Položaj bebe tokom spavanja povećava rizik od sindroma iznenadne smrti novorođenčeta (takozvane “smrti u kolevci“), prema nalazima studije na Medicinskom koledžu u Pensilvaniji.

Istražitelji su analizirali video snimke napravljene u kućama nekoliko porodica, sa bebama starim 1, 3 i 6 meseci. Na kameri se videlo da većina beba spava u nebezbednom položaju, ili je okružena stvarima koji povećavaju rizik sindroma, kao što su jastuk, neučvršćena posteljina, plišane igračke i tako dalje.

“Ovaj sindrom nije redak slučaj. Oko 3.500 beba u SAD strada od iznenadne smrti svake godine“, kaže glavni autor ove studije, doktor Ijan Pol.

Pad iznenadnih smrti beba zabeležen je 1992. godine, kada su iz Američke akademije pedijatra objavili da bi bebe trebalo da spavaju na leđima. Oni su takođe ohrabrili dojenje, cucle i dušeke za krevetac, a savetuju da se ne koriste ćebe, jastuci kao i da beba ne treba da deli krevet.

Istraživanja su uključivala samo roditelje koji imaju visoko obrazovanje i veće prihode i rezultati nisu pokazali razloge zbog kojih roditelji ostavljaju bebe u nebezbednim položajima.

“Neki roditelji pokrivaju svoje bebe ćebetom zato što misle da je udobno i mekano i pomaže uplakanim bebama da zaspe“, kaže direktorka laboratorije za decu i roditelje na Univerzitetu Darem Helen Bal, koja nije učestvovala u studiji.

“Kad se beba probudi uplakana u sred noći i ne želi da se smiri u istom položaju, roditelji rade sve što je potrebno kako bi je umirili. Oni često nisu svesni rizika u koji upuštaju njihovo novorođenče kada ne spava na leđima.“

Svetska nedelja dojenja obeležava se od 1. do 7. avgusta u više od 170 zemalja širom sveta, među kojima je i Srbija.

Obeležavanje Svetskog dana dojenja u Beogradu i Novom Sadu organizuje udruženje Roditelj, koje će mnogim akcijama pružiti podršku trudnicama i majkama.

Savetovališta i okrugli stolovi biće organizovani u nekoliko navrata sve do oktobra, kada se obeležava Nacionalna nedelja dojenja.

Iz udruženja ističu da dojenje postavlja temelje za dobro zdravlje dece, kako kratkoročno tako i dugoročno.

Međutim, kako navode, procenat dojene dece u svetu ostao je nepromenjen u poslednje dve decenije. Manje od 40 odsto dece mlađe od šest meseci je isključivo dojeno.

U saopštenju se ističe da činjenice ukazuju na to da mnoge žene nailaze na prepreke u dojenju.

"Često dobijaju netačne informacije od medicinskog osoblja, nedovoljno podrške da doje od muških partnera s kojima dele životni prostor, nemaju pristup stručnim savetovalištima za dojenje, suočavaju se s agresivnim marketingom zamena za majčino mleko ili su primorane da se vrate na posao ubrzo nakon porođaja", navodi se u saopštenju udruženja.

Po ugledu na razvijene zemlje i kod nas su napravljeni programi za uklapanje dece sa različitim stepenima hendikepa u redovne vrtićke grupe. Ali, broj onih koji izađu iz kuće i borave u predškolskim ustanovama kako bi se socijalizovali i družili sa vršnjacima još je veoma mali.
Predrasuda se ipak, istina sporo, oslobađaju i sami roditelji čiji potomci rastu sa hendikepom i okolina koja je doskora zazirala od osoba sa problemom u razvoju. Broj mališana koji pohađaju celodnevnu nastavu u vrtićima povećao se u odnosu na prošlu godinu. U beogradske predškolske ustanove upisano je, kako kažu u Sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu, 200 mališana i to sa blažim smetnjama u razvoju, što je oko pet do šest odsto od ukupnog broja dece sa posebnim potrebama.

Jedna od prvih ustanova koja je još 1983. godine otvorila vrata za ove devojčice i dečake je PU „Čukarica”. Prošle godine je zbog sve većeg interesovanja, prema rečima Miloša Maksovića, direktora ove ustanove, oformljena još jedna razvojna grupa.
Sa najviše osam mališana u grupi rade dva defektologa, medicinska sestra a na usluzi je i stručni tim vrtića, pedagozi i psiholozi. Predškolsku ustanovu mogu pohađati deca od druge do 12. godine starosti. Celodnevni boravak koristi ukupno 14 mališana i trenutno nema nikoga na listi čekanja – kaže Maksović.

Za upis deteta sa smetnjama u razvoju u vrtić potreban je lekarski izveštaj o stepenu oštećenja u razvoju, a procenu bi trebalo da da i stručni tim ustanove u koju mališani treba da budu upisani.

Danijela Krstić, defektolog – oligofrimolog vrtića „Cerak” pri PU „Čukarica”, kaže da je među polaznicima razvojne grupe najviše dece sa Daunovim sindromom, oštećenim sluhom i autizmom.

Sa mališanima se, kako kaže, dosta radi pojedinačno što je dobra stvar zbog njihovog razvoja i budućeg uklapanja u okruženje.

Radimo sa decom koja rastu sa različitim vrstama hendikepa i poklanjamo im znatno više pažnje nego što bi imali u redovnim vrtićkim grupama. Uređena je i soba za radnu terapiju u kojoj se igraju i vežbaju.

Pripremamo ih i za osnovnu školu jer je najvažnije šta će se sa decom desiti kada napune 12 godina kada bi trebalo da pohađaju redovne a ne specijalne škole – ističe Krstićeva i dodaje da se klinci brzo uklope i da bi to trebalo da znaju roditelji koji potomke sa smetnjama u razvoju odgajaju isključivo na kućnoj nezi.

Posao vaspitačica je i da pripreme decu bez smetnji u razvoju na to da je normalno da u budućnosti u svom odeljenju imaju druga koji ne vidi, nosi slušni aparat ili je u kolicima.

Pored razvijanja svesti kod dece i rada sa mališanima sa hendikepom, potrebna je i reforma školskog i predškolskog sistema jer, kako kažu iz Sekretarijata za dečju i socijalnu zaštitu, na ovom društvenom polju treba još mnogo toga učiniti.

Pa da prijavimo kad nam dete dolazi u istim gaćicama 7 dana na +40° , pa da prijavimo kad zaborave da dođu po dete. Pa da podnesemo lične tužbe kad dovedu dete sa prelomom iz parkića, optuže vaspitača i traže odštetu, iskrena je Ana Sarić.

U medijima se nedavno pojavila vest da je šestogodišnji dečak S.J. pretrpeo nasilje od strane vaspitača u vrtiću „Oblačak“ na Zvezdari. Tu informaciju je dala dečakova mama Ivana Anđelković tvrdeći da je jedan od njenih blizanaca pre dva meseca doživeo traumatično iskustvo.

"Moja sestra je dečake 20. maja odvela u vrtić. Jedan od sinova se bunio jer se rastužio kad je video da njegova vaspitačica nije tu, već ju je menjala Svetlana Đurić. Bio je uznemiren, hteo je da ide kući. Počela je da viče na njega, a potom ga je vukla. Mučenik je pao u igračke. Plakao je. Kad se podigao, počupala ga je za kosu! A onda mu je lupila šamar”, ispričala je Ivana koja, kako kaže, i dalje pokušava da istera pravdu.

Ipak, ova vest pogodila je vaspitačicu iz Beograda Anu Sarić, koja je odlučila da se putem društvene mreže Fejsbuk obrati javnosti i na neki način stane u odbranu svoje profesije, budući da ovo nije prvi put da roditelji optužuju vaspitače.

Prenosimo vam njeno pismo u celosti:

"Vaspitačica šamarala dete! Današnji naslov u novinama. Ovo će, verovatno, biti moj najduži status, ali bi mi mnogo značilo da ga pročitate.

Odavno sam prerasla onaj momentat da bez ikakve ranije provere iz petnih žila branim struku. Ne. Kao i u svakom poslu i nas ima svakakvih. Kao pripravnik menjala sam često i vrtiće i grupe, čak i opštine. Radila sam sa svakakvim vaspitačima. I nikad, i slovom nikad nisam videla da neko fizički kažnjava dete, čak ni ništa slično nisam videla.

E sad ima jedna ( zapravo više) neverovatna stvar. Kad se nešto desi na relaciji vaspitač dete, moje kolege se razapinju i pale na lomači, a ispod tih tekstova tek sledi horor u vidu komentara. Šta je bilo sa onom nesrećnom ženom što je optužena za pedofiliju? Ne znate? Na kraju se ispostavilo da je dete izmislilo, što , složićete se nije nikakvo čudo s obzirom na bujnu maštu u tom periodu života, a sa druge strane crnu hroniku, farme, parove i sl. čime se mi odrasli gadjamo pred njima... Da li je porodica, ustanova, vrtić izašao da se izvini uz istu pompu uz koju je jadnu ženu čerečio? Ne. Jer to nije senzacionalizam! To što su je obeležili za ceo život....nikom ništa. Pojeo vuk magarca.

Na žalost ovo nije usamljeni slučaj. Ima ih koliko hoćete.

Da li znate šta bi se dogodilo kad bi mi, vaspitači počeli da zovemo centre za socijalni rad ( i kada bi oni imali vremena time da se bave) pa da prijavimo svaku mamu koja do 6 sati bleji na Adi a dete joj u Julu i Avgustu nema nijedan izostanak, a ona nezaposlena. Pa da prijavimo kad nam dete dolazi u istim gaćicama 7 dana na +40° , pa da prijavimo kad zaborave da dođu po dete. Pa da podnesemo lične tužbe kad dovedu dete sa prelomom iz parkića, optuže vaspitača i traže odštetu. Da. Da. Verovali ili ne.

Pa da prijavimo kad ne odvode svoje dete kod logopeda koje sa pet godina ne zna da kaže polovinu azbuke, kad ih ne vode kod lekara i dovode mrtve bolesne u vrtić, a one sede kod kuće.... Da li znate da zlostavljanje i zanemarivanje spada u istu kategoriju?

A da zanemarivanje može biti higijensko, zdravstveno, emocionalno... Ovo možda nije neki argument...ali... Da biste radili posao vaspitača, morate imati najmanje višu školu ( strukovnu, fakultet ili master), morate proći test: inteligencije, ličnosti i opšte kulture.

Takođe pre prijema u stalni radni odnos, direktor od vašeg rukovodioca traži mišljenje o vama. S druge strane, da biste bili roditelj potrebno je da ispinjavate "samo" biološke uslove. A opet je reč roditelja 7 puta jača od reči vaspitača. Za šta smo i mi vaspitači u ogromnoj meri krivi... Eto. Ovo je jedan promil onog što bih na ovu temu imala da kažem.... I rado bih se, argumentovano obračunala sa svakim ko u ovom postu ima nešto da mi zameri....izvolite."

Sistem imunizacije u Srbiji zastareo. Deca primaju “žive” vakcine iako su one u Evropi odavno napuštene.

Struka je saglasna – Srbija ima zastareo program obaveznih imunizacija dece i omladine. To je jedan od razloga da medicinari različitih specijalnosti osnuju Ligu za imunizaciju, koja će se narednih dana na sastanku u beogradskom Institutu za patologiju založiti za osavremenjavanje vakcinalne politike.

Epidemiolog dr Zoran Radovanović, profesor Medicinskog fakulteta u penziji, nekadašnji načelnik Instituta za epidemiologiju u Kuvajtu i konsultant Harvardske škole za javno zdravlje, kaže da ne postoji bolja i isplativija metoda za zaštitu od bolesti od vakcinacije, ali da treba mnogo toga promeniti.

“Nema opravdanja za zaostajanje za svetom. Kod nas se deci daje vakcina protiv velikog kašlja koja sadrži takozvanu celu klicu, a ceo moderan svet koristi moderno cepivo, bez ćelija, koje u organizmu izaziva mnogo manje burnu reakciju. Ovo cepivo se daje deci zajedno sa vakcinom protiv difterije i tetanusa, dvomesečnim bebama, koje se tri puta revakcinišu”, kaže za “Politiku” dr Radovanović.

Stručnjaci se zalažu za to da se deci prvo da takozvana mrtva vakcina protiv dečje paralize, što se u Evropi odavno radi. Zbog “žive” vakcine, koja se kod nas koristi, dete može, u malobrojnim situacijama, da dobije paralizu, tvrdi dr Radovanović, ističući da je važno sprečiti da ne dođe do komplikacija. Naš sagovornik naglašava da je bitno da se uvede vakcinisanje protiv teške pneumokokne infekcije, najčešće meningitisa.

“Ova vakcina je skupa za naše uslove, ali bi sigurno na osnovu tendera mogla da se nabavlja za 30 dolara. Lekari preporučuju da dete primi i takozvanu kombinovanu vakcinu, petovalentu ili šestovalentnu, da mališan ne bi primao cepivo u ruku više puta, već samo jednom. Ta vakcina ‘pet u u jedan’ štiti od pet, šest bolesti, roditelji moraju da je kupe, a staje oko 3.000 dinara. Nije u redu da roditelji plaćaju vakcinu iz svog džepa i da do nje ne mogu da dođu oni koji nemaju finansijskih mogućnosti”, kaže dr Radovanović.

Prema rečima dr Goranke Lončarević, šefa Odseka za imunizaciju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batu”, obavezna imunizacija stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti u Srbiji usaglašena je sa preporukama SZO i regionalne evropske strategije “Zdravlje za sve – 21 cilj za 21. vek”.

Ona kaže da je Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima od 2006. godine definisan kalendar imunizacije, odnosno bolesti protiv kojih se obavlja imunizacija, ko treba da se vakciniše, kao i vrsta vakcina i potreban broj doza. Ovim pravilnikom prvi put je uvedena primena vakcina protiv oboljenja izazvanih “hemofilusom influence tip Be”, najčešćim uzročnikom bakterijskog meningitisa kod dece uzrasta do pet godina života, što predstavlja i poslednju izmenu kalendara imunizacije u Srbiji.

“U toku je izrada novog Pravilnika o imunizaciji i razmatranje uvođenja novih vrsta vakcina. Reč je o tehnološki savremenijim vakcinama, gde se pre svega misli na primenu kombinovanih vakcina, kao i o proširivanju liste bolesti protiv kojih se sprovodi imunizacija.

Nakon šire stručne rasprave o nacrtu pravilnika, koja će se sprovesti do kraja marta 2011, kada ga usvoji Republička komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, nacrt će biti predat Ministarstvu zdravlja u dalju proceduru.

Nacrt predviđa uvođenje u program obaveznih imunizacija lica određenog uzrasta kombinovane petovalentne vakcine, koja sadrži u sebi takozvanu inaktivisanu vakcinu protiv poliomijelitisa i acelularnu protiv pertusisa, pored tetanusnog i difteričnog toksoida i komponente usmerene protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip Be”, ističe dr Lončarević.

Otvorena je opcija, kaže ona, razmatranja uvođenja vakcine protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije u obavezni program za decu u prvoj godini života ili kao obavezne za određenu ciljnu grupu dece pod rizikom u prvoj godini života..

Epidemiolozi kažu da je cilj programa obavezne imunizacije u Srbiji da svako dete bude vakcinisano svim predviđenim vakcinama kako bi se postigao visok stepen kolektivnog imuniteta i sprečilo obolevanje i epidemijsko javljanje bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama.

Da odrasli procenjuju druge po atraktivnosti odavno nije novost. Ali, da to i mališani rade, otkrivaju nam naučnici sa kineskog univerziteta koji su utvrdili da deca više veruju lepim ljudima

Da odrasli procenjuju druge po atraktivnosti odavno nije novost. Ali, da to i mališani rade, otkrivaju nam naučnici sa kineskog univerziteta koji su utvrdili da deca više veruju lepim ljudima.

U istraživanju su učestvovala deca stara 8, 10 i 12 godina kojima su pokazane fotografije 200 muškaraca neutralnih izraza lica. Mališani su imali zadatak da ocene koliko je, po njihovoj proceni, svaki muškarac pouzdan i da li mu se može verovati. Mesec dana kasnije, eksperiment je ponovljen sa istim fotografijama, ali ovaj put je trebalo da najmlađi ocene izgled svakog muškarca.

Kada su uporedili rezultate pouzdanosti i atraktivnosti svakog lica, naučnici su shvatili da se poklapaju - što je neko bio atraktivniji, više mu se verovalo. Ovaj trend se nastavlja s godinama, pa je najizraženiji kod starije dece, a skloni su mu podjednako i dečaci i devojčice.

Naučnici su zaključili da zdravlje i ličnost zavise i od toga koje smo dete po redu

GENETIKA i način života su među najbitnijim faktorima koji utiču na to kakvog ćemo zdravstvenog stanja biti tokom života, ali i u kom pravcu će se razvijati naša ličnost. Mnogi faktori, takođe, imaju važno ulogu u ovom procesu, a naučnici su otkrili da je jedan od njih i to koje smo po redu dete naših roditelja. Prema istraživanjima ličnosti, zdravlje ali i sposobnost da održavamo odnose sa ljudima, i te kako zavise od toga da li smo prvo, drugo ili treće dete.

Prve bebe izazivaju veliku radost pa one dobijaju veliku ljubav svojih roditeljima, koji se trude da im u svemu ugode. Upravo ovo može da dovede do njihove preterane gojaznosti jer im mame i tate tokom rasta naročito udovljavaju kad je u pitanju hrana. Studije su pokazale i da prvenci tokom života češće obolevaju od dijabetesa, kao i da su skloniji metaboličkim poremećajima. Kod ove dece češće dolazi i do pojave autoimunih bolesti, astme, kao i razvoja raznih alergija. Naučnici su, takođe, otkrili da roditelji vode računa da tačno na vreme odvedu svoju prvu bebu na svaku vakcinaciju, a da im se dešava da kod drugog ili svakog sledećeg deteta te datume zaborave, i da ona uopšte ne prime vakcinu.

To što mame i tate posvećuju više pažnje prvoj deci ima i svojih prednosti. Istraživači tvrde da su ta deca odgovornija, kao da su manje sklonija rizičnom ponašanju u odnosu na svoje sestre ili braću. Tako, mlađa deca češće počinju da puše, konzumiraju alkohol ali i ranije stupaju u seksualne odnose. Psiholozi tvrde da oni na ovaj način žele da privuku pažnju svojih roditelja koji obično zbog previše obaveza nemaju vremena da im se posvete.

Iako su neke ranije istraživanja pokazala da su starija deca obično i pametnija, studija rađena na Ohajo stejt univerzitetu pokazala je da prvorođena deca nisu nužno pametnija od ostale dece. U istraživanju su učestvovale porodice sa jednim, dvoje ili više dece, a u obzir je uzet i socijalni status, kao i starost roditelja.

- Rezultati do kojih smo došli pokazali su da je kod većine porodica četvrto dete isto toliko inteligentno kao i prvo - izjavio je Artur Vajsman, jedan od autora studije. - Veliki uticaj na razvoj inteligencija ipak ima i to koliko roditelji rade na njenom razvoju. Oni koji imaju manje dece, jedno ili dvoje, više se posvećuju mališanima i zato su ona često naprednija od one dece koja rastu u velikim porodicima.

Psiholozi koji su radili na ovom istraživanju kod porodica koje su učestvovale su uočili fenomen nazvan Sibling Niche Theory, koji podrazumeva da u svakoj porodici, bez obzira odakle ona potiče, deca traže svoje uloge. Starija deca su obično vođe, srednja imaju ulogu posrednika i onog ko rešava sukobe, dok su najmlađa uglavnom buntovnici.

- Raspodelom uloga i određenim ponašanjem, deca žele da privuku pažnju koja im je potrebna - izjavila je dr Korina Dženkins Taker, profesor porodičnih odnosa na Univerzitetu Nju Hempšir. - Tokom kasnijeg razvoja kod neke deca ove uloge obično nestaju, dok ima i onih kod kojih ova podela ostaje u porodici do kraja.

Psiholozi su otkrili i da najstarija dece postižu bolje uspehe u školi. Oni su odgovorniji jer se roditelji često oslanjaju na njih i poveravaju im brigu i mlađem bratu ili sestri.

- Najmlađi mezimac u porodici obično je malo neodgovorniji zato što ne očekuje da će ga neko kazniti - kaže dr Korin Dženkins Taker.

U porodicama sa troje dece, gde prvenac "vodi glavnu reč" a najmlađe je bundžija, srednje dete rešava sukobe. Ono se najčešće dobro slaže sa oboje i tu je da održava ravnotežu. Neke studije su pokazale i da su srednja deca privrženija braći, ali vernija u vezama pa je u njihovom slučaju razvod ređi slučaj nego kod ostalih.

Nandini, devetnaestogodišnja devojka iz Indije, rodila je devojčicu od 6,8 kilograma za koju doktori smatraju da je najteža beba rođena u toj zemlji.

Lekari su bebu na svet doneli carskim rezom, a težina od 6,8 kilograma je težina prosečnog četvoromesečnog deteta.

“Deset godina radim u ovoj bolnici i do sada najteža beba koju sam doneo na svet je bila teška 4,5 kilograma”, rekao je doktor Purnima i dodao da je ovo ubedljivo najteža beba.

Iz bolnice su rekli da su roditelj srećni što je sve proteklo u najboljem redu i što su i beba i mama dobro.

Beba je rođena u bolnici u Hasanu, u južnoj državi Karnataka.

Iako veoma teška, ova beba ne može da se svrsta u najtežu na svetu. Ta titula pripada dečaku rođenom u Italiji 1955. godine koji je težio neverovatnih 10,3 kilograma.

Svaki budući roditelj s uzbuđenjem iščekuje da sazna kog pola je njegova beba. Pre nego što to ne otkrijete na ultrazvuku, donosimo vam nekoliko zabavnih načina na koje možete predvideti kog pola će biti vaša beba.

Svakom budućem roditelju najvažnije je da se njegovo dete rodi zdravo, a hoće li biti devojčica ili dečak manje je važno. Ipak, uvek se s nestrpljenjem čeka lekarski pregled na kojem će se saznati pol bebe. To slatko iščekivanje može se skratiti uz sledećih devet zabavnih načina na koje i pre nego lekar to utvrdi možete saznati stiže li vam dečak ili devojčica.

Naravno, ne možemo tvrditi da su ovi pokazatelji sigurni pa pričekajte potvrdu lekara pre nego što počnete da kupujete plavu ili roze garderobu.

1. Hrana za kojom čeznete

Jede li vam se stalno slatko i zaslađena hrana vrlo verovatno nosite devojčicu. Čeznete li pak za slanom i začinjenom hranom velika je verovatnoća da ćete dobiti dečaka.

2. Jutarnje mučnine

Prolazi li vam početak trudnoće bez ili s vrlo malo jutarnjih mučnina vrlo verojatno nosite dečaka. Ako vam je pak želudac stalno uznemiren i imate jake jutarnje mučnine to možete 'zahvaliti' jednoj devojčici.

3. Oblik stomaka

Ako vam je trudnički stomak nisko, pripremite se na puno plave garderobe, a ako je stomak položen više u garderobi vašeg deteta prevladavaće roze boja.

4. Otkucaji srca

Ako je oko sedme nedelje od začeća broj otkucaja detetovog srca u minutu 140 ili više, to ukazuje da stiže devojčica, a ako su otkucaji srca ispod 140 možete se veseliti dečaku.

5. Akne

'Buktanje' bubuljica i loš ten znak su da ćete postati mama devojčice. 'Bapske priče' kažu da se akne pojavljuju jer devojčice svojim mamama kradu lepotu.

6. Veličina grudi

Ukoliko vam leva dojka izgleda veće od desne to bi moglo da ukazuje na to da ćete dobiti sina. Veća desna dojka od leve pak znači da možete očekivati devojčicu.

7. Miris belog luka

I mali test s belim lukom može vam otkriti pol deteta. Ako vam nekoliko sati nakon konzumacije miris belog luka izlazi kroz pore, biće muško. Ukoliko nema nikakvog mirisa, biće žensko.

8. Grljenje stomaka

Imate li već malu devojčicu i ona stalno grli vaš stomak, u vama raste dečak. Imate li pak sina koji stalno grli stomak, u vama raste devojčica.

9. Test s venčanim prstenom

Zavežite prsten, po mogućnosti venčani, za končić i držite ga tako da visi iznad stomaka. Ako se prsten pomera napred nazad možete se veseliti devojčici, a ako se pomera kružno, možete se radovati dečaku.

Sestra u GAK "Narodni front" donela je jednoj porodilji pogrešnu bebu na podoj prošle nedelje. Ministarstvo zdravlja i policija poslali inspektore u bolnicu.

Kako piše "Politika", incident se dogodio prošlog petka, kada je porodilja prijavila da joj je doneta pogrešna beba. Klinika je zvala inspekciju, a muž policjiu.

Kako kažu iz porodilišta, došlo je do propusta medicinske sestre, koja je zamenila identifikacionu tračicu koja se bebama stavlja oko grudi. Sestra je suspendovana i preti joj otkaz.

Direktorka Snežaan Rakić rekla je za "Politiku" da je novi sistem identifikacije beba i porodilja uveden pre dva meseca.

U ovom porodilištu se dnevno rodi 30 beba, a ovo nije prvi slučaj da dođe do zamene, pa su se nekada koristili i DNK testovi.