Roditelji, naročito majke jako rano uoče da se pod određenim okolnostima sa njihovom decom nešto čudno dešava u načinu na koji reaguju na svaki vid utehe ili nekog podsticaja. Osećaju njihovo odbijanje, vide prenaglašene emotivne reakcije što ako potraje može da naruši njihov dobar odnos.
Jedan broj roditelja intuitivno reaguje prilagođavajući se detetovom ponašanju ali mali broj njih je u stanju da takvo ponašanje prepozna kao senzorno preopterećenje. Dodatnu teškoću predstavlja individualna varijabilnost reakcija na senzorne inpute a upravo to je centralna tačka za razumevanje senzorne integracije.
Senzorna modulacija je sposobnost upravljanja sopstvenim reakcijama na senzacije koje dolaze iz okruženja i sopstvenog tela. Tri faktora su vezana za njeno razumevanje: senzorni prag, brzina oporavka od senzacije i optimalna zona odgovora na primljenu draž.
Senzorni prag varira kako između tako i unutar svakog od nas. Kod većine ovaj prag je dovoljno visok da mogu da istolerišu kompleksnost i usmerenost stimulansa u okruženju, ali i dovoljno nizak da mogu da primete ili prime suptilne promene i novine u tom istom okruženju. Kada dete funkcioniše ispod ovog praga, ono je nepažljivo prema senzornim imputima iz okruženja, ne primećuje promene ili novine u njemu.
Senzorni prag je promenjiv unutar svakog pojedinca i pod uticajem je mnogih faktora uključujući i akumulaciju senzacija tokom vremena, vrstu i intezitet senzacije kao i stopu oporavka od stimulansa, detetovog već postojećeg unutrašnjeg stanja pobuđenosti, prethodnog senzornog iskustva i detetove motivacije. Senzorni prag pomaže u razumevanju koliko senzacija je potrebno da se dostigne takav nivo pobuđenosti potreban za učenje uz detetove sposobnosti da taj nivo pobuđenosti zadrži.
Sposobnost zadržavanja optimalnog nivoa pobuđenosti takođe varira. Idealno, mi imamo široku zonu koja nam omogućava da primamo više senzornih imputa. Modulacija varira međusobno što ljude čini jedinstvenim individuama. Kod neke dece koja nisu u mogućnosti da modulišu svoj odgovor na nadolazeće senzorne impute, senzorna modulacija može da bude problematična.
Kod takve dece senzorno-modulacijski problemi su u direktnoj vezi sa samoregulacijom i sposobnošću da učestvuju u aktivnostima primerenim uzrastu. Deca mogu da budu prestimulisana ili da ostanu nestimulisana. Ona sa niskim senzornim pragom pokazuju hiperreaktivnost, dok su sa visokim senzornim pragom hiporeaktivna.
Deca sa niskim senzornim pragom ne zahtevaju mnogo senzornih imputa pre nego ih registruju i aktivniraju svoj nervni sistem i često ih nazivamo senzorno-odbrambenim. Na drugom kraju su deca sa visokim senzornim pragom i mogu da izgledaju isključeno ili ravno/neizražajno jer senzorni imput nije dovoljan da dostigne prag. Ako ne registruju senzaciju nisu u mogućnosti da nastave sa sledećim korakom u senzornom procesiranju.

Profili senzorne modulacije
Kapacitet senzornog praga i zone optimalne pobuđenosti nam pomaže da prepoznamo detetov kapacitet za senzornu modulaciju u specifičnim situacijama i tokom vremena. Dete sa niskim senzornim pragom će biti hiperreaktivno i ovaj obrazac se viđa kod dece sa auditivnom, vizuelnom ili taktilnom odbranom.

Hiperreaktivna deca imaju visok nivo pobuđenostii, lako ih preplave senzorni imputi na dnevnom nivou i uglavnom su previše uzbuđena ili su pod stresom. Pažnja im nije fokusirana jer nemaju sposobnost da isključe nevažne impute. Često deluju uplašeno, neki ne gledaju odrasle ili drugu decu jer socijalni odnosi uključuju niz nepredviđenih i neželjenih senzornih imputa. Njihove reakcije su često odbrambene ili zaštitne po prirodi i nekada deluju impulsivno.

Senzorno izbegavajuća deca imaju nizak prag i naizgled su svesna svojih senzornih potreba. Aktivno izbegavaju senzorne impute kako bi zaštitili sebe od preterane stimulacije. Neka od njih su sposobna da modulišu svoj nivo pobuđenosti. Kada su uspešni u izbegavanju senzornog imputa uspevaju da održe mirno i oprezno stanje ali im je pažnja loša.

Hiporeaktivna deca imaju visok prag, nizak nivo pobuđenosti, kašnjenje u pažnji/prisustvu u svojoj okolini jer im treba mnogo imputa da bi dostigli svoj senzorni prag. Retko su u značajnijoj meri uključeni u interakciju sa fizičkim i socijalnim okruženjem, pasivni su ili spori u preduzimanju akcije.

Senzorni tražioci su deca koja imaju visok prag ali za razliku od hiporeaktivne, aktivno nastoje da ispune potreban viši nivo senzornih imputa. Njihova pobuđenost je visoka, ali uglavnom nekonzistentna. Sposobni su da učestvuju u aktivnostima kako bi dostigli neophodan prag, ali se ne zaustavljaju u tome. Zbog nekonzistentne pobuđenosti pažnja im je često slabo/loše modulisana, dok akcija može da dovede do problema kod ove dece. Zbog nastojanja da objedine senzorne impute mogu da uđu u impulsivno ili rizično ponašanje. Kao adolescenti ili odrasli prepuštaju se visokorizičnim/ekstremnim sportovima.

Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Ova zarazna bolest je “najčuvenija” bolest koju prenose krpelji širom sveta. Mnogo se o njoj zna, ali i dalje budi pažnju stručne i laičke javnosti. Kako su krpelji baš aktuelni, odlučili smo da vam je približimo.

Kako je dobila ime?
Bolest je otkrivena pre tridesetak godina u Sjedinjenim Američkim Državama, u oblasti gradića Lajm (Lyme), pa je tako dobila “geografsko ime”, koje je prati do danas. Kod obolelih je izolovana bakterija Borelija (Borellia), koja spada u spirohete (“spiralne” bakterije).

Kako se prenosi?
Krpelj ubacuje ovu bakteriju tokom “obroka”. Da bi lakše isisao krv iz kože, on “ispljune” supstance koje ometaju zgrušavanje krvi, što mu omogućava da se dobro najede. Tada izbaci i Boreliju koja dospeva u krvotok domaćina (dece, ali i odraslih), pa su vrata bolesti otvorena.

Kako prepoznati Lajmsku bolest?
Put do njenog otkrivanja nije uvek lak, ali je veoma važno znati da je krpelj “ujeo” dete. Nažalost, jedan broj obolelih ne zna da ih je “napao” krpelj, pa je tada veoma teško posumnjati na Lajmsku bolest, posebno u njenom ranom stadijumu.

Evo šta može pomoći u otkrivanju Lajmske bolesti kod dece:

- Prvi znak oboljenja je crvenilo sa blagim otokom kože koje se javlja oko “ujeda”, ali ponekad može da se javi i na drugim mestima na koži. Obično prođe par nedelja od ulaska bakterije do prvih kožnih promena, ali to nije pravilo – nekada se i posle nekoliko dana pojavi crvenilo na koži. Nakon izvesnog vremena, ove kožne promene dobijaju karakterističan izgled, pa iskusniji pedijatri, a naročito infektolozi (koji se baš bave zaraznim bolestima) i dermatolozi (specijalisti za kožne bolesti) mogu sa velikom verovatnoćom da postave dijagnozu.

- Ako se bolest ne dijagnostikuje i ne leči, kožne promene mogu spontano da prođu, pa se čini da je sve u redu. Međutim, bakterija se samo “pritajila”. U stvari, razmnožava se u organizmu i sprema da napadne različite organe. To nekad traje mesecima (ređe godinama), tako da se javljaju kasne manifestacije oboljenja.

- Nervni sistem je najčešća meta bakterije koja izaziva Lajmsku bolest, a mogu da se ponovo jave kožne promene, ali i upala zglobova. Ponekad, bakterija napada i srce, mada se to zaista retko dešava.

Kako se postavlja definitivna dijagnoza?
Iskusni lekar prvo posumnja na Lajmsku bolest, a onda se rade laboratorijske analize, koje treba da potvrde prisustvo Borelije u organizmu deteta. Potrebno je da prođe nekoliko nedelja da bi se pojavila antitela koja pomažu lekaru da postavi dijagnozu.

Može li da se izleči?
Srećom, MOŽE!

Blagovremena terapija odabranim antibiotikom dovodi do potpunog izlečenja!

- Penicilinski antibiotici su veoma efikasni, a kod alergičnih na penicilin – daje se Eritromicin, kao i noviji lekovi slični njemu.

- Tetraciklini su odlična antibiotska terapija za mame i tate (naravno, potrebno je da se konsultuju sa svojim doktorom), ali su zabranjeni za decu!

Kako sprečiti Lajmsku bolest?
Nažalost, NEMA efikasne vakcine koja bi bila najbolji način da se Lajmska bolest spreči.
Ovde postoji potencijalna zabuna, zato što postoji vakcina protiv jedne vrste VIRUSNOG krpeljskog encefalitisa (zapaljenja mozga), ali ona NE štiti od lajmske bolesti, koju izaziva bakterija.
To znači da nam ostaju tri načina da se nekako spreči Lajmska bolest:

- Prvi je svakako borba protiv krpelja! Pravovremena upotreba insekticida (“zaprašivanje”) može značajno smanjiti broj ovih krvopija, ali nažalost ih ne može potpuno istrebiti.

- Drugi je da sami pazimo da “ne zakačimo” krpelja – adekvatno oblačenje uz repelente (“odbijače” krpelja) koje treba redovno naneti na kožu pre odlaska u prirodu zaista mogu pomoći.

- Na kraju, ali možda i najvažnije, je da se pravilnim skidanjem krpelja, a kada zatreba i upotrebom antibiotika (o čemu je više rečeno u tekstu u krpeljima) spreči rasejavanje bakterije (Borelije) po telu i tako spreči infekcija i nastanak Lajmske bolesti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Najveći strah i zabrinutost roditelja kada je u pitanju zdravlje očiju njihovog deteta, predstavlja pitanje bezbednosti širenja zenica, istakao je specijalista oftalmologije dr Milorad Ljutica, rukovodilac Centra za dečiju oftalmologiju i razrokost u Specijalnoj bolnici za oftalmologiju „Miloš Klinika“
MediGroup, na nedavno održanom MediGroup webinaru na temu strabizma i slabovidosti kod dece. On se ovom prilikom osvrnuo na najčešće dileme koje imaju roditelji pre nego što odluče da dete odvedu na prvi pregled i odgovorio na pitanja koja najviše muče i jedne i druge.

„Posao kojim se bavim je takav da vam je apsolutno neophodno da znate kakav je dioptrijski status pacijenta. Samim tim, kod 99 odsto pacijenata, pogotovo na primarnom pregledu, bude predloženo da se šire zenice. To se radi sa nekoliko vrsta kapi u zavisnosti od toga šta želimo da dobijemo. Jedino što može biti nezgodno i što predstavlja problem jeste što nažalost te kapi peckaju kada se ukapaju u oko, i to traje nekih 5-10 sekundi. Osećaj je kao ulazak u neki jako hlorisan bazen, to je moja asocijacija”, objašnjava doktor.

Doktor se osvrnuo i na lečenje slabovidosti za koju smatra da je potrebno rešavati izuzetno rano.

“Imajući u vidu da ne postoji starosno ograničenje za pregled deteta, što se sa lečenjem ranije počne, to je lečenje efikasnije i sa što manjim deranžmanom deteta. Da bi se odlučili za tip terapije slabovidosti koju ćemo sprovesti, neophodno je utvrditi uzrok i stepen slabovidosti. Zato je potrebno odrediti kakav je dioptrijski status deteta i ukoliko je on značajan, onda se ga korigujemo naočarima ili kontaktnim sočivima, a to opet zavisi od uzrasta deteta“, dodaje doktor Ljutica.

Doktor je u svom online predavanju otkrio i da ne postoji značajna razlika ukoliko dete provodi vreme gledajući u knjigu ili gledajući u tablet, sve dok ne postoji određena osnova da bi došlo do pogoršanja.

“Nisam mišljenja da gledanje televizora ili igranje igrica menja značajniji status oka kod deteta. Da bi došlo do pogoršanja mora da postoji određena osnova, pa stoga do pogoršanja može doći i ako dete drži knjigu i ako drži tablet. Razlika između knjige i tableta je u tome što deca uglavnom na tabletu gledaju interesantan sadržaj, pa ređe trepću. Sa druge strane, ukoliko je loše osvetljenje u sobi, onda je tablet u prednosti u odnosu na knjigu, jer postoji pozadinsko osvetljenje zahvaljujući kome dete vidi bolje. Nisam neko ko zastupa mašine – mislim da je i za nas i za našu decu bolje da vreme provodimo u prirodi, nego sa elektronskim uređajima, ali danas ti uređaji donose veliki broj informacija i ako ih iskoristimo za učenje, a ne toliko za igranje, onda u toj situaciji mogu da budu vrlo korisne“, smatra dr Ljutica.
Sa druge strane, objašnjava doktor Ljutica, ukoliko dete provodi mnogo vremena koristeći telefon blizu očiju, može da nastupi određeni grč fokusiranja i da kao posledicu toga ima zamućeni vid, povremenu malu konfuziju, duple slike, suzenje očiju.
Eminentni dečiji oftamolog dao je odgovor i na pitanje zašto se kod dece može javiti učestalo treptanje.

„Učestalije treptanje dešava se najčešće kao odgovor na bol, jako svetlo, kao i promenu temperature. Kada smo roditelji, nije uvek lako utvrditi da li se tu radi o oftamološkim razlozima ili tikovima. Sa oftalmološke strane gledano, najčešći razlozi su problemi na prednjem segmentu oka, zatim dioptrijski problemi, povremeno skretanje oka ka spolja, deca vrlo često znaju da malo zatvore okice, da škilje i da zatvore jedno oko na jakom svetlu. Ponekad stres, dolazak novog člana u porodicu, dovodi do toga da želimo da skrenemo pažnju na sebe i prouzrokuje učestalo treptanje, a dosta retko, ali to ne treba smetnuti sa uma je i znak nekih neuroloških bolesti. Svakako, oftamološki pregled je za preporuku i daje odgovor na pitanje da li postoji oftalmološka osnova, a sam tretman zavisi od uzroka“, zaključuje doktor.

Raspored očnih pregleda:
Na rođenju je potrebno uraditi pregled kod sve prevremeno rođene dece (kod beba mlađih od 35 nedelja ili sa telesnom težinom manjom od 1.500g), kao i kod dece rođene u terminu, ali kod kojih nedostaje crveni refleks.

Svako povremeno bežanje oka u prvih 6 meseci se generalno toleriše, ali pregled se mora uraditi ukoliko je prisutno konstantno bežanje oka, odnosno razrokost kod deteta.

Sa napunjenih godinu dana potrebno je uraditi pregled oka ukoliko u porodici postoji razrokost, slabovidost, kao i ozbiljnije bolesti očiju. Takođe, pregled oka je potrebno uraditi kod dece roditelja koji imaju ozbiljniji dioptrijski status, ili razliku od jedne dioptrije između očiju.

Preporuka je da sva deca urade pregled očiju između druge i četvrte godine, kao i pred polazak u školu.

Drugim rečima, ukoliko uradimo dva do tri pregleda do školskog uzrasta, ne možemo propustiti nijednu stvar koju možemo prevenirati.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Čujemo ušima, ustima govorimo, a mozgom slušamo! Uredan sluh i kvalitetno slušanje su preduslovi za razvoj govora.

Kako se zvuk prenosi i šta je sve potrebno za uredno slušanje?
U slušanju učestvuje uvo (spoljašnje, srednje i unutrašnje) i mozak. Uvo je prijemnik zvuka, a mozak ga obrađuje i daje mu značenje. Imamo običaj da kažemo “Čujemo ušima, a slušamo mozgom” kada pravimo razliku između samog prihvatanja zvuka i njegove kasnije obrade. Svaki deo čula sluha ima svoju ulogu i za neometano slušanje je potrebno da svi elementi lanca uredno funkcionišu. Spoljašnje uvo (ušna školjka i spoljašnji slušni kanal) prikupljaju zvuk i prenose ga do bubne opne koja ga prosleđuje do srednjeg uva. Srednje uvo čini prostor sa lancem slušnih koščica, koje prenose vibraciju od bubne opne do unutrašnjeg uva. Važno je znati da je srednje uvo ispunjeno vazduhom i u takvoj sredini mogu da se prenose vibracije (zvuk) navedenim putem. Kada postoji sekret u prostoru srednjeg uva, zvučne vibracije se prenose dalje samo delimično. Zato, kada dete ima upalu srednjeg uva, zvuk čuje tupo i muklo, pa je očekivano da se govor čuje izmenjeno i da se mešaju reči koje slično zvuče.
Metoda koji nam pokazuje da li je srednje uvo prohodno i kakva je pokretljivost slušnih koščica je timpanometrija. Uredan nalaz timpanometrije nam daje informacije samo o prenosu zvučne energije kroz srednje uvo i ne znači uredan sluh. Vibracija se dalje prenosi u unutrašnje uvo gde svaka frekvencija ima svoje mesto prijema. Metoda koja nam govori da li je unutrašnje uvo adekvatno prihvatilo zvuk je otoakustička emisija (OAE).
Zvuk dalje putuje slušnim živcem prema mozgu, tačnije delu kore mozga koja je odgovorna za prijem i obradu slušnih informacija. Kora mozga obavlja nekoliko funkcija: vrši analizu govora, diskriminaciju zvuka, lokalizaciju (određuje odakle dolazi zvuk) i vrši selekciju zvuka (bira na koji zvuk će da obrati pažnju). Informaciju o tome kako funkcionišu slušni putevi, odnosno da li se prenose informacije i koja je brzina prenosa dobijamo zahvaljujući BERA ispitivanju. Iz navedenog zaključujemo da su putevi prenosa zvuka vrlo kompleksni.
Uvek kada kasni razvoj govora, potrebno je proveriti sluh. To znači da se uradi kompletna procena sluha, koja obuhvata spoljašnji pregled uha, timpanometriju i jednu od objektivnih metoda za proveru sluha (OAE ili BERA). Ukoliko je problem na nivou srednjeg uva, on se rešava lekovima (za razgradnju sekreta) ili ugradnjom cevčica. Ako postoji neko oštećenje na nivou unutrašnjeg uva, po potrebi se uključuje slušni aparat ili kohlearni implant. Ako su navedeni nalazi sluha uredni, a razvoj govora kasni, znači da je potrebno učiti mozak kako da obrađuje zvuk. U oba slučaja, da bi se govor razvio, neophodna je intenzivna stimulacija.
Podsetićemo da je za aktivnu upotrebu neke reči u govoru deteta potrebno da je ono čuje nekoliko hiljada puta i da je ima u svom pasivnom rečniku. Ponovljenim izlaganjem deteta zvuku formira se akustička slika reči, odnosno, ono uči da određeni redosled izgovorenih glasova ima određeno značenje. Trening slušanja (pažnje, lokalizacije, razlikovanja i upamćivanja onoga što je čuveno) ima vrlo bitnu ulogu u svakom logopedskom tretmanu.
Ukoliko kod vašeg deteta postoji kašnjenje u razvoju govorno-jezičkih sposobnosti, možete se obratiti stručnjacima za detaljnu procenu govorno-jezičkih, psihomotornih i socio-emocionalnih sposobnosti.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Kontakt: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kad se kašalje “protegne” , a dete je u kolektivu (ili mu stariji brat ili sestra donose probleme iz kolektiva) onda su to skoro sigurno virusi koji napadaju respiratorne organe.

Devojčica ima tri godine i dva meseca, imala je jedan bronhitis , a posle inhalacija se potpuno oporavila – pluća su bila čista. Vratila se u vrtić posle dve nedelje od prekida terapije i od tada skoro stalno kašlje. Vodili smo je nekoliko puta kod pedijatra i uvek su pluća bila čista, pa smo ispirali nos fiziološkim rastvorom i davali sirupe sa belim selzom. Obično nema povišenu temperaturu, ili je to ona do 38 stepeni koji nismo obarali lekovima. To se posle desetak dana smiri, pa sve ispočetka.
Par nedelja je bila bez kašlja, a sada se ponovo javio, opet nema temperaturu, a kašalj je najintezivniji dok spava i ujutro. Zakašlje se i kad potrči, a povremeno promuklo kašlje. Muž ima alergiju na polen, pa nismo sigurni da li je opet virus ili je možda neka vrsta alergije.

Zašto kašalj traje ovoliko dugo
Kad se kašalje “protegne” od zimskih dana do proleća (pa i leta), a dete je u kolektivnu (ili mu stariji brat ili sestra donose probleme iz kolektiva) onda su to skoro sigurno virusi koji napadaju respiratorne organe. Postoji ogroman broj (preko 200) tipova respiratornih virusa (napadaju disajne organe dece) koji haraju ovih nedelja i meseci. Nažalost, među tim virusima nema (stručno nazvanog) unakrsnog imuniteta. To znači da dete može da dobije tip 12, pa za nekoliko dana (posle ozdravljenja) tip 24, pa 8, pa 101 i tako “u krug”. Iako se radi o različitim tipovima virusa oni imaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno “od istog virusa”, a zapravo se radi o “serijskoj” infekciji.
Ako je kašalj počeo u martu i traje do leta sasvim je moguće i da je alergija (obično na polen) uzrok ili faktor koji doprinosi kašlju!
Kako je moguće da su pluća čista, a kašalj je uporan
Dobro je što nema bronhitisa ili upale pluća!
“Čista pluća” znače da je uzrok kašlja proces (virusno zapaljenje i alergijska reakcija) koji se dešava u nosu ili grlu, a NE u bronhijalnom stablu ili tkivu pluća. Obično je to nadražajni i li “slivajući” kašalj, a ponekad može zvučati kao “vlažni” ali je zapravo rezultat nagomilavanja sekreta u grlu i traheji (dušniku).

Zašto kašlje dok spava i ujutro
Dok je dete budno i aktivno sekret koji se sliva iz nosa dete nekako “sredi” – proguta ga ili povrati (manja deca).
Kad spava sekret se sliva DIREKTNO u grlo i dušnik pa tamo stvara nadražaj (stimulans) na kašalj, pa se dete neretko budi.
Ujuto je najveća količina nakupljenog sekreta (koji se cele noći stvarao i slivao) pa je zato kašalj veoma jak, a ponekad i dugotrajan.
Kakve veze ima trčanje sa kašljanjem
E to se ponekad zaista dešava i može ukazati da dete ipak ima poblem sa bronhijama!
Naime, ako se uz kašalj (tokom i posle fizičke aktivnosti) javi i onaj svirajući (šišteći) zvuk prilikom disanja, moguće je da se radi o suženju disajnih puteva – bronhoopstrukciji! NIJE ovo često kod manje dece, ali kod veće uvek budi sumnju na napotom izazvanu astmu, pa je potrebno dodatno ispitivanje kod pulmologa ili alergologa!

Da li je promukao kašalj znak alergije
Obično NIJE!
Kod manje dece je promukao kašalj obično pratilac virusa koji napadaju grkljan i glasne žice pa se čuje ovaj promukao kašalj. Ponekad to bude i stridor – ono “grubo” disanje koje je karakteristično za laringitis (krup – Croup), ali je to akutno stanje koje retko traje duže od nekoliko dana.
Kod starije dece alergija MOŽE biti praćena prolaznom promuklošću, ali samo ponekad!

Kako prepoznati virusnu infekciju kao uzrok kašlja
Crveno grlo nije uzrokovano alergijom! Ono je znak infekcije, uglavnom virusne, a kad se jave gnojni čepići ukazuje na bakterijsku (streptokoknu) upalu – anginu!
Povišena temperatura NIJE pratilac alergijskih reakcija već infekcija!
“zeleni sekret” iz nosa NIJE znak alergije, ali ni bakterijske infekcije koja se mora lečiti antibioticima – to je česta zabluda. Obično bakterije koje NORMALNO žive u nosu (saprofitne bakterije) koriste priliku pa se, zbog virusom izazvanog sekreta, nagomilavaju u nosu i prave ovaj zeleni sekret. Ipak, ima i virusa koji takođe mogu da oboje sekret u nosu u zeleno.

Šta je karakteristično za alergijski kašalj
Providan sekret iz nosa JESTE pratilac alergije, ali i virusne infekcije, pa “traži” dodatne simptome i znake da bi se osnovano posumnjalo na alergiju
Nosić koji svrbi je jedan od pouzdanijih pokazatelja alergije na polen – dete trlja nos dlanom, slika koja se često viđa kod dece sa polenskom kijavicom
Oči su crvene u svrbe ili peckaju, a NEMA krmelja – ovo je “visoko suspektno” (sumnjivo) na alergijski konjunktivitis
Pojačavaju se simptomi se kad vetar duva – i ovo ukazuje na polensku kijavicu i kašalj! Razlog je jednostavan – vetar je zapravo “inhalator” koji ubacuje polen direktno u disajne organe.
Da li pojava bronhitisa karakteristika alergije ili virusne infekcije
Bronhitis NIJE dobar za razlikovanje virusne infecije od alergije jer može biti pratilac OBE “situacije”.
Ipak, ako se bronhitis ponavlja, TREBA uraditi alergološku obradu jer je moguće da se u nekoj alergiji krije uzrok. Ako su “probe” negativne, a dete PRE bronhitisa ima znake virusne infekcije, onda su baš virusi krivci!

Kako dokazati alergiju
Alergološkom obradom!
To treba da odradi pedijatar – alergolog ili pulmolog, pa će situacija biti daleko jasnija.

Ima li pomoći kad je alergija uzrok kašljanja
Ima!
Tu su lekovi protiv alergija (antihistaminici, nazalni kortikosteroidi, inhibitori leukotriena…) koji kad se NA VREME daju zaista brzo pomognu detetu! Zato je važno ŠTO PRE postaviti dijagnozu da se dete bespotrebno ne muči!

Kako lečiti virusni kašalj
Virusi (osim retkih izuzetaka) se NE mogu izlečiti!
Postoje preparati “na biljnoj bazi” koji mogu pomoći detetu da manje kašlje i tako “kupiti vreme” koje detetu treba da se izbori sa virusom!

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Ovo je jedna od čestih dijagnoza u dečjoj kardiologiji, pa je tema interesantna.

Šta je mitralna valvula
Srce ima četiri šupljine koje su raspoređene u “dva sprata”. Dve komore: leva i desna (donji sprat) i dve pretkomore, opet leva i desna (gornji sprat). Iz pretkomora krv se uliva u komore, a odatle u dva velika krvna suda (aorta i plućna arterija). Između ova dva sprata se nalaze valvule: mitralni (koji ima dva zalistka) i trikuspidna (koja prema imenu, ima tri zalistka). Ovo su zapravo sofisticirani “ventili” koji ne dozvoljavaju da se krv iz komora vraća u pretkomore! To je važna funkcija, jer se tako srcu omogućuje da pumpa krv u sve delove tela, a to mi je glavni zadatak.
Mitralna valvula je “ventil” koji radi pod velikom pritiskom, jer je leva komora “glavna” pumpa organizma, koja ispumpava krv u celo telo (osim pluća, koje “snabdeva” desna komora, koja radi pod daleko manjim pritiskom) pa je veoma važna.

Šta znači PVM
PVM je skraćenica od dijagnoze koja na je na latinskom: Prolapsus Valvulae Mitralis, a to znači da jedan od zalistaka (delova “ventila”) malčice propušta! Zato se deo krvi vraća iz komore u pretkomoru, i to je suština prolapsa. Obično je zalistak (jedan ili oba) nešto duži, “gracilniji” pa zato prolabira (“posuvrati se”) i tako je nastalo ovo ime.

Mitralna regurgitacija – šta je to
To je stručni naziv za “povratak” dela krvi iz komore u pretkomoru. To se naziva i insuficijencija, a to je to isto! Obično se radi o “mlazu” krvi, a to se lako vidi na ultrazvučnom pregledu, a može se čuti auskultacijom (“slušanjem” stetoskopom).
Što je stepen ove regurgitacije (insuficijencije) manji to bolje za dete, i obrnuto – povratak velike količine krvi iz komore u pretkomoru može stvoriti probleme.

Kako se postavlja dijagnoza
Dijagnozu kod dece postavlja pedijatar – kardiolog!
Na PVM može posumnjati i pedijatar, posle pažljivog “preslušavanja” detetovog srca, ali se dete naprosto mora uputiti dečjem kardiologu.
Posle kardiološkog pregleda i EKG-a se obavi ultrazvučni (ehokardiografski) pregled kojim se postavi definitivna dijagnoza!

Da li se PVM uvek čuje slušalicama
NE MORA se uvek čuti!
Ima diskretnih prolapsa mitralne valvule koji se naprosto ne čuju! Nekada se desi situacija “malo se čuje, pa se ne čuje”, ali to je onda obično veoma blaga forma prolapsa mitralne valvule kod dece. Zato se ne treba čuditi kad pedijatar nije čuo prolaps mitralne valvule.

Koliko je ovo opasno
Srećom, kod VEĆINE dece NIJE opasno!
Naime, kada NEMA značajne (stručno se to zove hemodimamski BEZNAČAJNA) mitralne insuficijencije (regurgitacije) onda je to SAMO za praćenje i NIJE za brigu!
To su deca koja imaju “gracilnu” konstituciju, pa su nekako duguljasta i “fina”. E takvo im je i srce, pa su mitralni zalisci duguljasti i nežni. To se češće javlja kod devojčica i devojaka, ali prolapsa mitralne valvule naravno ima i među dečacima.

Može li se pogoršati
Može, i to kod onog manjeg broja dece kod kojih se (ultrazvučnim pregledom) nađe značajna mitralna insuficijencija. Kada je ovaj “povratak krvi” masivan, srce se opterećuje, počinje da se širi (dilatira) i to može biti opasno.
Ova deca se prate po posebnom protokolu i dobijaju odgovarajuću terapiju.
Da li dete koje ima prolaps mitralne valvule može da se bavi sportom
Može, ako NEMA tegoba (smetnji), ako ima hemodinamski beznačajnu mitralnu insuficijenciju (regurgitaciju) i ako se redovno prati kod sportskog lekara i dečjeg kardiologa.

Šta je to prevencija infektivnog (bakterijskog) endokarditisa
Endokarditis je opasna infekcija unutrašnjeg dela srca (endokarda). Ona se (istina veoma retko) može desti kada bakterije (iz usta, ili nekog drugog dela tela) prodru u krv, pa “za baksuz” odu na mestogde postoji prolaps mitralne valvule, pa da nastane infekcija endokarda (endokarditis). Srećom ovo se IZUZENO retko dešava, i to opet kod onog manjeg broja dece koja imaju značajnu (veliku) mitralnu regurgitaciju (insuficijenciju).
Zato se ovoj deci prepisuje prevencija (profilaksa) antibiotikom, koji se daje obično jedan sat PRE neke “krvave” intevencije (vađenje zuba, druge operacije…). Kardiolog detetu i roditeljima da detaljno uputstvo (sa detaljnim objašnjenjem) za ovu profilaksu, tako da nema nejasnoća.

Kakva je udaljena prognoza
Kod velike većine dece ODLIČNA!
Uz redovne kontrole, deca imaju uobičajen i kvalitetan život. Deca sa hemodinamski značajnom (velikom) mitralnom insuficijencijom (regurgitacijom) mogu imati komplikacije (proširenje srca, slabljenje srčane funkcije, ali i opasne poremećaje srčanog ritma). Srećom, oni su u manjini, a savremena terapija i kardiološko praćenje u velikoj meri mogu sprečiti najteže posledice.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Urinarni trakt (ponekad se skraćeno naziva i uro-trakt) čine bubrezi, mokraćni kanali (ureter i uretra) i mokraćna bešika. Bubreg, koji je jedan od najbitnijih organa u organizmu, filtrira krv, iz nje “izvlači” štetne materije u mokraći koja preko uretera stiže u mokraćnu bešiku, a odatle se, preko uretre izbacuje iz organizma

Izraz “mokraćni putevi” iako nije baš najprikladniji se odomaćio i uključuje sve navedene organe, pa ćemo ga koristiti u ovom tekstu.

U nomalnim okolnostima, dakle kod zdrave dece NEMA bakterija u mokraćnim putevima, pa bubreg i ostali delovi uro-trakta rade nesmetano!

• Koje su vrste infekcija mokraćnih puteva

Ako infekcija napadne samo mokraćnu bešiku naziva se cistitis, a ako je zahvaćen bubreg – pijelonefritis. On se ređe javlja, ali je ozbiljan, jer može da utiče na pojavu ožiljaka na bubregu i dovede do trajnih oštećenja njegovog tkiva. Kod dece se ređe sreće izolovani uretritis – infekcija završnog dela mokraćnih puteva (uretre).

• Kako nastaju infekcije uro-trakta kod dece

Jednostavno – bakterije prodru u mokraćne puteve, tamo se razmnožavaju i eto infekcije.

Postoje dva najčešća načina da bakterije stignu u mokraćne puteve i bubreg:

 Prvi je put bakterija SPOLJA preko uretre (kanal putem koga mokraća izlazi iz organizma), a najčešće vode poreklo iz debelog creva (Escherichia coli, Enterokoke…). Bakterije se zatim prenose do mokraćne bešike (organ u kome se mokraća skuplja pre mokrenja), a ponekad i do bubrega.

 Kada infekcije nastaju u prvim mesecima života u velikom broju slučajeva deca imaju neku anomaliju mokraćnog sistema. Tada infekcija nastaje “iznutra”. Najčešće su suženja (opstrukcije) mokraćnih puteva koje dovodi do blokiranja normalnog oticanja mokraće i vezikoureteralni refluks – stanje u kome se jedan deo mokraće vraća iz mokraćne bešike ka bubrezima, umesto da teče od bubrega ka bešici i van organizma. Čim postoji usporena eliminacija mokraće nastaje infekcija. Obe ove anomalije, ako se ne otkriju na vreme, mogu da dovedu do ozbiljnog oštećenja bubrega.

Daleko ređe se dešava da bakterije stigne iz nekog udaljenog dela tela (putem krvi) i naseli se u bubregu.

• Kada posumnjati na infekciju – koji su simptomi i znaci koji je prate

Na infekciju mokraćnog sistema kod beba uvek treba posumnjati ako dete ima povišenu temperaturu, a nema drugih tegoba kao što su: curenje nosića, kašalj, znaci upale grla… One su češće kod devojčica jer je izvodni mokraćni kanal (tzv. uretra) kod njih mnogo kraći nego kod dečaka. Bakterijama je mnogo lakše da kroz kratak kanal stignu u mokraćnu bešiku, nego ako je on duži (kao kod dečaka). Zato je pravilo da se svaka neobjašnjiva povišena temperatura kod beba MORA “ispratiti” pregledom urina!

Starija deca se uglavnom žale na pečenje prilikom mokrenja i bol u donjoj polovini abdomena i leđa, kao i učestao nagon na mokrenje. Međutim, manja deca ne mogu da kažu šta im smeta, pa je tada uloga roditelja u prepoznavanju ove infekcije veoma važna. Povišena temperatura, uznemirenost deteta, slab apetit, neprijatan miris urina, isprekidan mlaz mokraće, ili gnojav trag na peleni, su prvi znaci koji treba da izazovu sumnju roditelja.

• Kako se postavlja dijagnoza

Jednostavni laboratorijski testovi mogu da pokažu da li je u pitanju infekcija. Važan test je pregled mokraće. Uzorak urina mora da se uzme kako treba – prvo da se genitalije dobro operu (najbolje da se posle pranja isperu 3% rastvorom borne kiseline), i da se donese u sterilnoj bočici, unutar 60 minuta od mokrenja deteta. Ako je mališan loše pripremljen ili uzorak stoji duže vreme pre pregleda, rezultati mogu biti “lažno” pozitivni.

Kod beba se uzorak urina uzima u specijalnim samolepljivim kesicama. Kod beba je posebno važno da se dobro “odmasti” temeljnim pranjem, pre stavljanja kesice.

Lekar će prvo tražiti pregled sedimenta urina u kome se lako mogu videti brojni leukociti (leukociturija), ali i bakterije koje ukazuju na postojanje infekcije mokraćnih kanala. Ako se na osnovu sedimenta urina posumnja da postoji infekcija, lekar će tražiti da se iz urina uradi urinokultura. Njen zadatak je da se izoluje bakterija koja je uzrok infekcije, ali i da se odredi najefikasniji antibiotik za lečenje. Dakle, BEZ pregleda mokraće NEMA dijagnoze infekcije mokraćnih kanala.

Neretko je potrebno uraditi i krvnu sliku (sa CRP-om) koja pomaže u proceni težine infekcije.

• Da li se mora uzeti isključivo prvi jutarnji urin

NE MORA!

Dete može dobiti simptome i znake urinarne infekcije u bilo koje doba dana, pa je besmisleno (i opasno) čekati do sutrašnjeg jutra da bi se postavila dijagnoza!

• Kako se infekcija leči

Infekcije mokraćnih puteva se leče antibioticima čiji je zadatak da unište bakterije koje se nalaze u mokraćnim kanalima. Postoje brojni antibiotski sirupi, ali i injekcije antibiotika za lečenje infekcije mokraćnih kanala.

Laboratorijskim testovima se određuje osetljivost izolovane bakterije na razne antibiotike (antibiogram), na osnovu koga lekar zatim može da odredi najefiksniju terapiju. Dete će se osećati mnogo bolje već 12-24 sata posle početka odgovarajuće terapije.

• Mora li se čekati nalaz urinokulture i antibiogram da bi se započela terapija antibiotikom

NE ČEKA se nalaz urinokulture jer je obično potrebno dan – dva da stigne, a to je predugo! Na osnovu sedimenta urina (povećan broj leukocita – leukociturija) koji je gotov za par sati, se započinje terapija antibiotikom za koji se pretpostavlja da je najefikasniji. Kada antibiogram stigne onda se menja terapija samo ako već prepisani lek ne deluje na izolovanu bakteriju.

Dete (naročito manja deca) sa pijelonefritisom (zapaljenje bubrega) neretko povraća i odbija tečnost i hranu, pa tako nije u mogućnosti da popije lek, može, u manjem ili većem stepenu, i da dehidrira. U tom slučaju je neophodna primena lekova kroz venu (ređe intramuskularno), a u slučaju potrebe za intravenskom nadoknadom tečnosti i bolničko lečenje.

• Kako znamo da je antibiotik odradio posao

Brzo dete živne kad se da adekvatan antibiotik! Ipak, po završetku lečenja antibioticima potrebno je ponoviti analizu mokraće kako bi se proverilo da li je infekcija sanirana. U sedimentu urina ne bi trebalo da bude bakterija i drugih znakova infekcije, a urinokultura bi trebalo da bude sterilna. Obično se ovi nalazi urade dan posle prekida tretmana, a ponove tri dana po obustavljanju antibiotika.

• Kada treba uraditi dodatna ispitivanja

Infekcija urinarnog trakta može biti posledica nekog ozbiljnijeg problema – anomalije urotrakta. Zbog toga je nekada potrebno da se urade detaljnija ispitivanja mokraćnog sistema. Kod svakog deteta kod koga se prva infekcija javi po tipu pijelonefritisa (infekcija bubrega koju prati povišena temperatura) ili ako se javi više puta, neophodno je sprovesti dalja ispitivanja

Prvo ispitivanje koje lekar traži jeste ultrazvučni pregled bubrega i mokraćnog sistema. Normalan nalaz na ovom pregledu ipak ne isključuje postojanje anomalije mokraćnog sistema, pa ako se infekcije i dalje ponavljaju potrebna su i dodatna ispitivanja.

U slučaju da se na ultrazvučnom pregledu postavi sumnja da postoji neka anomalija mokraćnog sistema i/ili oštećenje bubrega, ili se infekcije javljaju i dalje, lekar će tražiti da se uradi neko od rendgenoloških snimanja, ili ispitivanje funkcije mokraćne bešike. Na ovaj način će se sa sigurnošću pronaći pravi uzrok nastanka infekcija mokraćnog sistema.

• Da li infekcije mokraćnih puteva mogu dovesti do oštećenja bubrega

Nažalost infekcija, naročito ako se NE otkrije na vreme, može ošteti bubreg i ostavi ožiljak. Što je više ovakvih infekcija, to je mogućnost za nastajanje više ožiljaka i slabljenje bubrežne funkcije veća. Ožiljak na bubregu može da bude uzrok problema (na primer povišenog krvnog pritiska) mesecima i godinama posle infekcije.

Ponavljane infekcije su naročito opasne, pogotovo kad je dete neispitano pa promakne neka od anomalija uro-trakta koja bi mogla da se izleči i tako spreči dodatno oštećenje bubrega,.

• Šta roditelji mogu da urade

Od malena je važno sprovoditi redovnu i temeljnu higijenu genitalija i kod dečaka i kod devojčica. Tekuća mlaka voda uz blagu baby kupku (ili sapun) je nezamenjiv način pranja genitalnog regiona (uključujući i analni deo). Vlažne maramice treba korisiti kad nema mogućnosti da se beba opere (put, boravak u prirodi…). To je najbolji način da se bakterije iz spoljašnjosti “popnu” kroz uretru do mokraćanih kanala.

Sa druge strane, važno je znati da se SVAKA povišena temperatura za koji nema vidljivih znakova infekcije mora shvatiti kao sumnjiva infekcija urinarnog trakta.

Kod dece koja su već imala urinarnu infekciju SVAKA febrilna epizoda (čak i kad ima simptoma i znakova respiratorne infekcije) mora biti ispraćena pregledom mokraće. Ovo je naročito važno kod beba i predškolaca.

Sprovođenje terapije je veoma važno, kao i kontrola uspešnosti lečenja antibioticima. Dobra saradnja roditelja i pedijatra je ključ uspešnog lečenja i prevencije urinarnih infekcija. Kod anomalija uro-trakta u dijagnostiku i lečenje se uključuje pedijatar – nefrolog i dečji hirurg – urolog u specijalizovanim dečjim bolnicama.

Ass.dr Goran Vukomanović

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Korona virus (COVID19) je RNK virus iz grupe korona virusa. Predstavlja sada aktuelnu bolest koja je zahvatila čovečanstvo i brzo se raširila svim kontinentima. Trenutno je u toku svetska pandemija proglašena od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Oboljevanje dece od korona virusa
Prema do sada dostupnim podacima, oboljevanje dece od korona virusa je prisutno u malom procentu. Pedijatrijski slučajevi su ređi nego kog odraslih.
Pedijatrijski slučajevi infekcije COVID-19 (Corona virus infective desease 2019, stručni naziv za Korona virus) obično su blagi, blaži nego kod odraslih.
Oboleli imaju blažu kliničku sliku,zbog čega je moguće da mnogi slučajevi kod dece nisu dijagnostikovani.
Razlikovanje virusa COVID19 od ostalih uobičajenih infektivnih uzoraka disajnih puteva kod pedijatrijskih pacijanata još uvek predstavlja problem.
Sveobubuhvatni simptomi su blaži kod dece i opšta prognoza je dobra.
Deca dobijaju blage simptome COVID19, ali imaju veliku mogućnost prenosa virusa.
Studije su pokazale da roditelji mogu da budu manje zabrinuti za oboljevanje dece od korona virusa
Dobro je smanjiti kontakte među decom jer su deca prenosioci virusa, čak iako nemaju simptome ili imaju blago izražene tegobe.
Najčešći simptomi do sada potvrđenih pedijatrijskih slučajeva su povišena temperature, groznica i kašalj.
Nekada moža da bude prisutna zapušenost nosa i bol u grlu kao i kod drugih respiratornih infekcija – Ne treba misliti da obolelo dete odmah ima korona virus, postoje i drugi uzroci
Kod težih slučajeva može da dođe do virusne upale pluća različitog intenziteta koje zahteva bolničko lečenje.
Važno je znati da deca sa teškim respiratornim oboljenjima mogu da imaju i druge uzroke upale pluća kao što su virus gripa ili drugi virusni i bakterijski uzročnici – pregled pedijatra i laboratorijske analize mogu da ukažu na uzročnika.
Ne oboljevaju sva deca koja budu u kontaktu sa odraslima obolelim od korona virusa i oni koji obole mogu da imaju minimalne simptome ili blažu kliničku sliku
Deca koja nemaju simptome ili imaju minimalne simptome a zaražena su mogu da prenesu infekciju starijima i osetljivijim kategorijama.
Deca mogu duže da prenose virus, čak i kada se dobro osećaju.
Prevencija korona virusa i sprečavanje širenja infekcije – saveti:

Na lep način objasnite novonastalu situaciju deci – objasnite im da nema razloga za brigu, da virus u najvećem broju slučajeva nije opasan za decu. Objasnite im zašto ne idu u školu, zašto nemaju trenige, zbog čega ne mogu u park….deca su zbunjena novonastalom situacijom, približite im objašnjenje na nivou koji oni mogu da razumeju kako ne bi sakupljali informacije koje čuju na televiziji i vide na internetu i projektovali ih na drugačiji način

Organizujte dane na lep način. Svaki dan provedite barem pola sata dnevno posvećeni deci: igrajte društvene igre, pevajte sa njima, plešite, radite vežbice, razgovarajte sa njima, smejte se…..Bilo da radite od kuće ili idete na posao odvojte deo dana koji provodite zajedno sa decom bez mobilnih telefona i kompjutera, samo posvećeni svojoj deci

Organizujte sa decom takmičenje u sređivanju kuće, najlepše zategnutom krevetu, najbolje obrisanoj prašini i drugim kućnim poslovima, svima će biti lakše a deca će bolje prihvatiti nove obaveze.
Naučite decu da pravilno peru ruke sapunom i toplom vodom što češće, pre i posle obroka, nekoliko puta tokom dana, uvek po ulasku u kuću, naučite decu da se ne rukuju i ne pozdravljaju poljupcima sa drugarima

Zabranite boravak u zatvorenom prostoru sa više ljudi osim boravak sa porodicom. Deca ne treba da idu sa vama ni u prodavnicu. Bolje je da ostanu kod kuće ukoliko ste u mogućnosti. Smanjite mogućnost zaraze na minimum.

Ukoliko deca izlaze napolje, savetujte da ne izlaze na mesta na kojima ima puno dece, da ne dodiruju rukama nos, oči, uši, da ne stavljaju ruke u usta.

Ukoliko deca kijaju i kašlju savetujte da prekriju usta nadlakticom ili papirnom maramicom

Ukoliko dete ima neke tegobe, posle konsultacije sa pedijatrom ukoliko su tegobe blage, i pregled nije neophodan savetuje se boravak u kući, odmor, dosta tečnosti, voća, povrća i vitamina.

Važno je da deca prihvate novonastalu situaciju kako se ne bi plašila

Održite vedar duh u novonastaloj situaciji sebi i svojoj deci, čuvajte se

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Oduvek smo slušali tu krilaticu, pa se pitali koliko je tačna. Može se reći da je potpuno tačna bila u vreme naših baka, pa čak i roditelja.
Zašto onda ne i u našem slučaju? Šta se promenilo? Creva jesu izuzetno veliki resorptivni organ i sve što prođe kroz njih u krv, stigne do svake ćelije.
Zato danas kažemo da rafinisana hrana sa gomilom emulgatora i stabilizatora utiče na imuni sistem loše. Zapravo, on se toliko bavi tim novim i novijim vrstama hemijskih molekula, trudi se da ih zapamti, pa nema dovoljno vremena i snage da savlada običan virus…
Vrtići i škole, kao i veliki kolektivi su izvor po vrstama različitog velikog broja virusa, pa su njegovi članovi i najugroženiji. U bakino vreme, rafinisana hrana je bila retkost, pa je domaća kuvana i presna zaista bila izvor zdravlja. U bakino vreme, ljudi i deca nisu različitim hemijskim sredstvima tretirali kožu.
Danas, gotovo svakodnevno, u širokoj upotrebi su sapun i gelovi za tuširanje, tonici i kreme za lice, telo i posebne regije, kreme za hladno vreme, repelenti protiv ujeda insekata ili kreme za sunčanje prepune titanijuma…
U bakino vreme,vazduh je bio čist, a voda nije bila upakovana u (BPA non free) plastiku. Pa, šta onda danas raditi? Čitati etikete. Birati. Nema toliko mnogo netaknute prirode, ali ima izbora. Birajte za svoju decu pastu za zube bez fluora, dok ne umeju da ispljunu. Birajte lake , besparabenske kupke i retko ih priređujte.
Birajte da izbegnete obojene hemijske proizvode i birajte ulja, pre neko komponovana kreme. Sve što može stajati dugo, a da ne promeni miris, ima sasvim sigurno hemikalija na pretek. (primer paste za zube bez fluora i prirodne kozmetike: Azeta Bio različitih voćnih ukusa, organski proizvodi bez parabena, sulfata i štetnih sastojaka)
Naučite decu da se osnovna higijena lica, usta , šaka , stopala, genitalija radi svakodnevno, a ostatak povremeno.
Da vitamini i probitici koji mogu biti korisni u suplementima, mogu pomoći povremeno.
I da je pravo zdravlje, zaista u onoj hrani koju je kuvala i spremala baka. Da zdravlje zaista na usta ulazi, ako sprečimo da koža i pluća (pasivno pušenje npr .) upiju ono što ne treba.

dr stomatologije Nikolina Jakovljević,

predavač Škole roditeljstva “Nada Lazić”

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs