Da li treba i zimi da šetamo bebu?

Bakice iz vašeg ulaza verovatno ne bi se složile sa nama, ali verujte, vašu bebu morate svakog dana izvoditi na svež vazduh, i to počev od druge nedelje nakon izlaska iz porodilišta.

Sa bebama koje su se rodile zimi treba biti malo oprezniji i treba sačekati sa izlascima dok beba ne napuni mesec dana. Dužinu boravka treba postepeno povećavati iz dana u dan i tako navikavati dete na svež vazduh.

Niske temperature nisu prepreka za šetnju, sve dok temperatura ne padne ispod -10 celziusovih stepeni. Jedina prepreka zimi jesu vetar, kiša ili susnežica, kao i magla i snežna mećava.

Pošto je zimi oko podneva najtoplije, pokušajte bebin ritam da uskladite s tim i da se šetate svaki dan oko podneva.

Šetnje sa mamom i tatom, ili sa bakom i dekom poboljšavaju opšte stanje deteta, jer svež vazduh utiče na apetit, san, raspoloženje, kao i na otpornost prema infekcijama.

U šetnji beba uči zvukove, predmete, okolinu, upoznaje spoljašnji svet kao i svet nju.

Kako da oblačim dete zimi?

Pošto se mališanima do dve godine telo teško prilagođava niskim temperaturama i brzo se hladi, treba ga dobro utopliti višeslojnom garderobom.

Skafander je tokom zime uvek dobrodošao jer sigurno štiti bebina leđa.

Kapa, šal i rukavice su nezaobilazan deo garderobe zimi, a od izuzetne važnosti je i obuća za sneg koji treba da bude topala, a ako vaše dete već uči da hoda, onda i nepromočiva.

Ako vaše dete već hoda i uživa u snegu, u slučaju da se njegova odeća ili obuća pokvase, a nisu nepromočivi, dete treba odmah presvući. Pametno je rukavice vezati za vunenu nit, i provući kroz rukave skafandera, kako ih ne bi izgubili!

Dete po pravilu treba oblačiti onako kako se i roditelji oblače. Ipak, čak i ako je napolju samo prohladno, mala beba mora da nosi kapu.

Ako je temperatura oko nule, bebine uši obavezno treba da budu pokrivene kapom, ruke rukavicom, a vrat šalom. Kada duva vetar šalom se može umotati i bebino lice, ali se ne sme blokirati nosić.

Svakako u zimsko doba ponesite u šetnju i zaštitu za kolica, pa u slučaju da naiđe neko nevreme, možete da zaštitite svoju bebicu.

Isto tako, ako tokom šetnje postaje toplije, možete jedan od slojeva odeće da skinete sa bebe.

Kada uđete u neki topli prostor, pa makar i na nekoliko minuta, bebu treba malo raskomotiti.

Morate voditi računa i da bebu ne utopljavate previše, jer može da bobije toplotni udar.

Eksperti tvrde da pretopljavanje bebe u zimskim mesecima, kada su grip i druge respiratorne infekcije najrasprostranjenije može da vodi do sindroma iznenadne smrti bebe (SIDS).

Koliko vremena treba provedemo zimi na svežem vazduhu?

Koliko vremena ćete provesti na svežem vazduhu zavisi od toga kakva je spoljašnja temperatura. Ako je temperatura niska, ni dobro umotana beba ne bi trebala dugo da boravi napolju.
Ako su bebine ručice topluškaste, i beba se očigledno dobro oseća, to znači da možete još da boravite na svežem vazduhu.

Ako su bebine ručice hladne, ona je mrzovoljna i kenjkava verovatno joj je dosta svežeg vazduha (sem ako nije gladna, žedna ili ukakana) i treba da se vratite toplini svoga doma. Ako počinje da plače savkako završite sa šetnjom.
Neka vas ne zbuni ako bebin nosić curi kada ste na hladnom, kada uđete u topli stan trebalo bi da prestane.

Da li i bebinoj koži treba specijalna zaštita zimi?

Bebina koža može da postane suva i da ispuca zbog vetra. Zbog toga koristite neku masniju bebi kremu za kožu.

Ako beba koristi dudu, ili ako joj rastu zubići i curi pljuvačka treba s vremena na vreme obrisati obraze, da ne bi ispucala koža.

Ako ste na zimovanju negde gde ima puno snega, dete kao i vi treba da koristi zaštitne naočare kao i zaštitnu kremu sa velikim uv faktorom.

Za izbor i korišćenje zaštitne kreme konsultujte se sa svojim pedijatrom jer kao i kod odrašlih i koža bebe se razlikuje.

Sapun i hemikalije isušuju kožu, zato ih u zimskom periodu treba koristiti umerenije. Posle kupanja nemojte trljati bebinu kožu, samo takpati i tako sušiti da ne biste nadražili suvu kožu.

Poželjno je vlažiti vazduh u bebinoj sobi tokom zimskih meseci, da bi bebi olakšali disanje.

Koji opasnosti prete zimi mojoj bebi?

Treba ozbiljno da vas zabrine ako bebin nosić, uši, obrazi, ili prstići postanu vrlo hladni i poprime žućkaso-sivo boju. Ovo ukazuje na promrzlinu i može da izazove ozbiljne ozlede.

U tom slučaju bebu treba hitno ugrejati: raskopčajte svoj kaput i zagrlite svoju bebu i podižite joj telesnu temperaturu pomoću vaše telesne temperature i što je moguće pre idite kod doktora ili u hitnu službu.

Ako nemate mogućnosti da hitno stignete kod doktora pokušajte kući da utoplite bebu, ali nikako naglo, jer to može da pogorša situaciju.

Promrzli deo tela treba zagrejati u vodi koja je topla malo iznad normalne telesne temperature nikako viša od 39 celsiusovih stepeni (obavezno koristite termomer!) ili treba koristiti obloge iste temperature, koje ne treba pritiskati.

Treba koristiti obloge sve dok koža ne povrati boju i obavezno treba bebi dati da sisa ili da pije topao (nikako vreo!) napitak.

Ako bebina koža dobije crvenu boju, plikove ili postane natečena, vreme je da je pogleda lekar – najbolje bi bilo da vas poseti kod kuće, da ne morate opet da iznesete bebu na hladan vazduh.

Koliko moja beba treba da spava tokom dana, a koliko u toku noći?

U prvim mesecima života beba spava i po 7 sati u toku dana
Roditelje često brine da li njihova deca dovoljno spavaju i koliko je uopšte dovoljno? Postoji uopšteni vodič, koliko bi vaša beba trebalo dnevno da spava. Naravno svako dete drugačije, nekom je potrebno malo više, a nekom malo manje sna.

U prvoj godini, tačnije u prvim mesecima beba spava dosta tokom dana, pa vam se čini da spava po ceo dan, a kako je dete starije, produžava se noćno spavanje.

Novorođenče do mesec dana: U prvim nedeljama, Vaš mališan će verovatno spavati oko 15-16 sati na dan. Oko 8 sati u toku noći (uz povremene prekide za hranjenje, presvlačenje...) i oko 7 sati u toku dana (naravno ne svih 7 sati odjednom već raspoređeno tokom dana).

Beba do tri meseca: Vašoj bebi je još uvek potrebno oko 15 sati sna, s tim da se noćni san produžava na oko 9 sati (uz noćni podoj, presvlačenje...), a dnevno spavanje se malo skraćuje.

Beba do šest meseci: Šestomesečnoj bebi je potrebno oko 14-15 sati sna na dan. Međutim, sada noćno spavanje traje oko 11 sati, a dnevno oko 3-4 sata. Takođe, sada je beba mnogo živahnija u toku dana.

Beba do 9 meseci: Devetomesečnojm mališanu potrebno je dnevno oko 14 sati sna. Bebe ovog uzrasta spavaju oko 11 sati noću, ali se mnogo ređe bude u toku noći, a izuzeci su faze kada bebi izbijaju zubići, kada joj je hladno ili toplo u toku noći i ako oseti glad u toku noći.

Beba do 12 meseci: Mališan od godinu dana spava oko 2-3 sata u toku dana (obično u toku popodneva, ili oko sat vremena prepodne i sat vremena popodne) i tokom noći oko 10-11 sati.

Da li mogu nešto da učinim da moja beba ujutru duže spava?

Većina roditelja se žali kako se njihove bebe suviše rano ujutru bude. Postoje dve vrste mališana: oni koji su jednostavno ranoranioci i oni koji se bude pre nego što se naspavaju.

Da biste bili sigurni da se vaša beba dovoljno naspavala, posmatrajte njene reakcije u toku dana. Ukoliko izgleda pospano, ili ponovo zaspi sat-dva nakon buđenja moguće da joj nešto smeta, pa se potrudite da shvatite razlog (postoji mogućnost da joj smeta svetlost ujutru, ili joj je puna pelena, ili je probudi neko od ukućana ko rano ustaje).

Ukoliko Vam smeta što Vaš mališan tako rano ustaje, pokušajte postepeno da pomerate odlazak u krevet, naročito ako beba ide na spavanje već oko 7-8 sati uveče, potpuno je normalno da oko 5-6 bude odmorna i razdragana. Međutim, ipak vodite računa da beba ne ide suviše kasno na spavanje, najkasnije do 10 sati.

Da li mogu da naučim dete zdravim navikama spavanja?

Dete bi već od 6. meseca trebalo polako navikavati na svakodnevni ritual spavanja. Ta strategija bi trebalo da podrazumeva:

Noćni ritual

Vaše dete bi trebalo svako veče u otprilike u isto vreme da ide na spavanje. Svako veče praktikujte iste rituale, čak i kada niste kod kuće. Deca vole kada im se navike ne menjaju, tačnije vole kada mogu da predvide kada i šta će se desiti.

Dnevni raspored

Pokušajte da napravite plan dana kada dete spava, jede, igra se, kupa i odlazi na spavanje. Kada se pridržavate nekih dnevnih pravila, dete će vremenom naučiti kada šta radi, znaće kada je vreme za spavanje, pa neće biti nervoze, plača...

Naučite dete da se samo uspava

Pokušajte da postepeno naučite dete da se uspava samo. To ne samo da će biti korisno za vas, jer nećete morati uveče da ga do iznemoglosti ljuljate, nosite, pevate mu, već i za mališana. U tom slučaju mališan i ako se probudi u toku noći, neće plakati tražeći vas, nego će moći da se smiri sam.

O refleksima

Novorođenče nije baš tolika neznalica kao što vam se možda čini. Vaš tek rođeni bebac svestan je mnogo čega. Da li ste znali da se beba rađa sa više od 70 instiktivnih refleksa? Neki od njih su vitalni sa preživljavanje – kao što su disanje i sisanje. Neki od refleksa su izuzetno jaki prvih par sati nakon porođaja a iščezavaju u narednim danima i mesecima.

Zamolite pedijatra na pregledu da vam pokaže par pokretnih primitivnih refleksa. Primitivni refleksi uglavnom vremenom nestaju jer dete ne može da razvija svesnu kontrolu pokreta pre nego što oni iščeznu. Evo osnovnih refleksa, proučite kako se oni manifestuju i koliko traju:

Refleks Babinskog

Kada se taban nežno pomazi od pete ka prstima, prstići na nogama rašire i podignu a stopalo savije ka unutra. Kod odraslih se zapaža suprotan proces, na ovakvu draž odrasli reaguju skupljanjem prstiju.

Trajanje: Od šest meseci do dve godine, nakon toga posle se prstići savijaju ka unutra. Ukoliko ga dete manifestuje i kasnije, onda je to znak nekih neuroloških poremećaja.

Refleks hvatanja (palmarni refleks)

Ako bebi koja gleda napred, ruku savijenih u laktu, stavite kažiprst u šakicu ona će refleksno saviti prstiće oko vašeg prsta. Stisak novorođenčeta može da bude toliko jak da izdrži težinu celog bebinog tela. To isto će uraditi i sa prstima na stopalu.

Trajanje: Tri ili četiri mesca.

Refleks treptanja

Na duvanje u lice ili na bljesak svetla beba će reagovati treptanjem.
Refleks kardinalnih tačaka
Ako bebi nežno pomazite obraz ona će se okrenuti u pravcu stimulansa, otvorenih usta spremna da sisa.

Trajanje: Tri do četiri meseca, u snu i duže.

Refleks sisanja

Ako bebi stavite nešto u usta, ona odmah aktivira jezik, stvara vakum i počinje da sisa.
Refleks gutanja
Ako joj stavite vodu ili mleko u usta beba će to progutati. Beba tokom sisanja mora da uskladi refleks sisanja, gutanja i disanje. To nije uvek lako, tako da se desi da se beba ponekad zagrcne iako ima dobre reflekse.

Refleks automatskog hoda

Kada novorođenče držite uspravno na stolu ili na nekoj tvrdoj i ravnoj podlozi , pridržavajući ga pod pazuhom, ono će podići jednu nogu a zatim drugu i praviće pokrete kao da korača. Izgledaće vam kao maršira visokim koracima. Ovaj refleks najizraženiji je posle bebinog četvrtog dana života.

Trajanje: Najčešće do dva meseca.

Refleks maminog zagrljaja (Moroov refleks)

Beba pruža noge i ruke, širi prste, izvija leđa i zabacuje glavu unazad a potom skupi pesnice na grudi. To je reakcija na nagli pokret podloge na kojoj beba leži, pri iznenadnom ili glasnom zvuku, i kad dobije osećaj padanja.

Trajanje: četiri do šest meseci.

Refleks puzanja

Beba stavljenja da leži na stomak, praviće pokrete puzanja tako što će podvlačiti noge pod stomak.

Refleks podizanja glavice

Povlačenjem bebe za rukice iz ležećeg u sedeći položaj glava će pratiti osovinu leđa do određene granice a onda će pasti na grudi bebe.

Asimetrični, tonični refleks vrata

Kada leži na leđima, beba će zauzeti položaj „mačevaoca“, sa glavom okrenutom na stranu i sa opruženim rukama i nogama na toj strani, dok su joj udovi na savijeni na drugoj strani.

Trajanje: Pojavljuje se na rođenju ili tek oko drugog meseca, a nestaće u šestom mesecu.

Kada beba počinje na sedi?

Sem toga što su roditelji skloni da forsiraju dete u prohodavanju, tako i postavljanje deteta u sedeći položaj sa šest meseci pa i ranije je takođe štetno. Često nakon drugog ultrazvučnog pregleda kukova, doktor da zeleno svetlo da beba sme da sedi. To uglavnom znači da je sedenje dozvoljeno što se kukova tiče, ali nikako nije dobro zbog kičmenog stuba. Pred kraj petog meseca beba "sedi" u ležećem položaju na leđima posmatrajući stopala i dodirujući bedra.

Na ovaj način ona trenira mišiće koji će kasnije održavati uspravan sedeći položaj. Ako bi je sa pet ili šest meseci stavili da sedi, bebi bi bila povijena leđa. Naime, krajem šestog odnosno početkom sedmog meseca bebac počinje da hvata stopala i igra se njima. To je znak da ne treba da sedi, jer bi došlo do preopterećenja kičmenog stuba i sabijanja slabinskog dela kičme. Taj deformitet se kasnije ne može ispraviti. Isto kao i u prohodavanju, kada dete sedne na bok, a obično je to u devetom mesecu, spremno je u desetom za sedi normalno.

Šta ako stavite dete sa sedi pre šestog meseca?

Ukoliko je vaša beba mlađa od šest meseci, a ipak uz minimalnu pomoć, samostalno želi da je u sedećem položaju ili se uspravlja u stojeći, svakako treba da se konsultujete sa fizijatrom koji će utvrditi šta je uzrok tom stanju, a ujedno će preporučiti fizikalni tretman. S druge strane, ako beba ne pokazuje ovo interesovanje nikako je ne treba forsirati. Stavljanjem deteta na pod bez mogućnosti da se uz vas ili nameštaj uspravi propuštate fazu položaja ležanja na stomaku koji bebi očigledno nedostaje.

Pustite dete da se samostalno razvija

Da bi se vaše dete normalno razvijalo, nemojte mu forsirati prinudne položaje za koje ono nije spremno. Nemojte ga ni prerano stimulisati na bilo kakve aktivnosti za koje nije sazrelo. Za sve postoji određeni uzrasni nivo, ali naglašavamo da ne treba da se brinete ako se vaše dete ne uklapa u to. Važno je da prođe sve faze razvoja utvrđenim redosledom. Znači, beba prvo treba da se okrene sa leđa na stomak, pa tek onda obratno, da zauzme četvoronožni položaj i puzeći iz koga će da sedne, da se uspravi u stojeći. Ukoliko mu poremetite ovaj redosled ili preskočite neku fazu motoričkog razvoja, dete može da dobije ozbiljan funkcionalan poremećaj u razvoju.

Kako mozak utiče na sedenje i prohodavanje?

Pošto je ovaj uzrast i period intezivnog razvoja mozga i celokupnog organizma mnogi poremećaji obično prođu neprimetno, ali se manifestuju kasnije uglavnom u školskom uzrastu. Obično je reč o poteškoćama u učenju i savladavanju gradiva. Kada odrastu verovatno će se pojaviti problemi na koštano mišićnom sisitemu ili radu unutrašnjih organa.

Kada je pravo vreme za prve cipelice?

Ne kupujte prave cipelice ako dete nije prohodalo. Pravo vreme za kupovinu cipelica za hodanje je kada dete samostalno načini prve korake. Kvalitetne cipele su podjednako važne za pravilan hod. Nemojte da partite modu, već se isključivo vodite savetima lekara. Pre svega prve cipele treba da podupiru skočne zglobove koji još uvek nisu dovoljno čvrsti.

Zbog cipelica koja to ne obezbeđuju dolazi do deformiteta stopala i nepravilnog hoda što se kasnije teško koriguje. Kako vaše dete sve sigurnije hoda stvara se šema hoda i u mozgu koja se aktivnira svaki put kada poželimo da nečega dođemo. Način na koji hodamo kao i ostale automatske radnje ostaju za čitav život. Hod je toliko jedinstven za svakoga od nas, da čak po hodu možemo prepoznati osobu koja je u daljini i koja ide prema nama. Da li će hod vašeg deteta biti trapav, neskladan ili sa uravnoteženim i koordinisanim pokretima, dobrim delom zavisi od toga da li je razvijen prisilno uz mnogo muka i nerviranja kako vas tako i deteta.

Šta je poremećaj spavanja - apnea?

Apnea koja se javlja u toku spavanja potencijalno je opasan poremećaj, jer postoje poteškoće sa disanjem, tačnije dolazi do prekida u disanju.

Postoji tri vrste apnee: opstruktivna (koja je i najčešća) – kod koje dolazi do blokade grla za vreme spavanja, što onemogućava protok vazduha; središnja, koja se javlja veoma retko, a tokom koje ne dolazi do blokade grla, već mozak tokom spavanja ne šalje signal za disanje i najčešće je praćena srčanim i neurološkim poremećajima i treća vrsta apnee koja je kombinacija prethodne dve.

Šta je uzrok opstruktivne apnee?

Uvećani krajnici obično su uzročnici problema sa spavanjem
Uzrok opstruktivne apnee može da bude bilo šta što fizički blokira vazduh i stvara poteškoće detetu da udahne. Deci obično problem predstavlja uvećan treći krajnik kao i otečena druga dva krajnika, koji prilikom spavanja blokiraju protok vazduha. U nekim slučajevima krajnici su prirodno uvećani, a razlog mogu biti i infekcije ili alergije.

Nekada i gojaznost može biti razlog za pojavu apnee.

Kako da znam da moje dete ima poremećaj spavanja?

Najprepoznatljiviji znaci su problemi sa disanjem, tačnije pauze od oko desetak sekundi u disanju tokom spavanja i hrkanje, koje međutim ne upućuje na apneu u 100 % slučajeva. Da biste bili sigurni da dete ima ovaj poremećaj spavanja potrebno je pratiti stanje i toku dana i noći.

Koji su najčešći simptomi apnee?

1. Dnevni simptomi koji ukazuju na apneu:

* poteškoće prilikom buđenja
* glavobolje tokom dana, a naročito ujutru
* agresivnost, uznemirenost, razdražljivost
* pospanost tokom dana
* pričanje kroz nos i disanje na usta
* depresivnost ili hiperaktivnost

2. Simptomi koji se javljaju u toku noći su:

* Glasno hrkanje
* Na trenutke dolazi do prestanka disanja u trajanju od nekoliko sekundi
* Spavanje sa otvorenim ustima
* Noćne more
* Znojenje
* Kašalj i gušenje
* Ubrzano lupanje srca
* Spavanje u neuobičajenom položaju (obično je glava u čudnom položaju)

Da li je ovaj poremećaj spavanja opasan?

Apnea može da dovede do problema sa ponašanjem, koncentracijom, učenjem...
Većina dece sa apneom ima blage simptome koje jednostavno vremenom prerastu, jer se obično ovaj poremećaj javlja od treće do šeste godine, kada se javljaju problemi sa uvećanim krajnicima koji su najčešći uzrok apnee.

U nekim slučajevima, međutim ovaj poremećaj spavanja može da prouzrokuje probleme sa učenjem, koncentracijom, ponašanjem, rastom kao i srčane, probleme sa plućima i povišenim krvnim pritiskom.

Kako se leči apnea?

Svakako dete treba obavezno odvesti lekaru, ako posumnjate da vaše dete ima probleme sa spavanjem, jer će vas posavetovati koji metod lečenja je najbolji za vašeg mališana.

U 90 % slučajeva nakon nakon vađenja krajnika problemi sa spavanjem nestaju. Neki mališani pak moraju da koriste aparat koji omogućava nesmetano disanje u toku spavanja.

Grip ( latinski Influenza ) je često, zarazno oboljenje disajnih puteva prouzrokovano virusima. Influenza virusi su podeljeni na 3 tipa: tip A, tip B i tip C. Za pojavu epidemija uglavnom su odgovorni virusi tipa A i B, dok su infekcije tipom C značajno ređe i obično u vidu infekcija gornjih respiratornih puteva.

Najopasniji su virusi tipa A, koji se neprestano menjaju, od sezone do sezone. Od njih, pored ljudi, oboljevaju i drugi sisari, kao i ptice, pa je broj potencijalnih „kombinacija“ veliki ( tako je bila aktuelna priča o „svinjskom“, tj. „meksičkom gripu“ ( H1N1 ), a pre nekoliko godina pričalo se o „ptičjem gripu“ ).

Procenat oboljevanja je veći što je veća promena virusa, tj. što je virus neuobičajeniji. Svake godine se sprovode epidemiološke studije na osnovu kojih se predviđaju „kombinacije“ aktuelne za tu sezonu, na osnovu čega se priprema vakcina za tu godinu.

Kako se prenosi grip ?

Kada bolesna osoba kija, kašlje, priča, ona izbacuje kapljice pljuvačke u kojima se nalazi virus, koji udisanjem mogu uneti prisutne osobe. Možete se zaraziti i kontaktom, tj. dodirivanjem površina na kojima se nalaze virusne partikule, npr.upotrebljena maramica, kvake, ili čak rukovanjem ako bolesna osoba nije oprala ruke. Dovoljno je samo da nakon toga dodirnete nos, oči ili usta, i virusu je put otvoren.

Osoba je zarazna dan pre pojave simptoma, kao i narednih sedam dana, ili čak deset dana kada su deca u pitanju.

Simptomi i znaci bolesti

Klinička slika gripa ispoljava se naglo, „iz punog zdravlja“, i svima nam je dobro poznata: povišena telesna temperatura, glavobolja, izražena malaksalost, bolovi u grlu, zapušen nos ili „curenje“ nosa, kašalj, bol u mišićima. Može se javiti i mučnina, povraćanje i proliv. Povišena temperatura se najčešće održava 2-4 dana, dok kašalj i malaksalost mogu perzistirati znatno duže.

Uprkos karakterističnim simptomima, nekada je vrlo teško razlikovati grip od sličnih respiratornih infekcija samo na osnovu kliničke slike, naročito kod mlađe dece, pa su nam, pored podataka koje dobijamo iz razgovora sa osobama koje brinu o detetu i kliničke slike potrebne i neke laboratorijske analize da bismo dijagnozu potvrdili.

Kako se leči?

Na tržištu su prisutne dve grupe antivirusnih lekova koji se primenjuju u lečenju gripa. Nažalost, nijedan od ovih lekova nije odobren za upotrebu kod dece mlađe od godinu dana. Kod starije dece može se započeti sa antivirusnom terapijom, ali isključivo na preporuku pedijatra nakon pregleda deteta. Cilj terapije je da se ublaži infekcija i ubrza ozdravljenje, a da bi bila efikasna mora se započeti u prvih 48h od javljanja simptoma bolesti.

Dominantna terapija u dečjem uzrastu i dalje ostaje tzv. simptomatska terapija, koja obuhvata lekove za snižavanje povišene telesne temperature ( Paracetamol i Brufen, aspirin se ne primenjuje kod dece ) i higijensko-dijetetski režim – povećan unos tečnosti, manji obroci sačinjeni od lako svarljive hrane, mirovanje ( čak i nakon „nekomplikovanog“ gripa, potrebne su nedelje da se detetu vrati snaga i izdržljivost, pa je potrebno napraviti pauzu i u sportskim aktivnostima ).

Antibiotici se primenjuju samo u slučaju da se na virusnu infekciju „nakalemi“ i neka bakterija, što procenjuje pedijatar.

Komplikacije gripa

Najčešće se javljaju zapaljenje srednjeg uha ( čak i do 25% obolelih ) i zapaljenje pluća, koje može biti direktno prouzrokovano virusom gripa, ili se može javiti kasnije u toku bolesti, kao posledica prodora bakterija u već oslabljen organizam. Ređe, virusom gripa mogu biti ozbiljnije zahvaćeni mišići, sa izraženim bolom i slabošću, a može biti zahvaćen i srčani mišić.

Najveći rizik od razvoja komplikacija imaju deca mlađa od 5 godina, osobe starije od 65 godina, osobe sa hroničnim srčanim i plućnim oboljenjima, deca koja boluju od cistične fibroze, osobe sa neuromišićnim oboljenjima koja zahvataju disajne mišiće, dijabetičari, gojazne osobe i trudnice.

Kako da zaštitite vašu bebu ?

Prevencija se sastoji u opštim higijenskim merama, a preporuke važe za sve :

– redovno i često pranje ruku sapunom i tekućom vodom,
– izbegavanje velikih skupova u zatvorenom prostoru, ili bar održavanje rastojanja od 1m,
– redovno čišćenje i pranje površina, provetravanje prostorija,
– izbegavanje dodirivanja usta, nosa i očiju ( ulazna mesta za infekciju ),
– pri kijanju i kašljanju obavezno je pokrivanje usta i nosa ( najbolje je upotrebiti papirne maramice, koje obavezno treba baciti nakon svake upotrebe, jer se i na njima virus zadržava u velikoj „količini“ ),
– ako se razbolite, ostanite kod kuće, da biste sprečili dalje širenje infekcije.

Šta je sa vakcinom?

Najefikasnija zaštita je vakcina (koja i dalje izaziva kontroverze). Ova vakcina se kod nas preporučuje i primenjuje kod ugrožene populacije, tj kod osoba koje imaju hronična oboljenja koja ih čine značajno osetljivijim i sklonijim komplikacijama.

S druge strane, Američki centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, preporučuje primenu inaktivisane vakcine protiv gripa kod svih trudnica, čija se trudnoća poklapa sa sezonom gripa (od novembra do marta), pogotovo ako su u tom periodu u drugom i trećem trimestru trudnoće. Takođe se smatra da je na taj način zaštićeno i novorođenče. Dalekosežnije posledice koje bi vakcinacija mogla da ostavi na fetus nedovoljno su ispitane.

Virus H1N1 je izuzetno opasan za trudnice – u Sjedinjenjim državama je od 34 trudnice (kod kojih je dokazana infekcija H1N1 virusom) šest je umrlo i pored svih terapijskih mera i intezivne terapije u eminentnim bolnicama. Zato će trudnice biti u prvoj prioritetnoj grupi kad vakcinacija protiv aktulnog gripa počne. U SAD je primena sezonske vakcine protiv gripa kod dece starosti od 6-59 meseci takođe deo rutinske prakse.

Obolela trudnica i mama…

Vidimo da trudnice spadaju u osetljiviju grupu, i znatno češće oboljevaju od gripa, što je naročito izraženo kod aktuelnog H1N1 tipa. Kod njih grip češće ima ozbiljan tok, sa razvojem komplikacija. Ako do infekcije dođe u ranoj trudnoći, ona se najčešće završava spontanim pobačajem, dok infekcije u kasnoj trudnoći mogu dovesti do prevremenog porođaja i oboljevanja majke i novorođenčeta.

Kako se grip prenosi na novorođenče?

Na novorođenče se infekcija može preneti na iste načine kao i kod drugih ljudi, dakle kontaktom ili vazduhom nakon porođaja. Obolela trudnica se tokom porođaja izoluje od ostalih porodilja, a angažovano medicinsko osoblje primenjuje higijenske mere prevencije ( maska, pranje ruku ). Nakon porođaja najbolje je da se novorođenče smesti sa majkom u prostor izolovan od zdravih porodilja i novorođenčadi, po mogućstvu u izoletu, kako bi što manje bilo izloženo virusu, ili bar na rastojanju većem od 1m, što je domet kapljica pri govoru. Majka treba da primenjuje sve opisane mere zaštite.

A dojenje?

Kada je dojenje u pitanju, poželjno je da obolela majka doji bebu, jer je majčino mleko od neprocenjivog značaja za imunitet novorođenčeta i najveća pomoć u „borbi“ protiv infekcije. Najbolji zaštitni efekat postiže se ako je od pojave simptoma gripa kod majke do porođaja prošlo bar nedelju dana, jer se tada u mleku nalaze antitela protiv baš tog tipa gripa, a zaraznost majke je prošla. Osim toga, virus gripa se ne izlučuje u mleko, pa infekciju bebi možete preneti kašljanjem, kijanjem, dodirom ( ako ne perete ruke! ), ali ne i mlekom.

Razbolite li se kod kuće, idealno bi bilo ako o bebi može da se brine neko ko nije oboleo, ali ako nemate tu mogućnost, možete koristiti maske koje pokrivaju nos i usta kada se bavite vašom bebom ( pri dojenju, hranjenju, presvlačenju, kupanju… ). Neophodno je da maske često menjate, i da pre i nakon svakog kontakta sa bebom temeljno operete ruke vodom i sapunom. Ako novorođenče ipak dobije temperaturu, neophodno je da se javite pedijatru.

Dr Ivana Veljić

Konjuktivitis (crvenilo očiju) kod tek rodjenih beba je čest problem sa kojim se susreću roditelji. Uzrok crvenila može biti infekcija, iritacija očiju ili zastoj u sprovodjenju suza u suznim kanalićima koji kod neke dece po rodjenju nisu još uvek dovoljno razvijeni.

Od infekcija, kod novorodjenčeta se javljaju infekcije koje se dešavaju prolaskom kroz porodjajni kanal majke, najčešće ukoliko majka ima infekciju hlamidijom, gonokokom, a nekad i ako je majka bez simptoma može doći do infekcije. Ove infekcije se preveniraju ukapavanjem u oči kapi odmah po rodjenju u porodilištu.

Daleko češći razlog crvenila oka i vlažnog oka kod tek rodjenih beba je nedovoljna razvijenost suznih kanalića oka. Oko se prirodno vlaži suzama i tako se spiraju sve nečistoće koje dospeju u oči. Suze se stvaraju u maloj suznoj žlezdi koja se nalazi u spoljnjem uglu oka. One odatle putuju ka unutrašnjem uglu oka, oblivaju oči i idu ka unutrašnjem očnom uglu. Suzice koje vlaže oči se odvode preko sistema kanalića u nos. Prelazak suza sa površine oka u nos se obavlja refleksno, potpomognut je treptanjem i ona količina suzica koje se stvori spontano i prelazi u nos. Kod tek rodjenih beba sistem kanalića može biti sužen, nedovoljno razvijen ili potpuno zatvoren. Drugi razlog za nakupljanje suza može biti i zapušen nosić, pa iako je suzni kanal prohodan suze nemaju gde da oteknu. Koji god da je razlog u pitanju rezultat je isti – suze ne mogu da oteknu u nosić, pa okce suzi, a ponekad suze teku unazad ka spoljnjem uglu oka. Sve ovo pogoduje razvoju infekcije očiju, crvenilu oka, stvaranju krmelja i otoku kapaka – nastanku konjuktivitisa.

Kod beba intenzivnije lučenje suza počinje od prvog meseca pa se tegobe mogu javiti i nešto kasnije od rodjenja, jer je možda protok male količine suza bio moguć, a problem se javlja sa većom količinom suza. Ukoliko se javi suzno oko potrebna je blaga masaža suznih kanala koja pomaže da se suzni kanalići prošire. Masaža se izvodi tako sto se jagodicom prsta lagano prave kružni pokreti na mestu na kome se spajaju oko i nos, u korenu nosa. Na tom mestu postoji jedno udubljenje koje gotovo kao da je oblika da se smesti jagodica prsta i masaža suznog kanala kod bebica koje imaju ovaj problem je potrebna posle svakog podoja, nekoliko puta u toku dana. Na ovaj način se suze koje se zadržavaju na početku suznog kanala resorbuju a kanal proširuje. Sve ovo se radi kao prevencija nastanka upale očiju, kako bi se sprečilo nakupljanje bakterija u oku.

NEGA OČIJU NOVORODJENČETA

Svakoga dana posle kupanja, potrebno je sterilnom gazom za jednokratnu upotrebu očistiti oči bebe. Jedna gazica se koristi za jedno oko a druga za drugo i potom se bacaju. U oči se stavlja fiziološki rastvor (najbolje u ampulicama, kako ne bi došlo do infekcije) i radi se energičan pokred od unutra ka spolja, najpre na jednoj a potom i na drugoj strani.

Ukoliko se primeti izraženije crvenilo ili nakupljanje krmelja, za početak treba probati intenzivnim ispiranjem bornom kiselinom bez konzervansa a postupak sterilnim gazicama ponoviti isto kao i sa fiziološkim rastvorom. U očišćeno oko treba dodati nekoliko kapi borne kiseline u unutrašnji ugao oba oka, kako u krmeljivo i crveno, tako i u zdravo okce. Ukoliko ove metode i posle dva dana redovne primene ne pomognu, neophodno je da se javite pedijatru jer svaka dalja upotreba lekova i masti mora biti indikovana od strane lekara. Takodje, ako primetite intenzivno crvenilo, jako izražene krmelje koji ne prolaze na primenu borne kiseline, kao i otečenost kapaka, treba da se javite odmah pedijatru.

Sve ovo se radi uz redovnu masažu suznih kanala. Njihovo suženje se toleriše kao normalno u toku prve godine a ukoliko se do tog perioda ne uspostavi normalan protok suza, potrebna je poseta oftalmologu i sondiranje suznog kanala. Sondiranje je potrebno kod jednog veoma malog procenta dece u najvećem broju slučajeva masaža odradi svoj deo posla.

Kao zaključak – nadam se da će ovaj tekst pomoći roditeljima da znaju da je problem crvenog suznog okceta kod novorodjenčeta čest i da treba biti uporan, najčešće spontano prolazi ali je potrebna pravilna nega i upornost prilikom masaže.

Dr Milena Nikolić, spec. pedijatrije
Izvor: mojpedijatar.rs

Nebezbedan položaj bebe u krevetiću i posteljina kao čest uzrok iznenadne smrti odojčeta tokom spavanja

Uzimajući u obzir alarmantne podatke o broju slučajeva iznenadne smrti odojčeta u postelji, postavlja se pitanje da li bebu staviti da spava u položaju na leđima ili potrbuške.

Češće postavljanje bebe u položaj na leđima doveo je do značajnog smanjenja učestalosti ovog događaja, poređenjem podataka između 2000. i 2010.godine. Međutim, ono što zabrinjava, je dvostruki porast slučajeva zadesnog ugušenja bebe tokom spavanja 2010.godine, u odnosu na 2000.godinu.

Smatra se da je razlog za to upotreba tzv. “meke i nebezbedne” posteljine. To se pre svega odnosi na ćebad, jorgane i jastuke kojima se beba često podboči ili se njima krevetac sa unutrašnje strane obloži, zatim mekane plišane igračke u krevetiću i nezategnuti čaršavi. Iako postoje preporuke za izbegavanje takve posteljine, razlog sa njihovo i dalje masovno korišćenje je uglavnom mišljenje roditelja da je bebi tako udobnije, toplije i komfornije. Takođe, značajan potencijalni uzrok ugušenja bebe u kolevci je i položaj bebe na boku tokom spavanja i spavanje u krevetu sa roditeljima.

Mediji, magazini za roditelje i časopisi, snose veliku “krivicu” i odgovornost za ovu pojavu, s obzirom da se u njima često mogu videti fotografije beba ušuškanih u meku posteljinu pri spavanju, u neodgovarajućem i nebezbednom položaju, čime se kod roditelja stvara mišljenje da je to prihvatljivo, ispravno, a verovatno i poželjno.

Zbog toga je neophodno, radi bezbednosti bebe, pridržavati se sledećih saveta u cilju prevencije iznenadne zadesne smrti odojčeta pri spavanju:

koristiti tzv. „sleep bag-ove“ odnosno vreće za spavanje za bebe, koje su relativno krute pre svega u gornjem delu, te onemogućavaju bebi veće manevrisanje tokom sna i nastanak opstrukcije nosa i usta.

bebu staviti na tvrd dušek, sa minimalnom mogućnošću ugibanja, a čaršav ispod bebe dobro zategnuti.

ukloniti sve potencijalne „opasnosti“ iz bebinog krevetića (meke jastuke, ćebad, jorgane, plišane igračke), kako one kojima se beba pokriva, tako i one na kojima leži.

Zvanična preporuka” American Academy of Pediatrics” glasi: “Staviti bebu da spava u položaj na leđima, na čvrstu podlogu u krevetac ili kolevku koja zadovoljava važeće standarde bezbednosti”.

Anglosaksonski postoji jasno tzv. “ABC” pravilo:

A – “Alone” (sam, a NE sa roditeljima, igračkama, jastucima)

B – “On my Back” (na leđima, a NE na trbuhu ili na boku)

C – “In my Crib” (u kolevci, a NE u roditeljskom krevetu, kauču, fotelji)

Dr Milica Radusinović

Prof. dr Vojislav Perišić FRCPch (UK)

UK Tiršova
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Dileme, dileme…

Uprkos brojnim pokušajima da se jednom zauvek razreši pitanje da li je bebi potrebna voda u periodu dok se hrani isključivo mlekom, ono ostaje jedno od najčešće postavljanih.

Iako se u praksi sreću različiti stavovi pedijatara, zvaničan stav najeminentnijih pedijatrijskih udruženja zasnovan na brojnim dobro potkrepljenim studijama, je jasan – voda nije neophodna bebi u prvih 6 meseci, ili dok ne počne da unosi nemlečnu hranu ( neki roditelji ranije počnu sa uvođenjem nemlečne hrane ).

Preporuka se odnosi na sve zdrave bebe, bilo da se hrane majčinim mlekom ili adaptiranom formulom, jer je procenat vode u njima sličan i iznosi oko 88%.

Nešto je drugačija situacija kod beba koje su zbog loše socio-ekonomske situacije na ishrani kravljim mlekom – tada je neophodno obrok pripremati od tzv. “dvotrećinskog kravljeg mleka“, tj. 1/3 obroka treba da bude voda, a 2/3 kravlje mleko. Moram podvući da bi bolje bilo kada bi ovu tečnost popila mama, a beba njeno mleko, jer bi na taj način beba imala idealnu ishranu, a troškovi ostali isti.

„Nije potrebno“ ne znači „opasno je“. Dakle, ako vam je ovo pitanje tolika glavolomka, možete ponuditi vašoj bebi vodu, ali: ne tokom prvog meseca života, ne pre podoja, nego isključivo između dva obroka, i vodite računa kakvu vodu nudite. Voda mora biti mikrobiološki i biohemijski ispravna, dakle u obzir dolaze samo flaširane vode, najbolje one namenjene bebama, zato što je sadržaj minerala prilagođen njihovim potrebama ( pre svega nizak sadržaj natrijuma ), i vodovodska voda u krajevima gde je provereno ispravna.

Vodu iz vodovoda neophodno je prokuvati pre upotrebe ( da ključa minimum 5 minuta ). U vodu nemojte dodavati ništa – ni šećer, ni sok, ni limun… Šta da radite ako beba ne bude želela da pije? Vrlo jednostavno – prestanite da joj nudite!

Ukoliko mlečnu formulu pripremate sa flaširanom vodom, nije potrebno da je prokuvate, ali je nakon otvaranja morate čuvati u frižideru, i iskoristiti za sledeći obrok. Važno je i da vodite računa da su posude, merice i bočica koju koristite temeljno oprane, pa zatim sterilisane, da formulu čuvate u originalnom pakovanju, na način i u roku koji je na ambalaži označio proizvođač, da je pripremate opranim rukama, neposredno pre obroka, a ostatak ne čuvate za naredni obrok. Što je beba starija, to su manje rigorozne higijenske mere neophodne, ali ruke i posuđe se uvek moraju temeljno i redovno prati, a voda uvek mora biti ispravna.

Kada počnete sa uvođenjem nemlečne hrane, počnite redovno da nudite bebi vodu između obroka, ponovo bez ikakvih dodataka. Obzirom da se hrana bebama priprema bez šećera i soli, očekujte da vaše dete neće odmah biti zainteresovano za vodu, jer potrebu i dalje zadovoljava mlekom. Oduprite se iskušenju da ponudite sok, kako bi dete bar nešto popilo, da ne biste ustalili štetnu naviku, jer beba će uvek radije izabrati sok nego vodu. Prvo neka se navikne da pije vodu, na šta možete pričekati i puna 2-3 meseca, pa tek onda, ukoliko baš želite, dajte bebi ponekad sok ( zdravi su jedino sveže ceđeni sokovi ).

dr Ivana Veljić