Bez obzira kako to budete zamišljali, prvo iskustvo biće prilično drugačije

Iako mnogi objašnjavaju da se roditeljski instinkti odmah razviju te da će mladi roditelji odmah znati šta treba da urade u nekim situacijama, postoje trenuci kada može biti jako teško i čak pomalo zastrašujuće.

Donosimo 10 trenutaka kada se možete osjećati preplašeno:

1. Prvo sečenje noktiju

Dečji prstići su toliko maleni i nežni da se roditelji mogu osećati nemoćno, pogotovo kada se miču. Naoružajte se strpljenjem i polako sredite dečje noktiće. S vremenom će vam to postati rutina, a više neće biti ni straha.

2. Prvo dojenje

Trenutak kada mama treba prvi put da nahrani svoju malenu bebu, iako je taj celi proces prirodan, može biti izuzetno težak. Možda ćete doživeti da okolina misli da treba da budete super mama koja sve zna i nema baš nikakav problem, ali nemojte obraćati pažnju na njih.

3. Prvo jako bebino plakanje

Mnogi roditelji sećaju se tog zvuka. Nakon izlaska iz bolnice počećete da čujete sve zvukove. Kako se beba pomerila i je li malo zaplakala. Kada čujete prvi jak krik svoje bebe, koji se pretvara u veliko dranje, mogli biste osetiti paniku: "Šta se događa? Boli li je nešto?". Takvu paniku oseti svaki novi roditelj, a s vremenom nauči što beba govori kroz svoj plač.

4. Prvo kupanje

Mala beba je krhka i može vam se činiti da je jako klizava. Pripremite sve što vam treba i polako okupajte svog mališana. Na početku ga polako prvo malo smočite pa ćete se osećati puno sigurnije.

5. Prvo korišćenje aspiratora za nos

Nastavak za usisivač koji će očistiti bebin nosić može izgledati zastrašujuće. Hoće li joj se nešto dogoditi? Može li to uticati na njen mozak? Sve su to pitanja koja se mogu pojaviti kad ste mladi roditelj. Međutim, nema razloga za brigu, a vaše dete će puno lakše disati.

6. Presvlačenje bebe

Kako presvući to maleno biće, a ne iskriviti mu ručice? Benkice izgledaju tako maleno, a još su u jednom komadu. Ipak je bilo puno lakše presvlačiti lutku!

7. Prva vožnja u automobilu

Prvi put će vam se činiti da vaš automobil juri i kada je brzina potpuno mala. Samo ćete razmišljati o sigurnosti svog deteta i da što pre stignete kući, kako biste bili sigurni da je sve u redu. U tim vožnjama najgora stvar koja vam se može dogoditi je da dete počne jako, jako plakati.

8. Kad se sami vozite s detetom u automobilu

Kada se budete vozili sami s detetom, bićete pod stresom, iako vaše oči treba da prate šta se događa na putu, vi ćete puno više gledati prema retrovizoru. Dete će se s vremenom naučiti na automobil, a vi ćete biti sve sigurniji u vašim zajedničkim vožnjama.

9. Prva kupovina s bebom

Držite listu s namirnicama koje treba da kupite, a vaš mališan je baš počeo neutešno da plače. Postoji li izlaz iz te situacije? Treba da podojite dete ili da mu date bočicu? Hoćete li dojiti u javnosti? Ili ćete juriti kući. Kako beba raste, i vaš dnevni ritam postajaće sve lakši, pa ćete puno lakše obavljati takve stvari.

10. Prvo stavljanje bebe u nosiljku

Ovo je definitivno jedna od težih stvari. Prvi put će to biti posao za dve osobe, a možda još idućih dvadeset puta.

Izvor: miss7mama.hr

Roditelji često budu uplašeni kada vide ove promene na bebinoj koži, međutim nema razloga za strah. Pogledajte koje su to uobičajene promene na bebinoj koži nakon rođenja.

Nakon što dođe u kontakt sa spoljnom sredinom, tanka i meka koža novorođenčeta može da odreaguje na različite načine. Promene na koži roditelji lako i brzo uočavaju, ali nisu sigurni da li su one uobičajene ili moraju ipak da se obrate lekaru.

Prvo, kako bi zanli da je uopšte u pitanju promena, potrebno je da roditelji znaju kako izgleda normalna koža novorođenčeta. Normalna koža je meka, tanka i baršunasta, a u zavisnosti od zrelosti bebe, prekrivena belim sirastim mazom. Na primer, kod nedonoščadi, postoji veća količina ovog zaštitnog sloja, dok ga deca koja su prešla termin, nemaju uopšte.

Koža kod beba koje su prešle termin, obično je suva i perutava i ljušti se na dlanovima i tabanima. Kada ljuštenje i perutanje prođu, ostaje fina, meka koža koja ne zahteva nikakav tretman.

A uobičajene promene na koži bebe nakon rođenja su i:

- 'Modrice' na prednjačećem delu, ili sitne ljubičaste tačkice. Najčešći uzrok sufuzija (modre prebojenosti) lica je zategnut pupčanik oko vrata, ali ova pojava brzo prolazi.

- Modrice (hematomi) i tačkice (petehije) nastaju zbog prskanja krvnih kapilara i izliva male količine krvi u kožu. I one će proći za nekoliko dana. Ali, zbog oslobađanja crvenog krvnog pigmenta hemoglobina, koji se metaboliše u žuti bilirubin, mogu da budu uzrok produžene novorođenačke žutice. Ukoliko je potrebno, beba će još u bolnici da dobije fototerapiju (osvetljavanje golog tela plavom svetlošću određene talasne dužine), koja ublažava žuticu.

- Makularni hemangiom ili "ujed rode" je vaskularni nevus (proširenje krvnih sudova). Veoma je česta pojava kod novorođene dece, obično prisutna na potiljku, zatim na korenu nosa i očnim kapcima. Na pritisak pobledi, a zacrveni se pri plaču. Spontano iščezava do kraja prve godine života, mada hemangiom na potiljku može trajno da ostane.

- Sitne (poput prosa) bele tačkice na nosu, bradi i/ili obrazima, nazvane milia su zapušeni kanali lojnih žlezdica i normalna su pojava kod novorođenčadi.

- Mongolska mrlja je tamno plava prebojenost kože, različite veličine, u predelu trtične kosti. Česta je pojava kod crne i orijentalnih rasa, u našoj sredini kod romske dece, ali se viđa i kod 10 odsto beba bele rase. Iščezava spontano do četvrte godine života.

Ovo bi bile najčešće 'normalne' pojave po koži novorođene bebe, koje skoro nikad ne zahtevaju tretman i spontano iščezavaju.

Izvor: yumama.com

Eto još jedne "muke" za bebu. Ipak, nije reč o velikom problemu.

Kako treba postupiti?
Treba uzeti sterilnu gazicu, po mogćstvu natopljenu troprocentnim rastvorom borne kiseline za oči (Acidi borici pro oculi) - koja može da se kupi u apoteci, i pažljivo izvaditi trun ili trepavicu.

Nekada pomaže ukapavanje jedne do dve kapi tog rastvora u ugao oka, kada dete gleda u plafon, pa će strano telo samo da izađe.

Ako se trun ili trepavica ne vide, onda treba natopljenom gazom nežno obrisati oko od spoljašnjeg ugla ka unutra. Možda će postupak morati da se ponovi, sve dok dete ne prestane da "žulja" oko.

U slučaju da pri ruci nema sterilne gaze, može da posluži papirna maramica - kada se okrene sa unutrašnje strane, ne dodirujući rukama deo kojim se vadi trun ili trepavica. Nikada to ne treba raditi prstima, ma koliko da su ruke čiste. Jer, može se desiti da se unese neka infekcija pa da se od malog, bezazlenog problema napravi veliki.

Izvor. yumama.com

Evo šta možete da učinite ako vaše dete odbija da sedne u auto sedište, da se vozi u kolima ili da se veže

Deca različito reaguju na vožnju u auto sedištima pa nekad i sa izuzetno burnim negodovanjem. Jasno vam je da je bezbednost dece uvek na prvom mesto ali šta ako vaš bebac uporno odbija sedište, negoduje, vrišti, plače ili izvlači ruke iz pojaseva (kod starije dece)?

U saradnji sa Marijanom Jovanović iz Centra za promociju bezbednosti saobraćaja pripremili smo vam nekoliko korisnih saveta uz pomoć kojih ćete lakše "msestiti" dete u auto sedište.

NAJVAŽNIJE: Čak i kad su nervozni, bolesni ili se bune iz bilo kog razloga, decu ne treba da vadite iz auto sedišta jer ako i samo jednom popustite, i izvadite ih kod sebe u krilo, zapamtiće to i ponavljaće plakanje i kukanje, jer njima je najlepše u naručju.

Oduprite se iskušenju!

Nije lako slušati dete kako plače ali važno je da budete svesni toga da je pustiti dete da plače manje opasno od vožnje koja nije bezbedna.

Nekad to bude jako teško, i skoro svako od nas bar jednom dođe u iskušenje da izvadi dete iz auto-sedišta jer ne može da sluša "dernjavu". Probajte da nađete način da prebrodite to, pravite češće pauze, pojačajte muziku, dodajte dudu ili šta već pomaže, ali istrajte u tome da uvek budu u auto-sedištima.

Kritičan period od sedam do devet meseci

Obično kritičan period bude oko 7, 8, 9 meseca: naučili su da sede, žele da gledaju kroz prozor, pogotovo ako imaju starijeg brata ili sestru koji sedi pored njih, a okrenut je u smeru vožnje - tada se obično jako bune i ne žele da budu u poluležećem položaju. Ono što tad možete uraditi je da ih uzdignete i da u tzv. jajetu budu pod uglom od 60 stepeni umesto dotadašnjih 45.

Neka dece preplaču svaku vožnju u prvih godinu dana, dok god se voze u suprotnom smeru, ali da vas utešimo ima dece i koja se nikad ne bune. Na vama je da istrajete i da pre svega mislite na njihovu bezbednost, jer nezgode se mogu desiti uvek i svugde, nikad to ne znamo.

Sa 15 meseci prestaju problemi

Kada se sa minimum 15 meseci okrenu u smer vožnje, najčešće prestanu problemi sa plakanjem, ali zna da se javi problem sa izvlačenjem ruku iz kaiševa. Prvo što treba da proveirite je da li su kaiševi dovoljno jako zategnuti (izmedju kljucne kosti i kaisa sme da stane najviše jedan prst) i da li su na odgovarajućoj visini (kais treba da izlazi iz proreza tako da bude u ravni ramena deteta ili malo iznad - napomena kada se deca voze u suprotnom smeru je obrnuto pravilo kaisevi treba da izlaze u ravni ramena ili malo ispod).

5 korisnih trikova da vaša beba sedne u auto sedište

Postepena adaptacija

Važno je da dete polako i postepeno navikavate na vožnju posebno u situaciji kad ste već otkrili da vaš mališan negoduje vožnju. To znači da je prvi put dovoljno da samo sedi u autosedištu bez vožnje pa da potom pređete neku kratku relaciju pa sve dužu i dužu.

Priča o medi

Kod malo starije dece možete se poslužiti pričama ili njihovim omiljenim junacima. Deca bolje prihvate priče koje su u trećem licu pa umesto da mu pričate o tome kako ćete nastradati ako se ne veže, ispričajte mu priču o o medi koji je izvlačio ruke iz kaiseva i mama je naglo zakočila pa je on udario glavu o prednje sedište i morao je da ide kod doktora i jako ga je bolelo.

Igre vožnje

Ako vaše dete odbija i da kroči u automobil jer je već vezalo neki strah sa automobilom i sedištem probajte da simulirate vožnju u sigurnoj zoni – najbolje kod kuće. Igrajte se vožnje, putujte sa tačke A na tačku B, kupite male igračke automobile, zamišljajte kako putujete na neka divna mesta, ali i u toj igri ne zaboravite da se vežete!

Neka vožnja bude zabavna

Postarajte se da detetu bude udobno, prijatno i zabavno tokom vožnje. Idealno je da je mama pored deteta na zadnjem sedištu dok tata vozi. U tom slučaju mamino prisustvo već govori bebi da je sve bezbedno i sigurno, a uz to mama može da animira bebu dodavajući igračke, pevajući pesmice i sl. Ukoliko vozite sami neka dete ima uz sebe omiljenu igračku, pustite dečije pesme i sl.

A vi kako ste?

Kada plakanje deteta preraste i u vašu nervozu pred svaku vožnju jer već unapred očekujete dernjavu upadate u začaran krug jer beba oseti vašu nervozu. Zapamtite da ste vi model i prozor u svet vašem detetu. Zato budite opušteni i čak i kad beba plače pokušajte da šaljete signal: sve je u najboljem redu. Čak i previše animiranja deteta zna da pogorša situaciju jer dete oseti da to nije uobičajeno ponašanje. Kad u toku plakanja izvadite dete iz sedišta vi mu sami šaljete poruku: dođi ovde će ti biti bolje. Zato smireno i bez popuštanja.

Na kraju krajeva, sa plakanjem ili bez stižete na cilj, a najvažnije je da put do tog cilja bude bezbedan.

Izvor: bebac.com

Pravilnom negom bebine kože od prvog dana sprečite atopijski dermatitis i ekceme

Odabir pravilne kozmetičke linije u najranijem detinjstvu se prepoznaje kao najbitnija stavka, kako u prevenciji nastanka, tako i u tretmanu atopijskog dermatitisa i ekcema.

Iako u osnovi atopija, a time i atopijski dermatitis i ekcemi, podrazumevaju i genetsku podlogu udruženu sa dejstvom alergena, činjenica je da se pojava atopijskog dermatitisa i ekcema kod dece uzrasta do 5 godina utrostručila u poslednjih trideset godina.

Početak korišćenja pravilno odabrane kozmetičke linije se preporučuje od samog rođenja, kako bi se omogućio pravilan razvoj kožne barijere čime se omogućava aktivno suprostavljenje svim nepoželjnim faktorima koji se nalaze u našem okruženju.

Zašto Babymed treba da bude vaš prvi izbor u nezi nežne kože Vaše bebe?

BabyMed kozmetika je nastala kao plod dugogodišnjeg bavljenja problematikom osetljive kože kod beba i dece. Svojim sastavom, svojim karakteristikama, savremenim tehnološkim procesima izrade, poseduje sve što je potrebno da bi se koži omogućila pravilna higijena i nega.

Najnežnija formula

Proizvodi iz BabyMed kolekcije su pH 5,5, hipolaregeni sa prirodnim komponentama u svom sastavu. Cela formulacija je hipoalergena i blaga, sastavljena od sirovina renomiranih svetskih proizvođača dokazanog i sertifikovanog kvaliteta.

Tri komponente protiv ekcemna i atopijskoj dermatitisa

U svom sastavu BabyMed sadrži i tri aktivne komponente zahvaljujući kojima ova kozmetička linija se aktivno suprotstavlja atopijskom dermatitisu i ekcemima.

Ulje semenki divlje borovnice

se smatra jednim od najboljih za ljudsku kožu zbog idealnog odnosa esencijalnih masnih kiselina u sebi, pre svega omega-3 i omega-6 masnih kiselina, gde je uloga omega-3 masnih kiselina da smiri zapaljenje, a uloga omega-6 masnih kiselina da pomogne da se regeneriše površinski sloj kože čime se sprečava dalji prodor alergena kroz kožu, kao i sprečavanje gubitka vode kroz kožu. Ulje semenki divlje borovnice, takođe, jača krhke vlasi kose i kosi daje punoću, kao i efikasno rešava problem temenjače.

Ekstrakt ovsa

umiruje crvenilo i svrab, kao i često prisutno zapaljenje. Ovas je, inače, više vekova prisutan u tradicinalnim medicinama raznih naroda kao eliksir za mnoge probleme na koži.

Avenantramid

je komponenta koja se prirodno nalazi u ovsu i koja pomaže ekstraktu ovsa da ispolji svoje antizapaljensko dejstvo.

Kupanjac sa penom bez štetnih materija

BabyMed kozmetika ne sadrži sapune, alkalije i druge komponente koje su štetne za kožu. Za stvaranje pene i kupanje “bez suza”, odgovorna su dva sredstva poreklom iz ovsa i kokosa. Ova sredstva omogućavaju kvalitetnu higijenu, bez bilo kakvog lošeg dejstva na kožu dok deca uživaju dok se kupaju i peru kosu.

Maksimalna efikasnost svakog Babymed proizvoda

Pored aktivnih komponenti koje se nalaze u svim proizvodima, svaki pojedinačni proizvod ima određene komponente koje mu omogućavaju maksimalno ispoljavanje efikasnosti za ono za šta je namenjen.

Tako krema za lice i mleko za telo sadrže pantenol, vitamin, shea butter, dok je zaštitna krema sa cink-oksidom izrađena visokotehnološkim tehnološkim procesom koji je omogućio da cink-oksid formira barijeru na koži koja sprečava dejstvo iritanasa iz fecesa i urina, dok druge komponente sadržane u kremi, ispod barijere, hrane i neguju kožu.

Babymed miriše na nežnost

Ceo ugođaj upotpunjuje prepoznatljiva mirisna nota šumskog voća, koja je, takođe, hipoalergena i prirodna, urezuje se u sećanje svih učesnika rituala kupanja i nege ostavljajući dugotrajna prijatna sećanja na ove trenutke.

Efikasnost BabyMed kozmetičke linije je dokazana višegodišnjom primenom u većem broju porodilišta, patronažnih službi, kao i samih malih korisnika, kako u Srbiji, tako i na drugim tržištima gde BabyMed ima prisusvo.

BabyMed možete kupiti u svim Aksa radnjama i u apotekama širom Srbije.

Pronađi BabyMed u svoj gradu – pogledaj spisak apoteka OVDE.

Izvor: bebac.com

Plač je jedini način na koji bebe komuniciraju sa odraslima. Naučnici su otkrili da postoji uobičajeno vreme koje bebe povedu plačući u toku dana a postoji i velika verovatnoća da je količina plakanja uslovljena i kulturološkim razlikama.

Mladi i neiskusni roditelji često nisu sigurni da li njihova beba previše plače. Naučnici Univerziteta Kingston i Varvik sproveli su istraživanje i došli su do podataka koji su im pomogli da naprave dijagram koji prikazuje koliko vremena bebe od rođenja do trećeg meseca starosti u proseku porvedu plačući u toku dana.

Stručnjaci su posmatrali ponašanje 8.700 beba i uočili da se bebe različito ponašaju u različitim zemljama kada su u pitanju plač i grčevi.

Zaključili su da najviše plaču bebe u Velikoj Britaniji, Italiji, Kanadi i Nizozemskoj, a najmanje u Danskoj, Nemačkoj i Japanu. Grčevi, koji su uzrokovali barem tri sata plača tri dana u nedelji, najčešći su kod beba u Kanadi, Velikoj Britaniji i Italiji, dok su najređi u Japanu i Danskoj.

"Trajanje plača je duže tokom prvih šest nedelja života, a onda se značajno smanjuje", izjavio je profesor psihologije na Univerzitetu Kingston, Mutana Samara.

Prema istraživanju, normalno je da bebe stare do dve nedelje plaču 120 minuta dnevno. Bebe stare između deset i 12 nedelja u proseku plaču 65 minuta dnevno, osim u slučaju kada ih muče grčevi pa je normalno očekivati da plaču i više od tri sata u toku dana barem tri puta nedeljano.

Ovaj dijagram može da poluži roditeljima i profesionalcima koji brinu o zdravlju beba kako bi lakše uočili da li bebe plaču više nego što je uobičajeno.

"Čak i ako beba ne plače koliko je očekivano, to može biti znak da je treba pregledati ili potražiti savet medicinskog stručnjaka", dodaje.

"Roditelji u Danskoj brže reagiraju na plač od onih u Velikoj Britaniji. To je otkrilo jedno ranije istraživanje. Zapravo, Britanci ostvaruju manje fizičkog kontakta sa bebama i kada plaču i kada su budna i smirena", kaže Samara i dodaje kako je mogući razlog i to što očevi u Danskoj rade manje u prvim mesecima nakon rođenja deteta kako bi pomogli svojim ženama.

Analizom su došli i do zaključka da dojene bebe više plaču. Profesor Samara kaže kako je razlog tome što se adaptirano mleko duže vari i bebe su duže site, a dojene bebe se češće bude i samim tim i češće plaču.

Želja ovog profesora je proširiti istraživanje na istočne zemlje i Aziju kako bi dobili širu sliku o kulturološkim razlikama i socio-ekonomskim faktorima, odnosno njihovom uticaju na ponašanje beba.

Izvor: yumama.com

Vrištanje, histeričan plač i potpuno nekontrolisano ponašanje su epizode sa kojima se svaki roditelj deteta od jedne do tri godine ponekad sretne. Roditelji različito reaguju na takvo ponašanje, od ignorisanja deteta do momentalnog udovoljavanja svakom zahtevu. Bez obzira gde se nalazite u momentu kada dete napadom besa reaguje na neku zabranu, teško je ostati miran i reagovati na pravi način. Ne samo da osećate da svi koji prisustvuju toj sceni ocenjuju i sude vaše roditeljske sposobnosti, već je ovakva situacija veoma stresna kako za roditelje, tako i za dete.

U periodu od jedne do tri godine deca prolaze kroz veoma brz psihofizički razvoj. To je period kada se usvajaju brojne motorne veštine, dete uči jezik i usvaja načine za rešavanje problema, pa nimalo ne čudi da brzina kojom se ove promene dešavaju i eksplozivan razvoj zbunjuju dečiji um. Upravo taj brzi razvoj i jeste razlog za frustracije koje ponekad završe pravim napadima besa.

Iako fizički već podsećaju na male ljude, dečiji um je u ovoj fazi još uvek u razvoju, pokreću ga emotivne, instinktivne, primarne reakcije. Kako američki pedijatar, doktor Karp objašnjava, reakcija u besu je zasnovana na primarnim instiktima, ponašanju koje nam je urođeno, čak i kod odraslih čije ponašanje obično regulišu društvena pravila. Ovo je još izraženije kod dece koja još nemaju usvojene šeme prihvatljivog ponašanja, a suočavaju se sa brojnim novim iskustvima.

Metoda doktora Karpa

Čuveni američki pedijatar, doktor Karp, čija je knjiga „Najsrećnija beba“ postala gotovo neizostavna na policama porodica koje čekaju bebu ili su je tek dobile, u svojoj novoj knjizi „Najsrećnije dete“ se bavi između ostalog, upravo problemom napada besa kod dece.

Ovaj stručnjak savetuje roditeljima da detetu koje plače, vrišti i histerično zahetva nešto ne pristupaju na racionalan, praktičan način, jer ono to tada ne može da prihvati. Umesto toga, savet doktora Karpa je da se detetu kaže upravo ono što želi da čuje. To podrazumeva da se mentalno i fizički spustite na nivo deteta kada je uznemireno.

Cilj nije da popustite i date detetu sve što traži već da komunicirate sa njim na njegov način, tako da vas ono razume:

ponavljajući reči koje dete koristi
koristeći kratke fraze sa dosta ponavljanja
reflektujući detetova osećanja u tonu glasa i izrazu lica.

Na primer, u situaciji kada vaše dete dobije napad besa u prodavnici zato što mu niste kupili lizalicu, dete će početi da vrišti "Hoću! Hoću! Hoću lizu!". Ako pokušate, kao odgovoran i smiren roditelj da blagim i ljubaznim glasom odgovorite mališanu "Zlato, ne možeš da dobiješ lizalicu sada jer još nisi jeo. Pokvarićeš ručak.", takav odgovor će sasvim sigurno samo pogoršati stvar.

Ovo jeste logičan, razuman odgovor roditelja koji voli svoje dete, ali za dete tog uzrasta je nešto što će ga samo razbesniti, objašnjava doktor Karp. Ono tada smatra da mora da ponavlja svoj stav sve glasnije i histeričnije kako biste ga čuli i razumeli. Umesto toga, ovaj pedijatar savetuje da ponovite reči koje vaše dete vrišti i to umirujućim tonom glasa: „Hoćeš lizu. Hoćeš lizu. Lizu. Sada.“

Možda vam takav pristup deluje čudno, ali ovakav odgovor je, u stvari, samo verzija već dobro opravdanog metoda aktivnog slušanja koji odrasli koriste u svakodnevnoj komunikaciji, posebno u problematičnim slučajevima. Cilj naravno, nije samo da ponavljate reči, već da osobi sa kojom razgovarate bude jasno da ste razumeli na šta se ona žali. Kada razgovarate sa odraslom osobom koja je uznemirena i besna njoj biste rekli: "Razumem. Razumem. Shvatam te. Stvarno mi je žao. Žao mi je.“ Van konteksta ovakav odgovor zvuči nepovezano i besmisleno, a ipak osoba kojoj to govorite može da se smiri i prestane sa histerijom. Sasvim je slična i reakcija dece.

Doktor Karp je i praktično demonstrirao ovaj metod i pokazao kako se uplakano i histerično dete u roku od nekoliko sekundi kada dobije takav odgovor smiruje i upitno gleda odraslu osobu koja ponavlja njegov problem. Kada to postignete i prevaziđete napad besa, možete detetu koje se smirilo da objasnite razloge zašto ste mu rekli ne, da ga utešite i ponudite mu neko drugo rešenje, već u zavisnosti od situacije. Tek smireno dete će biti u stanju da vas čuje i prihvati vaše objašnjenje.

Ukoliko se intenzivni napadi besa javljaju veoma često, mogu da budu i znak nekih zdravstvenih problema, pa se ukoliko to primetite ipak posavetujte sa pedijatrom.

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Važno da beba stekne rutinu i da se uvek opusti pre spavanja, kako bi se umirilo. Predlog je da bebi napravite toplu kupku, uvek u isto vreme, a da zatim zamračite sobu i pustite neku lepu muziku

RODITELjI se često žale da ne uspevaju da uspavaju svoju bebu ili da se probudi čim zaspi, dok terapeut Megan Fare kaže da je to zato što odrasli nesvesno remete bebin san. Ona objašnjava da je važno da maleno biće stekne rutinu i da se uvek opusti pre spavanja, kako bi se umirilo. Megan predlaže da bebi napravite toplu kupku, uvek u isto vreme, a da zatim zamračite sobu i pustite neku lepu muziku - uspavanke ili da joj čitate bajku.

- Rutina spavanja je jednostavna strategija za sigurno uspavljivanje beba - kaže Megan. - Iako može da se čini kao dugotrajan proces, dugoročno će vam uštedeti energiju i vreme. Osim toga, računajte da je prerano odvikavanje od kreveca i navikavanje na krevet klasična greška koju roditelji prave. Tek kada dete može samo da se izvuče iz kreveta, tada treba da se prebaci u krevet. I ne ignorišite bebine znakove umora koji uključuju trljanje okica, zevanje, nervozu, gubitak interesovanja za igru, jer ona tada mora da se smesti na spavanje.

Izvor: novosti.rs

ISTRAŽIVANjA najčešće potvrđuju dileme da li deca blizanci kasnije progovore od svojih vršnjaka. Naučnici kažu da se to uglavnom baš tako dešava, pogotovo ako su rođeni ranije. Kao vodeći razlog navodi se činjenica da roditelji ne uspevaju maksimalno da se posvete obema bebama, odnosno svakoj pojedinačno, manje razgovaraju sa njima jer nemaju toliko vremena kao mame i tate jednog novoređenčeta.

S druge strane, naučnici objašnjavaju da blizanci često oko druge godine života, kada deca počinju da govore, razvijaju jezik koji je samo njima razumljiv. To se dešava u čak 40 odsto slučajeva. Stručnjaci to nazivaju "jezikom blizanaca" ili "idioglosijom" i "kriptofazijom".

A, manifestuje se tako što bebe reči izgovaraju nepravilno ili koriste neke koje uopšte ne postoje, a međusobno se razumeju. Već oko treće godine, blizanci napuštaju svoj povlašćeni jezik i uglavnom počinju da se uključuju u razgovore na svima razumljivom.

Izvor: novosti.rs

Tema o kojoj svi roditelji vole da raspravljaju, kako ozbiljno, tako i u šali, jeste od koga su deca nasledila svoju inteligenciju.

Ali zapravo postoji naučni razlog zbog kog deca nasleđuju svoju inteligenciju od svojih majki. Više studija, naime, pokazuje da je X hromozom odgovoran za 'prenos' inteligencije.

Žene imaju dva ta hromozoma (XX), a muškarci imaju samo jedan (XY) - tako da je dvostruko verovatnije da će deca od njih naslediti inteligenciju nego od očeva.

Bilo je nekoliko studija koje su se time bavile tokom prošlih nekoliko godina. Jedna studija u Odseku za medicinska istraživanja za društvene i javno zdravstvene delatnosti u Glazgovu otkrila je da deca 'imaju tendenciju da inteligencijom budu sličnija majkama'.

Istraživači su intervjuisali decu svake godine od njihove 14 do 22 godine, uzimajući u obzir različite činioce poput obrazovanja i društveno-ekonomskog statusa. Otkrili su da su najbolji prediktor inteligencije upravo njihove majke - IQ mladih ljudi bilo je oko 15 bodova različito od IQ-a majke.

No, ne slažu se svi naučnici s ovim osnovnim principom X hromozoma. Ostali istraživači naglasili su da genetika nije jedini faktor u određivanju inteligencije deteta.

Prema Psychology Spotu, procenjuje se da je 40-60 odsto inteligencije nasledno - ostatak dolazi iz našeg okruženja. Tako majke i tate mogu da igraju važnu ulogu u emocionalnom i intelektualnom razvoju svoje dece izgradnjom samopouzdanja, igranjem i podučavanjem novih veština, prenosi RTL.