenciju, koju bi trebalo što duže odlagati.

"Mi odlažemo i druge sitnije hirurške intervencije, kao što je operacija trećeg krajnika, dok dete malo ne poraste, bar do treće godine. Deca nemaju razvijen imunitet, zbog čega i banalna stvar može da napravi problem. Tako i sa bušenjem ušiju, jer se bespotrebno deca izlažu riziku od infekcija. Dovoljno je da se na koži nalazi stafilokoka koja će se uneti u organizam prilikom buženja ušiju. Nakon toga onda sledi stafilokokna infekcija, a rana počinje da gnoji i boli. Tada jedino pomažu antibiotici. Isto tako može doći i do upale žlezdi", objašnjava dr Todorović.

I dr Dejan Jonev, pedijatar u Domu zdravlja “Dr Simo Milošević” na Čukarici kaže da roditeljima nikako ne savetuje da buše deci uši, posebno ne kada su bebe, jer može doći do raznih infekcija. Iako primećuje da ovo više nije “u trendu”, dodaje da još ima roditelja koji buše uši tek rođenim bebama.

"Infekcija može da se javi prilikom bušenja, jer oprema nije sterilisana. Roditelji treba dobro da razmisle, jer problemi se ne završavaju sa bušenjem ušiju. On može nastati i kasnije, pogotovu što se beba u toku sna vrti, okreće i može se dogoditi da se minđuša zakači za jastučnicu, na ogradicu od kreveca ili jednostavno da je povuče ručicom. Tada može da se povredi i rascepi resica. To može da se desi i u igri sa drugom decom. Zato treba dobro razmisliti pre nego što se donese odluka o bušenju ušiju", kaže dr Jonev.

On kaže da pored tih mehaničkih povreda, kasnije može doći do infekcije ukoliko se rana ne održava na pravi način. Ako se crvenilo proširi i dođe do otoka, onda se obavezno treba javiti lekaru, jer to uopšte nije bezazlena situacija, budući da se radi o području glave. Infekcija može da se proširi na ušnu školjku, pa i dublje, kroz ceo ušni kanal i unutrašnje uho, upozorava dr Jonev.

Postoji mogućnost da dete posle bušenja ušiju ima alergijsku reakciju, što stvara dodatni problem. Alergija se javlja u vidu osipa ili otoka žlezdi iza uha, kada se obavezno treba javiti pedijatru.

Ove reakcije se najčešće javljaju kada minđuše u sebi imaju nikl. Ipak, dr Jonev kaže da bi devojčice minđuše trebalo da nose tek sa navršene tri, četiri godine, ne ranije. Tada su veće i mogu same da vode računa da se ne povrede.

Izvor: blic.rs

U Srbiji se prevremeno rodi 4000 beba

Naime, intenzivna nega mora da bude odmah do porodilišta, jer svaki transport, čak i kada ste najpažljiviji, nosi veliki rizik za život bebe

Nemica Silke Mader, jedan od osnivača Evropske fondacije za brigu o prevremeno rođenim bebama i predsednica Izvršnog odbora ove fondacije, posetila je juče Institut za neonatologiju u Beogradu i predstavila evropske standarde u ovoj oblasti.
Silke Mader za "Blic" kaže da se situacija u Evropi razlikuje od zemlje do zemlje te da je procenat preživljavanja beba rođenih u 23. nedelji u Švedskoj jednak procentu rođenih u 28. nedelji u Nemačkoj ili u 32. nedelji u Srbiji. Ovo znači da su Šveđani u ovoj oblasti napredniji od Nemaca, koliko su Nemci ispred nas.

Silke je i sama imala veliki problem jer je pre 20 godina prevremeno rodila blizance od kojih je preživeo samo dečak rođen sa 500 grama.

- Bila sam veoma ljuta zbog svega što mi se dogodilo, osećala sam se usamljeno, bez podrške, te sam rešila da učinim nešto kako se i drugi roditelji u toj situaciji ne bi osećali loše. Kucala sam na mnoga vrata, išla korak po korak i, nakon duge borbe, uspela da se izborim za promene zakona kada su prevremena deca u pitanju - objašnjava Silke Mader.

A izborila se za plaćeno odsustvo roditeljima i principe "vrata do vrata" i “jedna beba, jedna sestra”, pa sada savetuje iste promene i u Srbiji.

- Izborili smo se da roditelji dve godine imaju plaćeno odsustvo sa posla i sve troškove oko bebe. Uspeli smo da promenimo i zakon o bolnicama. Naime, intenzivna nega mora da bude odmah do porodilišta, jer svaki transport, čak i kada ste najpažljiviji, nosi veliki rizik za život bebe. Izborili smo se čak i za to da prevremeno rođene bebe u manjim ustanovama imaju sestru koja će da bude 24 sata sa njima, kao i za maksimalne uslove lečenja kako bi bila smanjena opasnost od infekcija. Sve ovo je veoma važno zbog veće stope preživljavanja beba - objašnjava ona.

Silke ističe i da je veoma važno da majke budu non-stop u bolnici sa svojim bebama, a ne da samo dolaze kad je poseta, jer je, kako kaže, povezanost majke i bebe u mnogim trenucima presudna.

Šta je potrebno da veće preživljavanje beba:

Da porodilište i intenzivna neonatološka nega budu vrata do vrata
Da ginekolozi i neonatolozi rade u timu
Dobra opremljenost aparatima
Stručan kadar

Prema rečima Jelene Zajeganović, specijaliste za rani razvoj dece Unicefa, koja je zajedno sa direktorkom Instituta za neonatologiju Milicom Ranković Janevski ugostila Silke Mader, Srbija je svoje opredeljenje u odnosu na status deteta izrazila ratifikovanjem Konvencije o pravima deteta i donošenjem nacionalne regulative koja je zasnovana na savremenim principima iz oblasti poštovanja ljudskih prava.

- Za preveremeno rođenu decu uloga roditelja je nezamenjiva. Prema podacima iz 2015. godine, u Srbiji je rođeno 65.657 beba, od kojih je oko 4.000 rođeno pre kraja optimalnog trajanja trudnoće. Znatan broj ove dece ostaje na lečenju u jedinicama intenzivne neonatološke nege - rekla je Zajeganović.

Izvor: Blic

Gotovo tipična situacija – beba od par meseci, zdrava, napredna, aktivna, lepo jede i radi sve što druge zdrave bebe rade. Lepo spava, probudi se jednom da jede i do jutra mirno spava. A onda, potpuno nenadano, usred noći počne da beba plače.

Prolaze minuti, bude se i roditelji beba ide iz ruke u ruku, ali ne prestaje da plače. Ništa ne pomaže – pevanje, nošenje bebe, a onda, po pravilu, pravac u kola, pa u dežurnu pedijatrijsku ambulantu.

Mora li ovako?

Ne mora! Hajde da vidimo zašto beba plače i kako da joj pomognemo u toplini doma, bez nepotrebnog odlaska u dežurnu pedijatrijsku ustanovu.

Zašto beba plače, bez vidljivog razloga?

Uvek postoji neki razlog. Bebe u prvim mesecima ne plaču bez “debelog” razloga. Ili su gladne, ili ih nešto boli – nema treće.

Mama lako prepoznaje plač gladi. Ipak, kad beba nije gladna, kada se sitoj bebi ponudi obrok, možda će da “povuče” nekoliko puta, ali će onda okrenuti glavu i nastaviti da plače.

Šta može da boli?

Evo najčešćih uzroka:

- Kod većine beba, to su bezazleni grčevi (kolike). Čak i ako nije bilo tako bolnih grčeva, oni mogu da se jave bilo kada, a naročito noću.

- Sledeći uzrok je zapušen nosić, što je često ovih dana i nedelja, a tako će biti do proleća.

- Može se desiti da beba ima malo jači oblik gljivične infekcije usta – soor, a to može da bude veoma bolno.

- Ponekad i ojed može da bude veoma bolan, naročito noću, ako se beba ukaki.

- Beba može snažno da plače i zbog kilice koja se uklještila, a koja je do tada ostala neprimećena, mada se kilica obično primeti pre nego što se uklješti.

Zašto jako boli usred noći?

Postoji pojam – prag bola, a to je intenzitet (jačina) neke draži koja počinje da boli! E, noću je prag bola niži u odnosu na dnevno, budno stanje. Ako bismo napravili skalu jačine bola od 1 do 10, ono što danju boli jačinom 2, noću boli bar 5! Zato, sve što boli, jače boli noću.

Šta treba da urade mama i tata?

Noćni plač kod beba koje su do tada bile potpuno zdrave, napredne, i koje su te večeri legle bez ikakvih tegoba – najčešće je bezazlen fenomen, bez obzira što izgleda strašno. Evo šta treba da se uradi, najbolje zajedničkom akcijom mame i tate:

- Prvo, suzbijte paniku – beba oseća maminu i tatinu uznemirenost, zato je nephodno da se potisne strah i smireno pristupi bebi.

- Nežno uzmite bebu iz kreveca, privite je uz sebe, tako da beba gleda (ili plače) u vas.

- Upalite svetlo, prošetajte nekoliko minuta po sobi i probajte da smirite bebu.

- Proverite da bebi nije zapušen nosić, to može da uzrokuje veoma bolnu situaciju. Kada je nos zaptiven, beba teško diše, što je čini nervoznom. No, tada je zapušen i mali kanal koji spaja srednje uho i nos. Zato se u šupljini srednjeg uha nakuplja sekret, a to “napinje” bubnu opnu, što je veoma neprijatno i bolno! Ovo se često dešava i starijoj deci, ali je kod beba sve nekako manje, pa je dovoljno sasvim malo sekreta u “dubini nosića” da napravi problem. Od velike pomoći može da bude “servis” nosića – ispiranje fiziološkim rastvorom.

- Razgolitite bebu, možda je pretopljena. Rashladite je, ostavivši je samo u peleni par minuta. Ovo je naročito aktuelno tokom vrelih noći, kojih i dalje ima. Slično je i kad nije prevruće, ali je vazduh vlažan posle “tople” kiše.

- Potom prepovijte bebu. Možda je napunila pelenu, pa je nervozna.

- Kada skinete bebu, pogledajte da nema ojeda oko čmarića i genitalija. Jer, to može da boli, naročito ako je dete kakilo.

- Pažljivo pogledajte predeo prepona i genitalija, da slučajno nema neke “budže” koja je iskočila – možda je u pitanju kilica, koja takođe može da boli. Ne treba biti doktor da se vidi kilica.

- Kada ste presvukli bebu i videli da je sve u redu, ponudite je da jede. Ako se lepo najede, ubrzo će zadovoljno da zaspi! Naravno, u tom slučaju bi trebalo da je prošlo bar tri sata od prethodnog obroka. Ako je prošlo manje vremena, mala je verovatnoća da je dete gladno. Vrlo je moguće da su grčevi uzrok bolnog plača, a tada nije dobro davati bebi da jede! U toj situaciji, dete će “refleksno” da sisa (iako nije gladno), pa će da proguta dosta vazduha, koji će da stigne u creva i pojača bolove zbog gasnih “mehurova” koji rastežu creva (to su, u stvari, grčevi – kolike). Dakle, ako beba neće da sisa, nemojte da je terate, već je ponovo uzmite kod sebe i vašu ruku nežno stavite na njen stomačić – verovatno su grčevi uzrok bolnog plača.

- Ako posle nekoliko minuta ni to ne pomogne, a beba i dalje plače, treba primeniti “džoker terapiju”: dajte bebi pola kašičice Paracetamola (Eferalgan, Febricet, Paracet…), ili joj stavite polovinu čepića Eferalgana od 80 miligrama u guzu. Sačekajte 10 do 15 minuta, pa ćete videti kako će beba lepo da nastavi da spava! Ovaj manevar čuvajte za noć, nemojte da ga ponavljate više od dva puta dnevno bez konsultacije sa vašim predijatrom.

Kada stvarno mora da se ode na pregled?

- Ako beba bolno plače i ima povišenu telesnu temperaturu – preko 38 stepeni pod miškom (ili preko 38,5 mereno rektalno), koja ne spada posle rashlađivanja deteta. Dakle, ako ustanovite da je beba vruća – skinite je, ostavite nekoliko minuta samo u peleni, pa ponovo izmerite temperaturu. Ukoliko je temperatura i dalje visoka, morate da odete u dežurnu pedijatrijsku ambulantu na pregled. Između ostalog, važno je da se urade osnovne laboratorijske analize (krvna slika i pregled mokraće). Kod beba mora brzo da se otkrije uzrok visoke temperature i uznemirenosti!

- Kada roditelji vide da beba ima kilicu – koja je napeta i tvrda, treba da se jave na pregled kod dežurnog dečjeg hirurga. Ne treba čekati da se kilica zacrveni. Čim primete da je “budža” u preponi tvrda i bolna – pravo kod lekara! Naravno, bez panike, jer će hirurug da “sredi” kilicu. Kod većine beba, ona može lako da se vrati na “svoje mesto” (reponira) u ambulanti. Ali, ako treba, može da se obavi i hirurška intervencija, koja definitivno rešava bebu problema.

- Ako beba ima zapušen nosić a roditelji ga lepo pročiste, daju bebi pola kašičice Paracetamola (ili pola čepića od 80 miligrama), sačekaju dvadesetak minuta, a beba i dalje urla od bolova – treba je odneti na pregled. To važi i za one bebe koje su prestale da plaču, ali čim stave siku u usta (ili bočicu) – bolno vrisnu, ostave siku i nastave neutešno da plaču. Tada je moguće (mada se to ipak retko dešava) da beba ima upalu srednjeg uha, pa bebu strašno boli kada pokuša da sisa.

- Zaista su retke situacije da mama i tata sve urade kako treba a beba ne prestaje da plače. Ako se upravo to desi, treba organizovati pregled bebe da bi se utvrdio uzrok “celonoćnog” plača.

Videli ste da ovaj “dramatičan” noćni plač, inače zdrave bebe, skoro uvek bezazlen problem! Biće nam zadovoljstvo da vam pomognemo da, umesto u dežurnoj noćnoj ambulanti, sami pomognete bebi i tako uzbegete nepotreban odlazak u zdravstvenu ustanovu, a to je uvek rizik da beba “pokupi” neki virus u čekaonici ili ordinaciji.

Dr Tatjana Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Poznato je da se po rođenju deteta u telu i mozgu majki mnoge stvari promene, a tim istraživača s Jejla je prvi put ispitao neurološke promene koje donosi očinstvo – studija je pokazala da očevi u prvim danima roditeljstva takođe prolaze kroz promene karakteristične za majčinstvo.

Istraživači su skenirali mozak 16 univerzitetski obrazovanih ljudi u različitim periodima života njihovog mladog deteta i ustanovili su da očinstvo može da dovede do velikih hemijskih promena u mozgu.

Prvo istraživanje ove prirode pokazalo je da se očevi koji su angažovani oko odgajanja deteta brzo prilagođavaju novoj ulozi i bivaju podobni za ulogu roditelja podjednako kao i majke.

Najuočljivije promene su širenje sive moždane mase i uvećanje prefrontalnog korteksa, što dovodi do jačih emotivnih reakcija, veće sposobnosti za obavljanje više radnji istovremeno, ali i za pogoršanje memorije.

U istraživanju se navodi i da su iste promene uočene kod homoseksualaca koji su angažovani u uzgajanju deteta.

“Rana interakcija između oca i deteta i njihovo emotivno spajanje stvara osnovu za čvrstu povezanost oca i deteta, koja ima dugoročan uticaj na kognitivne funkcije i društvene veze deteta. Otkrića ove studije bi mogla da vode ka identifikaciji delova mozga koji su važni za rano povezivanje oca i deteta”, piše u studiji.

Naučnica Rut Feldman, profesorka sa univerzitata Bar-Ilan u Tel Avivu, kaže da je ovo samo početak.

“Odavno znamo da mozak majki stvara nove veze po rođenju deteta, a sada smo pokazali da je i mozak oca podjednako osetljiv na iskustvo roditeljstva, u slučajevima kada je otac angažovan oko deteta. Ipak, zasad ne znamo kakvi su dugoročni efekti po muškarca”, kaže ona.

Evo sedam stvari koje se promene u mozgu novopečenih (angažovanih) tata:

• uvećanje sive mase – više sive mase u strijatumu, amigdali i hipotalamusu dovodi do pozitivnih promena u mozgu
• lakše obavljanje više radnji odjednom – jedna od ključnih posledica adaptacije na očinstvo, izazvana uvećanjem sive mase
• veća moć zapažanja – očevi sve lakše uočavaju potrebe deteta, znaju kada traži hranu, vodu ili spavanje
• sličnost s majkom – u studiji se navodi da su očevi praktično podjednako “kvalifikovani” za ulogu roditelja kao majke, jer se i kod muškaraca i kod žena odvijaju iste promene u mozgu
• lošija memorija – ipak, za razliku od majki, kod očeva se zbog hemijskih promena beleži lošije pamćenje
• teže donošenje odluka – takođe, “očinski mozak” vraća fokus na emocije, pa deo mozga koji je zadužen za komplikovane odluke postaje manje aktivan

Izvor: B92

Dodir je čulo koje je već po rođenju dobro razvijeno, i samim tim u startu veoma važno za vašu bebu. Čulo vida nije još uvek razvijeno, a mnogi zvukovi će tek postati smisleni za nju. Zato dodir predstavlja njen primarni vid poimanja sveta oko sebe.

Koristite svaki trenutak za kontakt kožu na kožu: u kadi, krevetu ili dok se grlite na kauču sa svojom bebom u toploj sobi. Kako biste u potpunosti iskoristitili ovo taktilno iskustvo, masirajte vašeg mališana.

Saveti za pozitivno taktilno iskustvo za vas i vašu bebu

Masaža novorođenćeta je odlična ideja. Koristite se čvršćim potezima pre nego mekanim. Pored dodirivanja deteta rukom, eksperimentišite sa dodirivanjem preko materijala, sa mekanim tkaninama poput pliša, satena ili somota;

Bebe imaju probirljivo čulo dodira što znači da su određena brzina i mekoća važne. Bebama najviše odgovara nešto između – ni prebrzo ni presporo!

Dodir je prikladniji za bebu kada se kombinuje sa vašim pogledom punim ljubavi, gukanjem i ljuljanjem! Moguće je da bebe iz ovog razloga manje plaču kada su u naručju roditelja u pokretu, pre nego dok miruju.

Nakon nekog vremena, uhodaćete se u bebine signale i ritam. Prekomerna stimulacija može imati negativan uticaj na smanjenje stresa kod bebe, zato kada se beba potpuno primiri, smanjite intenzitet pokreta dok vam pogledom ne signalizira da želi još.

izvor: B92

Tek rođenim bebama još u porodilištu babice stavljaju pamučne kapice koje često nose i po izlasku iz porodilišta. Evo šta kažu pedijatri - do kada bi beba trebalo da nosi ovaj "modni" detalj...

Dok su u maminom stomaku, bebe žive u toplom, vlažnom okruženju (materici), pa im kada dođu na svet može biti veoma hladno. Iz tog razloga, babice im odmah po rođenju stavljaju pamučne kapice na glave. Međutim, kada vaša beba napusti porodilište ona ne mora da nosi kapicu sve vreme, osim u zimskom periodu ili ukoliko je u vašem domu hladno.

“Zdrave, na vreme rođene bebe ne moraju da nose kapicu kada stignu kući”, kaže Hauard Rainštajn, pedijatar iz Kalifornije i potparol Američke akademije pedijatara.

Međutim, ukoliko mislite da vaša beba izgleda neodoljivo sa kapicom, slobodno joj možete stavljati na glavu, sve dok se ona oseća prijatno. Ukoliko deluje uznemireno ili zajapureno kao da joj je vruće, skinite joj kapicu kako biste bili sigurni da je u njoj problem.

Izvor: Yumama

Iako su veoma zgodne za poneti i lake za upotrebu, naučnici kažu da su veoma štetne za zdravlje. Na šta sve utiču vlažne maramice i čime ih možete zameniti?

Vlažne maramice napravljene su od poliestera kojem trebaju vekovi da se raspadne. Iz tog razloga one izuzetno zagađuju okolinu, a Britansko društvo za očuvanje mora objavilo je i da su postale vodeći uzrok zagađenja plaža. Međuti, one se svakodnevno koriste, pogotovo kada u je u porodici mala beba.

Koristimo ih gotovo za sve – skidanje šminke, čišćenje namještaja, brisanje bebine guze, ruku, tastature…

Stručnjaci su ustanovili da mogu biti uzročnici alergijskih reakcija, a posebno se ne preporučuju za bebe. Procenjuje se da se na svaku bebu potroši između 1500 i 2250 vlažnih maramica do njene treće godine.

Njihova nežna koža koja još uvek nije potpuno zrela, porozna je i osetljiva na sve spoljašnje faktore pa tako upija i sve negativno iz vlažnih maramica. Zato je za bebe najbolje da koristite obične pamučne pelene pokvašene toplom vodom i njima im brisati guzu, ukoliko niste u situaciji da bebu operete. Ali je svakako najbolje oprati ih pod toplom vodom, a potom ih obrisati peškirom.

 Dermatitis i ekcemi sve su učestaliji kod beba i kod roditelja na rukama, a stručnjaci ih povezuju najviše sa vlažnim maramicama.

Najopasniji sastojak zbog kojeg se takve alergije i mogu javiti je methylisothiazolinone (skraćeno: MI), kog je Američko društvo za kontaktni dermatitis proglasilo najvećim alergenom 2013 godine. A Evropska komisija zabranila je njegovo korišćenje u svim proizvodima koji mogu ostati na koži.

Često su uzročnici zapušenih odvoda jer nisu razgradive poput običnog toaletnog papira. Štetne su čak i kada ih bacite u smeće, piše Daily Mail.

Zbog kombinacije alkohola, konzervansa, mirisa, vlažnih tela i sredstava za čišćenje u njemu teško se razgrađuju. Osim toga, antibakterijski alkohol iz njih ubija bakterije i enzime koje su ključne za razgradnju običnog otpada na smetlištima, ali i u septičkim jamama.

Sa čime ih zameniti?

Antibakterijske vlažne maramice – ukoliko ta mogućnost postoji uvek birajte da ruke operete vodom i sapunom. Vlažne maramice su se na ispitivanjima pokazale kao najneefikasnije u otklanjanju prljavštine, a osim toga, antibakterijski sastojci mogu podstaći i otpornost na antibiotike.

Vlažne maramice za skidanje šminke – dermatolozi ih ne podržavaju jer sadrže hemikalije slične deterdžentu. Ako su prejake, iziritirat će vam kožu, a mnoge koje sadrže alkohol mogu dodatno i isušiti kožu. Kozmetička dermatološkinja dr. Sem Bunting za skidanje šminke preporučuje pamučne materijale i micelarnu vodu kao najnježniju opciju za kožu, piše Daily Mail.

Vlažne maramice za bebe – Čak i one na kojima piše da su “eco” ili “green” koje sadrže većinom vodu i dalje su štetne. Napravljene su od poliestera i utiču na uvođenje plastike u prehrambeni lanac i neće se razgraditi vekovima. Uvek pre ponesite pamučne pelene i malo vode pa bebu obrišite sa njima.

Vlažne maramice za čišćenje doma – Vrlo često sadrže puno alkohola i mirisa koji mogu iziritirati i isušiti kožu. Puno su efikansije magične krpe koje možete više puta koristiti, a koje su napravljene posebno za čišćenje površina u stanu.

Izvor: 24sata

Vaša beba miriše još lepše nakon kupke, ali dok joj perete mekanu kosicu, sapunjate bucmaste ručice i nožice pa kasnije na njih nanosite kremicu, moguće je da svoje najdraže izlažete otrovnim hemikalijama. Sve je više studija koje otrovne hemikalije iz kozmetičkih proizvoda za higijenu i negu povezuju sa raznim oboljenjima kao što su rak, autizam, poteškoće u učenju, neplodnost, alergijske reakcije, iritacije kože i mnogim drugim.

Mediji u svetu već su pisali o slučaju Johnson's baby šampona na čijoj ambalaži stoji "nežan za oči kao čista voda", a ispalo je da nije tako blagotvoran kako marketing tvrdi. Godine 2009. kampanja za sigurnu kozmetiku, Save Cosmetics, otkrila je i dokazala da je ovaj baby šampon sadržavao dva hemijska spoja koja se svrstavaju u karcinogenu kategoriju III. To su: 1,4-dioksan koji se dodaje radi stvaranja pene i sapunice kao i kvaternij 15, konzervans koji uništava bakterije otpuštanjem formaldehida. Tokom poslednjeg testiranja prošlog oktobra širom SAD-a, Johson's baby šampon i dalje je sadržavao ove hemijske spojeve.

Spojevi koji izazivaju posebnu zabrinutost u medicinskoj zajednici, među stručnjacima za okolinu generalno su - ftalati. Radi se o grupi hemikalija koje još nazivaju "endokrini disruptori", s obzirom na to da remete hormonalni balans u telu pa i da mogu izazvati mnoge negativne zdravstvene posledice, posebno u osetljivim životnim razdobljima - kod novorođenčadi i dece u pubertetu.

"Ftalati utiču na reproduktivnu funkcionalnost organizma, jer smanjuju razine spolnih hormona koji su ključni za razvoj i funkcioniranje polnih organa", kazala je Lisa Archer, direktorka kampanje za sigurnu kozmetiku i fondacije za borbu protiv raka dojke. "Naš hormonalni sistem vrlo je suptilno i fino uštiman, a kada poremetimo taj sistem, možemo imati ozbiljne probleme".

Mnoge organizacije za zaštitu javnog zdravlja krive upravo ftalate iz kozmetičkih proizvoda za pojavu preuranjenog puberteta kod devojčica i dečaka, za neplodnost, rak dojki i testisa, sve veću feminiziranost muškaraca i mnoge druge probleme.

Kako otrovni hemijski spojevi utiču na zdravlje beba?

Kako smo već spomenuli, bebe su posebno ranjive kad su u pitanju štetni hemijski spojevi. Prema studiji objavljenoj u stručnom časopisu Pediatrics, čak 81% beba imalo je (pre)visoki nivo ftalata u organizmu nakon korišćenja najpoznatijih marki baby šampona, losiona i pudera. Što su većem broju kozmetičkih proizvoda bile izložene, bebe su imale i veći postotak ftalata u organizmu.

"Njihov imunitet tek se razvija. Otrovni hemijski spojevi imaju mnogo veći uticaj na njih nego na nas odrasle", kaže Lisa Archer.

Kad su deca u pitanju, ftalati se navode i kao mogući uzročnici autizma i poteškoća u učenju, neplodnosti u kasnijoj dobi, pa čak i gojaznosti (prema najnovijoj studiji Children's Environmental Health Centera iz New York City-a).

Nadalje, još jedna grupa zabrinjavajućih hemijskih spojeva koji se dodaju kozmetici za bebe i decu su - parabeni. To su takođe konzervansi koji se dodaju većini proizvoda na bazi vode, a s ciljem da se spreči razvoj bakterija. Kao i ftalati, parabeni su hormonski disruptori, oni oponašaju estrogen u organizmu pa ih povezuju s pojavom raka dojke i reproduktivnim problemima.

Ne verujte "prirodnim mirisima"

Gotovo svaki kozmetički proizvod na spisku sastojaka ima i parfem (parfum/fragrance). Ono što doživljavamo kao prirodni miris, na primer, kreme od kokosa, zapravo je umetni miris ili parfem. Iza naziva parfum/fragrance proizvođači često skrivaju mnoge alergene, sintetičke maske i razne hemikalije, uključujući ftalate.

"Deklaracije su stavljene na proizvode da nas informišu, ali često iz njih zapravo ništa ne saznajemo", kazala je Margie Kelly, pravna savetnica organizacije Healthy Child Healthy World. "Na pakovanju piše parfem, a mi znamo da je to lepše ime za ftalate", dodaje Margie Kelly.

Potrebne su zakonske regulative

U SAD-u roditelji se sve češće organizuju u razne inicijative i udruženja protiv multinacionalnih kompanija koje podvaljuju štetne proizvode njima i njihovoj djeci. Osim edukativnih akcija, rade i na promeni zakonodavnih okvira, odnosno vrše pritisak da se problemi regulišu zakonom. Problem u SAD-u je što federalna agencija za nadzor hrane i lijekova (FDA) nema nikakav autoritet nad kontrolom proizvodnje kozmetičkih proizvoda. To pitanje reguliše takozvani Cosmetic Ingredient Review Panel koji su osnovali i kojim upravljaju upravo proizvođači kozmetičkih proizvoda i ljudi iz te industrije. Ideja je da se oni međusobno sami regulišu i nadziru. Grupacija je osnovana pre 33 godine, ali ništa ne radi, odnosno radi premalo. U tih 33 godine, ispitali su samo 20% od čak 12.500 hemijskih spojeva koji se koriste u kozmetičkoj industriji.

Zašto bi nama to trebalo biti važno? Zato što iste te kompanije svoje proizvode prodaju i na našima prostorima.
U Europskoj uniji zabranjeno je oko 1100 hemijskih spojeva u kozmetičkim proizvodima, a najviše oni koji se povezuju sa pojavom raka i reproduktivnih problema. Istovremeno, SAD su ih zabranile svega osam. Kako kažu aktivisti: "Amerika je divlji zapad upotrebe hemikalija."

Šta roditelji mogu učiniti? Kako zaštiti bebe?

Najbolje je koristiti što manje kozmetičkih proizvoda. Bebe same po sebi imaju neodoljiv miris i ne treba ih puno lickati iz čiste navike. Iako su prilično skupi, pokušajte kupovati organske proizvode. Mnogi na sebi već imaju vrlo jasno istaknuto "Paraben Free", odnosno "bez parabena". Najbolji izbor su i svi proizvodi koji nemaju ubačeni parfem. Ukoliko je na proizvodu istaknuto da je bez mirisa dobijenih iz ftalata, na proizvodu bi trebalo pisati iz kojih je sastojaka miris izolovan (npr. iz eteričnih ulja).

Ukoliko kupujete prirodne kozmetičke proizvode, proverite dobro datum isteka roka trajanja. S obzirom na to da ne sadrže konzervanse, njihov rok trajanja je kraći. Bolje je uzimati manja pakovanja, pa češće. Takve proizvode držite podalje od izvora toplote, posebno sunca, na hladnim i tamnim mestima.

Ukoliko razumete engleski jezik, posetite stranicu ekološkog udruženja Environmental Working Groups - www.ewg.org, čiji su aktivisti testirali i ocenili oko 74.000 kozmetičkih proizvoda. U njihovoj bazi možete pokušati potražiti pojedini proizvod ukoliko niste sigurni koliko je štetan.

 Izvor: Klinfo.hr