Miris mamine kuhinje, uvek opran i ispeglan veš, namešten krevet i cakum-pakum sređena soba… Jednom rečju sve na izvol’te… I zašto bi se deca osamostaljivala od roditelja, kada im je uz njih najlakše, najlepše i najbezbrižnije.

„Razmisli dobro pre nego što odeš, jer ko će ti tamo kuvati, prati, usisavati sobu i brisati prašinu – sve ćeš morati sam“. To su argumenti koje mnogi roditelji koriste braneći svoj stav u vezi nezavisnog života njihove dece.

Neki roditelji su spremni na sve samo da što duže zadrže svoju decu kraj sebe, u toplom porodičnom gnezdu. A ta deca su ustvari već odavno odrasli ljudi koji su neretko već zagazili i u četvrtu deceniju svoga života.

I šta onda kada roditelji ostare i razbole se i više nisu u stanju da svojoj „dečici“ pruže svaki onaj ugođaj koji su do juče mogli? Koliko će ta razmažena deca, odnosno ljudi, biti spremni da preuzmu odgovornost i suoče se sa stvarnim obavezama, borbom za egzistenciju, sa realnim životnim problemima, bez svih onih blagodeti u kojima su do juče uživali?

Tada nastaju veliki problemi, jer ta nazovi deca već imaju previše godina i teško im je da se odreknu lagodnosti u kojoj su bili ušuškani i da se snađu i organizuju u čitavoj hrpi teškoća koje su se odjednom stvorile pred njima.

Uloga vaspitanja u osamostaljivanju

Vaspitanje ima najznačajniju ulogu u procesu osamostaljivanja dece. Roditelji koji previše ugađaju svojoj deci do te mere da ih stavljaju pod „stakleno zvono“ prave ogromnu grešku, jer ta deca imaju lažan utisak da je sve u životu fino. Deca koja su tako vaspitavana kasnije će biti u ogromnom problemu i odlagaće osamostaljivanje dok god to mogu.

A kada budu morali da postanu nezavisni, biće im izuzetno teško jer su navikli da im sve potrebe u svakom trenutku budu zadovoljene i da ne razmišljaju mnogo. Međutim, samostalan život, obezbeđivanje materijalnih egzistencijalnih sredstava i donošenje važnih životnih odluka su daleko komplikovaniji i traže, pre svega, preuzimanje odgovornosti.

Zato je veoma važno da roditelji čija su deca tinejdžeri budu spremni da ih postepeno oslobađaju svog nadzora. Ukoliko ih u tom periodu previše kontrolišu i previše ograničavaju njihovu slobodu i izlaske sa prijateljima, takvoj deci će kasnije nesumnjivo biti veoma teško da se odvoje od roditelja.

Sasvim je prirodno da roditelji vole svoju decu, ali ta ljubav ne sme biti kamen spoticanja na njihovom putu ka samostalnosti. Prevelika, loše kontrolisana ljubav uvek preti da preraste u preveliku brigu koja može biti veoma štetna. Roditelji treba da znaju da kontrolišu svoje emocije i svoju zabrinutost, jer će jedino tako moći da obezbede svojoj deci tinejdžerima dovoljnu dozu slobode, ali takve slobode koja neće moći da ugrozi njihovu bezbednost.

Osamostaljivanje dece je jedan kompleksan proces, pa roditelji još od ranih tinejdžerskih dana moraju na izvestan način da “guraju” svoju decu u nezavisnost, a sebe postepeno da navikavaju i pripremaju za period kada deca više neće biti tu. Kada taj trenutak dođe, majka i otac će odjednom imati previše slobodnog vremena na koje nisu navikli još od kada su se njihova deca rodila. Tada je najbolje da pronađu adekvatan hobi, da organizuju češća druženja sa prijateljima, zajednička putovanja i izlete. I napokon će dobiti dovoljno vremena da se posvete jedno drugome.

Finansijski i materijalni faktori

Osim vaspitnih i kulturoloških činilaca, odlaganje osamostaljenja mogu izazivati i finansijski i materijalni momenti. Deca se osamostaljuju tek nakon što se zaposle i mogu sama sebi, preko sopstvenih izvora prihoda, da obezbede normalnu egzistenciju i odgovarajuće stambene uslove. Problem je u tome što je na našim prostorima danas izražena tendencija konstantnog pomeranja granica kada je u pitanju završetak školovanja, pa samim tim i zaposlenja.

Formiranje sopstvene porodice

Možda deluje čudno, ali nisu retki ni roditelji koji reaguju na potpuno pogrešan način kada njihova deca, koja su već stasala u mlade ali zrele ljude, žele da formiraju sopstvenu porodicu. Ti roditelji savetuju svoju decu koja planiraju da u najbližoj budućnosti i sama postanu roditelji, da ne napuštaju svoju primarnu porodicu i stambeni prostor u kome su do tada živeli. A takav život, u takvoj vrsti proširene zajednice, narušava proces adaptacije i stvaranja identiteta mlade porodice.

Novo oformljene porodice treba da budu zasebna, potpuno nezavisna celina, sa izraženim sopstvenim identitetom. Roditelji u to nesmeju da se mešaju, ali su, na žalost, mnogi skloni tome. I to do te mere da žele da oni donose odluke umesto svoje dece, pre svega kada je u pitanju vaspitanje unuka. Takve okolnosti i takav „raspored snaga“ može samo da izazove teškoće i da dovede do poremećenih odnosa u jednoj mladoj, tek formiranoj porodici.

Kada je najbolje da se mladi osamostale?

Odgovor na ovo pitanje teško je dati, jer je svaki mladi čovek persona, jedinstveno ljudsko biće po mnogo čemu različito od svakog drugog čoveka. Najbitnije je da mladi ljudi koji žele samostalnost treba da budu svesni odgovornosti. A kada se osete sposobnim za nezavisan život, njihovi roditelji treba da budu njihova najveća podrška na putu osamostaljenja.

Psiholozi tvrde kako je najbolje da mladi čim postanu punoletni treba da počnu da razmišljaju o samostalnom životu i da postepeno stvaraju uslove za nezavisan i zaseban život. Naravno da u tome treba da imaju punu podršku svojih roditelja, jer što ranije postanu nezavisni od njih, lakše će se adaptirati na uslove njihovog novog, samostalnog života.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Podsticanje kreativnosti kod dece u predškolskom i ranom školskom uzrastu, smatra se najznačajnijim periodom za razvijanje motorike i intelekta.

Ispoljavanje kreativnosti kod dece od nužne je važnosti jer unapređuje socijalnu i emocionalnu inteligenciju kod dece. U kom pravcu će se kretati ova veština, zavisi od uloge roditelja, odnosno da li će pružiti podršku detetu. Ova osobina može se primetiti u najranijem dobu, ali je presudna i u daljem toku života jer pomaže u razvoju, uči decu da razmišljaju i podstiče radoznalost. Podsticanje kreativnosti kod dece u predškolskom i ranom školskom uzrastu, smatra se najznačajnijim periodom za razvijanje motorike i intelekta.

Kako prepoznati kreativnost?

Kao što sva deca ne vole iste stvari i nemaju ista interesovanja, isto tako ni kreativnost ne pokazuju svi na isti način. Neke osobine koje su najčešće:

Originalnost – daje svoji lični pečat koji se razlikuje od standardnih odgovora.
Radoznalost – Koliko god ume da bude naporno, imajte strpljenja za hiljadu pitanja koja deca umeju da postave. Naučiti ih da se ne plaši novih stvari i ljudi i da ne ostaju na jednom polju interesovanja, uticaće na njihovo poverenje i komunikacione veštine.
Divergentno ponašanje – ovo je naziv psihologa za decu koja traže logiku i vezu između stvari, a može uticati da u daljem obrazovanju na pravilan način uče i razmišljaju.
Lideri – sposobnost davanja novih ideja i njihovo prezentovanje napraviće od njih inovativne mlade ljude.

Zašto je porodica bitna?

Porodica predstavlja osnovnu sociološku grupu. Osim finansijskih, emocionalnih i međuljudskih odnosa, porodica je osnovni atom društva jer stvara poverenje kako između svojih članova, tako i poverenje u same sebe. Vaspitni metodi, autoritet, mogućnosti obrazovanja, kao i osnvovni materijalni uslovi u kući, samo su neki od elemenata koji će uticati na decu. Kreativnost i individualnost, mnogo teže će se razviti, ako deca ne osete podršku i podsticaj u kući.

Roditelji bi zato trebalo, da u skladu sa interesovanjima i sklonostima, posvete pažnju dečjim veštinama i omoguće im da ih razvijaju, bilo samostalno kroz igru ili u kreativnim radionicama, školama stranih jezika, plesa ili crtanja. Albert Anštajn je jednom rekao: “Logika će vas odvesti od A do B. Mašta će vas odvesti gde god poželite”.

Uz poverenje, razumevanje i prvenstveno podršku, dečija mašta može da dosegne do neslućenih granica. Pomozite detetu i sebi i budite deo tog dečijeg sveta koji može i vama da pomogne da probudite uspavanu kreativnost kod sebe.

Kako utiče škola?

U doba interneta i tehnologije deca sve više vremena vode uz mobilni telefon, a sve manje u prirodi, što negativno utiče na njih, smanjuje im koncentraciju i kreativnost, ali i druželjubivost. Iz ovih razloga nastavne i vannastavne aktivnosti od ključnog su značaja.

“Kreativnost je nešto što se migolji, živi i uvek raste. Duboko verujem da je svako dete u nečemu darovito I kreativno, ali mu je potrebna podrška i oslonac u tome. Jedan od zadataka roditelja, učitelja, svih nas koji se bavimo decom jeste da prepoznamo potencijale, negujemo ih i podstičemo. Jedino tako dete će izrasti u sigurnu, zadovoljnu i ostvarenu osobu”, zaključuje Sofija Mijajlović, učiteljica u boravku “Onica”.

Rezultati?

Naučite decu da je bitan rad i trud, a da rezultat iako ponekad deluje da je izostao, na kraju uvek sve dođe na svoje. Bitno je da se bave nečim zbog zadovoljstva, a ne zbog nagrada. Samo na ovaj način će se razviti lični identitet i samopouzdanje na pravilan način. Rezultati će doći sami od sebe kada se dete bavi onim što je njemu zabavno, a većini obavezne stavri nisu. Potrebna su nam zainteresovana, motivisana i radoznala deca, a ne samo odlikaši.

Na primer, produženi boravak “Onica” pruža mogućnost deci , da nakon provedenog dana u školi ostatak dana provedu u radu sa učiteljima koji im pomažu im pri izvršavanju školskih obaveza kroz razne zabavne radionice.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Praznici su vreme kada i deca i odrasli jedu više nego inače. Porodica je na okupu, spremaju se različita jela, na meniju je često i hrana koja se ne jede tokom godine zbog čega može da dodje do prejedanja.

Jedna od najlošijih navika tokom praznika je prejedanje tokom večernjih časova kao i preskakanje obroka tokom dana kako bi se “ ostavilo dovoljno mesta” za hranu na prazničnoj trpezi. Uvek se preporučuju manji redovni obroci. Neredovni obroci i prejedanje mogu da dovedu do pojave gorušice i osećaja tromosti posle jela.

Doručak je najvažniji obrok i treba se fokusirati da se u njemu unese najveća količina kalorija za ceo dan, kako bi se smanjilo prejedanje tokom dana. Ručak i večera neka budu laganiji uz obaveznu konzumaciju svežih namirnica (voće i povrće) uz svaki obrok

Potrudite se da deca jedu što više voća i povrća i svežih namirnica tokom ovog perioda godine. Savet za odrasle i decu je da prekinu da jedu kada se zasite da se ne prejedaju, da ne jedu brzo i da dobro žvaću svaki zalogaj.

Dovoljna količina sna pomaže da osoba manje jede jer ako je odmorna ima dovoljno energije i nema potrebe da stalno nešto gricka. Važno je da deca piju dovoljno vode tokom dana. Ukoliko je tokom obroka došlo do prejedanja najbolje je da se odmah posle obroka prošeta.

Usled prejedanja, preobilnih obrok i jake masne slane i ljute hrane može da dodje do pojačanog stvaranja želudačne kiseline i osećaja pečenja iza grudne kosti u predelu spoja jednjaka i želuca i pojave gorušice.

Za gorušicu uglavnom važi pravilo da je najslabija ujutru posle doručka a najjača uveče posle večere, zbog čega je čest pratilac prazničnih obroka kada se najviše hrane jede, a javlja se najčešće u prvih sat vremena posle jela. Upotreba gaziranih pića, alkohola, kafe i cigareta pojačavaju stvaranje kiseline.

 Pojava gorušice usled preobilnih obroka ne zahteva posetu lekaru. Nema razloga za paniku i dobro je znati da postoji bezbedna i sigurna pomoć kod ovog neprijatnog osećaja.

Gaviscon je lek koji može da se nabavi u apoteci bez lekarskog recepta i koji brzo rešava simptome gorušice, već tokom 3 minuta od primene. Pravi mehaničku barijeru na površini želudačnog sadržaja i sprečava njegovo vraćanje u jednjak. Bezbedan je za primenu kod dece starije od 12 godina, kod trudnica i dojilja i svih onih kojima je potrebno brzo otklanjanje simptoma gorušice. Zbog svog brzog delovanja prva je pomoć usled prejedanja za vreme praznika.

Svakako, najvažnije je tokom narednog perioda sprečiti prejedanje i poštovati mere zdrave i umerene ishrane a ukoliko dodje do osećaja pečenja i gorušice tokom praznika treba znati da je dobro u kući imati Gaviscon koji brzo deluje i pomaže.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Ako imate tinejdžera (ili više njih), onda znate da postoje periodi kada uđu u “mod” ekstremnog prkosa. Sećate se sigurno one žurke na kojoj su baš baš hteli da ostanu do kasno? Ili onih skupih patika koje su baš hteli da im kupite? Ili onda kad su popustili u školi i još oni bili ljuti na vas što o tome hoćete da razgovarate?

Ako vam je ijedna od ovih situacija poznata, to znači da dobro znate kako izgleda tinejdžerski inat. Mogu biti svadljivi, skloni prepirci, često uopšte ne slušaju ono što im govorite i ponašaju se kao da vi za njih niste baš nikakav autoritet. Čine sve što je u njihovoj moći da rade po svom i mogu biti vrlo iracionalni sa svojim željama i idejama.

Ali, to ste sve već znali. Pitanje koje se postavlja je: Šta možete da uradite povodom svega ovoga? Evo nekoliko korisnih ideja:

1. Ne reagujte previše emotivno.
Kad je vaš tinejdžer uznemiren, on (ili ona) želi da se i vi isto tako osećate. Gotovo sve što radi u tim trenucima može biti potpuno svestan pokušaj da vas iznervira. Želeće da i vi vidite kako je njima i učiniće sve da od vas dobiju neku snažnu reakciju.

Zvuči poznato? E pa, kao što ste verovatno znali, najbolje rešenje u ovakvim situacijama ujedno je i ono najteže – nemojte zagristi udicu. Ali, nemojte biti ni ironični ni snishodljivi. Izbrojte do 10, uvek imajte na umu da dete, tinejdžer, pokušava da vas iznervira, a da vi, odrasla i zrela osoba, treba da sprečite da diskusija eskalira u burnu svađu. Sve dok ne upadnete u vatru i sami, imate šansu da dođete do razumnog rešenja, zajedno.

2. Budi realni.
Tinejdžer se neće uvek ponašati razumno. Možda će to što je zamislilo želeti da dobije, i ni mrvicu manje od toga.

Ako se i sami prepustite emocijama, može se desiti da i vaša sposobnost da diskutujete bude znatno umanjena i da preterate sa restrikcijama prema detetu. Tinejdžeri i kad nema nepravde veruju da je ima, a još ako i zaista preterate s kaznom, to će stvoriti dodatni razdor među vama i stvari će lako izmaći kontroli.

Ako, u diskusiji oko neke teme, tačno znate gde je granica i šta ste spremni da dozvolite, ne na osnovu emocija već na osnovu razuma, onda se toga držite. Iako može biti vrlo teško da odolite emocionalnoj reakciji kad je vaš tinejdžer svesno provocira, to nije način da se nosite sa ovakvim situacijama.

3. Postavite granice i ciljeve.
Važno je da o svojim očekivanjima diskutujete s detetom. Naglasite da, kada im dozvolite nešto što žele, a o čemu ste prethodno razmišljali, da očekujete da budu odgovorni. Neka znaju da je njihova sposobnost da održe reč i ispoštuju dogovor u direktnoj vezi sa vašim međusobnim poverenjem.

Kad odlučite da im dozvolite da odu na žurku i kažete da budu kod kuće do 11, neka znaju da je to upravo 11. Ne 11:15, već ono vreme koje ste dogovorili. Kad shvate da su to trenuci u kojima grade poverenje i da će postepeno dobijati više samostalnosti ako pokažu da poštuju dogovor, trudiće se da to i ostvare.

4. Neka znaju da ste na njihovoj strani
Čak i kad morate da im uskratite nešto što jako žele, probajte da ih uverite da ste i dalje na njihovoj strani. To verovatno neće biti lako. Ali, ako nastupite bez osude i kritike, već iskrenom brigom za njihovu dobrobiti, možete se nadati nešto manje burnoj reakciji jer niste na taj način ugrozili njihovu samostalnost u toj meri. Ako situacija ipak eskalira, što manje se i sami prepustite ljutnji, to više postavljate dobar model ponašanja svom detetu.

I dok sve ovo svakako ne garantuje da će vaš tinejdžer preko noći prerasti “bubice” i postati razumno dete, ipak su to koraci koji, ako ih dosledno i strpljivo primenjujete, mogu pomoći da u većini situacije sprečite da stvari eskaliraju, a da s vremenom uspostavite dobar odnos.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Porođaj zasigurno predstavlja jedan od najbitnijih momenata u životu svake mame, a rađanje deteta je bez ikakve dileme prekretnica u životu roditelja.

Od samog početka je potrebna konstantna briga, kako bi beba imala sve ono što je potrebno za njen pravilan i zdrav napredak. Zbog toga brižni roditelji rade sve da bi svom detetu obezbedili savršene uslove.

Međutim, za novopečene roditelje dobijanje prvog deteta može biti jako stresno, s obzirom na to da predstavlja potpuno novu situaciju u životu, jer prvi put moraju brinuti o tuđem životu, što nosi najveću odgovornost. Kasnije, sa drugim i svakim sledećim detetom sve bude lakše zbog stečenog iskustva.

U nastavku teksta saznaćete neke korisne savete ukoliko po prvi put treba da postanete mama i potrebno vam je što više informacija kako bi ste roditeljsku ulogu i vaš najvažniji životni zadatak ostvarili na najbolji mogući način.

Briga o bebi počinje od prvih sati nakon porođaja
Mnoge žene koje očekuju svoju prvu bebu plaše se odlaska u porodiliše. Međutim, ta briga je neosnovana, jer u porodilištu uvek postoji tim stručnjaka sačinjen od ginekologa, babica, pedijatara sa dežurstvom od 24 sata svakodnevno, tako da ćete uvek imati nekoga na raspolaganju prilikom samog dolaska na porođaj.Radnici u bolnici moraju biti obučeni u čiste i prepoznatljive medicinske uniforme radi vaše sigurnosti. Ove uniforme obavezne su u medicinskim ustanovama radi raspoznavanja medicinskog osoblja i naravno - zbog što bolje higijene.

Samu pripremu i proces porađanja obaviće medicnsko stručno osoblje, a u pojedinim porodilištima sa majkom tokom porođaja može biti i budući otac kao podrška. Nažalost, za sada je broj takvih ustanova zaista mali i prisustvo oca na porođaju u Srbiji predstavlja pravu privilegiju, iako živimo u 21. veku.

Dužina ostanka u porodilištu zavisi od samog načina porođaja, odnosno da li je on bio vaginalni ili putem carskog reza. Ukoliko sve prođe kako treba i beba bude potpuno zdrava, imaćete priliku da odmah nakon porođaja počnete brinuti o vašem detetu.

Očekujte potrebu za promenom životnih navika nakon porođaja
Potrebe koje svaka beba ima, nateraće vas da drastično promenite životne navike koje ste do tada upražnjavali. Naime, biće vam potrebno makar nekoliko meseci da proučite ponašanje deteta i da se uskladite sa tim.

U prvih nekoliko meseci života, beba će verovatno plakati poprilično dug vremenski period, a ponekad vam se može učiniti da traje po skoro ceo dan. Međutim, imajte u vidu da su grčevi kod beba glavni faktor njihovog plača, a uobičajeni su tokom kasnih popodnevnih časova ili noću. Osim toga, novorođene bebe plaču kad su gladne, a u početku treba ih hraniti na svaka dva sata, danju i noću. Kasnije, kako se njihovi organi za varenje budu razvijali, taj period između dva obroka će se povećavati. Vremenom ćete naučiti ponašanje bebe i uskladiti svoje vreme za odmor sa periodima kada i beba miruje i spava.

Grčevi nestaju uglavnom nakon četvrtog meseca, tako da su prva tri meseca ključna u održavanju vašeg sna koliko toliko stabilnim. Sa druge strane, imate puno sreće ukoliko vaša beba spava tokom većeg dela dana u prvih par meseci života, a budi se samo da bi jela.

Nakon prvih nekoliko meseci života, vaše dete će polako ući u rutinu i dobiti ustaljene navike kada se radi o ishrani i spavanju, pa ćete i vi moći lakše da uklopite svoje planove prema tome.

U početku će trajati postporođajno uzbuđenje i uvek će biti neko pored vas. Međutim, kada se situacija malo smiri i ljudi naviknu na postojeće stanje, sve češće ćete ostajati sami sa bebom, tako da je najbolje izabrati nekakav hobi ili povremeni posao od kuće, radi kvalitetnije provedenog vremena.

Takođe, viđanje sa prijateljima i porodicom će vam prijati radi druženja sa odraslim osobama i socijalnog kontakta.

Obezbedite potrebne kućne uslove za bebin dolazak
Pre svega, budite spremni za kupovinu enormne količine pelena i pripremljeni na poprilično česte zamene istih, što će možda u početku biti malo nezgodno, ali ćete se vremenom navići. Preporuka za ovu aktivnost je kupovina komode za presvlačenje sa prostorom gde beba može leći, a pri ruci će vam biti pelene i kreme.

Naravno, krevetac za bebu je stavka koja se podrazumeva. Odeća za bebu, sredstva za negu i higijenu i bebeća kozmetika se takođe podrazumevaju.

Jedno od prvih ulaganja prilikom dolaska deteta je kupovina kolica za bebu. Pažljivo razmislite o vašim potrebama i načinu korišćenja, kao i prostoru pogodnom za skladištenje. Veličina, oblik i mogućnost rasklapanja igraju bitnu ulogu, pogotovo kada su u pitanju putovanja.

Takođe je potrebno obezbediti sve delove stana koji potencijalno mogu biti opasni po bebu, tako da je oblaganje svih ivica neophodno uraditi što pre. Beba će brzo porasti i dok ste lupili dlanom o dlan, već će početi da puzi i hoda, a tada je najbitnije da prostor u kome boravi bude siguran.

Prijatan i čist vazduh je potreban svima, a ponajviše deci na početku njihovog razvoja. Obezbedite im prostor gde neće biti duvanskog dima ili drugih jakih mirisa. Takođe, uz veliko zagađenje vazduha, provetravanjem se ne postiže mnogo, te su prečišćivači vazduha odlično rešenje u tom pogledu.

Nemojte da renovirajte stan pre dolaska deteta, da menjate nameštaj, a naročito ne da krečite i da farbate, jer hemikalije iz boja dugo isparavaju, često i mesecima nakon završenih radova, pa mogu štetiti bebi. Bitno je da prostor bude funkcionalan, dok o sređivanju stana možete razmišljati tek nakon što dete poraste.

Dolazak bebe na svet je najlepši životni momenat za svakog roditelja. Naravno, to će doneti i mnogobrojne promene kada su u pitanju vaše životne navike i stil života koji ste praktikovali do dolaska deteta. Takođe, budite spremni da obezbedite vaš dom i prilagodite ga novom članu vaše porodice. Nadamo se da vam je ovaj tekst dao neke korisne informacije ukoliko po prvi put očekujete prinovu, kao i da ćete moći da ih primenite. Srećno!

izvor:najboljamamanasvetu.com

Znamo koliko uspavljivanje bebice može biti naporno. Probajte sa ove četiri tehnike, sigurni smo da će pomoći!

Uspavljivanje bebe može biti pravi pakao u nekim momentima. Da, da, potpuno vas razumemo.

Kako biste bebu umirili, a i da bi vama ujedno bilo mnogo lakše, izdvajamo četiri jednostavne tehnike, za koje se ispostavilo da pomažu bebici da što brže i lakše zaspi.

1. Podstaknite bebu da se fokusira na jednu stvar

Bebe su prirodno vrlo radoznale i obožavaju da posmatraju sve oko sebe, kako bi se upoznale sa okolinom. Ako uspete bebin pogled da fokusirate na neku konkretnu stvar, naročito ako je onda pravo od bebinog pogleda, vrlo brzo će se uspavati i zatvoriti okice.

2. Umirite bebu laganim kretanjem ruke preko lica

Ovo je dobar trik ukoliko je beba već pospana. Polako pomerajte ruku iznad bebinog lica, bez dodira. Pravite krugove, nemojte ići napred - nazad. Usporavajte lagano, a nakon nekoliko poketa beba će se već umiriti.

3. Lagano je ljuljajte

Dobro staro ljuljanje! Probajte ovoga puta nešto malo drugačije - dok držite bebu u rukama, jednu ruku stavite na bebinu guzu i lagano ljuljkajte. Ovo će joj prijati, pa će dosta lakše utonuti u san.

4. Usporavanje i lagani tempo

Sve što odlučite da uradite kako biste umirili dete, da li to bilo ljuljanje, maženje, cupkanje, ključ je u tome da polako usporavate sve pokrete kako bi se beba lakše umirila.

Da li vi imate neki trik koji može pomoći mladim roditeljima?

Izvor: yumama.com

Nekada bezazleni pokreti bebe mogu ličiti na određenu opasnost ili deformitet. Pogledajte šta vam to maleno lice poručuje.
Mimika deteta može, već u prvim danima njegovog života, da otkrije mnoge stvari vezane za zdravlje organizma i nervnog sistema.
Mimika je oblik izražavanja emocija pomoću mišića lica, a samim tim i pomoćno sredstvo komunikacije među ljudima. Po pravilu se svako dete rađa sa funkcionalnom mimikom, ali ona nije toliko izražena u prvim mesecima detetovog života.
Dete može da otvara i zatvara oči, može da se mršti, da podiže obrve, da otvara usta, zeva, da se nesvesno smeje i određeno vreme može da fiksira pogled u nekom smeru. U stanju potpunog spokoja i zadovoljstva, lice novorođenčeta rođenog u terminu, najčešće je smireno, a svako nezadovoljstvo dete pokazuje grimasama tokom plakanja.

Važnost komunikacije s detetom

Sve dok centralni nervni sistem ne usavrši svoje funkcije, mimiku lica deteta pokretaće neskladni, primitivni refleksi. Kako se nervni sistem bude razvijao, urođeni refleksi će se polako gubiti, a zameniće ih iskustva koja nauče iz okoline. Obično taj proces započne između 2. i 4. meseca, kad se pojavljuje prva svesna bebina mimika. Prvu komunikaciju i mimiku dete će naučiti iz svoje bliske okoline, iz kontakata sa roditeljima, bakom, dekom, braćom ili sestrama. Beba će uz pomoć emocija, dodira i govora (zvukova) početi da reaguje svesno i da usavršava mimiku.

Izrazi lica novorođenčeta

Nekada mame znaju da se zabrinu gledajući lice svoje bebe. Najčešće su to bezazlene stvari i sitnice, ali ukoliko želite da razumete šta beba svojom mimikom želi da vam kaže, počnite više da obraćate pažnju na njene grimase i počnite da razvijate bolju komunikaciju sa detetom.

Bebine reakcije i mimika moraju da budu simetrične na obe strane lica. Ukoliko primetite da beba dok plače jednu obrvu podiže, jednu stranu usta ili obraz takođe, to je siguran znak da morate da odvedete dete kod lekara na pregled.

Kako izgledaju zdrave oči?

Kod zdravog deteta rođenog u terminu oči su jasne, rožnjače su prozračne, šarenice okrugle i beba ih jednako promera, a beonjače imaju lagani plavkasto-sivi odsjaj. Mnoga tek rođena deca imaju otečene kapke, ali se to nakon nekoliko dana povlači.

Ukoliko se oči zacrvene, kapci i podočnjaci ponovo počnu da otiču ili iz očiju počne da curi sekret, najbolje bi bilo da se posavetujete sa pedijatrom. Takvi simptomi upućuju na bakterijske ili virusne infekcije.

Šta sve može da vas zbunjuje u vezi sa mimikom beba?

- Nistagmus: To predstvalja nekontrolisano ritmično pomeranje oka, bilo da je ono horizontalno ili vertikalno. Kod ove pojave dete ne može da fiksira pogled u jednu tačku, što za posledicu ima problem sa zastojem u razvoju oka. Naime, deca se po pravilu rađaju s neizoštrenim vidom, ne vide jasno predmete te ih i ne fokusiraju. Ipak, oko prvog meseca života beba bi već trebalo da pogledom prati igračku i da fiksira pogled na nju. Uzrok stalnog nistagmusa ili onog koji se pojavljuje povremeno (i traje 20 sekundi) može biti urođeni problem u centralnom nervnom sistemu, posledica porođajne traume ili bolesti oka.

- Ptoza kapka: Reč je o poremećaju pri kojem se detetovi kapci ne otvaraju u potpunosti. Uzroci te pojave mogu biti brojni: od poremećaja u vezi sa živcima i mišićima oka, gubitka funkcije mišića koji pokreću oko zbog porođajnih trauma, do urođenih anomalija oka i slično. U ovakvoj situaciji potreban je hiruški zahvat, čija hitnost zavisi od strupnja ptoze. Ukoliko kapak prekriva zenicu, to narušava funkciju vida, što može uzrokovati razvoj razrokosti. U toj je situaciji potrebna operacija. U suprotnom, ako se oko i vid ne narušavaju, tada se operacija može i odložiti.

- Lagoftalmus: To je nemogućnost potpunog zatvaranja kapka, odnosno oka. Uzroci nastanka su različiti, ali najčešće je reč o porođajnim traumama pri kojim je došlo do oštećenja živca lica (nervus facialis) ili glavnog živca oka. Posledice mogu biti suvoća i distrofija rožnjače.

- Bebina usta: Ponekad grimase usta mogu zabrinuti roditelje. Kako najbolje reagovati kada dete pokuša da sisa svoj jezik? Često je to deo normalnog istraživanja sopstvenog tela, usne duplje, jezika i usana. Veće bebe mogu jezikom da izražavaju emocije, želje ili da pozivaju na komunikaciju. Ipak ukoliko dete konstantno nešto radi jezikom, čak i dok miruje, to može ukazivati na gljivice u njegovoj usnoj šupljini ili poremećaje u radu štitne žlezde. Obratite se pedijatru.

- Treskanje podbratka ili udova: Do neartikulisanog pomeranja brade ili udova dolazi zbog nezrelosti nervnog centra i živaca koji su zaduženi za pokret ili pak povećanje količine adrenalina u krvi deteta zbog stresa prilikom porođaja. Ukoliko se ova pojava javi kasnije, oko trećeg meseca života (i kasnije), to je već alarm za uzbunu i treba se obratiti lekaru.

Postoji još mnogo pojava i neobičnih grimasa kod dece koje izazivaju zabrinutost roditelja. Većina ovih signala predstavljaju prolaznu fazu i normalan proces razvoja. Ipak, ne treba ih zanemarivati i treba voditi računa da do problema ne dođe. Veoma je važno, ukoliko bilo šta sumnjivo primetite, da se obratite lekaru, jer će vam on dati najbolje smernice i upute.

Izvor: www.yumama.com

Uspavljivanje, hranjenje i presvlačenje bebe su samo neke od aktivnosti koje roditelji obavljaju tokom noći. Problem nastaje kada roditelji dođu do sukoba mišljenja oko toga da li dete treba da spava u krevetu sa roditeljima ili ne.
Dobro došli u predivan svet zajedničkog spavanja u krevetu s detetom. Do ove tačke ste došli ili planskim istraživanjem ili potpuno slučajno. Jedno je sigurno: svi utonemo u taj veliki krevet samo iz jednog razloga - da zaspimo, a mame su te koje noću "nastradaju" budeći se po sto puta.
Mama Tanja je podelila svoje interesantno iskustvo i otkrila da li to smeta njenom partneru.
omesečnog dečaka Jana.
Tanja je toliko bila neispavana da više nije mogla normalno da funkcioniše. Nakon što je stavila Jana u svoj krevet, napokon je uhvatila nekoliko sati dragocenog sna i od tada je krevetac za bebe počela da koristi za odlaganje čistog neispeglanog veša.
Sa druge strane Filip, njen suprug, budio se na najmanji zvuk koji bi beba napravila. On nije bio zadovoljan ovim rešenjem i više puta joj je zbog toga prigovorio.
Vodeći se time, ova mama je odlučila da napravi paralelu i da izdvoji razloge koji idu u prilog tome da beba spava sa vama i razloge protiv toga.

5 razloga ZA

- Mirno spavate, napokon! Ako vaša bebica ima potrebu za maženjem ili je gladna tokom noći, ne morate da ustajete, niti da se razbuđujete. Sve možete da rešite na licu mesta. Još bolje je ako ste iskusna dojilja, pa taj proces hranjenja možete i da prespavate.

- Nema straha da će se beba probuditi nakon što je uspavate. Najčešće i vi zaspite zajedno sa njom.

- Stvarate krug poverenja sa svojim detetom! Neke studije su pokazale da spavanje s novorođenčetom u krevetu stvara duboku emotivnu povezanost između roditelja i deteta. A i ko bi odoleo preslatkom gugutanju i maženju s bebom ujutro nakon buđenja?

- Noćno menjanje pelena ne zahteva ustajanje iz kreveta. Sve što vam treba unapred pripremite i stavite pokraj kreveta kako bi vam sve bilo na dohvat ruke i kako se ne biste razbuđivali.

- Deca brzo rastu i vreme kada spavaju sa vama, možda, nikada više nećete moći da vratite. Stoga, uživajte u tom malom slatkom zajedništvu sa svojom bebom. Jednog dana ćete se sa čežnjom prisećati vremena kad ste se budili s njihovim stopalima na svojoj glavi.

5 razloga PROTIV

- Nema spavanja! Čak i najmanji zvuk koji ispusti dete, može da probudi vašeg partnera.

- Nekako se događa da je partner osoba u krevetu koja uvek strada od uspavanih udaraca nožicama i ručicama. Čest je scenario da se dete okrene prema vama tokom spavanja, pa partner završi na samom kraju kreveta.

- Nešto nedostaje… Nekada je vaš partner spavao zagrljen s vama, a sada se među vama isprečilo malo slatko 'čudovište' sa svojim potrebama. Hmmm…

- Nekad ste pre spavanja, možda, pogledali seriju ili film, a sad? Ni to se ne može više. Bebi možda smetaju čudni zvukovi i svetlost ekrana, a jedine zvukove koje beba toleriše su njeno disanje i plakanje.

- Jednom rečju - kad će više proći ta naporna faza?!

Izvor: www.yumama.com

Nakon što su sproveli najnovije studije o napadima besa kod dece i započeli izradu ‘onlajn tantrum alata’, naučnici su izdvojili važne savete koji će pomoći roditeljima da izađu na kraj sa tantrumima.
Tantrumi ili napadi besa su iznenadne promene raspoloženja koje su normalan deo odrastanja. Stručnjaci ukazuju da kroz ovu fazu prolazi 90 odsto mališana, a istraživači takođe imaju prilično jasan stav o tome zašto je to tako.

Odgovor se skriva u neurologiji.
U osnovi, amigdala (deo mozga koji se odnosi na osećanja) otkriva pretnju, a hipotalamus (deo mozga koji kontroliše nevoljne reakcije, poput otkucaja srca i telesne temperature) jednostavno “eksplodira”.
Ipak, shvatanje da su napadi besa uobičajeni i razumevanje zašto dolazi do njih verovatno vam neće previše pomoći u trenucima kada bezuspešno pokušavate da smirite mališana koji drhti od besa.
Jednostavno, tantrumi testiraju naše roditeljske veštine.
Srećom, tim istraživača Univerziteta Jejl objavio je nalaze pilot-studije koja bi mogla obradovati mnoge roditelje.
Dvanaest porodica koje su učestvovale u studiji istakle su da su primetile značajno manji broj izliva besa kod svojih mališana nakon smernica koje su usvojili iz novog projekta.
Sva deca koja su učestvovala u istraživanju imala su ili ODD poremećaj li DMDD poremećaj.
ODD poremećaj se opisuje kao negativno, neprijateljsko i prkosno ponašanje koje traje duže od 6 meseci, a može značajno da oslabi sposobnost učenja i da razvije neprihvatljiv odnos prema okolini.
Nasuprot tome, DMDD je psihijatrijsko stanje. Dijagnostikuje se samo kod dece. Glavni simptomi uključuju razdražljivost, emocionalnu deregulaciju i ispade u ponašanju. Dobra stvar je da su izlečivi.
Studija, takođe, prepoznaje da su ispadi besa važni za mentalno zdravlje, rekao je autor Stakvodski.
“Svi roditelji mogu pomoći deci da se reše besa, bez obzira na to jesu li ispadi dosegli do nivoa kliničkog problema ili ne”, dodao je.

Upravo zato su kreirali “online tantrum alat”.

“Naš program ima osam modula sa nizom videoanimacija koje se lako prate i koje roditeljima ilustruju najčešće strategije kojim upravljaju dečjim tantrumima. Zapravo aplikacija funkcioniše tako što obučava roditelje, ali, nažalost, nije još uvek dostupna”, istakao je autor.
Na pitanje kako prepoznati jesu li napadi besa vašeg deteta razlog za brigu, Stakvodski odgovara: “Važno je razmotriti da li su oni češći nego što je uobičajeno i da li deci dugo treba da se smire.”
“Čak iako dete svakodnevno ima više tantruma, ono se može smiriti bez puno truda. Važno je da roditelji uspostave taktiku. Ako napadi besa traju duže od 5, 10, 15 minuta i nakon toga su deca i dalje uznemirena – to bi mogao biti signal da se događa nešto ozbiljnije”, dodao je.
Takođe je važno da roditelji ispitaju koliko dugo je takvo ponašanje prisutno. Ne bi trebalo da vas uznemiri ​​ako dete nedeljno ima jedan ili dva izliva besa, ali ako se to ponašanje ponavlja iz dana u dan, iz meseca u mesec znak je da je nešto ozbiljnije u pitanju, što može izazvati traume kao posledicu.
Nažalost, njihov pilot-program još uvek nije dostupan svim roditeljima.
Ipak, ovaj tim stručnjaka je želeo da pomogne roditeljima i izdvojili su nekoliko saveta koji mogu pomoći porodicama da se nose sa napadima besa svojih najmanjih članova.
“Kada se zaista dogode ovi dečji ispadi, najvažnije je da ostanete smireni. Znam da je to teško učiniti! Udahnite duboko. Važno je upoznate sebe kao roditelja i da budete realni.
Trenutno živimo u izazovnim vremenima, stoga je važno da prilagodite svoja očekivanja sa očekivanjima svog deteta.
Drugi važan deo je pohvala. Kada se deca ponašaju dobro – posebno mala deca – to treba nagradti”, savetuju istraživači.
Osim toga, ističu da je važno da pohvalite dete i nakon što se ono uspe da se izbori sa svojim ispadom besa.
Preovladavanje besa i sličnih situacija su put ka uspehu, a deca će navići da takve situacije u buduće sami prebrode.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kako idu topli dani , veći je rizik da deca dehidriraju dok se igraju na suncu. Zbog toga je važno unositi dovoljne količine tečnosti. Međutim, treba imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Prema tome, treba naći neki balans.

Kako idu topli dani, veći je rizik da deca dehidriraju dok se igraju na suncu. Zbog toga je važno unositi dovoljne količine tečnosti. Međutim, treba imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Prema tome, treba naći neki balans.

Dehidracija je stanje koje nastaje kada osoba gubi više tečnosti, nego što unosi i može nastati kod povraćanja ili proliva, kao i usled dugog izlaganja suncu ili napornih treninga.

Deca lakše dehidriraju nego odrasle osobe.

Ljudi koji često unose velike količine tečnosti tokom dugotrajnog vežbanja (oko četiri sata ili više), najviše rizikuju da budu prekomerno hidrirani.
Neki simptomi dehidracije i prekomerne hidriranosti se preklapaju, uključujući izmenjeno stanje svesti i glavobolju.

KAKO MOJE DETE MOŽE DA DEHIDRIRA?
Najčešći razlog je bolest tokom koje Vaše dete povraća ili ima proliv. Takođe, Vaše dete može da dehidrira tokom toplijih meseci ako se duže vreme igra napolju kada su visoke temperature i ako je direktno izloženo suncu ili ako je visoka vlažnost, a ne uzima dovoljno tečnosti.

DA LI DECA LAKŠE DEHIDRIRAJU OD ODRASLIH?
Da, deca lakše dehidriraju zbog činjenice da imaju veliku površinu tela za svoju telesnu težinu.

Veća površina tela znači veću izloženost toploti i veći gubitak tečnosti putem znojenja.

Pored toga, raniji problemi sa dehidracijom, gojaznost i nedavna bolest su dodatni faktori rizika.

Deca koja su u lošijoj fizičkoj formi, nisu navikla na toplotu ili uzimaju lekove iz grupe antihistaminika ili diuretika, takođe su u većem riziku da dehidriraju.

KOJI SU SIMPTOMI DEHIDRACIJE?
Kada je dete dehidrirano, telo nije u mogućnosti da obavlja sve potrebne funkcije. Što je teža dehidracija, telo teže funkcioniše.

Žeđ je često najraniji simptom i može da se javi već kod jako blage dehidracije.

• Zamor
• Suve usne i jezik
• Tamnije žuta prebojenost urina
• Slabije mokrenje
• Osećaj vrućine

Mnogi ljudi ne znaju za to, ali dehidriranost može da ima kumulativan efekat. Ako je Vaše dete dehidrirano prvog dana, i ako se dovoljno ne rehidrira, u naredni dan će ući već dehidrirano. Taj efekat može dovesti do još teže dehidracije.
Međutim, ako se blagovremeno sprovede nadoknada tečnosti, stanje dehidriranosti se lako može sprečiti.

KOJI SU DRUGI ŠTETNI EFEKTI IZLAGANjA SUNCU?
Grčevi trbušnih mišića, grčevi u rukama i nogama su najmanje ozbiljni efekti dugotrajne izloženosti visokoj spoljašnjoj temperaturi.
Sunčanica je ozbiljniji problem i može da uzrokuje vrtoglavicu, mučninu, glavobolje, povraćanje, slabost, bolove u mišićima, a ponekad i gubitak svesti.

Toplotni udar je najozbiljnija posledica dugotrajne izloženosti visokoj spoljašnjoj temperaturi. Telesna temperatura tada može da dostigne 40 ili preko 40C, mogu se javiti mučnina, povraćanje, konvulzije, dezorijentisanost ili bunilo, prestanak znojenja ili gubitak daha. U nekim slučajevima, dete može biti bez svesti ili čak upasti u komu.

DA LI JE MOGUĆE DA DETE BUDE PREKOMERNO HIDRIRANO?
Prekomerna hidracija može da se javi, ali ne predstavlja veliki problem. Nekad se roditelji brinu da će se dete previše naliti tečnošću, zbog čega dete ne unosi dovoljno vode, a to opet vodi ka dehidraciji. Poenta je u tome da treba biti umeren.

KOJI SU SIMPTOMI PREKOMERNE HIDRIRANOSTI?
Simptomi prekomerne hidriranosti su često nespecifični. Čak postoji i izvesno preklapanje sa simptomima dehidracije.

U rane znake spadaju mučnina i opšta slabost.

Kako se stanje pogoršava, mogu se javiti poremećaji stanja svesti i povraćanje

Zbog prekomernog unošenja tečnosti može doći do pada nivoa natrijuma u krvi što može dovesti do otoka mozga, konvulzija, kome i smrti.
Ako mislite da je Vaše dete prekomerno hidrirano, treba da potražite medicinsku pomoć.

KO JE U RIZIKU DA BUDE PREKOMERNO HIDRIRAN?
Ljudi koji jako često piju prekomerne količine tečnosti tokom vežbanja koje dugo traje (oko četiri sata i više) su u najvećem riziku. Hiponatremija je retka kod male dece. Tinejdžeri koji se bave sportom često imaju jednodnevne pripreme tokom leta i treba da paze da unose odgovarajuće količine tečnosti. Danas su treneri dosta svesni opasnosti od prekomernog ili nedovoljnog unošenja tečnosti i proveravaju koliko tečnosti dete unese.

KAKO MOGU DA SPREČIM PREKOMERNO UNOŠENjE TEČNOSTI?
Pijte oko pola čaše vode na otprilike svakih sat vremena, ili kad ste žedni.

Ako pijete na svakih 10 minuta, verovatno unosite previše tečnosti.

Ako pijete tek na svakih par sati, u riziku ste da dehidrirate.

Sve je stvar umerenosti.

Iako sportska pića sadrže elektrolite koji mogu da pomognu da se nadoknade nivoi natrijuma u krvi, ona u principu ne štite od nastanka hiponatremije (niski nivoi natrijuma u krvi) koja prati prekomerno unošenje tečnosti. O tome sportisti treba da vode računa.

dr Stefan Đorđević
dr Goran Milošević

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs