Iako se smatraju potpuno bespomoćnim i zavisnim od odraslih, novorođenčad i bebe jači su nego što mislite

Da, iako zvuči neverovatno, postoje neke činjenice o tek rođenim bebama, a da toga nismo ni svesni. Jedna od najpoznatijih je da mogu da zadrže dah pod vodom, budući da su devet meseci provele u maminom stomaku u plodovoj vodi. Međutim, sigurno niste znali da mogu da „drže“ teret svoje težine, da plaču bez suza ili da dišu i gutaju istovremeno, piše portal 24sata.hr.

Evo nekih bebinih „supermoći“ o kojima se malo zna:

Bebe po rođenju imaju 300 kostiju, a odrasli ih imaju 206. To je zato što se neke kosti tokom odrastanja i razvoja spajaju. Takođe, bebina kolena su građena od hrskavice, koja oko treće godine srasta u kost.

Stisak tek rođene bebe je ima dovoljnu snagu da podigne ili drži teret svoje težine.

Novorođenče u proseku roditeljima „ukrade“ od 350 do 400 sati sna u prvoj godini svog života.

Kad se bebe rode, oči im više ne rastu, zbog čega mnoge izgledaju kao da imaju izrazito velike oči. Kratkovide su, a boje raspoznaju nakon 4. meseca.

Slično je i s glavom, budući da im ona čini četvrtinu težine tela. Mozak je 10 odsto ukupne težine, dok je kod odraslih svega dva odsto.

Bebe mogu da dišu i gutaju istovremeno, a ta sposobnost nestaje oko 7. meseca života. Tako im se omogućuje sisanje.

Imaju vrlo istančan miris. Majčin prepoznaju od rođenja, ali i majke mogu po mirisu prepoznati svoju bebu među ostalima.

Isto je i sa sluhom. Mogu da odrede odakle dolazi zvuk već 10 minuta nakon rođenja.

Kad je reč o čulu ukusa, bebe po rođenju imaju papile osetljive na ukus čak i na krajnicima, ali je interesantno da do 5. meseca ne osete slano.

Suzne žlezde novorođenim bebama nisu dovoljno razvijene i ne proizvode suze u prve tri sedmice, kod nekih i do tri meseca.

Broj otkucaja srca u minuti je pri rođenju 180. Nakon nekoliko sati spusti se na 140; kod jednogodišnjaka su u proseku na 115. Primera radi, odraslima srce lupa 70-80 otkucaja u minuti.

Nepravilno disanje je normalno kod malih beba, pa se dešava da prestanu da dišu na pet do 10 sekundi.

Bebina prva stolica, koja se zove mekonijum, nema neprijatan miris jer u njenim crevima još nema bakterija. Čim počne da jede, bakterije će kolonizovati bebin probavni trakt i stolica poprima intenzivan miris.

Izvor: bebac.com

Doktori upozoravaju roditelje da deci ne daju petarde, jer ih ona doživljavaju kao igračku, što može biti imati kobne posledice.

Sa prvim danima decembra začuli su se i prvi odjeci pucanja petardi... Ovim pirotehničkim sredstvom najčešće barataju deca, a njihove naizgled bezazlene igre mogu biti kobne, upozoravaju sagovornici Kurira.

Mališani petarde doživljavaju kao igračku, a njihovi izazovi i dokazivanje sa ovom napravom su opasni, pa su tako neka deca ostala bez prstiju i vida! Uoči praznika, srpski lekari često su svedoci strašnih scena i povreda koje nastanu prilikom neopreznog korišćenja petardi.

Pedijatar dr Saša Milićević kaže za Kurir da se deca na različite načine igraju pirotehnikom. "Oni stavljaju petarde u kapuljače kad ih upale, drže ih u džepu, takmiče se ko će više vremena da izdrži da petarda stoji u ustima, isto tako i u ruci. Upaljenu petardu prebacuju iz ruke u ruku među sobom. Nažalost, mnogi ne bace petardu na vreme i onda nastaju ozbiljne povrede", priča dr Milićević i dodaje:

"To su povrede na rukama, vrlo česte su i opekotine. Bilo je slučajeva da dete dobije tzv. eksplozivnu amputaciju prsta, a vrlo često dolazi i do oštećenja sluha. Može doći i do povrede očiju, opet izazvane dejstvom same eksplozije. Petarde su generalno riskantne, deca mogu ostati bez dela šake, prstiju, one jače "dinamitare" mogu skoro celu šaku da raznesu. Desilo se i da jedno dete nije moglo više da vidi na jedno oko nakon igre petardom i ostalo je trajni invalid!"

Dr Milićević ističe da eksplozija ove naprave može kod nekoga izazvati i stres, kod dece koja boluju od dijabetesa može da dovede do porasta nivoa šećera, a kod astmatičara akutno otežano disanje. "Ukoliko se desi da petarda pukne u njihovim ustima, mogu nastati povrede usne duplje, gornje i donje usne, povrede nepca, a mogu nastati i povrede zuba, kao i opekotine celog lica. Treba apelovati na roditelje da skrenu deci pažnju", zaključuje on.

Inernet izazov

Primarijus opšte prakse dr Biserka Obradović objašnjava da su sve povrede u opticaju s obzirom na to da deci svašta pada na pamet. "Današnja deca imaju jako opasne internet igre, igre izazova, koje mogu da budu rizične i po sam život. Deca bacaju petarde i u vatru i u staklenu flašu, a tom prilikom mogu trajno oštetiti vid. Može doći do opekotina i otvorenih rana ", navodi dr Biserka, i ističe da nedostaje vaspitavanje deteta o štetnosti tih igara.

NARUŠAVANJE JAVNOG REDA I MIRA

Za bacanje petardi i narušavanje javnog reda i mira zaprećena je kazna od 50.000 do 100.000 dinara ili rad u javnom interesu od 40 do 120 časova. Ista kazna je i za roditelje maloletne dece. Striktni propisi usvojeni u maju 2018. godine smanjili su broj uličnih prodavaca pirotehnike. Iako zakon zabranjuje ilegalnu prodaju, petarde se ipak mogu kupiti u mnogim prodavnicama.

POSLEDICE I POVREDE KOJE SE MOGU ZADOBITI

- opekotine

- oštećenja sluha i vida

- amputacije (najčešće prstiju)

- posekotine

- stres

- povrede usne duplje i zuba

- oštećenje imovine (požari, eksplozije)

- udisanje otrovnih isparenja

ŠTA DECA NAJČEŠĆE KUPUJU

- veliki pirat (obične petarde)

- petarde "njinja"

- velika mega (mini-štap s fitiljem)

- tzv. šok-petarda

- dinamitara

NESREĆE NASTALE ZBOG PETARDI

- 2017. Dečak M. S. (13) iz okoline Loznice teško je povređen kad mu je prilikom igre petarda eksplodirala u ruci. Amputirana su mu dva prsta.

- 2017. Stefan Kalinović (22) iz Jagodine i Amer Asanović (16) iz Novog Pazara zbog eksplodiranja petardi dobili su povrede prstiju na šaci.

- 2018. Jednoipogodišnja beba teško je povređena kad joj je petarda, koju joj je dala baba, eksplodirala u ruci.

Izvor: yumama

Pogledajte koja su to preslatka imena najviše dobijali dečaci rođeni u ovoj godini.

U susret novoj godini, portal BabyCentar izdvojio je 100 najpopularnijih imena koja su roditelji davali svojim mališanima u ovoj godini. Kako su skupili podatke iz celog sveta, na ovom spisku može se naći i jedan broj imena sa naših prostora. Sada smo rešil isa vama da podelimo najpopularnija imena za dečake. Možda se na spisku nalazi upravo ime vašeg sina?

Pogledajte 50 najpopularnijih muških imena u svetu u 2019.

1. Liam

2. Džekson

3. Noa

4. Aiden

5. Grejson

6. Kaden

7. Lukas

8. Ilajdža

9. Oliver

10. Muhamed

11. Mejson

12. Karter

13. Mateo

14. Džejden

15. Itan

16. Logan

17. Sebastijan

18. Džejms

19. Aleksandar

20. Bendžamin

21. Džejkob

22. Leo

23. Džoša

24. Danijel

25. Džulijan

26. Majkl

27. Džek

28. Rajan

29. Levi

30. Džejs

31. Vajat

32. Luk

33. Oven

34. Henri

35. Kejleb

36. Gabriel

37. Vilijam

38. Isaja

39. Ajzak

40. David

41. Metju

42. Džon

43. Luka

44. Linkoln

45. Ašer

46. Kameron

47. Ezra

48. Nikolas

49. Konor

50. Kolton

Izvor: yumama.com

Porodilišta u Srbiji su sistematski zanemarena - glavni je zaključak nacionalnog istraživanja "Kakva su nam porodilišta?" portala Bebac.com, a u njemu je učestvovalo preko 12.000 mama. Koordinatorka istraživanja Jasmina Mihnjak kaže da država često obećava podršku, dok u praksi rezultati nisu dovoljni. Iako su bili pozvani, donosioci odluka nisu prisustvovali predstavljanju rezultata istraživanja.

U kakvom stanju su srpska porodilišta? Ukoliko pitate nekoliko hiljada mama koje su sa portalom Bebac.com podelila svoja iskustva, ocena je jedva vrlo dobra. Rezultati su za nijansu bolji u odnosu na prethodno istraživanje, ali nedovoljno.

"Zaključak istraživanja 2016. godine je bio da su porodilišta sistemski zanemarena. Volelili bismo da ove godine možemo da kažemo da se to promenilo, ali na žalost, situacija je kada je taj deo u pitanju - ista", kaže koordinatorka istraživanja Jasmina Mihnjak.

Istraživanje je pokazalo i da nije svejedno u kom delu Srbije beba dolazi na svet, pa u pojedinim gradovima ukupna ocena porodilišta ne prelazi ni ocenu dobar. Najveće razlike odnose se na same uslove boravka, mogućnost primene epiduralne anestezije, ali i tretman koje su mame imale na porođaju i tokom boravka u porodilištu.

Najzadovoljnije su porodilje iz Beograda koje su prestoničkim porodilištima dale ocenu - 3,85. Nešto nižu ocenu - 3,67 dobila su vojvođanska porodilišta, dok su porodilišta u južnoj i istočnoj Srbiji najslabije ocenjena - ocenom 3,38.

A kada je reč o nedostacima, mame su u najvećem broju nezadovoljne zbog higijenskih uslova za vreme boravka u porodilištu, zatim ishranom, nedostupnosti lekara i babica posle porođaja, a svaka treća mama kaže da nije dobila važne informacije o svom i stanju svoje bebe.

Problematičan je, kažu porodilje, i izostanak podrške i saveta u vezi sa dojenjem.

Iako se od donosioca odluka često mogu čuti poruke da je pronatalitetna politika prioritet, na predstavljanju podataka nije ih bilo.

"Poslali smo dopis ministarki bez portfelja Slavici Đukić Dejanović, pozvali smo i Ministarstvo zdravlja, na žalost, nisu ni odgovorili na mejl. Tako da to govori o tome koliko su zainteresovani da čuju, ne šta mi imamo da kažemo, nego šta ima da kaže 12.000 mama koje su učestvovale u ovakvom jednom istraživanju", ističe Mihnjak.

Ona dodaje da odnos države prema porodilištima i porodiljama može da se posmatra kao propaganda za političke kampanje, dok značajnih pomaka nema, što, objašnjava i sami roditelji osete na svojoj koži.

Izvor: N1

Saznajte neke karakteristike koje ukazuju da su deca rođena uoči Nove godine drugačija

Da li znate da se, prema gruboj statistici, u decembru rađa najmanje beba? Zbog toga neki smatraju da su decembarske posebne iz više razloga...

Verovali ili ne, neki naučnici i istraživači sa univerziteta u Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Austriji, istraživali su karakteristike osoba koje su rođene na kraju godine. Ovaj period je svakako zanimljiv, možda zbog toga što asocira na praznike, radost, darivanje i sreću, a to može uticati i na razvijanje karaktera. Čarobno vreme za čarobnu decu, kažu.

Evo šta su sve saznali...

Za decu rođenu u decembru kažu da su jutarnji tipovi i da se lakše uspavljuju.
Za dečake važi da su češće levoruki od devojčica.
Najviše stomatologa je rođeno u decembru.
Uvek su među mlađima u razredu, a u vreme upisa na fakultet mlađa deca ostvaruju bolje rezultate.
Dugovečni su.

Kada je reč o karakteru, za decembarsku decu važi da su iskrena, da veruju da su svi ljudi dobri, da vole da dele svoja mišljenja i osećanja. Lojalni su. Za njih kažu i da su rođeni lideri, vole posao, kolegijalni su, požrtvovani u onome što rade.

Ljubav, porodica i prijatelji, pored posla, za osobe rođene u decembru su prioritet. Vole da maštaju, pa zbog velikih očekivanja nekad „udare u zid“, što ih može duboko razočarati.

I na kraju, decembarska deca su rođena u znaku Strelca ili Jarca, pa imaju sve osobine ovih znakova. Za strelčeve važi da su energični, maštoviti, vole da istražuju i putuju, a jarčevi su ambiciozni, vole nezavisnot, emotivni su, ali istovremeno i tvrdoglavi.

U koji „model“ se vi uklapate?

Izvor: bebac.com

Šta pokloniti bebama u porodici ili kod prijatelja?

Uspomene na prvi Božić svog deteta nešto je što svakom roditelju ostaje među najljepšim sećanjima. Ako ste u situaciji kad neko u vašoj porodici ili od prijatelja dobio prinovu, a Božić je pred vratima, može se dogoditi da se zapitate šta uopšte kupiti tom malenom prekrasnom smotuljku.

 Klasične dečje igračke: deca nikad ne mogu imati previše igračaka, samo pitajte nekog mališana. Kupite zvečkicu, muzičku igračku, gumene šarene kolutiće ili nešto slično. Dobra ideja su CD-ovi sa muzikom ili pričama za decu. Ove igračke nikad ne izlaze iz mode.

 Pelene i druge svakodnevne potrepštine:
Priupitajte svakog novopečenog roditelja na šta najviše novaca troši i gotovo će svaki reći da su to pelene. Ovog Božića možete se odlučiti na praktične poklone koji će olakšati život roditeljima. To mogu biti pelene, pribor za jelo, kadica, noša, poklon paket dečjih ulja, losiona, pudera i kupke...

 Edukacijske igračke:
danas postoji širok asortiman igrački i pomagala koja od najranijeg doba pomažu razvijanje potencijala dece - razni mobili, igračke sa svetlećim i muzičkim efektima...

Štedna kasica:
Štedna kasica može postati puno više od stvari u kojoj se čuva višak sitniša. Rukom oslikana i personalizovana kasica je poklon koji će roditelji bebe, a i samo dete s vremenom veoma ceniti. Kad dete malo poraste kasica može biti način kako da ga/je naučite kako štedeti i čuvati novac.

Knjige:
Knjige su uvek dobra ideja. Za malenu decu postoji velik izbor mekanih, gumenih knjiga, ali nikad nije prerano da darujete primerak koji će biti deo buduće mališanove biblioteke. Inovativni pokloni: Dobra opcija je i da razmislite o tome šta roditelji vole - prati li tata fudbal - kupite njegovom sinčiću maleni dres omiljenog kluba, voli li majka balet - kupite baletni kostimić za malu princezu ili nešto slično...

Izvor: zena.hr

Ideje Marije Montesori danas su veoma zastupljene u vrtićima i školama širom sveta, skoro 70 godina nakon njene smrti

U poslednjih 10, najviše 20 godina možemo čuti da se u pojedinim vrtićima, ređe u školama, sa decom radi po Montesori metodI. Zvuči veoma moderno, ali i kada se prikaže roditeljima, nisu svi pristalice ovakvog načina rada. U duhu našeg tradicionalnog društva, pojedinci smatraju da on nije dobar jer su, po njihovim rečima, deca previše slobodna, a ne uče se disciplini i redu. S druge strane, postoji i veliki broj roditelja i prosvetnih radnika koji maštaju o tome da se ovaj pristup radu sprovede kroz sve nivoe obrazovanja u Srbiji.

Ako je današnjem društvu teško da prihvati “novije” načine rada, zamislite koliko su misli i dela Marije Montesori, rođene pre skoro 150 godina bila revolucionarna!

Marija Montesori, bila je Italijanka, rođena davne 1871. godine. Po obrazovanu je bila lekar (prva žena koja je bila primljena na Medicinski fakultet u to vreme), pedagog i filozof. Njen profesionalni put se odvijao veoma spontano i na svakoj tački ona se susretala sa decom.

Najveća otkrića i prve ideje o radu sa decom desila su se na odeljenju psihijatrije, kada je želela da pomogne deci koja su mentalno zaostala ili imaju mentalni poremećaj. Radeći sa ovom decom Marija ostvaruje takozvano “Prvo čudo Montesori”. Njenih čak 8 učenika sa skromnim sposobnostima postižu izvanredne, natprosečne rezultate na državnom takmičenju čitanja i pisanja.

U vreme kada je bila na počecima svog rada sa decom, u Italiji nije bilo dozvoljeno da žena radi kada postane majka. U godinama kada biva veoma posvećena radu sa decom i sama postaje majka dečaku Mariu. Ono što je neobično je da je da ona nije bila njegova primarna negovateljica, već da je to bila jedna druga porodica koju je ona veoma često posećivala. Veoma dugo Mario nije znao da mu je Marija prava majka. Kada mu je bilo 15 godina seli se da živi sa njom i postaje njen najveći saradnik, koji nastavlja sa njenim radom i nakon njene smrti.

Nakon svojih početaka u radu sa decom ometenom u razvoju, Marija nastavlja svoj rad otvorivši školu za rad sa decom bez smetnji, prosečne i natprosečne inteligencije pod nazivom “Dečija kuća”.

U ovu kuću ona donosi puno materijala i aktivnosti za decu, ali zadržava samo one za koje su deca pokazala interesovanje. Tada osmišljava pojam “samo-obrazovanja” koji se odnosi na to da deca sama sebe obrazuju ako se nalaze u prostoru koje je osmišljeno da stimuliše njihov razvoj.

Rečenica “Pomozi mi da uradim sam” jasno opisuje na koji način je ona pristupala radu sa decom. Kao veliku vrednost Marija je prepoznala razvijanje radoznalosti kod dece nasuprot pukom iznošenju informacija koje dete treba da zapamti.

Marija Montesori je smatrala da dete “upija” informacije iz svoje okoline, da uči sopstvenom aktivnošću i iskustvima.

Marijina znanja i iskustva su se brzo širila. Postala je poznata po svom pristupu širom Evrope, ali i sveta. 1909. godine objavljuje knjigu “Naučna pedagogija” koja je u to vreme prevedena na preko 20 jezika (u Srbiji tek 2001.godine).

Njen sin Mario i ona su proveli ostatak života promovišući svoj program i davajući podstrek učiteljima širom sveta. Danas je Montesori metod u radu sa decom veoma zastupljen u obrazovanju i još uvek ga svojim kvalitetom nije nadmašio bilo koji drugi pristup.

Pojedini principi sistema “Montesori”

Obrazovni radnik je više posmatrač, nego učitelj.
Dete može samo da uči kroz sopstvenu aktivnost.
Dete od rođenja do šest godine ima “upijajući um” (izuzetno veliku moć učenja)

Izvor: bebac.com

Pročitajte koja je najčešća greška koju roditelji prave za vreme zimske vožnje

 Zima je vreme kada deci oblačimo debela i vrlo često kabastu odeću, uključujići i odeću za sneg i kapute preko kojih po pravilu ne bismo smeli da vežemo kaiševe dečijeg auto-sedišta.

Hladna zima je pred nama pa nije na odmet podsetiti se osnovnih pravila bezbednosti u saobraćaju kada je voženje dece u zimskim uslovima u pitanju.

Skinite jaknu pre vezivanja

Najbitnija stvar koju ne bi trebalo da zaboravite, kada vozite dete u toku zime, jeste da skinete detetu jaknu pre vezivanja pojasa. Vožnja u kaputu ili jakni, verovali ili ne, prema mnogim istraživanjima može ugroziti život deteta. Naime, vezivanje pojasa preko „pune zimske opreme“ može ugroziti dete pri eventualnom sudaru jer u tom slučaju pojas nije dovoljno čvrst te dete može izleteti iz sedišta vrlo lako. Upravo to je i jedna od najvećih grešaka koju roditelji prave. Zato pre nego što smestite dete u sedište skinite mu jaknu.
Mitovi o prevozu dece

Slojevito oblačanje

– U toku vožnje, nakon što ste skinuli jaknu i vezali dete, ono i dalje može biti toplo obučeno. Naime, slojevito oblačenje omogućava vam da u kolima dete ude obučeno u jedan sloj više nego u vrtiću ili kod kuće.

Prilagodite temperaturu u automobilu

Zima zahteva malo više priprema, to je svima jasno. Jer leti samo navučete majicu i šorc i spremni ste, međutim zimi je potrebno obući više komada odeće, navući tople čarape i cipele, ali trebalo bi pripremiti i temperaturu u automobilu. Nikom nije prijatno da se vozi u prehladnom automobilu, te neće biti prijatno ni vašoj deci. Zato bi najbolje bilo da u redovnu jutarnju rutinu u zimskom periodu ubacite i odlazak do automobila par minuta pre polaska u vrtić kako biste ugrajali automobil.
Ponesite dodatnu opremu da zagrejete dete

Kapa, rukavice dodatne čarapice za bebe, ćebence su odlična alternativa za zagrevanje deteta ako niste uspeli dovoljno da ugrejete automobil pre polaska. Šal se ne preporučuje zbog povreda vrata pri eventualnom sudaru.

Najčešći izgovori za nekorišćenje autosedišta

Budite spremni na sve
Iako ovo možda zvuči preterano ipak vam savetujemo da imate u vidu da se automobili kvare i u toku zime, a sa prosekom starosti kola na našim putevima kvarovi su sve češći, te bi bilo dobro da uvek budete spremni pogotovo ako idete na duži put. Dodatni par čarapica, pantalonica ili džempera mogu vam dobro doći, ne samo ukoliko se sa detetom nađete na sred puta, već iako mu se neočekivano ukvasi ili uprlja.

Ne koristite predebele navlake sa sedišta

Još jedna od opcija kojoj roditelji pribegavaju da bi, tokom vožnje, ugrejali decu u toku zime jeste kupovina debljih navlaka za auto-sedište. Eksperti za sigurnost dece u saobraćaju, koji iza sebe imaju na hiljade kraš testova, savetuju da nikako ne stavljate navlaku za sedište koja nije kupljena uz sedište ili koja nije namenjena baš za model sauto - sedišta vašeg deteta jer može doći do povreda. Ukoliko već stavljate navlaku za auto-sedište koja nije namenjena njemu bitno je voditi računa o tome da navlaka ne bude predebela.

Izvor: bebac.com

MAMU Nicki Fretty Wilson su, tokom svakodnevne kupovine u lokalnoj trgovini, preplavile emocije. Šta se tačno dogodilo, sažela je u tekst koji je objavila na Facebooku i oduševila svet. Naime, njena objava je postala viralna i dosad je podeljena više od 30 hiljada puta.

Nicky je šećući među policama uočila mlade mame s decom koje se užurbano kreću i pokušavaju što pre obaviti ono zbog čega su došle.

“Skoro svi kupci u trgovini su mlade mame. Mnoge imaju dvoje ili više dece. Neka pokušavaju iskočiti iz kolica, žele ranije otvoriti slatkiše ili se vratiti na odeljenje s igračkama, postavljaju raznorazna pitanja, a mama gleda u prazno i klima glavom”, opisala je Nicky prizor koji je zatekla.

I ona sama je bila jedna od tih mama.

“Pogledala sam u svoja kolica. Bila su prazna. Ne doslovno, ali u njoj nije bilo deteta koje pokušava izaći i prosipa po sebi sok od jabuke. Nije bilo sićušne ručice koju bih držala, ni malog tela o koje se spotakneš, koje stoti put padne. U mojim kolicima nema pelena, vlažnih maramica ni organskih vrećica. Zbog mojih praznih kolica, zabolelo me srce”, dodala je.

Stala je i preplavljena emocijama posmatrala druge majke. Želela im je reći da uživaju jer vreme brzo prolazi, ali nije.

“Te reči ne znače ništa kad si usred žurbe s malom decom. Ne znače ništa kada se tvoji dani vrte oko obroka i spavanja. Te reči ne znače ništa kada želiš razgovarati s nekim odraslim, a ne možeš dovršiti ni misao, a kamoli rečenicu. Ne znače ništa sve dok se jednoga dana ne nađeš slučajno sama u trgovini, nakon što si ostavila dete u školi nadajući se da je zapamtilo jednačine. I onda pogledaš oko sebe, u sve te mlade mame, i prisetiš se koliko si jako želela slobodu. Sada tu slobodu imaš, a ona je, iskreno, prilično samotna, čak i u dobrim danima. Zato, mame mališana uživajte u svemu, zato što prođe. A ne shvataš koliko toga brzo prolazi, zato što uvek sve ide i menja se. Pre nego što se snađete, podignućete pogled i videti da kraj vas sedi mlad čovek. Nemojte to propustiti iako ne postoji način da zadržite ovo što sada imate”, zaključila je objavu koja je rasplakala mame širom sveta i dala im drugačiju perspektivu.

Izvor: index.hr

Muzički čas i maženje po ceo dan slika je neonatologije u Minhenu

Povodom Svetskog dana prevremeno rođene dece razgovarali smo sa Jelenom Perić, pedijatrijskom sestrom neonatologije u Minhenu koja ima višegodišnje iskustvo u radu sa prevremeno rođenim bebama i njihovim porodicama.

Jelena Perić je u svakodnevnom kontaktu sa prevremeno rođenim bebama u bolnici koja ih neguje 24 časa i zajedno sa porodicama bori se za njihovo zdravlje kako bi bebice zdrave i jake otišle kući.

Kakav tretman prevremeno rođene bebe imaju na klinici u Minhenu?

Napomenula bih da mi imamo na odeljenju osam kreveta i dve sestre u smeni. To bi značilo da najviše jedna sestra ima četri bebe o kojima se svakodnevno brine. Veliku podršku u nezi , koja je veoma intenzivna, imamo od roditelja. Njima je dozvoljeno da koliko god to žele budu sa bebama na odeljenju i da se sa njima neizmerno maze. Takođe se dešava da u toku noći, kada ne možemo da umirimo neku bebu, pozovemo roditelje da dođu jer je njima pristup deci na odeljenju dozvoljen 24 časa dnevno.

Roditelji ne borave non stop u bolnici i kada majka , nakon oporavka, izađe iz bolnice ona može da se uputi svojoj kući ili u Ronald MekDonald kuću koja se nalazi na desetak metara od klinike i namenjena je mama koje žive daleko od bolnice.

Koliko mame borave vremena sa bebama na klinici?

Sve zavisi od situacije same mame. Neke žene, koje već imaju decu kod kuće, najčešće dolaze kada su deca u vrtiću i to je najčešće prepodne ili popodne, dok mame kojima je to prva beba tu provode šest do deset sati dnevno.

Kako vi umirite bebice kada mame nisu tu?

Ja jako volim da ih nosim u marami za bebe, ukoliko je naravno beba stabilna na monitoru, kako bi mogla da se brinem i o ostale tri bebe za koje sam zadužena u toj smeni. Tada bebu nosim u kenguru svuda sa sobom dok se beba ne umiri i potrom je vraćam u njen krevetac.

Takođe, čest način umirivanja beba je i maženje, a ako su blizanci isključivo ih smeštamo zajedno u inkubator ili u krevetac. Još jedan od načina umirivanje jeste jako plemenit posao gde bake koje su u penziji, a imaju slobodnog vremena, dobijaju subvencije od države kako bi dolazile da se maze sa bebama. One tu budu sat, dva ili tri te ukoliko je beba napuštena oni dolaze da se maze sa tom decom. Takođe, imamo i muzički sat koji se uvek odvija petkom i traje sat vremena u okviru kog profesori muzičkog sviraju i pevaju. Tada je interesantno videti kako se oni apsolutno svi umire i na taj način im se, isto kao i za vreme maženja, reguliše temperatura tela, stabilnost disanja, rad srca, luči se više hormona sreće i bebe su tada stabilnije na monitoru.

Da li postoji neka psihološka podrška za mame koje su se našle u situaciji da prevremeno dobiju bebu?

Da, naravno. Postoji tim stručnjaka koji se nalazi na samom odeljenju i njega čine 96 saradnika, a među njima je psiholog , pedagog, ali i podrška crkve te se u okviru Univerzitetske klinike se nalazi i kapela. Saradnici dolaze na odeljenje i razgovaraju sa roditeljima kako bi im pružili svu potrebnu i psihološku i emotivu zaštitu. Tada se radi sa roditeljima i daje im se potrebna podrška kako bi im se dalo do znanja da oni nisu sami, da nisu jedini i da mi svi zajedno sa njima radimo na tome da svaki taj novi dan bude kao dar.

Kako se vaša klinika bori sa virusima s obzirom na broj ljudi koji dolazi u posetu bebama?

Mi imamo prostoriju u kojima se nalaze dezinfekciona sredstva, kaljače i zaštitna uniforma, kao i kapice i zaštita za usta i nos. Na prijemu na odeljenje mi ih uputimo i obučimo, ali postoje i brošure koje mogu pročitati. Ono što posetioci moraju uraditi jeste da skinu sav nakit, da dobro operu i dezinfikuju ruke i obavezno oblače zaštitnu opremu. U okviru posete dozvoljeno je da uđe dvoje ljudi po bebi, a oni vremenski nisu ograničeni. Za mojih devet godina rada ja se ne sećam da je odeljenje ikada bilo zatvoreno. Posete su uvek dobrodošle, pogotovo mamama i tatama, jer su oni jedino što beba zna tačnije njihovi otkucaji srca, disanje i taj kontakt koža na kožu je ono što je bebi jedino potrebno.

Kako da istrajete u dojenju prevremeno rođene bebe

Pored toga što radite na neonatologiji kao pedijatrijska sestra Vi ste i savetnica za dojenje. Šta bi trebalo da znamo kada je dojenje prevremeno rođenih beba u pitanju?

Često me mame pitaju kada bi trebalo da počnu da se izmlazaju, kao i šta bi nakon porođaja trebalo da urade. Na nama zdrvstvenim radnicima je da brinemo o bebama dok su u inkubatorima, na mamama je da se maze sa bebama, da pružaju podršku i da se izmlazaju. Čim dođu sebi, čim mogu da se orijentišu odmah bi trebalo da krenu sa izmlazanjem. Dobro je da se u kod nas sve više priča o tome i da sve više organizaje poput Bebac.com podržavaju dojenje, tu je i Medela medicinsko pomagalo pri dojenju koje mi jedino koristimo na našem odeljenju na neonatologiji. Tih bolničkih pumpi za izmlazanje ima i kod nas i nadamo se da će ih biti sve više.

Zdravstveni radnici se obučavaju za to, a radi se o tome da je obostrano izmlazanje mnogo bolje jer daje 18% više mleka i 1% više masti, ali i dva sata više uštede vremena koje mama može iskoristiti sa svojom bebom. Bitno je da mame svoje mleko što pre daju bebama ili da ga utrljaju u kožu ili izvrše ličnu higijenu bebe jer je bebama jako važna svaka kap maminog mleka. Takođe, jako je bitno da se ne opterećuju količinama, jer na neke stvari ne možemo da utičemo. Moj savet je da se mame izmlazaju na dva tri sata izmlazaju i tako će znati da su dale sve od sebe.

Kada teče priprema roditelja za dolazak kući kada će oni ostati sami sa bebom?

Vrlo je važno da imaju veliku podršku svog partnera jer postoje istraživanja da ukoliko je mama podržavana istrajaće u procesu dojenja. Takođe, moramo dati podršku i mamama koje nemaju dovoljno mleka. Dohrana je ponekad potrebna prevremeno rođenim bebama i igra svoju veoma bitnu ulogu u jačanju bebe i ponekad od toga ne možemo pobeći. To je sasvim u redu i mame ne bi trebalo da se opterećuju oko toga. Postoje specijalne hranilice koje omogućavaju da se svaka kap maminog mleka sačuva i ne propadne.

Izvor: bebac.com