Kakva je to bolest – ko je uzročnik? Nekada, pre antibiotske epohe, šarlah je zaista bio strašna bolest. Srećom, sada mu je samo ima zvuči opasno!

Šarlah je zapravo angina praćena osipom po koži.

Uzrok su “čuvene” bakterije – streptokoke grupe A (beta hemolitički streptokok) koje stvaraju jednu supstancu (toksin) koja prouzrokuje osip.

Kako se dete zarazi
Jednostavno – streptokoke se šire u kolektivima neveravatno brzo! Prljavim rukama, ali i direktnim kontaktom obolelog deteta sa zdravim (kapljičnim putem).

Koliko traje inkubacija
Inkubacija (vreme koje prođe od ulaska bakterija u grlo do pojave prvih simptoma) je kratka, najčešće je par dana dovoljno da se bolest ispolji.

Kako posumnjati na šarlah
Lako – dete ima sve simptome i znake gnojne angine: jak bol u grlu, visoku temperaturu, “sve ga boli”, uglavnom dete traži da leži, a i kad padne temperatura nije mu bolje.

Brzo se javlja “sitno-zrnasti” crvenkasti osip po telu, koji se nekada može javiti i pre jakog bola (mada je obično gušobolja jedan od vodećih simptoma).

Problem je što ima i virusa koji daju slične simptome, a naročito sada – na prelazu hladnih u tople dane.

Kako se postavlja dijagnoza
Kod ogromne većine dece pedijatar veoma lako postavi dijagnozu posle pregleda: uočavaju se gnojni “čepovi” u grlu i karakterističan osip. Retko su potrebne dodatne analize (bris grla ili krvna slika) i to kod dece koja nemaju tipičnu formu bolesti, ili ako postoji sumnja na virusnu infekciju.

Kako se šarlah leči
Većina dece kod koje se bolest na vreme otkrije dobijaju antibiotske sirupe. Penicilnski antibiotici su “lekovi izbora” a na raspolaganju je odličan izbor oralnih preparata. Veoma retko je potrebno davati injekcije penicilina koje su nekada bile obavezne. Srećom, to vreme je daleko iza nas.

Deca alergična na penicilin se leče “zamenama” obično iz grupe makrolidnih antibiotika (eritromicin, azitromicin, klaritromicin…) koji efikasno eliminišu streptokoke.

Naravno, odabir leka i način davanja je u isključivoj nadležnosti pedijatra.

Kako deca reaguju na terapiju
Odlično!

Prvi efekti se vide posle 24-sata od početka terapije, a posle par dana dete izgleda daleka bolje. Terapija traje sedam dana, retko je potrebna desetodnevna antibiotska terapija.

Retko se dešavaju neželjeni efekti antibiotske terapije. Dobro je da se detetu, uz antibiotik, da i probiotik da bi se sprečio proliv koji baš antibiotici izazivaju. Jedna kapsula dnevno (na prazan stomak) je prava stvar!

Da li je potrebna neka posebna dijeta tokom terapije
Nije – ne treba terati dete da jede, ali mora da pije što više tečnosti! Neka samo odabere šta će jesti, malo mu udovoljavajte, ali ne preterujte – bol u grlu i loše opšte stanje deteta su uvek praćeni lošim apetitom. Čim detetu bude bolje i apetit će se vratiti.

Mogu li se desiti komplikacije
Kada se dijagnoza postavi pravovremeno, sledi brza i efikasna terapija, pa su komplikacije izuzetno retke!

Jedan mali broj dece ima posebnu (srećom, veoma retku) sklonost ka stvaranju antitela (malih proteina koji se bore protiv mikroorganizama) koja mogu napasti delove sopstvenog tela. Tada se mogu javiti komplikacije na srcu (reumatska groznica) i bubrezima (poststreptokokni glomerulonefritis). Ovo je danas pravi raritet, pa nema razlog za strah “unapred”

Da li posle završetka infekcije dete treba da dobije “zaštitnu” injekciju depo penicilinom
Nikako!

Depo preparati penicilina se ne koriste za lečenje šarlaha! Kada je dete završilo terapiju i potpuno ozdravilo nema potrebe za dodatnim lečenjem. Odavno su napušteni Extencilin i slični preparati – na sreću i radost dece!

Šta raditi sa decom koja su bila u kontaktu sa bolesnim detetom
Pravilo je da se uradi bris grla onima koji su bili u bliskom kontaktu sa obolelim detetom. To uključuje članove porodice, ali i decu iz kolektiva (vrtića ili škole) koja borave u istoj prostoriji. Ako se streptokoke (koje uzrokuju šarlah) pronađu, onda se daju antibiotici! Dakle, nema promene antibiotika “unapred”.

Naravno, ako neko dete dobije simptome i znake bolesti ODMAH treba da bude pregledano!

Zato je važno da se roditelji obaveste o postojanju šarlaha u školi ili vrtiću, pa da se pravovremeno reaguje.

Koliko vremena treba da prođe da bi se dete vratilo na nastavu fizičkog vaspitanja ili na treninge (ako se bavi sportom)

Treba da prođe najmanje sedam dana od ozdravljenja do normalizacije fizičke aktivnosti deteta. Potom ne treba “navaliti” na sport, već postepeno povećavati nivo opterećenja i dete će opet biti kao pre bolesti.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Jesen i zima su periodi kada vladaju virusi i druge bolesti koje su praćene groznicom.

Nažalost, deca često pate od visoke temperature tokom hladnog perioda. Stručnjaci kažu da se visoke temperature ne treba plašiti. Najvažnije je da znate kako ublažiti stanje deteta i šta se ne sme učiniti pod bilo kojim okolnostima.

Ne trljajte dete alkoholom i sirćetom

Neki roditelji i dalje koriste "bakine" metode za lečenje dece. Zapamtite, dete ne treba masirati alkoholom. Bilo koji alkohol je otrov za dete, a na povišenoj temperaturi veoma brzo prodire u krv i pogoršava opšte stanje. Isto važi i za sirće.

Važno: naročito je opasno trljanje, ako dete ima hladne ekstremitete.

Ne dajte analgetike

Zapamtite, deca mlađa od 12 godina smeju da uzimaju paracetamol i brufen koji snižavaju temperaturu. Analgin, aspirin i drugi lekovi su kontraindikovani za bebe i malu decu.

Nemojte utopljavati dete

Kada dete ima groznicu vazduh u sobi bi trebalo da bude hladan i svež. Ako dete sa temperaturom utoplite i pokrijete, zagrejate ćete ga još više.

Važno: Temperatura je znak da je telo u procesu borbe protiv infekcije. Telu je potrebna povećana temperatura radi efikasnijeg rada i zaštitnog mehanizama. Prema tome, nemojte smanjivati temperaturu, ako ne prelazi 38,5 stepeni.

(Kurir.rs/Zenskimagazin, Foto: Profimedia)

“Kako je beba? Budi li se tokom noći?” – u ovim pitanjima će se pronaći roditelji koji imaju malu decu. “Normalno” noćno spavanje bez buđenja je sveti gral roditeljstva. Možda je ćerka vaših prijatelja počela da spava tokom noći od šeste nedelje života, ali za većinu porodica to je samo san.

Ovo je tema o kojoj se vjerovatno najviše priča na forumima i roditeljskim portalima, a postoji i čitava grana izdavaštva zasnovana na ideji da sa adekvatnim treningom bebe mogu i treba da spavaju više.

BuzzFeed News se obratio dvojici vodećih stručnjaka iz ove oblasti kako bi saznao zašto se bebe bude tokom noći – i kako to, u stvari, može imati dobru stranu.

Pedijatar i profesor na Univerzitetu u Bristolu Peter Fleming i Darcia F. Narvaez, profesorika psihologije na Univerzitetu Notre Dame, tvrde da postoji biološki razlog zašto vaša beba ne spava celu noć i kažu da od toga ne treba praviti problem.

Zašto se dete probudilo? Jednostavo je trebalo…

Fleming tvrdi da je za bebe prirodno da se noću često bude.

“Ljudska deca nisu programirana da spavaju dugo jer to ustvari i nije ni dobro za njih. Nema nikakvih dokaza da dete koje spava urednije, kvalitetnije se razvija” kazao je Fleming dodajući da je prirodnije da se deca bude nego da spavaju celu noći. On tvrdi da je razmišljanje da dete mora spavati bez buđenja zastrelo.

Ni odrasli ne spavaju celu noć, zašto to onda očekujemo od bebe?

Darcia F. Narvaez smatra da je jedan od glavnih zabluda roditelja da je normalno da svi spavamo osam sati. Naime, danas je uobičajeno spavati oko osam sati jer tokom dana većina ljudi radi pa smo uspostavili takav ritam.

’’Ni odrasli ne spavaju, a da se ne bude tokom noći, već samo zaboravljaju da su se rutinski budili,’’ kaže ona. ’’Mi pokušavamo da naše vreme za spavanje sve strpamo u 8 sati, jer radimo u toku dana, ali to nije normalno, ukoliko se pogleda unazad na istoriju čovečanstva.’’

Bebe se rađaju na ranijem stepenu razvoja za razliku od životinja. Za odrastanje im treba više vremena

’’Bebe se rađaju od 9 do 18 meseci ranije u poređenju sa bebama drugih bića,’’ kaže Narvaez. ’’Druge životinje su sposobne da odmah hodaju i počnu da jedu—mi to ne možemo. Izgledamo kao fetusi kada se rodimo.

’’To znači da morate svojoj bebi pružiti neophodnu i stalnu negu kako bi bila mirna, sve dok se moždani sistem ne razvije, jer je bebin mozak koliko četvrtina mozga odraslih, a takođe ni drugi sistemi nisu dostigli pun razvoj. Tako da je ovo vreme kada bebe zahtevaju dobru majčinu negu—poput ’’spoljašnje materice’’ ili gnezda. Mi to nazivamo utočište ili gnezdo koje je evoluiralo.’’

Deca imaju puno kraći ciklus sna nego odrasli

Odrasli prolaze 90-minutni ciklus spavanja i dolaze do tačke buđenja ili se čak i probude, a onda se opet vraćaju snu, kazao je Fleming.

’’Mi smo skloni tome da spavamo dva ili tri sata u toku noći pre nego što postanemo svesni da smo se probudili i ponovo zaspali. Bebe imaju 60-minutni ciklus sna. To znači da je za bebe normalno da se, s vremena na vreme, uznemire i probude ali, za razliku od odraslih, bebama je teško da same ponovo zaspu”, dodao je on.

Da bi bebe bile mirne, potrebno im je prisustvo roditelja. Ako su ostavljene da plaču nivo stresa im se ozbiljno podiže.

Studija iz 2011. je otkrila da će bebe naučiti da prestanu sa plakanjem ako ih ostavljate da se isplaču kroz trening ’’vežbama spavanja’’ ili ’’kontrolisanim plakanjem’’. Ta ista studija je pokazala da je ova metoda smanjivala stres kod roditelja, ali je njegov nivo kod beba je rastao.

“Ono što ste naučili bebu je da se ne isplati da signalizira. Bebino telo prolazi kroz ciklus: Na početku joj je ugodno, a onda počinje da oseća povećanje hormona stresa. Tada roditelj treba biti tu da smiri svoju bebu, što će je naučiti da odgovor svog tela na stres održava na umerenom nivou.” Ako niste pored vaše bebe, sistem anksioznosti će proraditi’’—bori se ili beži, moraš požuriti, umrećeš ovde ako im ne skreneš pažnju. Ako ovaj sistem ne deluje, zaćiće u parasimaptički sistem što može dovesti do toga da se ne može pomeriti sa mesta ili do nesvestice. To je ekstremna reakcija, ali priroda je tako udesila kako čovjek ne bi potrošio svu svoju energiju i umro’’”, pojasnjava Naravaez .

Bebe spavaju preko dana i bude se noću kako bi bile sigurne da će dobiti pažnju

‘Tipično, bebe vole da spavaju tokom dana, a od 18 do ponoći je vreme kada žele da budu budne. Zapravo, biološki je to velika prednost, jer će imati više pažnje svojih roditelja u to doba dana nego u toku bilo kojeg drugod dela, jer ima manje ometanja. S biološkog gledišta ono što dete radi je sasvim normalno i razumno”, kazao je Fleming.

Bebe ne treba da budu odvojene od svojih roditelja, u odvojenoj sobi ili u posebnom krevetu.

Ako se vratimo na istoriju evolucije čoveka,’’ kaže Fleming, videćemo da je beba provodila svo svoje vreme u bliskom i stalnom kontaktu sa majkom koja je nosila sa sobom svuda.

’’Radio sam mnogo u Africi i u raznim drugim mestima gde majke svuda sa sobom nose svoje bebe. Bebe spavaju kada treba da spavaju i bude se kada treba da se probude, ali su konstantno sa majkama i to olakšava dojenje. Ako je beba stalno sa majkom, ne javlja se ideja da beba treba da spava duže. U mnogim delovima sveta i kod većine beba, to je i dalje slučaj’, navodi on.

Fleming kaže da postoji dokaz za veći rizik od iznenadnog sindroma smrti kod beba koje su smeštene same u odvojenim sobama.

Bebe koje se bude više puta u toku noći se, zapravo, imaju viši stepen inteligencije i bolje mentalno zdravlje

Prema Flemingu postoji veza između ’’veoma visokog stepena razvojnog i intelektualnog dostignuća i nespavanja tokom noći,’’dok Narvaez kaže da deca kod koje je ostvaren visok stepen bliskosti sa roditeljima i kojima su potrebe zadovoljene imaju ’’ viši nivo empatije i bolje vladanje sobom, snažniju savest, ali i kognitivne sposobnosti i manji rizik od depresije’’.

Evo zašto je zajedničko spavanje tako popularna tehnika u celom svetu: Bebe žude za blizinom svojih roditelja i uznemire se kada nisu sa njima.

Fleming tvrdi da je zajedničko spavanje majke i bebe veoma česta pojava, mnogo češća nego što neki ljudi misle.

’’Glupost je misliti da je spavanje zajedno sa vašom bebom na bilo koji način pogrešno, abnormalno ili čudno,’’ kaže on. ’’Većina ljudi u svetu bi ovakvo mišljenje smatrala bizarnim – 90% beba na ovom svetu spava na takav način svake noći i to je pravilo već više od pola miliona godina evolucije čoveka.’’

Fleming priznaje da mnogi roditelji zbog posla nisu u mogućnosti da stalno budu sa svojom decom, ali dodaje da mogu pronaći kompromis tako što će se truditi da budu u što bliskijem odnosu sa njima kada su zajedno.

Bebe su prirodno tako “naštelovane” da očekuju od roditelja da im zadovolji sve potrebe tokom noći, da im budu blizu.

’’Čovek treba da zapamti da se društvo menja brže od biologije. Biološki obrazac kome je trebalo pola milona godina da se razvije ne može se iznenada ignorisati ili okrenuti. Posebno kada ovakva praksa ne donosi prednosti’, zaključuje Fleming.

Izvor: Roditelji

Postoji mnogo vrsta anemija, ali sve imaju jednu zajedničku karakteristiku – manjak crvenih krvnih zrnaca ili “krvnog pigmenta”- hemoglobina. Jedno i drugo obično idu zajedno, ali ima i izuzetaka.

Eritrociti se stvaraju u koštanoj srži koja je smeštena u unutrašnjosti kostiju. Za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca je, pored zdrave koštane srži, neophodno gvožđe i jedna posebna supstanca koja podstiče razvoj i razmnožavanje ćelija “prethodnica” eritrocita, koja se zove eritropoetin. Potrebni su i neki važni vitamini (B12, folna kiselina…) da bi se složeni proces stvaranja zrelog crvenog krvnog zrnca kompletirao.

Koje su najčešće vrste anemija?

Ima ih mnogo vrsta, a nastaju usled nedostatka nekog od faktora koji su uključeni u složeni proces razvoja eritrocita.

-Ubedljivo najčešća anemija je ona koja nastaje usled nedostatka gvožđa. Ona se stručno naziva sideropenijska anemija, a u prevodu je to malokrvost zbog smanjenog ugrađivanja gvožđa u eritrocite.

-Kada je opna eritrocita (membrana) slaba, onda crvena krvna zrnca lako pucaju (ovo se zove hemoliza), pa nastaje hemolitička anemija.

-Ako nema dovoljno vitamina B12 eritrociti postaju veliki i ružni, ali slabo funkcionalni, i onda se javlja megaloblasna anemija.

Koji su najčešći uzroci ovih anemija?

Neadekvatna ishrana je ubedljivo najčešći uzrok sideropenijske anemije. Ako beba ne unosi dovoljno gvožđa (pre svega kroz meso ili žumance) eritrociti će ostati bez dovoljne količine hemoglobina. Ipak, neka deca unesu dovoljno gvožđa, ali piju ogromne količine kravljeg mleka koje sprečava da se uneto gvožđe kroz creva ubaci u krv. Naime, u kravljem mleku postoje soli koje se vežu za gvožđe u crevima i tako onemogućavaju njegovu apsorpciju, pa umesto u krv ono ode u pelenu (ili nošu).

Neka deca imaju bolesti creva koje onemogućavaju adekvatnu apsorpciju gvožđa, ali se tada javljaju i druge tegobe (pre svega dugotrajni proliv).

Kako izgleda dete sa anemijom?

Ako dete nema neku drugu bolest, bleda koža i bledunjave sluzokože (pre svih usta i konjunktive – vežnjače oka) su vidljive manifestacije malokrvnosti.

Dete sa anemijom ima manjak kiseonika koji je na raspolaganju organizmu, pa se zato lako zamara, “vuče” ga krevet (mada neka deca pate i od nesanice). Veća deca se često žale na glavobolje i vrtoglavice, a i nervoza je čest pratilac malokrvosti. Mlađa su kenjkava, a ponekad imaju i slabiji apetit (mada druga rado piju velike količine mleka).

Kako se postavlja dijagnoza?

Ako roditelji posumnjaju na malokrvnost, treba da se obrate pedijatru. Posle rutinskog pregleda uradiće se krvna slika (iz prsta) koja će dati dragocene podatke o anemiji. Tada se može naslutiti i vrsta anemije, a dodatnih par analiza kod većine dece pokazaće koji je tip malokrvnosti u pitanju. Ipak, ima i zamršenih situacija kada će pedijatar uputiti dete specijalisti za bolesti krvi – pedijatru hematologu.

Kako se anemija leči?

Kada se radi o anemijama usled nedostatka gvožđa, terapija je uglavnom jednostavna. Korekcija ishrane uz dodatak preparata gvožđa dovodi do potpunog izlečenja kod većine dece. Posle saniranja osnovnog oboljenja koštana srž se relativno brzo oporavlja.

Ostale anemije, kod kojih je u pitanju manjak nekog faktora, leče se nadoknadom onoga što nedostaje – na primer vitamina B12 ili folne kiseline. Tako se i eritropoetin (faktor koji stimuliše razvoj crvenih krvnih zrnaca) dodaje deci koja imaju teško oboljenje bubrega koji nisu u stanju da proizvedu ovu veoma potrebnu supstancu.

Može li se sprečiti?

Dobra ishrana – adekvatan unos gvožđa bez prekomernog ispijanja kravljeg mleka je najbolji način da se spreči sideropenijska anemija. Kada je reč o bebama u prvim mesecima života, prevencija anemije treba da počne još u trudnoći. Buduća mama treba da ima dobru krvnu sliku, zdravo da se hrani i da unosi dovoljne količine vitamina neophodnih i za nju i za dete. Ovo je bitno jer stvaranje krvnih ćelija počinje u fetalnom životu, a rezerve gvožđa u jetri fetusa treba da obezbede normalan broj i “kvalitet” eritrocita tokom prvih pet do šest meseci života.

Dojenje je pravi način da se spreči sideropenijska anemija jer je dokazano da bebe koje sisaju ređe pate od malokrvnosti, iako ni majčino mleko nema gvožđa, ali omogućava dobru apsorpciju unetog gvožđa iz creva.

Moguće komplikacije

“Obična” anemija usled nedostatka gvožđa retko dovodi do težih komplikacija, jer dete relativno brzo dođe do pedijatra zbog tegoba koje se pre ili kasnije pojave. Ipak, ako anemija traje godinama, a počne u ranom detinjstvu, moguće su i razvojne promene, uključujući i usporeniji mentalni razvoj.

Neke retke anemije (kada postoji nasledni defekt u stvaranju hemoglobina) mogu imati i veoma ozbiljne komplikacije, ali se ipak radi o retkim bolestima.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Koliko će dete imati razvijenu krupnu motoriku nogu, ruku, leđa I trupa, koliko će se razviti mišići, kakvo će držanje imati u uspravnom položaju, kako će se kretati kroz prostor kada prohoda zavisi od vremena koje je kao beba od prvih dana života pa sve do prohodavanja provelo na ravnoj tvrdoj podlozi odnosno na podu.

PUZANJEM SE RAZVIJA KOORDINACIJA

Kada odmah po rođenju stavimo bebu na stomak ona će moći da sa jedne okrene glavu na drugu stranu. Sa mesec dana može na kratko da drži glavu u vazduhu, da bi se sa tri meseca oslanjala na podlaktice, posmatrala okolinu i pripremala se da uskoro počne da dohvata igračku koja je ispred nje.

Ovo može svaka zdrava beba, a na roditeljima I odraslima koji brinu o njoj je da joj omoguće da bude na tvrdoj ravnoj podlozi. U prva tri meseca može da se koristi sto za prepovijanje, a od četvrtog meseca najbolje da bude na podu jer je to period kada bebe počinju da se okreću samostalno sa leđa na stomak I moraju da imaju dovoljno prostora da to izvedu a I zbog sigurnosti jer sa bilo koje druge površine mogu da padnu.

Momenat kada beba propuzi naziva se “drugim rođenjem”, iako je pre osam, devet meseci presecanjem pupčane vrpce fizički odvojena od majke. Tek sada kada počne da puzi ona dobrovoljno odlazi od majke I oca I svoju pažnju preusmerava sa roditelja na spoljašnji svet, dok će punu samostalnost steći kada prohoda. Kada će propuzati I prohodati zavisi od procesa koji se odvija u mozgu, naziva se mijelinizacija I od njega zavisi kada će mozak početi da upravlja mišićima. Na ovaj fiziološki proces se ne može uticati spolja, odvija se kod svake bebe individualno I to je razlog što neka deca nešto urade ranije a neka kasnije.

Nakon što mozak počne da upravlja mišićima, informacije teku I obrnutim smerom, dete počinje da menja aktivnost u odnosu na stečeno iskustvo, ta povezanost omogućava razvoj koordinacije I besciljni pokreti postaju svrsishodne radnje. Za razliku od procesa razvoja mozga na koji ne možemo da utičemo na koordinaciju I snagu velikih grupa mišića možemo. Zato je važno okruženje u kome beba boravi, u ovoj situaciji to je boravak na podu. Sve sprave koje se nekada koriste kao što je dubak, auto sedišta, stolice za hranjenje, ljuljaške, ogradice I sl značajno ometaju ovaj proces I remete normalan motorni razvoj.

Snaga mišića se razvija vežbanjem, to zna svako ko odlazi u teratanu, tako I beba može da razvije svoje mišiće optimalno ako ih redovno uvežbava, a za to je najpogodnije mesto upravo pod. Tu će moći da puzi, podiže stvari, vuče, baca, da se uspravlja uz predmete. Omogućavanjem bebi da to radi doprinosimo njenom normalnom motornom razvoju na putu ka samostalnosti.

Kada uređujemo prostor za bebu, on treba da bude jednostavan, čist I uredan. Ako je pod previše klizav mogu da se stave podloge koje se ne pomeraju I mogu lako da se odrzavaju. Beba sama u sebi ima nagon za koordinisanjem I jačanjem velikih mišića I ne treba je zatrpavati igračkama koje će joj se nalaziti na putu I preusmeravati sa njene potrebe za kretanjem. To se odnosi I na uključen televizor, naročito ako je postavljen nisko dole, jarke slike I zvukovi koji dopiru iz njega bebu će držati “hipnostisanu” na jednom mestu.

Da bi roditelji bili sigurni da je prostor u kome beba provodi najviše vremena optimalno uređen, dobro je da pre nego što je spuste na pod, sami provedu neko vreme na njemu. Tako će videti kako to izgleda iz bebine perspektive, da li se sve vidi, da li moze da se dođe do stvari, kako je kada se iz jedne prostorije ode u drugu. Ovo je jako važno jer će to sve uticati I na razvoj bebinog vida I osećaja sopstvenog tela. I pre nego propuzi imaće “mapu prostora sa referentnim tačkama” u glavi koja će joj omogućiti bezbedno kretanje kasnije jer je naučila postupno da procenjuje udaljenost I brzinu.

Da bi se ova učenja odvijala nesmetano beba treba da boravi u svom prostoru kako bi imala dovoljno iskustava u poznatom okruženju, česti odlasci na druga mesta će je zbunjivati I otežati učenje. Ako želite da svojoj bebi nešto poklonite, neka to bude vaše vreme.

Radoznalost I interesovanje za spoljašnji svet glavni je pokretač deteta na aktivnost. Kada smo sa bebom na podu lako ćemo predvideti šta želi da dohvati I često nesvesno posežemo za tim I dodajemo joj. Tako joj uskraćujemo mogućnost da do toga dođe sama. Naravno da dok još ne puzi sama igračke treba da budu na udaljenosti koju može da savlada, tako pravimo ravnotežu između njenog napora I uspeha.

Kada je beba provela dovoljno vremena na podu, najbolje da to praktikujete od četvrtog meseca, oko osmog će propuzati ili će samostalno doći do sedećeg položaja. Beba odlučuje šta će prvo uraditi u zavisnosti od njenog unutrašnjeg razvoja I nije dobro kada roditelji nameću sedeći položaj korišćenjem raznih pomagala (auto sedišta, ljuljaške, hranilice, dubak).

Svaka beba će puzati ako joj se za to da prilika. Puzanje angažuje velike grupe mišića nogu, ruku I leđa, omogućava koordinaciju ruke I suprotne noge što je osnova za dobru ravnotežu I uspravan hod.

Vreme provedeno na podu uz odgovarajuće aktivnosti je neophodno za pravilan rasti I razvoj deteta.

Snežana Milanović, diplomirani fizioterapeut

Centar za korektivnu gimnastiku

Iznenadni, neutešan plač, odbijanje sisanja ili flašice, mogu da budu neki od znakova da beba ima upalu uva. Iako se taj bol javlja uglavnom noću, bolje je sačekati jutro kako biste odveli dete kod lekara

Promenljive vremenske prilike povećavaju opasnost od infekcija, naročito gornjeg respiratornog trakta, zbog čega je povećan i rizik od upale uva.

- Mališani koji idu u jaslice ili obdanište više su izloženi infekcijama, a svaka kijavica kod njih može da dovede i do upale ušiju - objašnjava dr Marija Tavčar, otorinolaringolog. - To se dešava zato što je kod beba i male dece komunikacija između srednjeg uva i gornjeg sprata ždrela (gde se nalazi treći krajnik), odnosno, Eustahijeva tuba, kratka i široka. Bolesna deca ne bi smela da idu u kolektiv, a u predškolskim ustanovama bi trebalo da se rade redovne kontrole briseva kod dece.

To je, nažalost, i sociološki problem, jer roditelji nemaju kome da ostave dete, a ne mogu da uzmu bolovanje, pa ga odvedu u obdanište.

- Iznenadni, neutešan plač, odbijanje sisanja ili flašice, mogu da budu neki od znakova da beba ima upalu uva. Iako se taj bol javlja uglavnom noću, bolje je sačekati jutro kako biste odveli dete kod lekara - savetuje naša sagovornica. - U međuvremenu, dajte detetu neki lek protiv bolova, na primer, "paracetamol" ili "febricet" i stavite mu tople obloge spolja, tako što ćete da zagrejete gazu ili da flašicu s toplom vodom umotate u čistu pamučnu krpu. Nemojte da sipate ništa u detetovo uvo, ni "čuvarkuću", ni toplo ulje, jer to maskira kliničku sliku.

Izvor: novosti.rs

Kakva je to vakcina? Trostruka zaštita: MMR je vakcina koja sadrži tri komponente («podvakcine»), protiv: Morbila (malih boginja) ; Mumpsa (zaušaka) ; Rubeole.

Radi se o virusnim infekcijama, a svaka komponenta vakcine je brižljivo pripremljena da ne izazove infekciju, već odbrambenu reakciju detetovog organizma (što je suština imunizacije).

Zašto se daje deci?

Pre uvođenja ove vakcine, ogroman broj dece je oboljevao od navedene tri zarazne bolesti. Nekome može da zvuči drastično, ali se stvarno umiralo od malih boginja! Zauške su kod jednog broja dece izazivale ozbiljne komplikacije (čak i sterilitet kod muškaraca), a rubeola je jedan od najopasnijih virusa za trudnice i nerođene bebe (naravno, ako je trudnica vakcinisana, ona je zaštićena).

Posle uvođenja ove vakcine, došlo je do neverovatnog smanjenja broja obolelih, kao i komplikacija pomenutih bolesti. Pošto su brojne naučne (epidemiološke) studije potvrdile efikasnost vakcine, ona je postala deo obaveznog imunizacionog kalendara u skoro svim zemljama na svetu.

Kada se daje?

Daje se u drugoj godini života (mada ima zemalja gde se ova vakcina daje koji mesec ranije) – dakle, posle prvog rođendana. To ne znači da vakcina mora odmah da se da čim dete «zakorači» u drugu godinu života, ali nema potrebe ni da se nepotrebno odlaže. Važno je da dete bude potpuno zdravo kada se vakciniše!

Da li je kasno da se dete vakciniše kasnije – posle treće godine?

Naravno da nije kasno. Ako dete nije dobilo vakcinu u drugoj godini, ona može da se da i kasnije. To, zapravo, nije pravo kašnjenje, jer je imuni (odbrambeni) sistem deteta tada «jači», odnosno sposobniji da razvije adekvatnu reakciju na vakcinu (da se imunizuje). Zato nema dileme. Ukoliko dete nije dobilo vakcinu po kalendaru imunizacije, neka je dobije kasnije!

Zašto se, onda, svima ne daje kasnije?

Zato što je nepotrebno izlagati dete riziku da dobije neku od pomenutih bolesti PRE nego što se vakciniše. Činjenica je da su te tri bolesti danas retke, ali «mini» epidemija malih boginja od pre par godina nas je podsetila da je vakcinacija zaista neophodna.

Jel’ mnogo boli?

Boli malo, baš kao i druge vakcine. Kada iskusna ruka, uz nežan pristup, obavi ovu vakcinaciju – dete skoro i da ne oseti ubod. Zato nema bojazni da će «navući traumu» od ove vakcine (kako se to ponekad misli).

Ima li neželjenih efekata?

Svaki lek, pa i vakcina – ima željene, ali i neželjene efekte. Tako i MMR vakcina može da dovede do dve grupe neželjenih efekata:

Prvi su «standardni» – otok i crvenilo na mestu davanja vakcine, kao i blaga temperatura prvih dan-dva od davanja.

Drugi efekti su «kasni». Nastupaju nedelju-dve posle vakcinacije, a ispoljavaju se kao blagi znaci bolesti protiv koje je dete vakcinisano. Tako može da se javi povišena temperatura, otok kapaka, crvenilo kože, ponekad i uvećanje limfnih čvorića na vratu. To traje par dana (nekad i duže), a ponekad se zaboravi na vakcinaciju, pa se stanje deteta proglasi za neku «novu» infekciju (i nepotrebno se leči). Međutim, ovi efekti su prolazni, pa uz malo strpljenja i lekova za obaranje temperature sve lepo prođe.

Zato je dobro da dete dobije MMR vakcinu u vreme kada roditelji ne planiraju putovanje (u nekoliko narednih nedelja), kako se ovi kasni neželjeni efekti ne bi desili na putu.

Da li je potrebna revakcina?

Revakcinacija je osvežavanje imuniteta i produženje zaštitnih efekata vakcinacije. Zato ogromna većina protokola za ovu vakcinu predviđa revakcinaciju. Vreme revakcinacije se razlikuje od zemlje do zemlje, ali zavisi i od vremena prve vakcine. Trebalo bi da dete pred polazak u školu dobije revakcinu.

Revakcina je naročito važna za devojčice, koje će jednog dana biti mame, ali to ne znači da dečaci treba da se «provuku».

Može li da se kombinuje sa nekom drugom vakcinom?

Do nedavno je vladalo mišljenje kako ova vakcine ne sme da se kombinuje sa drugim vakcinama, jer već ima tri «podvakcine» u sebi. Od pre par godina, u SAD je vakcina protiv varičele dodata MMR vakcini, tako da se «rodila» MMRV vakcina. To znači da dete pored morbila, zaušaka i rubeole, dobija zaštitu i od varičele (ovčijih boginja). Na taj način se smanjuje broj «bockanja» dece, a prvi rezultati vakcinacije novom četvorovalentnom vakcinom su ohrabrujući.

Ima li ova vakcina veze sa autizmom?

To je jedna velika zabluda koju je, nažalost, «kreirala» grupa britanskih lekara. Oni su povezali MMR vakcinu sa pojavom autizma kod dece. Međutim, veoma brzo su počele da se sprovode opsežna medicinska istraživanja, koja su obuhvatila ogroman broj dece u različitim zemljama sveta. U pitanju su studije koje NISU finansirali proizvođači vakcina, već su objektivne i nezavisne.

Kada su se sumirali rezultati svih istraživanja, došlo se do nesumnjivog i jasnog zaključka: MMR vakcina nije uzrok autizma kod dece! To je sada postalo potpuno jasno. A pomenuti lekari, koji su uneli pometnju među roditelje, ali i stručnu javnost, suočavaju se sa ozbiljnim preispitivanjem i mogućim disciplinskim merama.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Savremeni život nosi sa sobom mnogobrojne izazove, a o zdravlju uglavnom počnemo da razmišljamo onda kada ono postane ugroženo.

Prehlade, kada do njih dođe zahtevaju određeno vreme mirovanja i saniranja , a sve veća brzina kojom živimo nam to vrlo često ne dozvoljava, pa period oporavka traje mnogo duže a kvalitet našeg dana drastično opada. Kako je prevencija pola zdravlja, upravo na ovom segmentu moramo raditi i pre nego što se neki od prvih simptoma pojavi.

Šta možemo da uradimo da ojačamo naš imunitet ?

Koliko je naš imunitet važan vrlo često počnemo da mislimo tek kada kao izgovor za česte prehlade, loše opšte stanje i manjak energije za svakodnevne obaveze okrivimo upravo njega. Imuni sistem je naš prirodni vid odbrane od različitih mikroorganizama ( virusa, bakterija, gljiva ) ali i atipičnih ćelija i karcinoma. Kako bismo ojačali naš organizam i pomogli mu da se sam izbori sa patogenima koji vrebaju sa svih strana moramo da vodimo računa o namirnicama koje unosimo, izbegavamo natrpavanje lošom hranom koja slabi naš organizam, izbegavamo stres ili ga barem kanališemo sa što manje posledica,redovno vežbamo i naravno dovoljno spavamo . Jedan od osnovnih imunostimulatora je hormon sna melatonin. Oko osam sati sna u proseku je dovoljno da se telo odrslog čoveka regeneriše i spremi za bitku sa novim izazovima sa kojima se susreće sledećeg dana.

Hidriranost organizma kao preduslov jakog imuniteta

Kada je organizam odmoran i spreman za novi dan, moramo ga adekvatno hidrirati, jer upravo dehidrirane sluzokože postaju laka meta mnogobrojnim virusima. Hidriranost znači konzumaciju vode i to u proseku osam čaša za normalno uhranjenu odraslu osobu. Šolja zelenog, belog ili crnog čaja koji su bogati polifenolima i flavonoidima doprinosi borbi organizma protiv slobodnih radikala i tako svojim antioksidansnim potencijalom čuva nas od prehlade.

Redovna i izbalansirana ishrana osnova našeg zdravlja

Da biste podigli svoj imunitet prirodnim putem neophodno je da vaša ishrana bude redovna i izbalansirana. Puno šećera, procesirane hrane, gaziranih napitaka i hrane bogate trans mastima, nepovoljno utiču na naš imuni sistem i slabe ga. Raznovrsna ishrana bogata vitaminima i mineralima u značajnom procentu pomaže odbrambene funkcije organizma i povećava njegovu otpornost na različite virusne i bakterijske infekcije.

Jogurt, prva linija odbrane protiv mikroba

Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako poboljšava aktivnost imunog sistema.

Pečurke, carstvo proteina i minerala

Pečurke pored izrazito dobre nutritivne vrednosti, igraju važnu ulogu u prirodnom podizanju imuniteta. Bogate su selenom, riboflavinom, niacinom i antioksidansima koji predstavljaju važne nutritijente u borbi protiv patogena. Šitaki pečurke sadrže antivirusnu supstancu lentinan koja deluje kao snažan modifikator bioloških reakcija i poboljšava delovanje makrofaga i T limfocita.

Beli luk, prirodni penicilin

Nikako ne treba zaboraviti beli luk, vrlo često u narodu poznat kao prirodni penicilin.Alicin koji je sastojak belog luka zaslužan je za njegovo antivirusno, antigljivično i antiparazitarno dejstvo. . Da biste ublažili jak miris belog luka žvaćite koru od limuna, peršun ili presnu šargarepu

Voće i povrće za zdravlje i otpornost

Potrudite se da unosite mnogo voća I povrća. Ova biljna hrana sadrži sve sastojke koji mogu da poboljšaju otpornost organizma. Namirnice bogate beta karotenom kao što su šargarepa, spanać, bundeva, kelj, krompir značajno poboljšavaju opšte stanje organizma. Brokoli je bogat sa sastojcima koji podižu imuni sistem – vitamin A , vitamin C i glutation. Kupus je izuzetno bogat C i A vitaminima koji jačaju imuni sistem.

Pored toga što su bogati vitaminima i mineralima, koštunjavo voće i semenke sadrže i nezasićene masne kiseline, esencijalne-omega masne kiseline i fitosterole koji na izuzetno efikasan način utiču na poboljšanje zdravlja.

Vitamin C, večiti borac za bolji imunitet

Vitamin C,cink i selen ne samo što su važni za normalan rasti i razvoj zdravog organizma,već su i važne karike u našem odbrambenom sistemu. Ukoliko želite da radite na svom imunitetu upravo namirnice koje sadrže cink i selen su pravi izbor za Vas. Selenom su bogate iznutrice I žitarice,školjke, ostrige i brazilski orah.Dok je cink dominantno prisutan u govedini, morskoj hrani kao što je morski rak ,ostrige , u ćurećem i ostalom živinskom mesu, telećoj džigerici, bundevi i njenim semenkama. Vitamin C je najviše prisutan u citrusnom voću, brokoliju, paprici, karfiolu, grašku. Pušači moraju da obrate pažnju da su njihove potrebe za vitaminom C drastično veće, nego kod nepušača.

Kurkuma, žuto zlato iz Indije

Kurkumin ili glavni aktivni sastojak Kurkume , poseduje snažno antioksidativno , protivupalno, antivirusno,antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno dejstvo, stoga i ovaj začin treba uvesti u svoju kulinarsku rutinu.

Kao naše bake nekada

Domaća supa od kokoške i ljuta papričica su vekovima unazad najbolji saveznici u borbi protiv prehlade, ne samo što deluju bakteriostatski i ubijaju mikroorganizme pomažu nam u prirodnoj odbrani naših ćelija i stimulišu proizvodnju leukocita kao i endorfina.

Kako sebi olakšati , kada već dodje do prehlade ?

Kada do infekcije dođe evo nekoliko saveta da ubrzate i olakšate proces oporavka. Čajevi ne samo što ublažavaju simptome prehlade, mogu i da ubrzaju oporavak organizma. Nana, matičnjak i majčina dušica ubijaju mikrobe, čaj od žalfije je odličan za ispiranje usne šupljine, posebno kod bolova u grlu. Čaj od šipka i zove se koristi za bolje opšte stanje. Najbolja kombinacija je skuvati čaj od jednog korena đumbira, zatim kada se malo ohladi dodati kašiku prirodnog meda ( livadski, bor, žalfija) i sok od jednog ceđenog limuna. Limun nikada ne dodavati u vrelu vodu, pošto tako gubi svoja lekovita svojstva. Cimet kao jedan od osnovnih lekova u istočnjačkoj medicini, ima svoje važno mesto kako u snižavanju šećera u krvi, tako i u podizanju imuniteta zbog svog visokog sadržaja vitamina C. Kod nas su dostupne dve vrste cimeta, Kasija koji je najrasprostranjeniji i Cejlonski cimet koji je bolji i kvalitetniji. Pomešajte kašicicu meda sa cimetom i to dodajte preko pahuljica koje ujutru doručkujete ili preko banane ili jabuke.

Kašalj kao verni saputnik prehlada, ume da traje nedeljama, da otežava svakodnevno funkcionisanje i nervira. Može biti suv ili nadražajni i vlažan ili produktivan. Za suvi se preporučuje med sa saćem ( fenoli iz meda čiste disajne puteve ), sok od crne rotkve, kao i čaj od korena peršuna skuvan u čaši belog vina. Stari dobar recept je i kašika naseckanog belog luka sa kašikom topljenog svinjskog sala Za produktivan kašalj kombinacija belog sleza, majčine dušice i anisa.

Da bismo na najbolji način iskoristili svaki svoj dan, posvetite pažnju vašem imuno sistemu, koji će Vas za to itekako nagraditi dobrim zdravljem.

dr Jovana Majstorović, nutricionista

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kada su dani hladniji, virusi se brže šire po javnom prevozu i kolektivima. Zato treba na vreme da saznate na koje sve načine možemo da se odbranimo od respiratornih infekcija.

Epidemiolog i imunolog dr Predrag Kon kaže da je prvi talas respiratornih infekcija, koji je je najviše je pogodio decu školskog uzrasta, završen, a sada se očekuje i drugi…

“Sredinom oktobra polako prestaje taj prvi talas. Stvoren je kolektivni imunitet, pogotovu u školama, i sada imamo u opadanju broj obolelih. Ovako će biti sve dok se ponovo ne pojave, na primer, adeno virusi i tada kreće drugi talas respiratornih infekcija. Tek kasnije dolazi i grip”, kaže dr Kon.

Međutim, sada je pravo vreme da se primi vakcina protiv gripa, kako bi se stvorio imunitet, dok ne krene sezona gripa. Ovu vakcinu, prema preporukama epidemiologa, poželjno je da prime hronični bolesnici, zaposleni u zdravstvu i oni koji neguju pacijente u staračkim domovima, stariji od 65 godina, policajci, vatrogasci, zaposleni u javnim službama, kao i trudnice čiji će trimestar biti u periodu kada se javlja virus gripa.

Više od 200 virusa može da izazove prehladu. Bakterije i virusi pronalaze put do tela i napadaju ga na različite načine. Kako objašnjavaju epidemiolozi, pljuvačka zaražene osobe puna je virusa.

Evo na koji način treba da se zaštitimo, i kako da se poradi na imunitetu da bismo što bolje pregurali sezona virusa i gripa:

Naredne dane treba iskoristiti u što dužim šetnjama u prirodi, jer se na taj način jača imunitet. Boravak u prirodi oslobađa od stresa, smanjuje krvni pritisak i usporava rad srca, uravnotežuje hormone. Drveće i biljke u vazduh ispuštaju fintoncide, materije koji su zaslužne za uništavanje gljivica, bakterija i plesni.

Potrebno je što češće provetravati prostorije u kojima se sedi, jer se u zatvorenim prostorijama infekcija brzo širi. Naime, virusi se prenose kapljičnim putem. Zato je potrebno redovno prati ruke, jer to znatno smanjuje šansu da se unesu štetni bacili u telo.

Prehlade i grip najlakše se šire dodirom. Treba držiti ruke što dalje od očiju, nosa i usta. Umerena fizička aktivnost svakodnevno, takođe poboljšava imunitet.

Unos svežeg voća i povrća podiže imunitet i zato, s obzirom da ga još uvek ima u svežem stanju, treba iskoristiti što je više moguće. Tu je i zimnica, koju ne treba izbegavati. Vitamin A, koji se nalazi u slatkom krompiru, šargarepi, pomaže belim krvnim zrncima da se bore protiv infekcija. Limun, pomorandže, grejpfrut, kao i paprike i brokoli sadrže vitamin C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljnih namirnica i pomaže imunom sistemu da se zaštiti od bolesti.

Vitamin E, koji se nalazi u orasima, semenkama, repi i zelju, dokazano je odličan za borbu protiv infekcija gornjih disajnih organa. Takođe, treba konzumirati i med, koji povećava prirodnu otpornost organizma od bolesti jačajući imunološki sastav.

Hrana bogata proteinima

Dovoljan unos proteina najjednostavniji je način za poboljšanje imuniteta. Osobe koje ne jedu meso, poput vegeterijanaca ili onih koji su na dijeti koja ga isključuje, imaju slabiji imunitet i moraju da ga nadomeste ribom.

Šta uraditi kada dođe do prehlade

Tada treba da se bude na distanci od drugih da bi oni bili zaštićeni. Izbegavati gužve i masovna okupljanja, dugotrajno zadržavanje na javnim mestima, visečasovno čekanje u redovima, čekaonicama.

Prilikom kašljanja ili kijanja treba pokriti nos i usta marmicom. Poželjno je korišćenje papirnih maramica, koje se posle samo jedne upotrebe bacaju.

Izvor: Blic

Kako beba može da dobije male boginje?

Kao i većina infekcija izazvanih virusom i male boginje (morbila virus) mogu da se dobiju kapljicama iz nosa, usta i grla od zaražene osobe.

Ko je potencijalno ugrožen da se zarazi malim boginjama?

To su bebe u vreme kad im se smanjuje broj antitela dobijenih od majke i oni koji nisu primili vakcinu protiv ove zarazne bolesti. Mladi koji nisu primili revakcinu takođe su osetljivi. Ako se neko pak zarazi malim boginjama potencijalnu opasnost od obolevanja imaju oni iz najbližeg okruženja bolesne osobe.

Koliko traje inkubacija virusa (ukoliko je beba zaražena)?

Pre nego što se pojave prvi vidljivi simptomi, virus miruje od 7 do 12 dana.

Kako da prepoznam male boginje?

Tipične znake boginja ćete uočiti tek u završnoj fazi bolesti. Posle inkubacije virusa prvi se javljaju povišena temperatura, koju prate bolovi u mišićima, suv kašalj, crvene plačne oči, bol u grlu i curenje iz nosa. Ponekad bebe imaju proliv i otiču im limfne žlezde.

Kako da razlikujem početne simptome malih boginja sa običnom prehladom?

Ako se par dana nakon prvih simptoma bebi na unutrašnjoj strani obraza pojave sitne bele pege poput zrna peska – znaćete da nije samo obična prehlada. Dva dana posle ove pegave prethodnice kreću boginje – specifičan osip po koži prvo se pojavljuje na čelu, ispod ušiju i na vratu. Za dva dana beba će biti prekrivena pegavim, sitnocrvenim tačkicama – beba će izgledati kao da joj je koža potpuno pocrvenela. Male boginje u ovoj fazi može da prati i vrlo visoka temperatura.

Kako se male boginje leče?

Ne postoji konkretan lek koji će zaustaviti male boginje u nekoj od faza razvijanja bolesti, zato treba olakšati simptome. Bolesnu bebu valja negovati, što češće je pojiti (mlakim i blagim čajevima), vlažiti vazduh prostorije. Pošto je jedan od simptoma malih boginja osetljivost na svetlo – zamračite prostoriju gde se beba nalazi. Lekar će prepisati sirup za ublažavanje temperature i smirivanje bolova u mišićima. Ako je beba prešla na kašice dajte joj tečniju hranu poput supica i kompota.

Da li male boginje ostavljaju neke posledice?

Ne, ali može tokom bolesti da dođe do komplikacija. Bakterijska infekcija može da izazove upalu uha ili upalu pluća. Vrlo retko, u jednom slučaju od 2-3.000 obolelih, može da se pojavi encefalitis – ozbiljna komplikacija koja može da se završi i smrtnim ishodom.

Kada se treba javiti lekaru?

Čim primetite bilo kakav osip ili povišenu temperaturu javite se lekaru. Lekar će postaviti dijagnozu i bolest će nestati za nedelju dana. Ako kašalj postane ozbiljan, ako se pojave konvulzije ili ako temperatura ponovo počne da raste iako se bila stabilizovala – ponovo se obavezno javite lekaru.

Ako je neko imao male boginje, da li može ponovo od njih da oboli?

Ne, to nije moguće.

Koja je prevencija od ove bolesti?

Redovna vakcinacija (MMR) i stroga izolacija bolesnih.

Izvor: bebac.com