Vesti

Magnetna rezonanca pokazala šta se dešava kada MAMA POLJUBI BEBU

Magnetna rezonanca pokazala šta se dešava kada MAMA POLJUBI BEBU (FOTO)

Kada vam sledeći put neko kaže da decu ne treba mnogo maziti, ponudite mu naučni dokaz koliko je nežnost važna za rast i razvoj.

U trenutku poljupca mozak bebe postaje gladak i tamniji, a do toga dolazi jer ima znatno manje bele materije. Aktivacija na slici se ne odnosi na čin ljubljenja, već na organizaciju funkcionalne aktivnosti u mozgu bebe. Ljubljenje u vašem mozgu pravi hemijsku reakciju i između ostalog pojačano lučenje hormona oksitocina. Njega često zovu i hormonom ljubavi, jer pojačava osećanja naklonosti i vezanosti. Ljubljenje aktivira sistem za nagrađivanje u mozgu i to lučeći dopamin, zbog čega se osećamo dobro. Takođe, oslobađa se vazopresin, koji majke dublje povezuje sa bebama i partnerima, ali i serotonin koji pomaže u regulisanju našeg raspoloženja.

Majka i beba na slici su se sklupčale zajedno u 3 Tesla magnetnoj rezonanci. Da, mašina zuji i lupa, proizvodi zvuke koji su uznemiravajući i za odraslog čoveka. Beba je imala slušalice, baš kao i mama. Snimak nije napravljen iz prve, već iz nekoliko pokušaja. Kada se beba napokon uspavala na majčinim grudima, snimljeno je šta se dešava u njenoj glavi dok je mama ljubi.

Ovakve snimke uglavnom traže lekari da bi našli tumor ili začepljen krvi sud. Naučnici uz pomoć magnetne analiziraju i aktivnost i razvoj mozga.

"U mojoj MIT laboratoriji koristimo magnetnu da bismo pratili protok krvi kroz dečji mozak. Čitamo im priče i posmatramo kako se menja aktivnost mozga u zavisnosti od toka priče. Na taj način istražujemo šta deca misle o mislima drugih ljudi. Ovaj snimak nije napravljen u dijagnostičke svrhe, niti za nauku. Niko po mom saznanju nije nikada napravio magnetnu rezonancu majke i deteta. Uradili smo to jer smo hteli da vidimo. Nekim ljudima je ovaj snimak bio uznemiravajući podsetnik na to koliko su ljudska bića ranjiva. Drugima je fascinantno kako su dve osobe, sa nevidljivom garderobom, kosom i licima postale univerzalne i mogu biti bilo koja majka i beba, na bilo kom mestu ili istorijskom periodu. Ostale je zapanjilo koliko je bebin mozak drugačiji od majčinog - manji je, mekši i tamniji - bukvalno jer ima manje bele materije. I evo jednog od najvećih problema neuronauke - kako će promene u tom specifičnom malom organu postići razotkrivanje ljudskog uma? Majka i dete su moćan simbol ljubavi i nevinosti, lepote i plodnosti. Iako se ove majčinske vrednosti i žene koje ih predstavljaju poštuju, obično se posmatraju u suprotnosti s drugim vrednostima: intelektom, napretkom i moći. Ali ja se bavim neuronaukom i radila sam da bih napravila ovu sliku. Takođe sam majka na toj slici, sklupčana sa mojim malim sinom", napisala je Rebeka Saks.

Izvor: yumama.com

Uz povratak u vrtić dolaze i infekcije – evo kako da zaštitite dete
Foto: Shutterstock

Uz povratak u vrtić dolaze i infekcije – evo kako da zaštitite dete

Evo zato je baš sada, pravo vreme da obratite pažnju na higijenu i jačanje imuniteta deteta.

Zatvoren prostor, promena vreme i boravak dece u kolektivu pogoduju širenju respiratornih infekcija. Zato je baš sada, pravo vreme da obratite pažnju na higijenu i jačanje imuniteta deteta.

Epidemiolog Slavica Maris savetuje kako da pripremite dete za novu sezonu virusa i gripa.

„Sa početkom školske godine možemo očekivati povećan broj respiratornih infekcija, jer sami dečiji kolektivi pogoduju širenju pomenutih infekcija“, navodi epidemiolog Slavica Maris za Bebac i dodaje da „za sada nemamo nikakvo povećanje respiratornih infekcija, a među njima su najbrojnije streptokokne infekcije, koje najčešće izazivaju faringitise i tonzilitise, kao i varičela. Ove respiratorne infekcije se registruju tokom cele godine, a veći njihov broj, naročito streptokoknih infekcija, se beleži sa početkom školske godine, zbog olakašanog širenja u dečijim kolektivima”.

Sem spomenutih respiratornih infekcija, kojih ima tokom cele godine, u ovom periodu moguće je očekivati i pojavu drugih respiratornih infekcija izazvanih različitim tipovima virusa (adenovirusi, rinovirusi ...), a krajem novembra i početkom decembra pojavu gripa.

Prevencija za bolje zdravlje

Slavica Maris, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, navodi i na koji način roditelji mogu aktivno učestovati u sprečavanju širenja respiratornih infekcija „Bitno je jačanje imuniteta, tako što se deci daje što više svežeg voća i povrća. Veoma je važno i da se deca odmore, da imaju dovoljno sna. Naglašavam i podvlačim važnost redovnog pranja ruku. Ako dete ima neke respiratorne smetnje ono ne bi trebalo da ide u koletiv, odnosno u vrtić ili školu. Ukoliko dete kašlje ili kija, mora se koristiti maramica, koja se stavlja na usta i koja se odmah nakon toga baca. Nakon toga, treba oprati ruke, jer se uzročnici zaraznih bolesti mogu zadržati na njima, pa u direktnom kontaktu sa drugom decom, ili preko igračaka i drugih predmeta, preneti na neko drugo dete. Takođe, veoma je važno redovno provetravati prostorije u kojima boravimo”.

Redovno pranje ruku
Provetravanje prostorija
Jačanje imuniteta
Dovoljno sna
Nakon korišćenja maramice istu baciti i oprati ruke

Roditelji često dolaze u nedoumicu oko jačanje imuniteta dece, najbolje je to raditi konzumacijom svežeg voća i povrća, prvenstveno voće koje je bogato vitominom C, a kako navodi epidemiolog Maris „najbolje je da se kroz sveže namirnice unose vitamine, a ne kroz suplemente“ .

Kada dete ne treba u kolektiv

Pod pristiskom posla roditelji često odluče da prehlađeno ili čak bolesno dete ovdedu u kolektiv jer nemaju drugu opciju. Upravo to može biti veoma loše po ostalu decu u kolektivu i infekcija će se lakše širiti.

„Ako dete ima temperaturu koja je praćena sekrecijom, kašljanjem i kijanjem eventualno i nekim drugim simptomima, poput malaksalosti i ostalih jasnih simptoma infekcije, onda dete ne treba da vodimo u kolektiv, jer se ta infekcija lako može proširiti na drugu decu”, navodi epidemiolog Slavica Maris za Bebac.

Dete nemojte voditi u kolektiv ako primetite:

Temperaturu
Malaksalost
Kašljanje i kijanje praćeno sekrecijom

Izvor: bebac.com

RANKO RAJOVIĆ: Da li vaše dete može da skoči unazad?

RANKO RAJOVIĆ: Da li vaše dete može da skoči unazad?

Uskoro počinje serija tribina i predavanja za roditelje, u 10 gradova Srbije, o zanimanjima budućnosti i šta čeka našu decu za 10-15 godina i kako im pomoći

Počinje nova školska godina, prvaci kreću u školu, roditelji i učitelji su jednako uzbuđeni, posebno oni kojima je ovo prvi đak u kući ili učitelji kojima je ovo prva generacija. Stariji učitelji kojima je ovo četvrta ili peta generacija imaju ista osećanja, ali manje intenzivna.

Imaju rutinu, iskustvo, znanje, postali su specijalisti u komunikaciji sa roditeljima, ovladali pedagoško psihološkim metodama, znaju da zavežu pertle na 8 načina, pa i da prepoznaju prve simptome dečjih bolesti. Oni bi morali više da se čuju, njihovo mišljenje može puno da pomogne u strategiji formiranja novih generacija i tako pozitivno utiču na budućnost koja neće imati razumevanja za naše greške. Učitelji, koji rade 10 i više godina, primećuju da je svaka nova generacija prvaka, malo slabija u odnosu na predhodne dve generacije. Slabiji su pre svega motorički. Slabija je pažnja, koncentracija, fond reči je smanjen, opšte znanje je slabije. I svaka nova generacija je slabija, a to znači samo jedno – da će se taj trend nastaviti, ukoliko nešto značajno ne promenimo.

Pitanje može i drugačije da se postavi. Šta će biti sa novim generacijama dece, ako budemo ostavili iste metode? Hoće li postati bolji? Sigurno da neće i to je dovoljan znak da moramo nešto da menjamo.

Gde i kad je nastao ovaj problem? Jasno je da je nastao u periodu pre škole? Kako ga uopšte nazvati? Možda ovako – da li vaše dete zna da skoči unazad. Skok i kretanje nazad su važni elementi detetovog razvoja, a ako izostanu mogu negativno da utiču na kognitivne funkcije.

Okruženje se brzo menja, a to je zapravo najveći faktor rizika za nove generacije. Mozak je dosad imao jasnu liniju razvoja, genetske kodove koji se aktiviraju i otključavaju u određeno vreme i pokreću razvoj misanih procesa, povezujući nervne puteve u vrhunski biokompjuter i to bi modernim rečnikom nazvali – formiranje hardvera. Biološki aktivatori formiranja hardvera jesu kretanje, trčanje, skakanje, vrtenje, penjanje, sakrivanje, razmišljanje, povezivanje informacija, hodanje po strminama i kosinama, boravak u prirodi, na igralištima, jer u periodu ranog detinjstva to sve osigurava povezivanje važnih regija mozga. Izostankom ključnih elemenata koji stimulišu razvoj mozga, smanjenim boravkom u prirodi, smanjenjem ukupnog kretanja dece, možemo očekivati promene u strukturi mozga novih generacija. Upravo to pokazuju nova istraživanja, gde se jasno vidi smanjenje pojedinih struktura velikog mozga, što može negativno da utiče na kognitivni razvoj deteta.

Po svemu sudeći period pre škole je ključan za razvoj i povezivanje velikih regija mozga, a tu najvažniju ulogu imaju predškolske ustanove i roditelji. Sigurno je svima jasno da nikakva reforma obrazovanja neće mnogo pomoći ako ne uključimo roditelje i ako oni ne urade svoj deo posla. Edukacija roditelja će uskoro postati prioritet, jer okruženje je jako važno za razvoj inteligencije i ukupnih sposobnosti, a brze promene okruženja stvaraju nove probleme, puno pitanja i roditelji često ne znaju kako da se postave.

Roditeljstvo je postalo mnogo ozbiljnije nego što je to bilo pre 40-50 ili više godina.

Za početak, roditelji proverite, da li vaše dete može da skoči unazad (uzrast 4-5 godina), da li može da podigne domali prst kada raširi prste na čvrstoj podlozi, a da pritom ne pomeri ostale prste (5-6) godina i da li zna da zaveže pertle.

Jedan od vodećih stručnjaka za rani razvoj dece, dr Ranko Rajović, predavač na Pedagoškom fakultetu u Kopru (odsek neuroedukacijske nauke), saradnik UNICEFa za rani razvoj i autor NTC programa, u okviru koga je osmislio nove metode treninga koje će sprovoditi u NTC školici sporta sa saradnicima iz KK Partizan. Metode su namenjene deci uzrasta od 5 do 8 godina, a uz motoričke sposobnosti, razvijaju i pažnju, koncentraciju, povećavaju brzinu donošenja odluke, snalažljivost i utiču na povećanje kognitivnih sposobnosti.

Više detalja: https://ntcucenje.com/ntc-sport/

Uskoro počinje serija tribina i predavanja za roditelje, u 10 gradova Srbije, o zanimanjima budućnosti i šta čeka našu decu za 10-15 godina i kako im pomoći. Moto cele akcije je “Da li vaše dete može da skoči unazad”.

Tribine se održavaju uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj, a prva predavanja biće održana u Staroj Pazovi (13.9) i Čačku

Izvor: Detinjarije

Koja su prava zaposlenih majki: „Dva puta sam zatrudnela i dobila otkaz i manju platu“
Foto: bbc.com

Koja su prava zaposlenih majki: „Dva puta sam zatrudnela i dobila otkaz i manju platu“

Prvi radni dan nakon trudničkog bolovanja za M. K., advokaticu iz Beograda, svaki put se završavao - otkazom ili prestankom rada.

„Dva puta sam zatrudnela i oba puta sam ili dobila otkaz, ili duplo manju platu", kaže za BBC na srpskom, uz molbu da ostane anonimna.

„Kao advokatica, znala sam da mogu da tužim i oba puta sam odustajala od parnice.

„Ne smem ni da pomislim da zatrudnim treći put."

Primer M. K. iako skoro pa neverovatan, nije usamljen slučaj.

To pokazuje najnoviji spisak Ministarstva rada sa osam firmi u Srbiji koje su kršile prava trudnica i porodilja. Spisak je objavio Centar za mame, i pokrenuo je lavinu komentara.

„Većina žena koje nam se javljaju zapravo ni ne znaju šta poslodavac sme, a šta ne sme da uradi kada ostanu u drugom stanju. Zato su preplašene", kaže za BBC Jasmina Mihnjak sa portala Bebac.

Od neprijavljivanja porodiljskog, preko čekanja na platu, do otkaza nakon povratka na posao - stručnjaci za BBC objašnjavaju koji su najčešći problemi majki koje rade i kako da im se suprotstave.

Otkaz posle trudničkog: „Našla sam im zamenu, koja je onda mene zamenila"

Prvi put kada je M. K. ostala u drugom stanju, bila je zaposlena na neodređeno u stranoj multinacionalnoj korporaciji kao jedina na toj poziciji.

„Mislila sam da moram da zalegnem za firmu.

„Radila sam do osmog meseca, nisam ni uzimala trudničko. Našla sam i zamenu, da bi firmi što više olakšala."

Kada se vratila sa porodiljskog, čekala ju je ponuda.

„Rekli su mi da se ukida moja pozicija i da zbog toga žele da mi izađu u susret i daju mi otpremninu koja je veća od zakonske."

Poslodavac po zakonu ne sme da da otkaz radniku koji je zaposlen na neodređeno vreme ako nema dokaza o neizvršavanju obaveza ili menja organizovanu sistematizaciju rada.

M. K. je imala 24 sata vremena da odgovori na ponudu.

„Čim sam pomislila na tužbu, pomislila sam - sve će odmah da se pročuje, ostale firme će znati da sam tužila poslodavca.

„Ko će me zaposliti?"

Strah od osude, curenja informacija i ponovnog nalaženja posla sprečava većinu žena koje traže pravni savet stručnjacima portala Bebac, da otkriju ime firme u kojoj rade, kaže Jamina Mihnjak.

Među njima je najviše žena koje su dobile otkaz nakon što su se vratile na posao.

Mihnjak kaže da je jako bitno da znaju da, ako su bile zaposlene na neodređeno, poslodavac ne može istog trenutka da ih otpusti po Zakonu o radu.

Prvo što poslodavac mora da uradi je da im pošalje upozorenje i objašnjenje, a to traje, dodaje ona.

Žene koje su zaposlene na određeno vreme su u znatno lošijem položaju - firmama su u tom slučaju odrešene ruke da im daju otkaz.

Idem na sud - da li primam platu

M. K. je našla novi posao u u domaćoj velikoj firmi. Radila je dve godine pre nego što je opet zatrudnela.

U tom trenutku su joj dali aneks ugovora i bez obrazloženja smanjili platu za duplo, a na njenu poziciju doveli drugog.

„Opet sam znala da to nije po zakonu, ali sam se plašila."

Između dve trudnoće imala je pobačaj, pa je „strepela da će joj stres ponovo uzrokovati nešto slično". Zato je prihvatila i otišla na trudničko.

„Iako sam advokatica, nisam znala još jednu stvar, a to je da ako potpišete takav aneks kojim im se smanjuje zarada i odmah odete na trudničko, obračunavaće vam se prosek plata koje ste primali.

„Ipak, za porodiljsko nije tako. Dobijate prosek sa novom, manjom platom."

Portalu Radnik.rs, koji piše o pravima radnika, često se javljaju porodilje i trudnice koje kažu da im poslodavac uopšte nije otvorio bolovanje, kaže za BBC na srpskom urednik Miloš Vučković.

„Po pravilu, žene to ne prijavljuju Inspekciji rada, iako imaju puno pravo, jer se plaše."

Mihnjak dodaje i da žene često ne tuže zbog sporih procesa jer za to vreme nemaju primanja. Zato se pre okreću traženju novog, bilo kakvog posla.

Šta ako sam radila „na crno"

Poseban problem je, dodaje Vučković, rad „na crno".

„Ako je žena radila neprijavljena, najbolje što može da uradi jeste da ne kaže poslodavcu da je trudna, već da odmah pozove Inspekciju koja bi je zatekla na poslu.

„Tada poslodavac ima obavezu da je zaposli legalno."

Problem je i ako žena pristane da deo plate dobije „na ruke", kaže Mihnjak, jer taj iznos ne dobijaju dok su na bolovanju.

Dugo čekanje na platu tokom bolovanja takođe je često jer mnogi poslodavci kasne sa dostavljanjem doznaka. Trudnice mogu da provere da li su im doprinosi uplaćeni na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Šta posle dve trudnoće i bez dva posla

Iako je oba puta kada se vratila na posao M. K. čekao predlog o otkazu, ona ipak kaže da je „imala sreće":

„Ne mislim da je sreća što sam svaki put dobila otkaz nakon što sam se porodila. Jedina sreća u tome jeste - što sam uvek uspela da nađem novi posao.

„Taj luksuz, na žalost, neke žene nemaju."

Pozivom na broj 0800 300 307 trudnice i porodilje mogu da prijave sve nepravilnosti u oblasti rada

Izvor: BBC na srpskom

Planiranje porodice: Koja je idealna razlika između dece?
Foto: Shutterstock

Planiranje porodice: Koja je idealna razlika između dece?

Želite još jedno dete, ali brinete kako će vaše starije dete da prihvati dolazak prinove. Kada je najbolje vreme za 'novu' bebu?

Na jednoj strani je mišljenje da veća razlika manje remeti porodični život, a i troškove je lakše raspodeliti na veći broj godina. Na drugoj je uverenje da će, ukoliko je manja razlika između dece, među njima da bude prisniji odnos. A život nam pokazuje da za starije mame velika razlika nije preporučljiva opcija, dok za mnoge od nas - mala "nezgoda" ne ostavlja mnogo prostora da biramo!

Kakav će efekat imati dolazak "nove" bebe kada je u pitanju prvo dete, i kako razlika u godinama utiče na njegov mentalni razvoj? Koja je idealna razlika između rođenja mališana, i koje su prednosti i mane?

JEDNOGODIŠNJAK

Velika prednost male razlike u godinama je ta što će vaše dete od samog starta da ima druga za igranje!

Biće vam lakše da odgajate novu bebu, s obzirom da ste nedavno kroz sve to prošli i niste imali vremena da "zaboravite". Uhvatili ste zalet, znate sve prednosti i mane, što vam pomaže da se lakše organizujete. A kao rezultat toga, imate više vremena da se posvetite starijem detetu. Osim toga, dete u uzrastu od godinu dana još nije postalo svesno svog "jedinstvenog" položaja u porodici, tako da ne postoji velika mogućnost da bude ljubomorno.

Međutim, možda će za vas predstavljati teret da se borite sa duplim pelenama i ponovnim neprospavanim noćima. Možda ćete osećati grižu savesti jer nemate dovoljno energije da se u potpunosti posvetite starijem detetu, ili će vam biti žao što mu niste ostavili dovoljno vremena da uživa u vašoj potpunoj pažnji.

Kada imate decu između kojih je mala razlika, može vam se desiti da sebe hvatate kako ih neprestano poredite - koje je prvo prohodalo, progovorilo, počelo da koristi nošu...

Šta možete da uradite?

Nemojte previše pažnje da obraćate na kućne poslove, ili potražite pomoć kako biste imali dovoljno energije da se bavite decom.

Kada je u pitanju jednogodišnjak, ne možete biti sasvim sigurni da li ste za njega odvojili baš dovoljno vremena. Zato se potrudite da mu posvećujete što više pažnje. Svojim postupcima mu stavite do znanja da još uvek zauzima specijalno mesto u vašem životu, tako što ćete da provodite određeno vreme potpuno sami. Izbegavajte poređenja, jer time možete podstaći nesigurnost kod deteta.

DVE DO TRI GODINE

Istraživanja su pokazala da najveći rivalitet među braćom postoji kada je između njih razlika - dve godine.

U uzrastu od dve godine, dete se nalazi na veoma važnoj prekretnici u razvoju. Upravo je počelo da se osamostaljuje i da formira svest o sebi, kada se odjednom pojavljuje nova figura - koja preti da ukrade njegovu poziciju i svu pažnju koja je samo njemu pripadala. To može ozbiljno da uzdrma njegovo samopouzdanje.

Može se desiti i da dvogodišnje dete počne regresivno da se ponaša kada mlađi brat ili sestra dođu na svet. U tom slučaju će tražiti da se prema njemu odnosite kao prema bebi - npr. da nosi pelene (koje je već prevazišlo), ili da pije iz flašice iako je odavno počelo da upotrebljava šolju.

Međutim, dve do tri godine je još uvek dovoljno mala razlika da vaša deca postanu savršen par za igru i druženje do kraja života. Dolazak nove bebe na svet za prvo dete može da predstavlja novinu koja će da stimuliše njegov razvoj. Uostalom, nakon dve ipo godine, dete je dovoljno veliko da može pomalo i da pomaže oko bebe - da donese pelenu, ili da praveći grimase zabavlja malog brata ili sestru.

Šta možete da uradite?

Ohrabrite starije dete da pomaže oko bebe, kako se ne bi osećalo zapostavljenim. Ukoliko je nezainteresovano, nemojte da ga terate, možda mu je potrebno malo vremena.

Nemojte da organizujete velika "događanja" vezana za dolazak nove bebe. To bi moglo da izazove dodatnu pometnju u "mikrokosmosu" starijeg deteta. Odložite nošu i upis u obdanište za nekoliko meseci.

Ohrabrujte mališana umesto da ga opominjete. Ukoliko je pogođen rođenjem bebe, potrudite se da mu nikad ne kažete: "Nemoj to da radiš bebi!", već: "Beba voli kada je nežno maziš po glavi".

Ili: "Hajde da budemo tihi kao mišići kako se beba ne bi probudila".

Udovoljite detetovom regresivnom ponašanju neko vreme. Dopustite mu da pije iz flašice ili da nosi pelenu ukoliko insistira. Nikako mu nemojte reći: "Prestani da se ponašaš kao beba!" Umesto toga, pohvalite ga kada se ponaša kao veliki dečak.

Odvojte deo vremena u toku dana kada ćete da se igrate samo sa njim. Odvedite ga u park, ili mu čitajte priče kad beba spava...

ČETIRI GODINE I VIŠE

Stručnjaci kažu da u uzrastu od četiri godine - dolazak nove bebe na svet ne predstavlja pretnju za samopouzdanje deteta. Ono će morati da se pomiri sa činjenicom da više nije centar roditeljske pažnje, ali mu to u ovom uzrastu neće tako teško pasti, pošto je steklo sigurnost kada su u pitanju ljubav i njegovo mesto u porodici. Zapravo, može se očekivati da će pre biti zadovoljno i ponosno kada dobije brata ili sestru.

Duži vremenski period između dva porođaja će omogućiti da se oporavite od neprospavanih noći, tako da ćete novu bebu moći da odgajate sa mnogo više energije. Ali, manje su šanse da će vaša deca biti previše bliska. Postoji generacijska razlika između bebe i deteta koje je staro četiri godine i više. Starije dete će pre imati ulogu starijeg brata ili sestre nego kompanjona za igru. Imaće različite drugove, igraće se drugačijim igračkama i voleće potpuno drugačije stvari.

Šta možete da uradite?

Nemojte od svog starijeg deteta da očekujete previše kada je čuvanje bebe u pitanju. Imajte na umu da je i ono još uvek dete. Ono može da bude od velike pomoći, ali je i njemu potrebno mnogo ljubavi i maženja.

Trudite se da ga nagradite tako što ćete mu posvetiti posebnu pažnju, provodeći deo vremena samo sa njim. Mali džeparac i dozvola da bar malo kasnije ode na spavanje - učiniće da se oseća specijalnim i odraslim.

KADA JE NAJBOLJE VREME ZA DRUGO DETE?

Istraživanja pokazuju da je razlika između 15 i 26 meseci idealna. To je vreme koje je dovoljno vašem telu da se oporavi od porođaja, a umanjuje i mogućnost da se beba rodi prevremeno ili sa manjom telesnom težinom.

Na kraju, ipak se sve svodi na zaključak da je nemoguće sa sigurnošću predvideti kako će razlika u godinama da utiče na vašu decu. U velikoj meri to zavisi od njihove ličnosti. Zato nemojte previše da mozgate o svemu tome, već radite onako kako vam najviše odgovara.

Kako starijem detetu pomoći da prihvati novost?

- Recite mu, što je pre moguće, da će dobiti brata ili sestru - kako biste mu dali vremena da se privikne.

- Pokažite mu slike na kojima je prikazano kako se fetus razvija, dajte mu da oseti kako se beba mrda (neka dodirne vaš stomak).

- Ukoliko je dete dovoljno veliko, objasnite mu šta se događa u vašem stomaku - da beba raste i da će izaći napolje kad bude spremna.

- Čitajte mu priče o braći, sestrama i novim bebama.

- Dajte mu do znanja da će nova beba biti njegova beba, isto kao što je i vaša.

- Dozvolite mu da bira igračke i garderobu za bebu, i angažujte ga da vam pomogne oko uređenja bebine sobe.

- Pokažite mu slike iz perioda kada je i ono bilo beba.

- Ukoliko imate priliku, odvedite ga kod prijatelja koji imaju bebu, kako bi se priviklo na njeno prisustvo.

- Ustanovite "tatin dan", kada će mališan da provodi vreme samo sa tatom. To će omogućiti da vreme koje će provesti samo sa ocem, dok vi budete u bolnici ili dok ste zauzeti oko bebe - ne doživi kao nešto "nelagodno".

Upoznavanje sa bebom

- Počnite da bebu zovete imenom što je pre moguće, kako bi starije dete moglo da je doživi što realnije.

- Kupite poklone koje će dete kasnije moći da "razmenjuje" sa bebom.

- Organizujte bebin rođendan sa tortom i svećicama, a starijem mališanu dozvolite da bude "glavni".

- Potrudite se da starijem detetu rođaci i prijatelji posvete dovoljno pažnje kada dođu da prvi put posete bebu.

- Kupite lutku o kojoj će dete moći da "brine" dok vi brinete o bebi.

- Dok milujete bebine tanane ručice, recite starijem detetu: "Kada si bio beba, i ti si imao tako male, slatke ručice!"

Izvor: yumama.com

Srbija posle dve godine pobedila epidemiju malih boginja
Foto: Shutterstock

LAŽI O MMR VAKCINAMA PLAĆENE SA 15 ŽIVOTA Srbija posle dve godine pobedila epidemiju malih boginja, ali OPASNOSTIMA NIJE KRAJ

Nakon skoro dve godine borbe sa malim boginjama, od kojih je u Srbiji umrlo 15, a obolelo čak 5.798 ljudi, iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut” saopšteno je da su se stekli uslovi za odjavu epidemije ove zarazne bolesti.

U toku 2019. godine prijavljeno je ukupno 15 obolelih, od čega su četiri osobe bile sa importovanom infekcijom (Rusija, Ukrajina, Austrija, Makedonija), dok se kod 11 zaražavanje desilo u Srbiji.

Poslednji prijavljeni slučaj bio je u junu 2019. godine u Boru. Imajući u vidu da je prošao dvostruki maksimalni inkubacioni period za infekciju virusom malih boginja, stekli su se uslovi za odjavu epidemije na teritoriji Srbije, saopšteno je iz "Batuta".

Brzo širenje virusa

Osnovni uzrok masovnog obolevanja od malih boginja bio je drastičan pad vakcinacije MMR vakcinom, čemu je doprinela i intenzivna kampanja antivakcinaških lobija.

"Blic" se prvi suprotstavio ovoj suludoj kampanji - serijom tekstova prvo smo objavili da je epidemija neminovna, a zatim i mesecima ukazivali da je do nje dovelo širenje nenaučnih tvrdnji.


Bez obzira na to što su brojni stručnjaci ukazivali za značaj vakcinacije, ona je ponovo dosegla zadovoljavajući nivo tek kada je 15 ljudi, među njima i deca, glavom platilo širenje laži o štetnosti MMR-a.

Da podsetimo, prvi sumnjivi slučajevi obolevanja koji su odgovarali kliničkoj slici malih boginja prijavljeni su početkom oktobra 2017. godine, a nakon laboratorijske potvrde u Institutu "Torlak" epidemija je prijavljena 23. oktobra.

- Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje. Naime, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto, a u pojedinim opštinama i ispod 50. Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod u Srbiji posle 20 godina - navode u "Batutu".

Skočila vakcinacija

U ovom institutu objašnjavaju da je intenzivna kampanja o značaju imunizacije koja je u prethodnom periodu sprovedena u našoj zemlji dovela do povećanja nivoa svesti o efikasnosti ove preventivne mere.

Obuhvat vakcinacijom protiv malih boginja, zaušaka i rubeola (MMR) je tokom 2018. godine značajno porastao, što je predstavljalo osnovni preduslov za usporavanje toka epidemije.

U 2018. vakcinacija je sprovedena sa obuhvatom od 93,4 odsto, u centralnom delu Srbije vakcinisano je 94,3 a u Vojvodini 90,9 odsto planiranih obveznika.

Takođe, u prethodnom periodu sprovedena je dopunska imunizacija propuštenih godišta (prvom dozom MMR 13.674 osobe, drugom dozom 3.233 osobe), kao i onih koju su primili obe doze (1.452 osobe).

Sramota u 21. veku

- Sve navedene mere su dovele do značajnog povećanja kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja - ističu u "Batutu".

Prof. dr Branislav Tiodorović, poznati srpski epidemiolog, kaže da treba izvući vrlo ozbiljne pouke iz ove epidemije, a da je još važnije da se ne smeju ponoviti greške iz ranijeg perioda.

- Tih 15 umrlih, među kojima ima i dece i odraslih i trudnica, strašna je poruka da ta bolest nije za potcenjivanje. Ne smeju se ponoviti greške. U 21. veku pobediti male boginje i nije veliki uspeh. Ali mi nismo smeli da dođemo u tu situaciju jer to je nešto što smo znali da može da nam se desi i što nam se desilo samo zato što je najmanje osam do 10 godina unazad bila loša vakcinacija. Obuhvat vakcinacijom je u međuvremenu poboljšan, ali nije još uvek takav kakav bi trebalo da bude. Veći deo epidemiologa smatra da ne treba ovo proglašavati kao veliki uspeh, to nije uspeh, nego treba i dalje nastaviti sa obuhvatom koji bi osigurao kolektivni imunitet a to znaći postići procenat od 95 odsto vakcinisane dece - ističe prof. dr Tiodorović.

Antivakseri

On kaže da je antivakcinalni lobi dao doprinos nastaloj situaciji ali da smatra da nisu isključivi krivci za epidemiju malih boginja.

- Zdravstveni sistem mora i dalje da dobro i organizovano vrši vakcinaciju, roditelji moraju biti dobro obavešteni. Mislim da je dobro i pravovremeno snabdevanje vakcinom važnije od svih tih priča koje antivakcinalni lobi širi. Sve zdravstvene institucije moraju da rade na vakcinaciji na nabolji mogući način - od pedijatrije pa sve do službi koje su zadužene za praćenje, na skretanje pažnje, na upozoravanje da je vreme za vakcinaciju. Fond je taj koji mora da obezbeđuje vakcinu na vreme jer imali smo situacije kada nije bilo vakcine. To mora da bude izbegnuto - ocenio je prof. dr Tiodorović.

On smatra da je potrebno povećati broj pedijatara kako bi lekari imali dovoljno vremena da sa roditeljima razgovaraju o imunizaciji, da prate svako dete od rođenja pa do vakcinacija, a to se može postići samo ako imaju dovoljno vremena.

PRIČA O AUTIZMU GLUPOST

- Sva priča o autizmu koju plasiraju antivakcinaši je u proteklih 15 godina ocenjena ne samo negativno, nego je dokazano da nema veze sa imunizacijom protiv morbila. Priča koju plasiraju antivakcinaši nema ni naučnog ni praktičnog utemeljenja. Treba priznati da je autizam težak problem, treba se posvetiti njemu, ali ne i lažnim prikazivanjem da je to zbog vakcinacije. To je i naučno dokazivano u proteklih 15 godina - kaže prof. dr Tiodorović.

U EVROPI PRIJAVLJENO 82.596 OBOLELIH

U prethodnoj godini na Starom kontinentu prijavljeno je 82.596 slučajeva morbila u 47 od 53 zemlje, sa 72 smrtna ishoda, što je najveća zabeležena vrednost u poslednjoj dekadi (15 puta više nego 2016).

Najveće epidemije prijavljene su u Rumuniji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, sa 35 smrtnih ishoda. Tokom juna 2019. godine 24 zemlje EU prijavile su male boginje. Najveći broj bio je u Francuskoj (469), Bugarskoj (236) Italiji (213), Poljskoj (123) i Rumuniji (123).

Takođe, u većini zemalja u našem okruženju (Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija) i dalje se registruje cirkulacija ovog virusa u populaciji. To znači da nam je virus u komšiliku, te da opuštanja nema.

Izvor: Blic

Zanimljivosti o septembarskim bebama

Ako ste rođeni u septembru, ovo su vaše karakteristike

Ljudi rođeni u septembru su obično uspešni u školi, vole sport i duže žive. Njihov horoskopski znak je Devica ili Vaga, a evo po kojim se još karakteristikama prepoznaju deca rođena u septembru.

Uspešni su u školi

Nauka je pokazala da bebe rođene u septembru obično vrlo rano dostignu određene "stepenike" u razvoju – ranije nego ostali. Takođe, oni su, prema studijama, 20 odsto uspešniji u školi u odnosu na decu rođenu u drugim mesecima.

Imaju i "mane"

Prema nekim studijama, osobe rođene u septembru su manje sklone depresiji, ali su zato često nervozne.

Uglavnom su visoki

Deca rođena krajem leta ili početkom jeseni, obično su viša od drugih. Kao mogući razlog navode to što su majke pre porođaja, tokom leta, izložene suncu, tj. vitaminu D.

Vole sport

Deca rođena na jesen su u sportu uspešnija od drugih, fizički su sposobnija, pokazale su studije.

Imaju jače kosti

Nauka je dokazala i da deca rođena krajem leta ili početkom jeseni imaju gušće, a samim tim i jače kosti.

Često su rođeni ranije

Prema nekim naučnim podacima, bebe rođene na jesen ili zimu u proseku ostaju u maminom stomaku nedelju dana kraće nego deca rođena na proleće ili leto.

Skloniji su astmi i alergijama

Stručnjaci kažu da deca rođena na jesen imaju između 30 i 90 odsto veći rizik od razvoja alergija na mleko, jaja, kikiriki. Studija je pokazala i da su deca rođena na jesen 30 odsto sklonija razvoju astme.

Duže žive

Sjajna vest za sve rođene u septembru – imate velike šanse da doživite 100, barem prema istraživanjima. Nakon što su ispitali 1.500 ljudi koji su doživeli 100. godinu, naučnici sa Univerziteta u Čikagu su zaključili da je većina njih rođena na jesen. Oni objašnjavaju da ovi ljudi možda duže žive jer su rano izloženi sezonskim infekcijama, čime se jača njihov imunitet.

Izvor: Mondo.rs

Srbiju su potresle priče o majkama koje ostave tek rođenu bebu: Psiholog otkriva šta se krije iza svega

Srbiju su potresle priče o majkama koje ostave tek rođenu bebu: Psiholog otkriva šta se krije iza svega

Mada u našoj zemlji svake godine oko 200 majki ostavi svoju tek rođenu bebu, Srbiju su nedavno uznemirile dve priče: jedna porodilja je odbila da bebu vodi kući iz porodilišta, a druga je novorođenče ostavila u kontejneru. Naš psiholog otkriva koji uzroci leže iza ovakvih potresnih priča i može li se nešto promeniti nabolje.

U srži svakog od nas krije se želja za potomstvom, želja da za sobom ostavimo najvredniji trag. I kada dvoje, koji uglavnom imaju uslove za dobar život, požele da prošire porodicu, rođenje deteta je najsrećniji i najznačajniji događaj. Ipak, žene se često, iz najrazličitijih razloga, suočavaju sa neželjenom trudnoćom i onda gledaju kako da izađu iz problema koji ih opterećuje.

– Majka tada pokušava da sebi olakša tu situaciju u kojoj ne želi da bude, pa ostavi svoju tek rođenu bebu. Mnogo faktora utiče na to, pre svega uzrast majke. To može biti devojka od 15, 16 godina koja brine šta će reči okolina, koja ne sme da kaže roditeljima da je trudna, pa krije trudnoću i potom odluči da se reši deteta – kaže Tatjana Daničić, psiholog.

Uzrok ovoj pojavi često je materijalna situacija. Majka ne vidi perspektivu, oseća da ne može da brine o detetu i onda odlučuje da ostavi dete tamo gde će ga neko naći i zbrinuti ga bolje nego što može ona.

– Materinski instinkt je vrlo važan, ali ta veza mame i tek rođene, kao i svaki drugi odnos, stvara se tokom vremena tako što se majka posvećuje detetu. Svaka majka u sebi ima dispoziciju da se bavi detetom, ali da bi se to izrodilo u pravu brigu, bitne su okolnosti i vreme – kaže Tatjana Daničić.

Ona pamti i slučaj ostavljene bebe pre dvadesetak godina u Vršcu. Tada je jedna majka dete ostavila u kutiji, na železničkoj stanici, tamo gde je znala da će ga neko naći.

– Bila je zima, februar. Policija je tada obavestila Centar za socijalni rad, beba je potom smeštena u bolnicu, a lekari su procenili da je rođena krajem januara, pa su je nazvali Jovana. Onda su pronašli majku. Ispostavilo se da je bila siromašna, da je imala mnogo dece i da je dete ostavila jer nije mogla da brine o njemu – priča Tatjana Daničić kako su potom obavljene mnoge procene i potrebni razgovori, pa je odlučeno da se dete vrati majci.

S druge strane, kada se desi da majka, kao što je nedavno bilo, dete ostavi na ulici, negde gde mu je život ugrožen, najverovatnije je da ona pati od nekog duševnog oboljenja.

– Najvažnije od svega je da se otac deteta brine o majci, da joj pruža podršku. U suprotnom, ako on ode, ako kaže da ne želi dete, pred nama su nesrećne žene i loše majke.

I mada je najlakše osuditi i prevideti, jasno je da su oko nas žene koje ne vide izlaz, koje jednostavno ne znaju kako da brinu o tek rođenoj bebi i onda misle da je i za njih i za dete najbolje da ga ostave nekom drugom ko će to moći. Zato je podrška je najvažnija.

– A ako nje u porodici i okruženju nema, važno je da žena potraži pomoć, da se obrati Centru za socijalni rad, bez obzira na to da li želi da zadrži dete ili ne. Treba da se porodi u zdravstvenoj ustanovi da ne bi ugrozila život i sebi i detetu. Ako odluči da ne želi da bebu uzme iz bolnice, treba to da kaže nadležnim institucijama, koje će potom da zbrinu bebu. Niko majci neće odmah oduzeti dete, nadležni joj obično daju neko vreme da se stabilizuje, pa se potom gleda može li ona da preuzme dete ili će ono ići u hraniteljsku porodicu, pa na usvajanje – kaže za kraj Tatjana Daničić.

Izvor: zena.blic.rs

U prvih 6 meseci 563 beba više, povećava se broj visokoobrazovanih majki sa više dece

U prvih 6 meseci 563 beba više, povećava se broj visokoobrazovanih majki sa više dece

Ukoliko se nastavi trend povećanja broja novorođenih beba mogu se sa sigurnošću konstatovati prvi pozitivni efekti mera za zaustavljanje pada nataliteta, izjavila je ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.
Ona je za "Blic" rekla da je u prvih šest meseci broj beba povećan za 563, kao i da je pozitivno iznenađenje povećanje broja visokoobrazovanih majki sa više dece.

U poslednje tri godine od kako je osnovana Kancelarija za demografiju i populacionu politiku novac je ulagan u opštine i gradove, a tim novcem, kako kaže Đukić Dejanović rešeno je 39 stambenih problema, u 81 opštini adaptirani su vrtići i uvedena popodnevna smena.

Dodaje da je u Somboru za roditelje koji imaju najmanje dvoje dece starosti do 15 godina uvedena pomoć besplatnog pranja veša.

Đukić Dejanović navodi da se očekivalo da socijalne mere najviše utiču na materijalno ugrožene porodice koje i inače imaju više dece i dodaje da se prema istraživanjima dogodilo da su se te mere pozitivno odrazile upravo na populaciju žena koje su mlade, obrazovane i žive od svog rada.

"Ti podaci veoma raduju. U ovoj godini svaka četvrta majka sa troje dece je visokoobrazovana, a pre dve godine svaka peta", kaže Đukić Dejanović.

Takođe, zabeležen je porast drugih, trećih i četvrtih rođenih beba.

"Međutim, imamo smanjenje prvorođenih, što je posledica migracija", navodi Đukić Dejanović.

Najavila je da će se u narednom periodu komunicirati sa što većim brojem poslodavaca o što boljem usklađivanju rada i roditeljstva i kazala da se sprovodi najnoviji projekat u jednoj velikoj kompaniji, a obuhvata i zdravstveni i formalno pravni aspekt rada i roditeljstva.

Izvor: RTV

Podneta tužba: Trudnica primala platu 26.000, a poslodavcu plaćala 30.000 dinara

Podneta tužba: Trudnica primala platu 26.000, a poslodavcu plaćala 30.000 dinara

Slučaj Snežane Perović može biti model za rešavanje sličnih slučajeva u budućnosti

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podnela je Višem sudu u Beogradu tužbu za zaštitu Snežane Pešović iz Beograda od diskriminacije.

Kako javlja RTS, ako dobiju tužbu, to može biti model za rešavanje sličnih slučajeva u budućnosti.

Podsetimo, dok je bila trudna, Snežana Pešović je od poslodavca primala platu 26.000 dinara, a njemu uplaćivala 30.000 dinara mesečno. I to je tek deo problema, jer joj je poslodavac ostao dužan tri plate i doprinose za mesec dana.

Od 2007. godine radila je neprijavljena, a kada je ostala u drugom stanju, zdravstvena knjižica bila joj je neophodna. Poslodavac je pristao da je prijavi, ali uslov je bio da ona njemu daje novac za doprinose. Uz ugovor o radu, navodi, morala je da potpiše i blanko ugovor o otkazu. Kaže da je bila u petom mesecu trudnoće i da nije imala izbora.

Priča da je njena zvanična plata bila 35.000 dinara, a od toga je za doprinose poslodavcu davala 21.000. Tako je bilo do trenutka kada je zbog trudnoće mogla da radi svega pola meseca. Od tada, njena plata je iznosila oko 26.000 dinara, a ona je gazdi davala još 9.000, kao razliku do plate na koju je bila prijavljena.

Kada se podvuče crta na kraju meseca, ona je od poslodavca dobijala 26.000 dinara, a njemu isplaćivala 30.000.

Snežana kaže da je poslodavca prijavljivala više puta, a tek je na poslednju prijavu dobila informaciju da je pokrenut prekršajni postupak.

Autor: RTS