Grčevi kod beba (infantilne kolike) se mogu javiti bilo kada u prvim mesecima života, a izgleda da su najčešće u prvih šest nedelja.
Teško je tačno proceniti učestalost (prevalencu) infantilnih kolika, a pokazalo se da čak do 40% beba ima grčiće.
Ovo je uvek aktuelna tema, pa evo odgovora na 11 najčešćih pitanja roditelja.

Da li su bebini grčevi bolest?
Infantilne kolike (grčevi kod beba) NISU bolest! Radi se o bezazlenoj i prolaznoj pojavi koja spada u funkcionalni poremećaje, a NE u bolesti! Većina roditelja (naročito kod prvog deteta) reaguje velikim strahom i uznemirenjem zbog dugotrajnog bebinog plakanja, 15-20% roditelja konsultuje lekara zbog kolika, a neretko se bebe u prvim nedeljama života bezrazložno vode u dežurne pedijatrijske bolnice.

Šta uzrokuje grčeve kod beba?
Pošteno je reći da se NE zna tačan uzrok! Ipak, šta god da je primarni uzrok (nezrelost bebinih creva, poremećaj mikrobioma – crevne flore, nepodnošenje ili alergija na hranu…), finalna posledica jesu gasovi u crevima – nagomilani „gasni mehurovi“ rastežu zid creva, nadražuju nervne završetke koji prenose bol i tako počinje plakanje i uznemirenost! Ova nadutost može pogoršati i bljuckanje. Jedan broj beba razvija snažne kolike u prvim minutima podoja, a praćene su plačem i prekidanjem obroka, što frustrira i mamu i bebu, iako se radi o bezazlenoj pojavi!

Kako ih prepoznati?
Od 1954. postoji dobro poznata definicija infantilnih kolika koje je sažeto u pravilu trojke: dete plače bar tri sata dnevno, najmanje tri dana nedeljno, tokom najmanje tri nedelje, a ubrzo se nadovezala i „trojka“ da sve ovo traje u prva tri meseca života. Poslednjih godina je „pravilo trojke“ modifikovano, a eksperti su se složili i napravili Rimske kriterijume, koji su zapravo modifikacija starog „pravila trojke“: smanjeno je trajanje na jednu nedelju (umesto tri), a produženo je trajanje kolika do uzrasta od 5 meseci.

Treba li bebu voditi na pregled?
Kad beba lepo jede i napreduje (dobija u težini) NE treba ići na pregled, pošto grčići NISU bolest! Dobar apetit i dobro napredovanje bebe je glavna karakteristika FUNKCIONALNOG poremećaja i to JESTE razlika u odnosu na bolesti koje uzrokuju slabiji napredak bebe!

Kako pomoći bebi?
NEMA dileme da se bebi MORA pomoći, a tretman kolika ima TRI važna aspekta podrške roditeljima (uz objašnjavanje manevara koji mogu pomoći bebi sa kolikama), korekcija ishrane i terapija lekovima.
Prvi korak je da roditelji razumeju da se NE radi o bolesti, već o funkcionalnom poremećaju koji će proći i da se roditelji nauče manevrima koji mogu pomoći bebi: ruka na stomačić (lako ugrejan termofor može da pomogne), „nosanje“ bebe, lagano ljuljuškanje, savijanje nožica ka grudima, takozvana „bela buka“. Beba NIKAKO ne sme da se snažno drmusa – to je opasno! Pokazalo se da skretanje paženje – igranje sa bebom takođe pomaže!
Korekcija ishrane je drugi aspekt borbe sa kolikama. Pre svega odnosi na majku koja doji bebu – pokazalo da se kod beba sa izraženim kolikama majka treba da smanji unos hrane (ili još bolje da potpuno izbaci) koja ima izražen alergijski potencijal: jaja, orašasti plodovi, soja, riba, pšenično brašno…posle nekoliko dana (ponekad i duže) se može očekivati boljitak! Kod beba koje koriste mlečnu formulu je retko potrebna promena formule, a to mora proceniti pedijatar, a roditelji NE treba na svoju ruku da menjaju formulu kod bebe koja dobro napreduje!

Ima li leka koji može da potpuno suzbije grčeve?
Ne postoji lek (ili čaj ili biljni ekstrakt) koji POTPUNO može eliminisati infantilne kolike! Preparati mogu da ublaže kolike i to je cilj – da se pomogne bebi da ih lakše prebrodi.
Dve grupe preparata se (na osnovu istraživanja, ali i višedecenijskog iskustva) široko koriste u tretmanu kolika kod beba probiotski preprarati (ova terapija više pomaže bebama koje su na majčinom mleku, nego bebama koje koriste mlečnu formulu) i simetikon – Infacol

Kako pomaže Infacol?
Infacol sadrži simetikon – lek koji je anti­flatulent. Deluje tako što pomaže da se mali mehurići gasa spajaju u veće koje beba u vidu vetrova onda lako izbacuje.Ovako se smanjuje rastezanje crevnog zida, a to ublažava bol koji kolike izazivaju. Ovaj efekat smanuje i nadutost bebinog stmačića, a to pomaže da beba manje podriguje i bljucka.

Kod oko tri četvrtine beba efekat nastupa u prva 24 sata terapije, a kod skoro 90% beba posle 7 dana terapije.

Kad se može početi sa davanjem Infacola?
Radi se izuzetno bezbednom leku, koji ne sadrži šećer, alkohol i boje! Resorpcije iz creva NEMA, pa nema ni bilo kakvih sistemskih efekata, a neželjni efekti su na nivou placeba! Zato je Infacole odobren za davanje od prvog dana života, a tretman se obično počinje kada počnu infantilne kolike.

Kako se daje Infacol?
NEMA više brojanja kapi!
Jedna puna kapaljka (0,5 ml) se daje pre svakog obroka, a u retkim situacijama (kod ekstremnog plakanja i uznemirenosti) se doza kratkotrajno može duplirati – 1 ml pre obroka.

Koliko dugo se može davati Infacol?
NE postoji vremensko ograničenje, a treba ga davati bar 7 dana u kontinuitetu, čak iako se čini da su grčevu prestali.

Može li se Infacol kombinovati sa probioticima?
Imajući u vidu mehanizam dejstva simetikona, on se može bezbedno kombinovati sa probiotskim preparatom! Moglo bi se reći da imaju sinergistički efekat – zajednički pomažu bebi koja ima grčeve!

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Mlitavost ili hipotonus je sniženje mišićnog tonusa, može da se prepozna po hiperpokretljivosti zglobova i izostanku otpora pri izvođenju pasivnih pokreta. Bez obzira što ne predstavlja ozbiljan problem, neophodno je praćenje od strane lekara fizijatra.Tek nakon detaljnih pregleda i određenog vremena u kome se dete stimuliše i prati njegov motorni razvoj, može se zaključiti da ne postoje značajni poremećaji neuromišićnog sistema.
Prevremeno rođene bebe i one sa nižom ocenom na rođenju su pod većim rizikom od pojave mlitavosti. Zato su sve one obuhvaćene Programima praćenja i ranog tretmana smetnji u psihomotornom razvoju.
Kako se hipotonija odražava na usporeni motorni razvoj, beba se programom vežbi stimuliše da bi se tonus normalizovao i ujednačio tempo psihomotornog razvoja. Roditeljima je uglavnom teško da uoče mlitavost kod deteta, zato je važno da imaju određene smernice koje bi im u tome pomogle.
Refleks hvatanja šakom i nožnim prstima – ako prstom dodirnemo dlan ili taban, prsti i palac se odmah zatvore oko našeg prsta.
Jednomesečna beba kada je stavimo na stomak na kratko podiže glavu i okreće je na jednu i drugu stranu. Kada leži na leđima uglavnom zauzima asimetrične položaje dok gleda u vaše lice.
Krajem drugog meseca šaka se polako otvara, beba se oslanja na podlaktice i drži glavu u sredini kada je na stomaku. Reaguje čitavim telom pokušavajući da dohvati vaše lice rukama i prati predmete kada je na leđima.
Sa tri meseca pesnice više nisu stisnute, igra se prstima, posmatra ih i stavlja u usta. Sa osloncem na laktovima koji su ispred ramena počinje da se uspravlja, motivisana igračkom podiže glavu. Na leđima sa podignutim nogama počinje da se igra šakama ispred lica, ne leži više asimetrično, glava je u središnjoj liniji.
Igra se na stomaku sa četiri meseca, oslanja se na jednu ruku dok uzima igračku drugom. Na leđima hvata šakama i stopalima.
Sa pet meseci opruža laktove i «pliva» ako ugleda igračku koju ne može da dohvati. Podiže noge u vis na leđima i dodiruje bedra, naizmenično opruža i savija noge i priprema se za okretanje. Dodiruje i hvata igračke što pokazuje dobru kontrolu oko-šaka i počinje da prebacuje predmet iz ruke u ruku.
Oslanja se opruženih laktova na otvorene šake na stomaku sa šest meseci i okreće se sa leđa na stomak.
Ovo je redosled razvojnih prekretnica za bebe do 6 meseci i one su za roditelje informacija kako bi znali šta treba da očekuju na kom uzrastu i da reaguju na izostanak ili prerano javljanje određenih pojava obaveznim obraćanjem lekaru fizijatru.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

U vrelim letnjim danima boravak u rashlađenoj prostoriji je svakako prijatniji. Tako da ako se pitate da li da uklučujete klima-uređaj u sobi u kojoj boravi beba, iz savetovališta „Halo beba“ preporučuju uključivanje uređaja u prostoriji pored sobe u kojoj ona boravi. Ukoliko to nije moguće, vodite računa o tome da hladan vazduh ne duva direktno u dete.
Razlika između spoljašnje temperature i temperature u prostoriji ne bi trebalo da bude veća od 5 do 10 °C, s tim što uređaj treba redovno da čistite.
Nikada ne smete da izvodite dete naglo iz rashlađene prostorije u spoljašnju sredinu da ne bi došlo do tzv. temperaturnog šoka i kolapsa. Pre izlaska napolje, isključite klima-uređaj i otvorite prozore da se temperatura postepeno izjednači.
To isto važi pri ulasku iz spoljašnje sredine u veoma rashlađene prostore što može biti veoma neprijatno za bebu, pa takve situacije izbegavajte.

Izvor: zena.blic.rs

Naročito na samom početku, roditelji se mogu zabrinuti kada beba počne da štuca. Doktorka je objasnila da li ima razloga za brigu, ali i ispričala šta bi trebalo, a šta nikako ne treba da radite u tom slučaju.
Štucanje novorođenčeta može biti vrlo iznenađujuće kod prve bebe, ali nema razloga za paniku. To je normalna pojava i nema potrebe da je zaustavljate.
"Čini se da štucanje više smeta roditeljima nego samim bebama", ističe dr Hilari Sismonfo, pedijatar i profesor iz Arkanzasa. "Mnogi roditelji se brinu da li je bebi loše jer štuca. To obično nije slučaj", ističe pomenuta doktorka.
Baš poput odraslih, bebe imaju velike mišić između abdomena i grudi - dijafragmu. Kako se ona pomera gore i dole, tako učestvuje u disanju.
S vremena na vreme, baš kao i drugi mišići, dijafragma se grči, što uzrokuje štucanje.
S obzirom na to da nije jasno određeno šta dovodi do spazma, a nekada nema apsolutno nijednog razloga za to, doktorka upozorava roditelje da ne koriste neke neproverene lekove.
"Mnogo puta sam čula za lekove poput šećera, kikiriki putera ili vode. Ništa od toga se nije pokazalo kao tačno, a uz to i nije sigurno za bebu. Nemojte to raditi", ističe doktorka kao vro važnu stvar.
Hilari je takođe izričito protiv upotrebe mnogih suplemenata koji su široko rasprostranjeni.
Kako biste smirili štucanje, njen predlog je da date bebi cuclu, masirate joj leđa i ljuljate je.
Preventiva štucanja je redovna bebina ishrana i praćenje njene gladi.
"S vremena na vreme pauzirajte hranjenje i pustite bebu da podrigne. Na taj način će se stomak osloboditi viška vazduha. Takođe, držite bočicu, ukoliko je koristite, tako da ne prolazi vazduh. Kada su bebe gladne, one halapljivije i brže jedu, pa vrlo lako progutaju viđak vazduha", objasnila je doktorka.
Pored toga, još jednom je istakla da štucanje ne treba da brine roditelje, jer nije neprijatno detetu. Ipak, ako postoji još neki simptom, možda bi najbolje bilo obratiti se pedijatru.
"Mnoge bebe će redovno i normalno jesti i igrati se, uprkos štucavici. Ipak, ukoliko se ovo prečesto dešava, a ispraćeno je povraćanjem, lošim bebinim raspoloženjem, obratite se pedijatru", rekla je doktorka.

Izvor: www.yumama.com

Roditelji se odmah uspaniče kad dete zaboli stomak jer to, skoro istog trenutka, povezuju sa zapaljenjem slepog creva ili nekim opasnim poremećajem. Međutim, bol u trbuhu je najčešće bezazlen, ili je posledica virusne i bakterijske infekcije.

Dete najčešće odjednom i snažno zaboli stomak u toku noći, za vreme praznika, neretko daleko od pedijatra. Roditelji se odmah uspaniče, brzo se spreme i požure kod dežurnog doktora. Teško da postoji porodica koja nije prošla kroz ovakav scenario. Ipak, nije uvek tako dramatično, pa smo rešili da vam rasvetlimo ovaj, zaista čest problem.

*Koji su najčešći uzroci bola u trbuhu?
Iako većina roditelja strahuje od zapaljenja slepog creva, to zaista nije najčešći uzrok bola u trbuhu kod dece. Kada bi nabrajali sve razloge koji mogu da dovedu do bolova u trbuhu kod dece, bio bi to nepregledan spisak. Zato ćemo se zadržati na najčešćim, a ujedno i najvažnijim.

Bezazleni bolovi
Ovi bolovi su, srećom, najčešći kod dece. Radi se o bolovima koji se obično javljaju u “napadima”, prilično su jaki, imaju “probadajući” karakter, a dete uglavnom nije u stanju da lokalizuje mesto u stomačiću gde ga najviše boli. Mališani su često veoma uznemireni, manja deca plaču, a veća viču, bez suza. Sve to ne traje duže od nekoliko minuta, a kada bolovi prođu, detetovo stanje se naglo popravlja, kao da se ništa nije dogodilo.
Obično se sve ponavlja nekoliko puta, ali se ne javljaju dodatni problemi, pa se mališan veoma lepo oporavlja i bez pomoći lekara. Ovaj fini obrt – brzi nestanak neprijatnih bolova je jedna od karakteristika bezazlenih (funkcionalnih) bolova u trbuhu. Tačan uzrok ove vrste bolova nije do kraja razjašnjen, ali postoje situacije kada ih možemo očekivati:

* Jedna od tih neprijatnosti je aktuelna baš ovih dana. Virusi, uključujući i virus gripa, vole da “udare” i na stomačić i creva, tako da skoro svaki mališan ima stomačne ili crevne tegobe tokom težih virusnih infekcija. Stomak (želudac) je direktna meta virusa, pa nastaje pravo virusno zapaljenje – gastritis. Zato dete gubi apetit, ponekad povraća, a često se žali na bolove u gornjem delu trbuha. Pored želudačne i crevna sluzokoža može da bude mesto ataka virusa, mada aktuelni virusi više vole da se razbaškare u limfnim čvorovima koji se nalaze u trbuhu. Kao što postoje na vratu, i u unutrašnjosti trbuha se nalazi veliki broj limfnih “žlezda”. Kada virus napadne limfni čvor, nastaje zapaljenje a limfne žlezde se uvećavaju. Veliki limfni čvor pritiska crevo, dovodi do njegovog suženja, pa crevni sadržaj otežano prolazi kroz taj suženi segment. Crevo se muči da “pročisti” suženi deo, pa se njegov rad ubrzava, crevo se naizmenično skuplja (spazam) i opušta, a to veoma boli. Kada crevni sadržaj prođe taj deo, crevo se opušta i bol prolazi kao rukom odnešen. Ovo uvećanje limfnih čvorova u trbuhu (stručno se naziva mezenterijalni limfadenitis) je relativno čest pratilac brojnih infekcija disajnih organa i nije privilegija virusa, već se javlja i u sklopu bakterijskih infekcija. Zato nije retkost da se dete žali na bolove u trbuhu kada ima, na primer, streptokoknu anginu.

* Jedan broj mališana zaista ima bolove u trbuhu, iako nema pravog organskog razloga za to. Kod starije dece, naročito u predpubertetskom i pubertetskom dobu, bolovi u trbuhu mogu biti uzrokovani burnim promenama u psihološkom profilu deteta. Deca često proživljavaju konflikte sa okolinom kroz različite “bolove”. Uz glavobolju i grudobolju, bolovi u trbuhu su najčešće mesto gde se projektuju problemi koje dete proživljava. Nekada je to način da se skrene pažnja na sebe, a inteligentna deca brzo nauče da manipulišu suptilnim osećanjima roditelja koji su zabrinuti za “strašne” bolove u stomaku. I ovi bolovi spadaju u funkcionalne (znači bezazlene) i prolaze kada se reši psihički problem koji muči dete. Naravno, pedijatar treba da isključi neku od bolesti koje mogu biti uzrok bolova, a tek onda se savetuje odlazak kod dečjeg psihologa.

* Postoje bolovi u trbuhu i kod dece koja nemaju ni znake bolesti, a ni psihološke probleme. I oni su bezazleni (funkcionalni), a javljaju se periodično, sa dužim intervalima bez ikakvih tegoba. Kada se dese, veoma su jaki ali, srećom, brzo prolaze. Ako se ispita – svi nalazi su uredni, ali dete i dalje povremeno boli stomak. Posle nekog vremena obično nestaju, pa im ne treba pridavati veliki značaj. Važno je u tim trenucima ohrabriti dete, objasniti mu bezazlenu prirodu bolova, pa će lakše prebroditi neprijatnost.

* Bolovi u trbuhu udruženi sa prolivom
Skoro uvek, kada dete ima proliv, ima i bolove u trbuhu. Razlog je veoma očigledan, jer je proliv i nastao zbog problema u crevima koji se manifestuju prebrzim crevnim radom. Pojačana peristaltika (kako se medicinski zove rad creva) je ujedno i bolna, jer se u zidu creva nalaze nervni završeci koji su zaduženi za prenos bolnih osećaja. I ovi bolovi su prilično bezazleni, jer je njihov uzrok očigledan, pa kada proliv prođe, nestaje i bol u trbuhu. Pedijatri vole kada dete koje ima bolove u trbuhu dobije proliv, jer tada najčešće nestaje strah da se radi o nekom hirurškom oboljenju. Kao i svako pravilo i ovo ima izuzetaka, ali većina hirurških oboljenja trbuha ipak nije praćena prolivom.

* Bolovi u trbuhu koji “traže” pregled hirurga
Trbuh je najčešće mesto u dečjem organizmu u koje “zaviruje” hirurg. Teško je naći nekoga u familiji, među komšijama i prijateljima ko nije operisao “slepo crevo”. Ova negativna popularnost zapaljenja slepog creva je i uzrok straha od hirurških oboljenja koja mogu biti uzrok bola u trbuhu.

* Druge hirurške bolesti
I druge, brojne hirurške bolesti mogu biti uzrok veoma jakih bolova u trbuhu. Ipak, za skoro sve je karakteristično da se bol progresivno pojačava, a opšte stanje deteta pogoršava.
…
Trbuh nema prozor pa da se vidi šta se unutra zbiva, zato je važno pratiti dete i konsultovati lekara blagovremeno. Nekada je neophodno pregledati dete više puta za dan – dva, a često se rade i rutinske laboratorijske analize (krvna slika i pregled mokraće) koje pomažu u postavljanju prave dijagnoze.
Većina dece sa bolovima u stomačiću ne završi kod hirurga, ali je potrebno biti strpljiv i pažljiv u praćenju bolesnika, naravno, uz stručnu pomoć lekara. Čak i kada se čini da je sve u redu, a mame i tate strepe za dete, treba bar porazgovarati sa pedijatrom koji će umiriti uplašene roditelje i proceniti da li je neophodan pregled.

Virusi, uključujući i virus gripa, vole da “udare” i na stomačić i creva, tako da skoro svaki mališan ima stomačne ili crevne tegobe tokom težih virusnih infekcija.

Zapaljenje slepog creva obično počinje povišenom telesnom temperaturom, mukom i povraćanjem, kao i bolom u predelu pupka. Dete je naizmenično razdražljivo i klonulo, a stomak polako postaje sve tvrđi.

Apendicitis – upala “slepog creva
To je jedna od najčešćih hirurških bolesti koje uzrokuju bolove u trbuhu kod dece. Iako se ovaj naziv – slepo crevo, prilično odomaćio, on je anatomski pogrešan (ali ćemo ga ipak koristiti). Naime, slepo crevo je jedan kraj debelog creva koji se “slepo” završava. Na njemu se nalazi apendiks – crvuljak crevnog tkiva koji nema drugu funkciju nego da pravi probleme. Ovaj deo creva je zaista beskoristan u funkcionalnom smislu, ali se u njemu nalazi dosta tkiva koje je podložno zapaljenju.
Bolest obično počinje povišenom telesnom temperaturom, mukom i povraćanjem. Veće dete prvo prijavi da ga stomačić boli u predelu pupka. Bol se potom seli u donji desni deo trbuha i najčešće pojačava. Ono što je prilično karakteristično je da dete za dan – dva prilično “kljokne”. Naizmenično je razdražljivo i klonulo, neće da jede, jedva i pije, a stomak polako postaje sve tvrđi. Ako pokušamo da ga pipnemo, dete oseća jak bol i brani se. Najveći broj mališana sa apendicitisom nema proliv, već obično zatvor. Nije retko da je stolica u početku uobičajene konzistencije.

Ovo su tegobe koje su karakteristike tipičnog zapaljenja slepog creva. Treba imati u vidu da jedan broj dece ima netipični oblik bolesti, kada se slepo crevo ne nalazi na uobičajenom mestu. Tada se i tegobe razlikuju od tipičnih. Što je dete manje, teže je postaviti dijagnozu, jer su i simptomi manje karakteristični.

Izvor: mojpedaijatar.co.rs

Zbog nezrelosti digestivnog trakta kod beba može doći do stvaranja gasova i nadimanja. Simptome ćete lako prepoznati jer je dete uznemireno, plačljivo, podiže nožice i grčevito stiska ručicama. Primarijus dr Ruža Bajić, pedijatar, objašnjava kako vašoj bebi možete olakšati bolove.
Nadutost i bolove možete smanjiti laganom masažom bebinog stomačića, kao i podizanjem bebinih nožica ka stomaku
- Nadutost i bolove u stomaku možete smanjiti laganom masažom bebinog stomačića, toplim oblogama, kao i podizanjem bebinih nožica ka stomaku. Preporučljivo je bebi davati i probiotik koji će ubrzati sazrevanje creva. Prehrana majke koja doji je, takođe, vrlo bitna. Potrebno je smanjiti unos gaziranih pića, prezačinjene hrane i hrane koja se teško vari. Beba prilikom hranjenja ili dok plače takođe proguta i određenu količinu vazduha koji stvara nelagodu u želucu i uzrokuje nadimanje. Kada se količina vazduha poveća, što se naročito dešava ako dete pohlepno sisa, u želucu se formira mehur koji izaziva napetost i bolove. Zato se preporučuje da se prave češće pauze tokom dojenja da dete može podrignuti i izbaciti suvišan vazduh – savetuje dr Bajić.

Problematične belančevine mleka
Ponekad postoji netolerancija na belančevine mleka, najčešće kod dece koja se hrane mlečnim formulama. Zbog nedostatka enzima laktoze koji učestvuje u razgradnji mlečnog šećera stvaraju se gasovi što izaziva nadimanje stomaka. Kod dece koja se hrane na flašicu preporučuje se davanje adaptiranih hipoalergenih preparata u dogovoru sa pedijatrom gastroenterologom.

Pravilno hranjenje bebe
Primenom pravilne tehnike hranjenja moguće je sprečiti gutanje veće količine vazduha. Bočicu treba što više nagnuti, tako da bude ispunjena mlekom, kako se odojče ne bi nagutalo vazduha.
Majka koja doji treba da pripazi da dete zahvati celu bradavicu dojke zajedno sa areolom i da isprazni dojku do kraja, jer prvo vodenasto mleko sadrži više laktoze (mlečnog šećera) i može stvarati nadimanje, a zadnje mleko sadrži više masti i stvara osećaj sitosti kod deteta. Decu koja hlapljivo sisaju preporučljivo je tokom hranjenja držati u povišenom položaju i pomoći im da podrignu i ispuste višak vazduha. Potrebno je češće hraniti dete, praktikovati dojenje na zahtev, kako ne bi bilo gladno i sisalo halapljivo jer na taj način proguta previše vazduha. Nakon dojenja odojče treba podići i neko vreme držati u uspravnom položaju kako bi izbacilo suvišan vazduh.

Masaža stomaka
Masažu sprovodimo kružnim pokretima oko pupka i donjeg dela stomaka u smeru kazaljke na satu. Za opuštanje i smirenje možemo masirati i celo telo, počevši od nogu prema gore, zatim ruke, trup i lice. I topla kupka može biti vrlo korisna. Kontakt s toplom vodom pomaže relaksaciji mišića stomaka i pomaže izbacivanju vazduha. Vrlo su pozitivna iskustva roditelja koja nose dete u marami, budući da taj način nošenja i položaj uz vlastito telo omogućava lakše smirivanje deteta.

Izvor: zena.blic.rs

Određene bolesti i problemi su karakteristični za novorođenče u njegovim prvim nedeljama života. Većina stanja koja se pojave se lako prepoznaju i tretiraju od strane samih roditelja. Najčešća pitanja koja zabrinjavaju roditelje o zdravlju njihovih novorođenčadi su:

Stolica
Nega pupka
Stomačni grčevi
Pellenski osip
Povraćanje/bljuckanje
Rast zuba
Mokrenje
Žutica

1. Stolica

Stolica kod novorđenčeta prolazi kroz promene kako u boji, konzistenciji tako i učestalosti.
Boja – Prva stolica koja se javlja je uglavnom tanka, crna ili tamno zelena i naziva se mekonijum. Nakon prolaska mekonijuma boja stolice će se promeniti u žuto-zelenu. Stolica beba koje se u prirodnoj ishrani hrani mlekom majke je žuta, semenkasta.
Konzistencija – Sve dok novorođenče ne počne da jede čvrstu hranu, konzistencija stolice može da varira od veoma mekane do potpuno tečne. Bebe koje se hrane mlečnim formulom imaju uglavnom čvršću stolicu. Bilo da se vaše dete hrani mlekom majke ili pak formulom, izrazito čvrsta i suva stolica može biti znak dehidracije.
Učestalost - Novorođenčad koja jede čvrstu hranu može lako da ima zatvor, pogotovo ako jednu dosta hrane koja izaziva konstipaciju kao što su žitarica i kravljeg mleka pre nego što je njihov digestivni trakt sposoban da pomenute namirnice preradi adekvatno. FDA (Food and Drug Administration) i AAP (Academy of Pediatrics) ne preporučuju primenu kravljeg mleka kod beba ispod 12 godina.
Kako je stolica uglavnom mekana, tečna teško je reći da li se radi o blagoj dijareji, Glavni znakovi su češća defekacija sa izuzetno tečnim stolicama.Dijareja može biti znak inestinalne (crevne) infekcije ili pak promene u ishrani. Ukoliko dete sisa, promena u ishrani majke može ddovesti do dijareje kod deteta. Najveća posledica do koje dovodi dijareja jeste dehidracija, koju daleko više pogoršava ukoliko je priisutna i temperatura (povišena temperatura izaziva znojenje, na taj način dete takođe gubi tečnost) . Ukoliko se radi o dete koje je mlađe od 2 meseca sa pomenutim simpotima i znakovima obratiti se rukovodećem lekaru. Ukoliko je dete starije od 2 meseca proverite da li je mokrenje uredno kao i rektalnu temperaturu ukoliko dijareja ne prolazi nakon par dana. Bitno je da tokom dijareje nastavi se sa redovonom ishranom. Deca u starosti od 3-6 meseci, ukoliko se hrane majčinskim mlekom mogu imati samo jednu stolicu nedeljno. Ovo je normalno jer mleko ostavlja malo otpadnih materija koje se trebaju izllučiti, tj. većinski deo mleka se iskoristi. Ukoliko se pak radi o deci koja su na ishrani formulom, te stolice mogu biti češće, do jednom dnevno. Ukoliko je ređe od 1/dan , treba razmišljati u pravcu konstipacije.

2. Nega pupka

Pupčana vrpca dovodi kiseonik i hranjive materije do fetusa dok je u materici. Nakon porođaja pupčana vrpca se preseca. Ostatak se osuši i otpada u periodu od 10 dana, formirajuću pupak (umbilicus). Neke od smernica na koje ukazuju pedijatri kod pravilnog održavanja nege regije puka su:

· Održavanje regije pupka čistom i suvom

· Spuštanje gornjeg dela pelene ispod nivoa pupka

· Čišćenje pupka lagano sa baby maramicamma ili vataom umočenom u malo medicinskog alkohola.

Javiti se vašem lekaru ukolko je pupak crven ili gnojan..

3. Stomačni grčevi

Većiina novorođenčadi postaje nemirna tokom predvečerja, ali ukoliko plač ne prestaje postaje sve jači tokom dana i noći, najverovatniji uzrok može biti stomačni grčevi ili kolike. Prema AAP, kod jedne petine dece starosti između 2-4 nedelje se javljaju grčevi. Grčevi su uglavnom praćeni konzistentnim plačom, vriskom, poodizanjem nogu kao i ispuštanjem gasova. Njihov stomak može biti uvećan. Iako nema pravila, uglavnom plakanje usled grčeva postaje najizrazitije predveče.
Grčevi će uglavnom prestati do 3-4 meseca. Nema tačnog objašnjenja zašto se kod neke dece javljaju grčevi. Nekada, kod dece koja sisaju, javljanje grčeva se povezuje sa preosetljivosti na hranu kojom se majka hrani. Retko koliki mogu nastati usled osetljivosti na mlečni protein koji se nalazi u formuli. Grčevi mogu biti i znak hernia (kila) kao nekih drugih oboljenja.
Ukoliko vaša beba pokazuje znapve grčeva, prvi korak je da konsultujete vašeg lekara. Nekada promena ishrane majke koja doji može pomoći. Ukoliko vaše dete dobije napad grčeva najbolje je da smirite bebu držanjem, ljuljanjem i čvrstim umotavanjem u ćebe.

4. Pelenski osip

Osip koji se javlja u regiji pelene je veoma čest. Uglavnom je posledica iziritirane kože koja je u kontaktu sa stolicom i urinom, pa samim tim postaje izrazitiji tokom proliva. Najlakše se može prevnirati čestim menjanjem pelena. Metode koje možete primeniti ukoliko se osip već pojavio:

· Lagano pranje kože sa toplom vodom uz neutrani sapun nakon pražnjenja creva. Kako dečie maramice ostavljaju sloj bakterije, ne preporučuje se njihova primena u ovom slučaju.

· Eksponiranje osipa vaduhu, labavije stegnuta pelena ili spavanje bez pelena.

· Postavljanje bebe na peškir u cilju apsorbovanja urina

Javiti se lekaru ukoliko osip ne prolazi tri dana ili se poogoršava.

5. Povraćanje/bljuckanje

Bljuckanje se javlja često i najčešće nije znak ozbiljnog problema. Nakon hranjenja, držite vašu bebu mirnom i uspravnom. Javite se vašem lekaru ukoliko vaša beba:

· Ne napraduje u kilaži

· Povraća toliko snažno da izbacuje želudačni sadržaj

· Bljucka zeleni ili žuti sadržaj, krv ili smešu crnu kao talog kafe

· Ima crnu ili krvavu stolicu

· Pokazuje druge znakove bolesti, kao što je temperatura, dijareja il poteškoće sa disanjem
Mnogi roditelji se brinu da li će se njihove dete prilikom bljuckanja ugušuti sa sadržajem ukoliko spava na leđima. Zdrava novorođenčad normlano progutaju ili iskašljaju sadržaj, to je sasvim normalan refleks koji svi ljudi imaju. Studije pokazuju veći rizik od fatalnog ugušennja ukoliko beba spava na stomaku nego na leđima.

 6. Rast zuba

Iako novorođenčad obično nema vidljive zube, bebi zubi počinju se pojavljivati uglavnom oko 6. meseca života. Tokom prvih nekoliko godina, svih 20 zuba će rasti, a većina dece će imati sve mlečne zube na mestu do 3. godine.
Kod novorođenčeta se obično prvo pojavljuju prednji zubi, oko 6. meseca starosti, mada neka deca svoj prvi zub dobiju tek sa 12 ili 14 meseci. Dok im zubi probijaju desni, neka novorođenčad postaju nervozna i razdražljiva, gube apetit ili se hrane više nego inače. Ako novorođenče ima temperaturu ili proliv dok mu rastu zubei obratite se svom zdravstvenom negu
FDA ne preporučuje lekove koji smanjuju bolnost desni, u prvom redu benzokain jer oni mogu izazvati potencijalno fatalno stanje kod male dece. Razgovarajte sa svojim lekarom za savet o korišćenju ovih proizvoda za vaše novorođenče. Ostali potencijalni oblici olakšanja za vaše dete uključuju ohlađeni prsten za zube ili nežno trljanje dečijih desni čistim prstom.

7. Mokrenje

Deca uriniraju često, na svakih 1 do 3 sata ili retko na svakih 4 do 6 sati. U slučaju bolesti ili visokke temperature, kako telesne tako i okoline, mokrenje se može preopoloviti. Uriniranje nikada ne bi trebalo biti bolno. Ako primetite bilo kakve znakove boli dok vaše dete mokri, obavestite lekara svog deteta jer bi to mogao biti znak infekcije ili nekog drugog problema mokraćnog trakta. Kod zdravog deteta urin je svetlo do tamno žute boje. (Što je tamnija boja, to je koncentriraniji urin; urin je koncentrovaniji kada dete ne pije puno tečnosti.) Prisustvo krvi u urinu ili krvavo mesto na peleni nije normalno. Ako se ovo krvarenje javlja i sa drugim simptomima, kao što su bol u trbuhu ili krvarenje u drugim delovima, potrebna je hitna medicinska pomoć.

8. Žutica

Žutica može prouzrokovati da koža, oči i usta novorođenčeta poprime žućkastu boju. Žuta boja nastaje zbog nakupljanja bilirubina, supstance koja se stvara u telu tokom normalnog procesa razgradnje starih crvenih krvnih zrnaca i formiranja novih. Jetra obično uklanja bilirubin iz organizma. Ali, kod mnogih novorođenčadi, u prvih nekoliko dana nakon rođenja, jetra još uvek ne radi svom punom snagom. Kao rezultat toga, nivo bilirubina u krvi postaje previše visok, što uzrokuje da bebina boja postane blago žuta. Iako je žutica uobičajena i obično nije ozbiljna, u nekim slučajevima visoki nivo bilirubina može uzrokovati oboljenja mozga. Sva odojčad sa žuticom moraju biti pregledana od strane lekara. U većini slučajeva odojčadi nije potrebno lečenje. Njihove jetre brzo počinju da nadoknađuju i počinju normalno da uklanjaju bilirubin, obično u roku od nekoliko dana nakon rođenja. Za neka odojčadi lekari propisuju fototerapiju - lečenje pomoću posebne lampe - kako bi se razgradio bilirubin u njihovim telima. Ako vaše novorođenče ima žuticu, pitajte svog lekara koliko dugo treba da traje žutica posle izlaska iz bolnice i zakažite sledeći sastanak prema uputama. Ako žutica traje duže nego što se očekivalo ili novorođenče koje nije imalo žuticu počne da daje znake žutice po odlasku kući, treba odmah potražiti lekara. Gotovo je nemoguće reći koliko je jak nivo žutice samo gledanjem bebine kože, posebno za novorođenčad. Zato se potrudite da zadržite termine praćenja kako bi lekar mogao proveriti nivo žutice jednostavnim testom krvi

Izvor: www.mamaibeba.rs

Kako sprečiti nastanak ‘modernih’ razvojnih problema kod dece, savetuju dečiji fizijatar i logoped.
Današnji tempo života ne ostavlja dovoljno vremena roditeljima da se posvete deci kada dođu sa posla a posledica toga je sve češća upotreba pametnih uređaja kod dece što, kako navode stručnjaci, može da ima ozbiljne posledice.
“Tako često telefon i tablet postaju izvor zabave, gde dete praktično sedi u jednom položaju očiju prikovanih za ekran na kom se smenjuju slike. Kako sadržaj ima za cilj neprestano održavanje pažnje, često se dešava da dete ne čuje i ne odgovara kad ga pozovete, postaje nervozno ako mu isključite TV ili oduzmete mobilni telefon, a sve to zajedno pravi veliki problem na više polja, od kojih je slaba motorika prilično čest”, kaže prim. dr Danijela Vukićević, fizijatar u Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”.

1. Slaba motorika

Deca imaju prirodnu potrebu za kretanjem, istraživanjem, komunikacijom i socijalnom interakcijom, a svakodnevne aktivnosti su savršena prilika za pravilnu stimulaciju psihomotornog razvoja deteta. Oblačenje, umivanje, odlazak u prodavnicu i igranje testom angažuju celokupan potencijal deteta, a pre svega kontakt očima, produžavanje pažnje, korišćenje ruku i kretanje.
“Na primer, i igre loptom odlične su za razvoj motorike kod dece. Prvo s mališanom vežbajte bacanje i hvatanje lopte većeg obima iz blizine, pa kad dete to savlada, prelazite na loptu sve manjeg obima i sve veću udaljenost s koje se ona baca i hvata. Šutiranje i lupkanje lopte isto od većeg ka manjem obimu takođe podstiče razvoj balansa, brzine, spretnosti, koordinacije i vizuomotorne percepcije, što kasnije ima uticaj na razvoj pažnje, grafomotorike i viših kognitivnih veština”, ukazuje doktorka Vukićević.
Ona savetuje i što češće hodanje po neravnom terenu s različitim nagibom jer to jača muskulaturu čitavog tela, a to će se u periodu od treće do šeste godine odraziti i na položaj stopala.

2. Ravna stopala

Deca do treće godine imaju masno jastuče na stopalima, što odaje utisak da su ravna. Zato nije preporučljivo da mališani odmah nose ortopedske uloške ili specijalno izrađene cipele koje bi imale „cilj“ da spreče deformitet stopala jer mu je priroda namenila značajnu ulogu. A to je oslobađanje viška toplote, zbog čega su deci stopala često mokra, i davanje informacija mozgu o kvalitetu podloge – uzbrdo, mekano, klizavo ili mokro, pri čemu se angažuje muskulatura celog tela, a stopalo jača svoju strukturu. Važno je naglasiti da je nošenje ortopedskih uložaka i cipela pasivna potpora, koja ne podstiče razvoj i jačanje muskulature stopala.
“Zbog toga postoji pravilo da se mališanima cipele obuvaju kada ih i mi odrasli obuvamo, a to je kad idemo napolje. Deci treba što češće omogućiti različite vrste aktivnosti, gde će promenom pravca kretanja i podizanjem tereta prilagođenog njihovim anatomskim karakteristikama omogućiti jačanje muskulature tela, dovođenje tela u dobru osovinu i, naravno, jačanje muskulature stopala”, savetuje naša sagovornica i predlaže da u te svrhe kod kuće pravite poligone od stolica, lastiša, lopti ili flaša napunjenih vodom.

3. Loš izgovor

Pre desetak godina logopedi su apelovali na roditelje da ne tepaju maloj deci kako bi im obezbedili dobar govorni model kao preduslov za pravilan razvoj artikulacije glasova. Danas im poručuju da što više sa njima pričaju.
“Prilagođavanje novom vremenu i tehnološkom napretku nosi nove izazove za roditelje. Deca se bude i uspavljuju uz pametne telefone, pa umesto roditeljskih glasova i izraza lica oni gledaju i uče komunikaciju od animiranih likova. S takvom (ne)stimulacijom očekivano je da nešto ne bude kako treba”, kaže Bojana Vulić, logoped.
Da bi deca mogla da razvijaju prirodne kapacitete za usvajanje maternjeg jezika, moraju taj jezik da slušaju, ali i da govore. Video sadržaji ne podstiču dete da brblja, niti da pokuša da izgovori neke glasove. Tako je ono uskraćeno za priliku da ponavlja, imitirajući roditelje.
“Kako bi roditelji sprečili loš izgovor glasova i kašnjenje u jezičkom razvoju, trebalo bi više da pričaju s decom, kratkim i jasnim rečenicama. Izbegavajte tepanje, a kratke priče, pročitane ili prepričane deci, dobar su način vežbanja pažnje, pamćenja i proširivanja rečnika”, stiče Vulićeva.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada bebama rastu zubići, one dosta balave a prateća pojava je često osip na licu. Roditelji se zabrinu i žele sprečiti osip da ne bi bebi stvarao neprijatnost.

O kakvom se osipu radi?
Kad bebama rastu zubi, one mnogo balave. Ta pljuvačka sadrži i komadiće hrane sa enzimima za probavu koji deluju nadražujući na nežnu kožu bebe i izazivaju osip, objašnjava pedijatrica Candice Jones na portalu Todaysparetn.
Ovaj osip se javlja kod beba između 6 i 24 meseca starosti a to je upravo vreme kada zubići rastu.

Kako izgleda ovaj osip?
Osip se obično opisuje kao crveni, hrapavi osip s malim plikovima, a ponekad se javi i ispucala koža. Osip može biti i neprijatnog mirisa. Osip će se s vremenom smanjivati, jer će bebe sve manje balaviti kako vreme prolazi.
Najčešće se osip javlja na obrazima, ustima, bradi i na vratu. U nekim slučajevima javlja se i na gornjem delu grudi.

Postoje li drugi osipi koji izgledaju kao ovaj?
Osipi mogu biti izazvani različitim virusima i obično su povezani s temperaturom. Mogu se pojaviti bilo gde na telu. Osip koji nastaje zbog balavljenja, ne izaziva temperaturu – mada se rast zuba ponekad može povezati s malim porastom telesne temperature (ispod 38 C), što se ne smatra pravom temperaturom. Ekcem, takođe poznat kao atopijski dermatitis, može uzrokovati crvene mrlje i pojaviti se bilo gde na telu, posebno iza kolena i ušiju, na pregibu laktova i na rukama. Najbolje da bebu vidi pedijatar ukoliko niste sigurni šta uzrokuje osip.

Kako sprečiti ovaj osip?
Najbolje je nežno i često brisati pljuvačku mekim krpom. Ako je bebina majica mokra, obavezno je promenite. Važno je predeo gde je osip držati suvim što je više moguće. Možete i naneti bebi kremu da se napravi barijera za zaštitu kože

Kako lečiti osip?
Ako je osip blag, sledite iste korake kao i za prevenciju: nežno brišite bebinu kožu, skinite vlažne majce i portikle. Održavajte bebinu kožu čistom i suvom.
Takođe, ograničite i druge potencijalno iritantne stvari na koži. Zato koristite losione bez mirisa i boje, sapune i deterdžente”, kaže Jones. Perite bebinu kožu nekoliko puta dnevno toplom vodom i osušite je. Ako je koža napukla, krvari ili curi i beba je trlja jer joj smeta, posetite svog pedijatra koji će vam prepisati odgovarajuću kremu.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kandida (Candida albicans) je sveprisutna gljivica. Dakle, nalazi se – naravno, u malim, za oko nevidljivim oblicima (spore), svuda oko nas. Ona se može naći i na koži, i na sluzokožama – gde se, takođe, nalazi u malom broju, pa ne pravi probleme deci.

Zašto je kandida naša tema?
Odgovor se krije u jednom lepom primeru ravnoteže, ili još bolje narušene ravnoteže u prirodi. Naime, u organizmu deteta (ali i odraslih) žive bakterije – koje ne samo da nisu štetne, već imaju i neke korisne funkcije (ovo se zove saprofitna flora). Jedna od njih je da ne dozvole da se gljivice (pa i kandida) prekomerno razmnože. Dakle, postoji prirodna kontrola za gljivicu, koja odlično funkcioniše. Tu je, naravno, važna i odbrambena sposobnost deteta – stanje imunološkog sistema. Svako dete ima poseban deo imunoloških ćelija koje su zadužene za čišćenje gljivica, pa i kandide. To znači da je kandida pod dvostrukom kontrolom – korisnih «domaćih» bakterija i odbrambenog (imunološkog) sistema organizma, koji joj ne daju da se razmnoži i napravi probleme detetu.

Koje bolesti uzrokuje kandida kod beba?
Kada se kandida razmnoži, može da izazove bolest, koja se tada naziva kandidijaza. Kada su bebe u pitanju, najčešće mesto gde se kandida razbaškari je sluzokoža usne duplje. Tada nastaje ono što se obično zove soor, ili u narodu mlečac.

Zašto su bebe najpodložnije kandidijazi?
soorBebe u prvim mesecima života su naročito «prijemčive» za kandidu, tako da skoro nema deteta koje u tom dobu nije imalo soor. Uzrok je lako objasniti, jer se radi o još neformiranom (nerazvijenom) odbrambenom sistemu bebe, pa je ona veoma podložna gljivičnoj infekciji. Sa druge strane, malo dete ima neodoljivu potrebu da stalno nešto trpa u usta (posebno kad mu rastu zubići). Tada se, jednostavno, u organizam unose različiti mikroorganizmi, pa i gljivice.

Može li kandidijaza da se desi i starijima?
Kandidijaza nije «privilegija» beba. I veća deca, pa i odrasli – mogu da «zakače» kandidu. Ubedljivo prvi uzrok kandidijaze kod starije dece je prekomerna primena antibiotika širokog spektra. Čak i kada su potpuno opravdano prepisani, jedan od najčešćih neželjenih efekata antibiotske terapije je kandidijaza. Zašto? Antibiotik širokog spektra efikasno tamani bakterije koje su uzrok infekcije… ali, nažalost, ubija i dobre bakterije. Tako se narušava prirodna ravnoteža u korist gljivica, pa se kandida razmnožava i nastaje kandidijaza. Kandidi naročito prija produžena terapija antibioticima, a posebno voli takozvane jake antibiotike. Naravno, antibiotik ne «dodiruje» kandidu, tako da se ona nesmetano razmnožava, jer su stradale prijateljske bakterije (koje ne daju kandidi da se razbaškari). Kod starijih je veoma čest proliv, uzrokovan razmnožavanjem kandide u crevima.
Postoji jedna retka grupa bolesti koje se karakterišu oslabljenim imunitetom deteta. To su imunodeficijencije, a sklonost ka infekcijama je njihova glavna karakteristika. Neka od tih oboljenja dete donese sa sobom na svet, a neka su rezultat iscrpljenosti organizma drugim, dugotrajnim i teškim bolestima, koje slabe otpornost deteta. Ta deca se poslebno prate i leče, a gljivične bolesti (pa i kandidijaza) su relativno čest problem.

Kako se prepoznaje soor (kandidijaza usne duplje)?
Kada je gljivica napala sluznicu usne duplje, dijagnoza se postavlja relativno jednostavno. Vide se beličaste naslage na jeziku, naročito na korenu jezika. Kada bolest odmakne, skoro cela usna duplja može da bude «zavijena u belo». Ove naslage su «vrh ledenog brega», a glavni problem za dete se krije ispod njih. Naime, gljivice prodiru u sluzokožu, oštećuju je, a to boli.
Zato su bebe nervozne, kenjkave, a ponekad odbijaju obroke. Dešava se da beba počne da sisa, pa naglo zaplače i ostavi siku. Veće bebe izbegavaju i kašičicu jer ih grebucka i dodatno povređuje. Zato je jedno od pravila kod beba da se proveri usna duplja – ako su bezrazložno nervozne ili teže jedu. Obično je pregled dovoljan za dijagnozu. Ako je stvar sumnjiva, uzme se bris, a u njemu se lako potvrđuje prisustvo gljivice.

Da li kandida napada i druge delove organizma deteta?
Nažalost, da.
Često mesto napada kandide je sluzokoža creva. Antibiotici su najveći «krivci». Kada dete dobija jake antibiotike, oni će da potamane dobre crevne bakterije koje, kako smo već objasnili, ne daju kandidi da se razmahne. Kada ih nema, kandida počinje da se nekontrolisano razmnožava i prodire u sluzokožu creva, pa dolazi do poremećaja crevne funkcije. Tada, po pravilu, nastaje proliv, nekad veoma obilan i dosadan. Pošto je nemoguće samo na osnovu izgleda prolivaste stolice postaviti dijagnozu, neophodno je uzeti uzorak stolice na mikrobiološki pregled. Za par dana stigne potvrda kandidijaze, tako da se tačno zna o čemu se radi. Ovo se retko dešava kod beba koje, srećom, ne dobijaju antibiotike često.
Kod beba, gljivice (pa i kandida) često učestvuju u kožnim problemima. Infekcije kože obično izazivaju bakterije, ali ako postoji duža iritacija kože, dolazi do slabljenja njenog zaštitnog sloja, pa nije redak napad gljivica. Tako se lako dese mešovite (bakterijsko-gljivične) infekcije, koje traže posebnu terapiju.

Kako se kandida leči?
Postoje dobri i efikasni načini za lečenje soora kod dece.
Gencijana je jedan od najefikasnijih istrebitelja kandide u ustima beba. To je rastvor boje mastila, koji se nanosi na sluznicu jezika, preko vatice ili gaze. Dovoljno je «natapkati» malo gencijane na jezik, a beba će je potom sama razneti po ustima. Naravno, ovo se radi posle obroka, tri do četiri puta dnevno. Već posle nekoliko dana, kandida će biti pobeđena, jer se gencijana prosto «zalepi» za naslage kandide, prodire u sluznicu (ali ne ide u krvotok) i tako tamani gljivice.
Iako gencijana nije lek u užem smislu, ovo je daleko efikasniji način eliminacije kandide iz usta deteta od skidanja naslaga sodom bikarbonom, koja se najčešće preporučuje. Jedini «problem» sa gencijanom je ružna boja detetovih usta (kao da je jelo mastilo), ali se radi samo o estetskom problemu – koji prestaje da bude aktuelan po završetku tretmana. Treba paziti da gencijana ne uđe u oko, zato bočicu sa ovim rastvorom treba držati dalje od bebe. Neko će primetiti da je gencijana stara terapija. To je tačno, ali se zbog efikasnosti (ali i pristupačne cene) i dalje primenjuje u velikom broju dečjih bolnica.
Nistatin je lek koji takođe efikasno leči kandidu. On je pogodan za lečenje kandidijaze creva, jer se ne resporbuje sa sluzokože – dakle, obavi posao tamo gde treba, a ne prodire u unutrašnjost organizma. Može da se koristi i za lečenje soora, ali je nešto manje efikasan od gencijane, jer brzo sklizne iz usta u jednjak i želudac.
Daktanol oralni gel je dobar za lečenje kandidijaze – pošto lepo prianja za sluzokože, a takođe ima minimalne sporedne efekte. Pogodniji je za stariju decu.
Ovi lekovi su dovoljni kod većine dece, pa nije potrebna primena jačih, ali i opasnijih llekova, koji prodiru u organizam i deluju na gljivice «iznutra». Opasniji su, jer imaju potencijalno ozbiljne neželjene efekte. Zato se terapija sprovodi pod budnim praćenjem lekara, uz laboratorijske analize, koje pokazuju eventualna oštećenja.
Kod crevne kandidijaze (koja izaziva proliv), probiotici su od velike pomoći, jer uspostavljaju narušenu ravnotežu. Oni dopunjavaju broj korisnih crevnih bakterija, koje su borci protiv gljivica.
Kožne gljivične infekcije se leče odgovarajućim lekovitim mastima ili kremama koje sadrže antimikotike (lekove koji efikasno tamane gljivice).

Da li se kandida vraća?
Nažalost, da. I to je veliki problem. Iako se infekcija vraća (recidivantna infekcija) i iznova pravi probleme, većina zdrave dece se uz pomoć lekova dobro nosi sa kandidijazom.
Prevencija (sprečavanje) kandidijaze podrazumeva poštovanje svih higijenskih pravila, ali i racionalnu primenu antibiotika. Iako je većina problema koje kandida uzrokuje relativno lako rešiti, potrebno je konsultovati pedijatra kada beba ima recidivantne (povratne) infekcije. Lekar će proceniti da li je u pitanju obična kandidijaza, ili se iza sklonosti ka gljivičnim infekcijama krije neki drugi problem. Ogromna većina beba se oporavlja bez ikakvih komplikacija, pa se može reći da je kandida više dosadna nego opasna.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs