Ove godine u Velikoj Britaniji moglo bi doći do revolucionarnog događaja kada je reč o rađanju dece, pa bi prvi put u istoriji dogodilo da bude rođeno dete s troje roditelja.

Nadležne institucije dale su zeleno svetlo u dva slučaja.

Ovo neće biti prvi slučaj, a granicu je prvi pomerio Džon Zang, koji je s kolegama 2016. to učinio u Njujorku, a zabeleženi su i slučajevi u Ukrajini nakon toga, prenosi New Scientist.

Ipak, Velika Britanija prva je zemlja koja je službeno odobrila upotrebu tehnike terapije zamene mitohondrija zarad sprečavanja naslednih mitohondrijskih poremećaja. Tim naučnika iz Njukasla dobio je odobrenje da sprovede postupak još 2016. godine, a sada se saznalo da je HEFA od tada odobrila još dva slučaja.

Kako su odobrenja data još 2017. godine postupak je, moguće, već počeo. Iz centra zaduženog za sprovođenje ovog postupka nisu hteli da potvrde da je procedura počela jer štite pacijente. Postupak je sličan veštačkoj oplodnji, ali se koristi genetski materijal troje ljudi.

Postupak je osmišljen da bi pomogao ženama koje imaju genetske mutacije mitohondrija da ih ne prenesu svojim potomcima.

Izvor: b92

Profesor Snežana Plešinac : Kako biomedicinski potpomognuta oplodnja postaje sve zastupljeniji metod na putu do potomstva, ima i više "duplih i troduplih radosti"

TROJKE, pa i četvorke, a pogotovo blizanci nisu baš retkost, ali u budućnosti možemo da očekujemo da ova pojava postane - uobičajena. Kako biomedicinski potpomognuta oplodnja postaje sve zastupljeniji metod na putu do potomstva, ima i više blizanačkih trudnoća i "duplih radosti". Iako se kod jednojajčanih blizanaca veoma često desi neka vrsta komplikacije, najčešće diskordinantni rast, većina ovih problema je predvidiva ukoliko se u 12. nedelji trudnoće uradi dabl test i postavi tačna dijagnoza. Profesor Snežana Plešinac, supspecijalista perinatologije u Kliničkom centru Srbije i predsednik Društva za fetalnu i neonatalnu medicinu Srbije, objašnjava, za "Novosti", da blizanačke trudnoće uvek treba pažljivo pratiti i da se čak i velike komplikacije, kao što je sindrom interblizanačkih transfuzija, mogu izlečiti uz pomoć savremene fetalne hirurgije.

* Koliko su česte blizanačke trudnoće?

- Od ukupnog broja trudnoća, između dva i tri odsto su blizanačke. U GAK "Višegradska" rodi se između 150 i 200 parova blizanaca godišnje, dok je na nivou Srbije taj broj oko 500. Blizanci se rađaju sve češće i biće ih još više, pre svega zahvaljujući vantelesnoj oplodnji.

* Zbog čega kod vantelesne oplodnje ima tako mnogo blizanaca?

- Tokom takvog procesa, u telo trudnice vraća se više od jednog embriona, čime podižemo verovatnoću da dođe do trudnoće, pa imamo i više od jednog deteta. Dešava se da pacijentkinja neće da prihvati redukciju i smanji broj plodova, pa ostane i po tri embriona. Zbog toga imamo sve više blizanaca, trojki pa i četvorki.

* Postoji li razlika između vantelesne i spontane blizanačke trudnoće?

- Suštinski važna razlika je u tome da li su blizanci jednojajčani ili dvojajčani, dok način nastanka nema veliki uticaj. Kod dvojajčanih, bebe su u odvojenim posteljicama, zbog čega je trudnoća bezbednija i komplikacije su retke. Jednojajčani blizanci su češći iz spontanih trudnoća.

* Zašto jednojajčani blizanci imaju veći rizik od komplikacija?

- Često se dešava da posteljica ne bude podeljena ravnomerno, pa da to bude uzrok što bebe nisu jednake veličine. Kod takvih, diskordinantnih blizanaca, razlika u veličini je oko 10 odsto. Zbog toga je vrlo važno da žena uradi dabl test u 12. nedelji trudnoće, kako bi se na vreme dijagnostikovalo koliko posteljica postoji i šta je potrebno uraditi. Dešava se da trudnicama iz unutrašnjosti niko ne kaže da je dabl test obavezan, pa ih tokom šestog ili sedmog meseca pošalju u Klinički centar Srbije, kada shvate da nešto nije u redu. Diskordinantni rast je česta komplikacija, a za to postoji rešenja. Mnoge druge situacije kod jednojajčanih blizanaca mogu da budu mnogo komplikovanije.

* Postoje i ozbiljnije situacije?

- Kod blizanaca koji dele posteljicu može da dođe do sindroma interblizanačkih transfuzija. To znači da jedna beba dobija manje krvi, pa čak i ono što dobije prebacuje i "pumpa" drugoj bebi. Onda jedna slabije raste, dok druga bude velika, ali preopterećena, jer malo srce nije predviđeno za toliku količinu krvi. Zbog toga postoji rizik od gubitka cele trudnoće. Ova komplikacija je najteža, ali na svu sreću, nije česta.

* Kako se taj sindrom leči?

- Fetalna hirurgija omogućava da se laserom razdvoje patološke veze krvnih sudova, nakon čega svaki blizanac postaje samostalniji. Ova metoda u Srbiji se radi samo u GAK "Narodni front". Do pre 10 ili 15 godina nismo mogli da uradimo ništa drugo osim da izazovemo prevremeni porođaj, koji je uvek rizičan i predstavlja prvi uzrok morbiditeta i mortaliteta kod novorođenih beba.

* Koliko je blizanačka trudnoća teška za trudnicu?

- Generalno, anksioznost često prati trudnoću kod vantelesne oplodnje, zbog toga što su parovi godinama namučeni pokušajima, brigom i strahom od gubitka trudnoće. Takođe, kada žena uđe u trudnoću sa viškom kilograma, dijabetesom ili visokim pritiskom, to je veliko opterećenje. Zbog toga treba voditi računa o telesnoj masi i objasniti ženama da u trudnoći ne treba da jedu za dvoje, naročito ne za troje, već da imaju raznovrsnu ishranu sa dominantnim unosom proteina.

* Zbog čega se carski rez tako često primenjuje?

- Kako bi se sačuvalo zdravlje trudnice, veliki broj blizanačkih trudnoća mora da se završi ranije nego što je uobičajeno, već posle 36. nedelje. Pošto grlić tada još nije spreman za porođaj, često se primenjuje carski rez. S druge strane, kada se ostvare svi uslovi, kada je trudnica u dobrom zdravstvenom stanju i kada prva beba prednjači glavicom, na drugoj bebi primenjujemo takozvani unutrašnji okret i porođaj može da protekne prirodno.

DEVOJČICE BRŽE NAPREDUJU

* Da li se blizanačka trudnoća razlikuje u zavisnosti od pola deteta?

- Pokazalo se da dečaci slabije napreduju, i manje su otporni, u odnosu na devojčice, kada se radi o dvojajčanim blizancima različitog pola. Iz iskustva znam da devojčice teške 1.500 grama provedu u izoleti svega nekoliko dana, dok dečaci koji imaju 2.800 grama ostanu u izoleti i po mesec dana. Još nije otkriven tačan razlog, ali je primećeno da su devojčice stabilnije i brže napreduju, dok dečacima uvek treba više vremena.

Izvor: novosti.rs

Uvodi se preporučena imunizacija

Novi Pravilnik o programu imunizacije stupio je na snagu, a stručnjaci ocenjuju da on donosi usklađivanje sa savremenim programima imunizacije razvijenih zemalja sveta i predstavlja veliki pomak u odnosu na prethodnu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Uvođenjem preporučene imunizacije, što je jedna od novina, omogućena je zaštita protiv velikog broja zaraznih bolesti koje su kod nas aktuelne.

Novi Pravilnik o imunizaciji najavljuje i uvođenje preporučene vakcine za decu i odrasle, a u Institutu za javno zdravlje Vojvodine kažu kako je važno da lekari prepoznaju indikaciju za davanje vakcine i daju potrebne informacije pacijentu, kako bi doneo odluku da li će prihvatiti imunizaciju, s obzirom na to da je obavezna pisana saglasnost osobe koja se imunizuje.

Najveća novina je uvođenje konjugovane polisaharidne vakcine protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije, u kalendar obavezne imunizacije, kao i uvođenje preporučene imunizacije.

Preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta sprovodi se na osnovu preporuke doktora medicine ili doktora specijaliste odgovarajuće grane medicine, koji sprovodi imunizaciju uz prethodnu pismenu saglasnost lica koje se aktivno imunizuje, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.

Primarijus dr Snežana Medić iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže da se preporučena aktivna i pasivna imunizacija, po kliničkim indikacijama, sprovodi kod lica kod kojih bolest protiv koje se imunizacija sprovodi može da ima teži oblik ili može da dovede do pogoršanja osnovnog oboljenja, a na osnovu mišljenja lekara uz prethodnu pismenu saglasnost tog lica, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.

Zarazne bolesti protiv kojih će se sprovoditi preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta su varičela, oboljenja izazvana humanim papiloma virusima, hepatitis A, hepatitis B, grip, oboljenja izazvana streptokokom pneumonije, herpes zoster, rota virusne infekcije, meningokokna bolest, difterija, tetanus, veliki kašalj, rubela, krpeljski meningoencefalitis i druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom po epidemiološkim indikacijama.

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama su hepatitis A, hepatitis B, grip, oboljenja izazvana streptokokom pneumonije i druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom.

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena pasivna imunizacija primenom seruma, imunoglobulina, lica po kliničkim indikacijama su: male boginje, varičela, infekcija citomegalovirusom, druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom, navodi dr Medić, i dodaje da su zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju trbušni tifus, hepatitis A, hepatitis B, grip, dečja paraliza i druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom i sprovode se u ovlašćenim zdravstvenim ustanovama.

Izvor: www.dnevnik.rs

Francuska kompanija Laktalis povukla je 12 miliona pakovanja zaraženog mleka u prahu za bebe u 83 zemalja, zbog prisustva salmonele u tom proizvodu.

Francusku kompaniju Laktalis osnovao je Besnierov deda 1933. godine, a ostvaruje godišnju prodaju od oko 17 milijardi evra, zajedno sa proizvodima Galbani ricotta i mozzarella u Italiji.

Direktor Laktalisa, jedne od najvećih mlečnih grupacija, Emanuel Besnier, obratio se po prvi put medijima nakon što je optužen da je kompanija sakrivala epidemiju salmonele kod biljke od koje se proizvod pravi.

"Moramo uzeti u obzir obim ove operacije: Više od 12 miliona kutija je pogođeno", rekao je on, dodajući da distributeri više ne moraju da sortiraju proizvode kako bi pronašli zagađeni prah.

"Oni znaju da je potrebno da se ukloni sve sa polica", rekao je Besnier.

Besnier, koji je u petak pozvan u ministarstvo finansija Francuske, obećao je nadoknadu za sve pogođene porodice.

On je rekao i da su zdravstvene posledice za potrošače, naročito bebe mlađe od šest meseci bile prve na njegovom umu, dodajući da je to kod njega izaziva veliku zabrinutost.

Laktalis je već tužilo na stotine porodica koje tvrde da su im deca dobila trovanje salmonelom nakon što su popila ovo mleko.

Do sada je u Francuskoj prijavljeno 35 slučajeva gde su odojčad dobila salmonelu kojom je bilo zaraženo mleko u prahu, dok je jedan slučaj prijavljen u Španiji, a drugi se istražuje u Grčkoj.

Međutim, udruženje koje zastupa žrtve kaže da vlasti potcenjuju broj žrtava ovog skandala.

Podsetimo, Laktalis je prethodno, početkom decembra, bio suočen sa sličnim skandalom nakon koga je usledilo haotično povlačenje nekoliko miliona proizvoda namanjenih bebama, a novo povlačenje "iz predostrožnosti" odnosi se na sve proizvode iz fabrike u Kraonu, na zapadu Francuske, koji su proizvedeni od februara.

Laktalis se u saopštenju izvinio potrošačima, objašnjavajući da su istražitelji utvrdili da je problem nastao posle renoviranja u Kraonu početkom godine, a sadaje proizvodnja u njoj obustavljena.

Francuska vlada je početkom decembra objavila listu zemalja na kojoj su, između ostalih, Kina, Pakistan, Bangladeš, Saudijska Arabija, Maroko, Sudan, Peru i Kolumbija, ali ne i SAD koje su veliko tržište kompanije Laktalis.

Izvor: B92

DM drogerie markt obaveštava javnost da se proizvod babylove kašica jagoda i malina u jabuci 100% voće 4m+, 190g sa rokom trajanja 05.07.19, nikada nije nalazio i ne nalazi se u asortimanu DM prodajnih objekata u Srbiji.

U određenim zemljama iz predostrožnosti iz prodaje povučen proizvod babylove kašica jagoda i malina u jabuci 100% voće 4m+, 190g sa rokom upotrebe 05.07.2019, nakon što je utvrđeno da su u jednoj kašici pronađeni ostaci sredstva za čišćenje koja sadrže hlor.

U slučaju da ste navedeni proizvod kupili u bilo kojoj dm drogeriji u bilo kojoj zemlji, možete ga vratiti u bilo koju dm drogeriju u Srbiji i dobićete Vaš novac nazad.

Izvor: B92

Usvajanjem novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji će stupiti na snagu 1.jula 1018.godine povraćaj PDV -a na bebi opremu definitivno se ukida.

Poslednji rok za predaju zahteva za povraćaj PDV – a je period od 1. do 15. februara 2018. godine.

Roditelji mogu da povrate PDV u ukupnom iznosu od 75.029 dinara, i to u toku detetove prve godine života možete vratiti PDV u iznosu do 42.873 dinara, a u toku druge godine taj iznos se smanjuje i iznosi 32.155 dinara.

Umesto povraćaja PDV-a, 5.000 dinara za svako dete

Za svako rođeno dete, za nabavku bebi-opreme, roditelji će dobijati paušal, u iznosu od 5.000 dinara umesto mogućnosti da povrate PDV na bebi opremu. Roditelji će 5.000 dinara dobiti jednokratno dok su za povraćaj PDV- a mogli da vrate veće iznose i to do detetove druge godine života.

Kako da povratite PDV na bebi opremu u poslednjem, februarskom roku?

Popunjen ZAHTEV za refundaciju PDV – a na bebi opremu predajete u organizacionoj jedinici Poreske uprave na čijem području imate prebivalište.

Uz zahtev se podnose fiskalni isečci, fotokopije fiskalnih isečaka i spisak brojeva tih fiskalnih isečaka. Refundirani novac se uplaćuje na račun koji su roditelji, odnosno staratelji, naveli u zahtevu.

Više o uslovima koje treba da ispunite i načinu da povratite PDV na kupljenu opremu za bebe pročitajte OVDE.

Izvor: bebac.com

Najmanji vremenski period plaćenog odsustva je dva meseca, u SAD.

S druge strane, Estonija nudi i preko godinu i po plaćenog odsustva - time je postala zemlja sa najvećim beneficijama za trudnice. Druge zemlje nude po godinu: Bugarska, Mađarska, Japan, Litvanija, Austrija, Češka, Letonija, Norveška, Slovačka...

Čak u 19 od 41 zemlje većina plaćenog odsustva se odnosi na prodiljsko, a u 31 zemlji i očevi imaju pravo na odsustvo. Ipak, njihovo pravo je skromnije - dve nedelje u proseku. Izuzetak su Japan (30 nedelja) i Koreja (16 nedelja). Portugal, Luksemburg i Norveška daju oko dva meseca novim očevima.

Na Kipru, Izraelu, u Turskoj, Irskoj, Švajcarskoj i Novom Zelandu - plaćeno odsustvo odnosi se na rođenje i brigu o detetu, ali odsustvo nije omogućeno očevima.

Izvor: B92

Iako su neka možda sada već i zaboravljena, njihova prelepa simbolika ostaje upamćena

U davno doba, određene osobine, vrline i mane, pripisivane su osobama rođenim u određenom vremenskom periodu. Neka od ovih verovanja sakupljena su u Narodnom kalendaru i sačuvala su se do današnjih dana.

Zima će u našim krajevima zauvek biti u vezi s hladnoćom, snegom i božićnim i novogodišnjim praznicima. U drevnim vremenima deca rođena u ovom periodu dobro su se čuvala, kako bi bila zdrava i kako ne bi poboljevala uprkos oštroj zimi. Zato se i dešavalo da dobijaju imena koja je trebalo da ih "štite". Druga varijanta bila su imena dobijena prema svecu zaštitniku ili prazniku.

Predstavljamo vam najlepša imena za decu rođenu u zimskim mesecima.

Nikola/Nikolina

Deca rođena u decembru, oko Svetog Nikole, često dobijaju ime po ovom velikom svetitelju. Ime Nikola potiče od latinskog "Nicolaus". Ovo ime u sebi sadrži dve reči "nike" (pobeda) i "laos" (narod), pa se može prevesti kao pobednik ili onaj koji donosi pobedu.

Vuk/Vuka/Vukosava

Staroslavensko ime u prošlosti, kada se još verovalo da reč ima dejstvo magije, davalo se deci u funkciji zastrašivanja zlih duhova koji se klone opasnih zveri. Ime je po običaju davano muškom detetu u porodici gde su vladale smrtonosne bolesti, da bi bolest pobegla iz straha od "vuka". Slično, ako je dete rođeno u zimskim mesecima, ovo ime se davalo zbog zdravlja i "protiv hladnoće".

Božidar/Božidarka

Prevod iz grčkog "Theodoros" – "theos" (Bog) + "doron" (dar). Ovo ime se davalo detetu koga su roditelji dugo i željno očekivali pa im ga napokon "Bog dao". Takođe, ime se tradicionalno daje deci rođenoj na Božić ili ovo ovog praznika, kao i na Bogojavljanje, a isto važi i za imena izvedena iz njega – Boža, Božanka, Božena, Boženka, Božimir, Božimirka, Božina, Božica...

Andrej/Andrijana

Ime potiče iz grčkog "Andreas", u značenju hrabar, muževan. U raznim varijantama ime je popularno u svim evropskim jezicima, zahvaljujući tome što se tako zvao jedan od dvanaestorice apostola, a u Srbiji se daje deci rođenoj oko 13. decembra, kada je slava Svetog apostola Andreja Prvozvanog.

Stefan/Stefana

Ime grčkog porekla i varijanta je grčkog imenа "Stefаnos" što znači venаc ili kruna. U prenesenom značenju ime znači "onaj koji je krunisan, koji je ovenčan". Daje se deci rođenoj u januaru, oko praznika Svetog Stefana, 9. januara. Varijacije kod Srba su i: Steva, Stevica, Stevo, Stepa, Stefanija...

Vasilije/Vasilija

Vasilije je srpska varijanta grčkog muškog imena koje potiče od grčke reči "basileios", što znači carski, kraljevski. Takođe može da označava i biljku bosiljak koji važi za Božiji cvet kome se pripisuju mnoga blagotvorna dejstva. Ovo ime se daje deci rođenoj u januaru, oko praznika Svetog Vasilija (na srpsku novu godinu) i oko Bogojavljanja.

Jovan/Jovana

Ime potiče iz grčkog "Ioan, Ioannes" u značenju "u milosti Jehovinoj". Od starine je sveprisutno među hrišćanskim svetom. Biblijsko je i kalendarsko ime, a daje se deci rođenoj na praznik Svetog Jovana Krstitelja 20. januara.

Sava/Savka

Sava je i muško i žensko srpsko ime. Hebrejskog je porekla nastalo od reči "Saba" , što znači preobražen, pravedan. Kod nas je vekovima jedno je od najčešćih imena, zahvaljujući kultu Rastka Nemanjića, Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, čiji se dan proslavlja 27. januara.

Snežan/Snežana

Ime koje je u ovoj varijanti popularno u Srbiji , ali je poznato i među drugim slovenskim narodima u drugačijoj pisanoj formi, ali sa istim značenjem. Ime je izvedeno od "sneg" i muška varijanta se uglavnom izgubila, ali je ženska i dalje prilično popularna. Daje se deci rođenoj preko zime da budu nežna, lepa, "bela kao sneg".

Kristijan/Kristina

Ime grčkog porekla izvedeno od grčkog "Christós" što u prevodu znači hrišćanin. Razne varijante ovog imena su veoma zastupljene u celom hrišćanskom svetu, a u Srbiji se daju deci rođenoj oko Božića. Varijacije su: Krstina, Hristina, Krstinja...

Izvor: www.stil.kurir.rs

Gorke suze mališana koje roditelji ostave u Kliničkom centru u Nišu ganu čak i najtvrđa srca. Dok im se ne obezbedi mesto u Zvečanskoj, Mila i Vuk žive uz nadzor u bolničkoj sobi

Mila i Vuk su dobre i mirne bebe. Samo ponekad suzama i ručicama zatraže malo pažnje i zaplaču dugo i neutešno kao sva napuštena deca.

Osim što se oboje bore sa teškim bolestima, zajedničko im je to što su ih roditelji ostavili odmah po rođenju. I tako sami, jedno uz drugo, dane provode na Klinici za dečje interne bolesti.

Tu, umesto majke i oca, o devetomesečnoj Mili i dvogodišnjem Vuku brinu lekari Dečje klinike, medicinske sestre, studenti na praksi i pacijenti koji svakodnevno dele sobu sa njima.

Mila je rođena sa Daunovim sindromom, a Vuk sa teškom hromozomopatijom uz anomalije na organima i kašnjenjem u razvoju.

Kada im se obezbedi prostor, njih dvoje biće smešteni u Ustanovu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj.

Iako okruženi igračkama, u sobi veselih boja koja je retko kada prazna, dečica često zavape za pažnjom i zagrljajem. Njihov plač, tada, u trenu gane gotovo svakog ko se nađe u blizini.

HRANITELjI
Psiholozi smatraju da je za napuštenu decu odrastanje u hraniteljskoj porodici mnogo bolje rešenje od onog u domskim uslovima. Objašnjavaju da odrastanje od jednog do drugog lica ili po institucijama, od jedne do druge adrese, narušava normalnu dinamiku odrastanja ne samo dece sa posebnim potrebama nego i zdrave dece

- Ležim sa svojim detetom u bolnici već nekoliko dana. Odmah, prve večeri po prijemu, primetila sam dva kreveca i bebe u njima, ali kako su u drugom delu sobe, nisam videla ko leži u krevetima za odrasle pored njih. Čudila sam se kakva je to majka koja svoju decu ne pogleda čitave noći. Tek ujutru sam shvatila da je situacija mnogo gora i da njihove majke neće ni doći - priča J. T., koja je sa detetom u istoj sobi gde su Vuk i Mila.

Vuka povremeno poseti baka, koja je, kako "Novosti" saznaju, čak i pokušala da ga usvoji, ali su je u tome sprečili detetovi roditelji. Mila povremeni osmeh i ljubav dobije jedino od osoblja i ljudi koji su silom prilika primorani na boravak u bolnici.

- Bebe su izuzetno mirne, ali ima trenutaka kada traže pažnju, naročito devojčica. Imam utisak da se njen plač razlikuje od plača druge dece. Traži da je neko uzme u naručje, da je pomiluje. Oboje traže da im neko priča, da im peva... Tada dođu sestre da ih smire, a nekad ih i mi iz sobe zabavimo, ili naša deca, bilo ko, ko se tu zadesi, jer plač napuštenog deteta nikog ne ostavlja ravnodušnim - priča J. T.

Kroz ovo što sada prolaze Vuk i Mila godišnje, u proseku, prođe dvoje ili troje dece, koliko ih samo na Dečjoj klinici čeka da im Centar za socijalni rad reši status i pronađe dom. A procenjuje se da je broj napuštenih beba još i veći, jer ima i onih koja iz porodilišta odu pravo u Centar za zaštitu odojčadi.

- Najveći problem je težina anomalija koje zahtevaju specijalno osposobljenog hranitelja. Retko se dešava da se dete ostavi iz socijalnih razloga, odnosno dođe kao bolesno, a ne uzmu ga kasnije zbog nedostatka novca - priča Emilija Golubović, pedijatar i direktorka Dečje klinike.

Dodaje da se dešavalo da napuštena deca kod njih budu i po desetak godina, ali da je u poslednje vreme smeštaj dece kod hranitelja bolji i brzo se realizuje, pa deca ne ostaju tako dugo na klinici kao ranije.

KONAČNA ODLUKA RODITELjA

U Centru za socijalni rad pojašnjavaju da su oni dužni da roditelje koji se odreknu svoje dece nekoliko puta pitaju da li su sigurni u svoju odluku, pa ako jesu, ili ukoliko uopšte ne preuzmu bebu, ta deca najčešće budu smeštena u nekoj od ustanova, najčešće u Sremčici ili u Zvečanskoj.

"Centar za socijalni rad pokreće postupak za lišenje roditeljskog prava. Nakon toga po zakonu, pošto su se odrekli dece, formalno i pravno treba da se pokrene postupak za lišenje roditeljskog prava i takva deca dobiju staratelja", kaže direktor Centra za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu Zoran Jović.

Izvor:novosti.rs

U Bebac startup centru u Novom Sadu juče je održano je prvo predavanje namenjeno budućim bakama

Dolazak novog člana porodice velik je i važan događaj za svaku porodicu. Uzevši u obzir da su na našem području prilično čvrste veze sa primarnim porodicama, veliku ulogu u odgajanju deteta imaju i naše bake i deke.

Baka je vrlo često prva ruka mladoj majci i velika podrška u prvim roditeljskim danima.

Zašto je korisna škola za bake?

Uloga bake je podjednako velika i emocionalno jaka kao i uloga majke. Za bake je dolazak bebe na svet velika stvar i još jedna novina na koju se treba adaptirati. Mada su davno prošle životnu školu roditeljstva, na bakama je sada da nauče kako je to biti mama, jednoj mami ili jednom tati, kako se to brine o detetu mog deteta.

Kako svako vreme donosi novine tako je i danas u mnogim stvarima teško pomiriti ono što je bilo nekada i ono što je sada. Zato je važno da buduće bake budu upoznate sa nekim savremenim saznanjima u svetu roditeljstva, ali je isto tako njihovo bogato iskustvo značajno i može biti od velike pomoći novopečenim majkama.

Upravo iz tih razloga rodila se ideja o pokretanju prve škole za buduće bake.

Šta se uči u školi za bake?

Škola za bake osmišljena je kao interaktivno predavanje u kojem bake same učestvuju zajedno sa svojim ćerkama i snajama i gde svi zajedno diskutujemo o tome koliko su se neke stvari u roditeljstvu promenile, a koliko su neke vanvremenske. Bake ustvari dele iskustvo sa nama, a slušaju i o novinama koje ranije nisu postojale. Ukazuje im se na značaj nekih novih izazova roditeljstva koji su karakteristični za savremno doba.

Ipak, ono što je najvažniji deo ove edukacije jeste priča o zdravim i prihvatljivim granicama između mladih roditelja i njihovih primarnih porodica.

Važno je da se o tim odnosima priča još u trudnoći kako bi svima bilo jasno šta je ok, a šta nije. Naravno, ta pravila postavljaju oni sami i razlikuju se od porodice do porodice.

Dobro postavljene granice koje nisu rigidne, a ni potpuno propustljive, kao i dobri međusobni odnosi novopečenih roditelja sa svojim primarnim porodicama, utiču na zadovoljstvo svih članova koji će u prvoj godini najviše vremena provoditi sa novopridošlim članom – bebom.

Kako su bake reagovale?

Bake koje su prisustvovale prvom ovakvom događaju namenjenom upravo njima, nisu krile svoje oduševljenje.

One su zajedno sa svojim ćerkama i snajama bile u prilici da razmene mišljenja, čuju možda nešto novo, da upoznaju jednu super baku, divnu Sonju Bastu, kao i njenu unuku Sofiju koja nam je svima objasnila zašto su bake toliko važne!

Sonja je patronažna sestra u penziji koja je ceo radni vek provela u porodilištu i koja je više nego pravi sagovornik na teme koje su bile aktuelne na predavanju.

Super baka - Sonja Basta, pedijatrijska sestra u penziji

Predavač i autor ove lepe priče je psiholog Jasmina Mihnjak koja je ujedno i koordinator Bebac startup centra.

U Bebac startup centru redovno se održavaju različiti programi podrške trudnicama, sadašnjim i budućim roditeljima.

Gde se škola održava?

Škola za buduće bake održava se u Bebac startup centru u Novom Sadu. Sledeći susret sa bakama rezervisan je za 14.12. u 18h.

Izvor: bebac.com