Poslednjih nekoliko decenija je došlo prave mini-revolucije alergija među decom, a prolećne alergije su jedan od najneprijatnijih “kvaritelja” prolećnih radosti.
O njima se mnogo zna, ali i dalje je mnogo zabluda, pa je jedan od načina da se upoznamo sa prolećnim alergijama upravo taj – da “razbijemo najčešće zablude.

Znamo svi kada počinje kalendarsko proleće, ali biljni svet ne priznaje ljudske vremenske podele. Za trave je proleće onda kada ogreje sunce. Ova zima i nije bila naročito oštra, pa i vegetacija kreće ranije.

Dovoljno je nekoliko sunčanih dana da skoro sve ozeleni. Ova godina je čudna, ali bilo je hladnih dana, ali i topla prva polovina februara obećavaja da će ove godine trave procvetati ranije.

“Iskusni alergičari” su mogli da osete prve simptome već ovih dana!

Mama ima polensku alergiju, moraju i deca da je “zakače”
Ne mora baš tako da bude!

Sklonost ka alergijama se naziva atopijska konstitucija.

Prevedeno na običan jezik to znači da postoji genetski zapis koji je zaslužan za alergijske bolesti, to je tačno! Ipak treba znati da se ne nasleđuju alergijske bolesti već sklonost ka alergijama!

To znači da deca verovatno nose “gen za alergiju” koji su dobila od roditelja, ali uopšte ne moraju da dobiju i polensku alergiju!
I dalje je tajna kako se alergijske bolesti počinju – šta ih tačno “probudi” i zašto neko ima simptome od sedme godine, a neko oboli u 30. godini. Takođe nije potpuno jasno zašto od troje dece iz familije gde su i otac i majka “alergičari” dvoje nema smetnji, a samo jedno dobije neku alergijsku bolest.

 Dete koje ima polensku kijavicu može da zarazi drugu decu, treba ga se kloniti
Ma kakvi, ovo nije tačno!

Obična, visusna kijavica se lako prenosi sa deteta na dete, ali to su virusne bolesti! Alergija nije infekcija (iako liči na klasičnu kijavicu), pa se ne može preneti kontaktom bolesnog deteta sa zdravim!

To što nosevi cure, a oči crvene, NIJE dakle od infekcije, pa NEMA opasnosti od zaraze.

“Mace” su glavni uzrok prolećnih alergija
“Mace” nisu uzrok polenske alergije!

Pa kako onda veliki broj dece baš tada ima sve manifestacije polenske kijavice? To je čista koincidencija! U vreme kada se mace lete svuda oko nas onda cveta i najveći broj trava! Polen je golim okom nevidljiv!

Nažalost, kod alergičnih njega jasno “vide” ćelije koje stvaraju posebnu vrstu antitela koja su odgovorna za alergijsku reakciju, pa se alergijska kijavica brzo razvija. “Mace” su prevelike da bi nesmetano stigle u nos i gornje disajne puteve, pa je i tako jasno razumeti zašto one nisu uzrok prolećnih alergija.

 Dete ima crvene oči koje stalno svrbe, sigurno je neka infekcija

Nije infekcija jedini uzrok “crvenog oka”.

Alergijska reakcija na polen se odigrava često i oku, tačnje u konjuktivi. Kao što je nos crven i curi, tako je i konjuktiva (fina sluznica koja oblaže očnu jabučicu) napadnuta alergijskom reakcijom.

I za to ima leka, odgovarajuće kapi za oči (koje naravno prepisuje lekar) već za par dana dovode do olakšanja tegoba.

Polenska kijavica je bezazlena bolest, to će samo proći, ne treba terapija osim fiziološkog rastvora u nos
Nažalost to NIJE tako, i ovo je zabluda!

Svakako, ne radi se o nekoj opasnoj boleštini, ali svako ko je “osetio” polensku alergiju zna da to nije baš tako bezazleno.

Savremena medicina dobro razume mehanizme nastanka alergija pa su razvijeni zaista korisni i efikasni lekovi za borbu sa prolećnim alergijama. Fiziološki rastvor i slični preparati su korisni za “pročišćavanje” nosa ali nisu lek protiv alergije!

Zato su neophodni antihistaminici, ponekad i drugi lekovi koji uspešno eliminišu simptome i znake polenske alergije. Zato ih treba koristiti prema savetu pedijatra.

Lečenje treba prekinuti čim nestanu tegobe polenske kijavice
Pogrešno!

Lečenje se nastavlja i posle eliminacije simptoma polenske kijavice.

To je zato što je alergijska reakcija prisutna sve dok je prisutno ono što alergiju izaziva! Detetu je već posle nekoliko dana terapije mnogo bolje, ali je polen tu barem nekoliko nedelja. Zato se terapija nastavlja par nedelja posle smirivanja tegoba.

Naravno sve detalje oko vrste i trajanja terapije treba precizirati sa pedijatrom koji prati dete. Roditelji ne treba da prekidaju terpiju “na svoju ruku”, čak iako je detetu vidno bolje.

“Hormonski” preparati koji se stavljaju u nos nisu za decu, mnogo su opasni
To nije tačno kada se poštuje doza i trajanje ove lokalne terapije!

Nazalni kortikosteroidi (tako se stručno zovu) su pravi mali “revolucionari” u terapiji težih oblika polesnke alergije. Oni su veoma efikasni, ali traže nekoliko dana za postizanje pravog efekta.

Hormon (kortikosteroid) je tako farmaceutski upakovan da se njegovo dejstvo ograničava na nosnu sluzokožu, a samomali(beznačajni) deo prolazi u cirkulaciju. Zato, kada se poštuje prepisana doza i kada je trajanje terapije tačno prepisano od strane lekara – nema brige.

Ove lekovi se ne uzimaju bez konsultacije sa pedijatrom jer prekomerna doza i nepotrebno duga terapija mogu dovesti do neželjenih efekata lečenja.

Dete je imalo blagi oblik alergije na polen prošlog proleća, pa je ove godine neće ni imati
Nažalost, ovo NIJE tačno!

Daleko je veća šansa da će dete ove sezone imati burniju reakciju. To je zato što kod alergija neretko postoji “lančana reakcija” gde se vremenom spektar alergena (koji izazivaju alergijsku reakciju) širi pa i alergijska bolest biva izraženija.

 Nema potrebe da se polenska alergija sprečava, treba je lečiti tek kada se ponovo pojavi
Potpuno pogrešno!

Kada se utvrdi da je dete alergično na polen (jednostavnim alergijskim testiranjem) onda se svake polenske sezone počinje preventivna terapije (profilaksa) pre nego se bolest zaleti.

To znači da bar dve nedelje pre očekivanog polenskog udara treba započeti terapiju lekom koji prepisuje pedijatar koji prati dete. Radi se o dobro ispitanim i pouzdanim lekovima koje koriste milioni dece (i odraslih), a neželjeni efekti terapije su blagi i retki. Zato nema potrebe da se čeka da se alergija ponovo pojavi – treba je “saseći” u korenu.

Kad dete ima alergijsku kijavicu sigurno će dobiti i astmu
Ne mora to da se desi!

Činjenica je da jedna alergijska bolest može nagovestiti i druge, ali NE MORA dete koje pati od polenske kijavice dobiti i alergijsku astmu!

Ima ljudi koji decenijama boluju od ove alergijske bolesti, a NIKADA nisu imali asmatski napad.

Kad alergijska kijavico ispravno leči i prevenira astma NIJE na spisku verovatnih komplikacija.

Alergijska astma kod dece je neizlečiva bolest koja se pogoršava kako dete raste
Nije tačno!

Astma, naročito alergijska, jeste dugotrajna bolest, ali se uz pravovremeno započeto i dobro vođeno lečenje detetu omogućava normalan i kvalitetan život.

Činjenica je da se detetova sklonost ka alergijama ne može izlečiti. To je zapisano u genima koji su, za sada, nepromenljivi. U budućnosti se može očekivati i genska terapija koja će možda rešiti problem predispozicije za alergije kod dece. Do tada nam ostaju brojne terapijske mogućnosti da savladamo bolest!

Od presudnog je značaja brza dijagnoza bolesti, otkrivanje eventualnih alergena i pravovremeno započinjanje terapije. Odugovlačenje sa davanjem pravog imena bolesti povlači i kašnjenje u terapiji što nije dobro. To ne valja jer proces oštećenja malih i srednjih disajnih puteva napreduje, pa je potrebno više vremena da se stvar okrene na stranu ozdravljenja.

Zato roditelji ne treba da se plaše dijagnoze alergijske astme jer će ogromna većina dece izrasti u zdrave ljude!

Napad alergijske astme može i sam da prođe – nema potrebe da se uvek daju lekovi, neka se dete izbori
Ovo je izuzetno opasna zabluda!

Napad astme je veoma nepredvidljiv. Nekada se u par sati desi neverovatno pogoršanje opstrukcije pa se deca moraju hitno odvesti u bolnicu. Zato je neprihvatljivo izbegavati lekove koji se daju u napadu astme!

Što pre započnemo adekvatnu terapiju, pre će detetu biti bolje! Ako ne damo lek postoji šansa da se detetu nepotrebno pogorša stanje i da završi u bolnici.

Antibiotici pomažu u lečenju alergijske astme, pa da se dete „pokrije” nekim antibiotikom širokog spektra
Zabluda „na kvadrat”!

Do pre nekoliko decenija većina dece sa ovih prostora je dobijalo dugotrajnu terapiju antibioticima za astmu koja se tako ne može izlečiti!

Tada se astma zvala bronhitis što prevedeno znači zapaljenje bronhija, pa su se davali antibiotici. Jeste zapaljenje, ali nije bakterijsko! Radi se o alergijskom zapaljenju, dakle nisu bakterije napale disajne organe kod dece sa astmom. Tada su se mnogi mališani lečili od ponavljanih “upala pluća bez povišene temperature” , a u stvari se radilo o ponavljanim bronhoopstrukcijama, dakle o astmi, koja se ne može izlečiti ni jednim antibiotikom.

Zato je davanje antibiotika kod astme neefikasno!
Ima dece koja mogu imati bronhoopstrukciju u sklopu bakterijske infekcije pluća (na primer mikolazma pnumonija), ali to onda nije alergijska astma! Kada se to desi onda se daju i bronhodilatatori i antibiotici, dakle ne antibiotici sami!

Ovu “kombinaciju” iskusan pedijatar relativno lako otkriva, tako da je lekar jedini koji prepisuje antibiotik, ako je to potrebno. Nikada roditelji ne treba sami da se odluče na ovaj korak pravdajući se izrekom “za svaki slučaj, da se nešto ne podvuče” jer se ipak radi o retkom fenomenu.

Bronhodilatatori se ne smeju davati duže od sedam dana, čak i ako su deo kombinovanih preparata
Netačno!

Tačno je da se bronhodilatatori (beta agonisti) ne daju duže od sedam dana kao monoterapija, dakle kada se samo taj lek daje detetu.

Postoje lekovi koji sadrže dugodelujuće bonhodilatatore u kombinaciji sa inhalatornim kortikosteroidnim lekovima (takav je preprarat koji sadrži formoterol i budesonid). Ovi se lekovi mogu promenjivati i duže od sedam dana, a neretko se daju i više nedelja dok se ne suzbije suženje disajnih puteva (bronhoopstrukcija) koja prati napad astme.

Dete koje ima polensku alergiju ne sme da se bavi sportom u prirodi
Srećom, NIJE tako!

To je tako bilo dok nisu pronađeni lekovi koji efikasno “drže pod kontrolom” polenske alergije.

Kod lepo pripremljene dece (kada je preventivna terapija startovala na vreme) nema prepreka da se deca bave bilo kojim sportom. Naravno, ako dete ima druge alergijske tegobe (na primer naporom izazvanu astmu) onda treba “pozvati u pomoć” alergologa koji će prepisati odgovarajuću preventivnu terapiju koja se uzima pre izlaganja fizičkim naporima. I tu je terapija prilično odmakla, tako da se i vrhunski sportski rezultatu mogu dostignuti i pored alergijsih problema.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar

izvor: mojpedijatar.co.rs

Telesna masa s kojom se beba rodi obično se snižava u prva 3-4 dana,Moj bebac gubi na težini a do 7-10 dana mališan, po pravilu, vraća izgubljenu težinu i do kraja prvog meseca dobija još 500-600 grama. Dakle, ako gubitak ne pređe dozvoljeni procenat (6-9 %, a najviše – 10% od prvobitne mase), ne treba se brinuti. Dete ima “ozbiljne” razloge da do sredine meseca postane malo lakše nego što je bilo na rođenju.

Razlog “kaliranja” novorođenčeta
Detetova creva počinju aktivno da rade izbacujući primarnu stolicu – mekonijum, mokraćni mehur se prazni 10-12 puta dnevno, vlaga pojačano isparava pri disanju i preko kože, a beba zasad jede malo i deo pojedenog povrati.

Istina, porcije rastu iz dana u dan: u prvoj nedelji 60-80 ml za svako hranjenje (6-7 puta dnevno, na 3-3,5 sata), a do kraja meseca prosek je 100-120 ml. Osim toga, kolostrum, koji se stvara u maminim grudima odmah posle porođaja, sadrži maksimum kalorija i hranjivih materija. A i kad se kasnije pojavi ono drugo, “pravo” mleko, njegov sastav idealno odgovara energetskim potrebama mališana.

Na početku i na kraju prvog meseca života, komponente koje čine mamino mleko se suštinski razlikuju po kvalitetu i količini. Zapravo, ne pričamo o mesec dana – sadržaj masti, belančevina i ugljenih hidrata se menja i u roku od 24 časa: danju je mleko slađe kako bi dete dobilo veću količinu energije koja mu je potrebna u budnom stanju, a uveče je masnije – masti se duže vare, dajući mališanu osećaj sitosti i omogućavajući mu da duže spava tokom noći.

„Havarijski režim“
Ovo je razlog zašto deca koja se stave na grudi odmah po rođenju manje gube na težini i brže obnavljaju prvobitne pokazatelje u poređenju sa mališanima koji su na prvo dojenje doneti nekoliko sati po rođenju, a tim više u odnosu na one koji mamino mleko dobiju tek sutradan ili su uopšte već u porodilištu na veštačkoj hrani. Njen sastav je uvek isti, ne uzimajući se u obzir osobenosti deteta i potrebe njegovog organizma.

Dete ubrzano sagoreva kalorije ne samo kada aktivno mrda ručicama i nožicama, plače i sisa.

Čitavog prvog meseca unutrašnji organi i sistemi funkcionišu u „specijalnom, havarijskom režimu“, prilagođavajući se autonomnom životu, pa je otuda i kolosalna potrošnja energije koja pojačava gubitak težine.

Ako je dete rođeno kao nedonošče, ako je imalo traume na porođaju, preležalo neku bolest odmah po rođenju, slabo sisa i povraća, telesna masa se smanjuje znatno brže, a sporije se obnavlja.

Takva beba se meri i pre i posle hranjenja, kako bi se znalo koliko mleka popije i da li joj je to dovoljno. I naravno, neophodna je kontrola pedijatra kako se ne bi propustio momenat kada fiziološki gubici težine pređu u patološke.‚

Izvor: Mama i beba

Prisustvo dobrih bakterija koje ljudi imaju u svom organizmu je dvostruko ako u kući živi i pas.

DECA su zdravija i imaće slabije šanse da dobiju neku alergiju da budu gojazna ako je u toku trudnoće i nakon porođaja, u domaćistvu prisutan pas, pokazala su nova istraživanja.

Mikrobi koji se mogu naći u psećem krznu vode ka dobroj bakteriji koju ljudi imaju, a ona je povezana sa manjim rizikom od dobijanja alergija, astme i gojaznosti.

Tajming može da bude presudan za ovo, posebno kad je u pitanju rana izloženost tim bakterijama, kažu istraživači za medicicinski časopis „Mikrobiom“.

Ustanovljeno je da prisustvo psa dok je beba još u materici i još tri meseca nakon rođenja povećava šansu za pravilan razvoj te bakterije, prenosi „Miror“.

Teorija o bakterijama je odavno uspostavljena i prema njoj deca koja su izložena prljavštini i bubama postaju imuna na njih, pa je dobro pustiti ih napolje da se igraju dok su još mali.

Epidemiolozi sa univeziteta Alberta u Kanadi povezali su ove efekte sa istraživanjima sprovedenim u porodicama koje imaju kućne ljubimce, posebno pse. U istraživanju je ispitivana stolica 746 dece. Pronađen je veći procenat crevne bakterije Ruminokokus i Oscilospira kod dece koja imaju kućnog ljubimca, u 70 posto slučaja psa.

Mikrobi, mikroorganizmi i bakterije koji žive u organima za varenje kod ljudi i životinja povezani su sa nižim stepenom alergija i gojaznosti.

- Ne postoji precizno utvrđen trenutak kada se stomačni imunitet i mikrobi zajedno razvijaju, a kada se prekid te veze rezultira promenama u imunitetu – rekla je naučnica, pedijatar i epidemiolog Ana Kozirskij.

Mikrobi se prenose sa životinja na čoveka maženjem, ili samo prisustvom u istoj prostoriji, a mogu da imaju uticaj i na nerođenu bebu dok je još u materici.

- Prisustvo ovih bakterija je dvostruko veća kada je u domaćinstvu prisutan kućni ljubimac – dodala je Kozirskij.

Izvor: Večernje novosti

Bebe i mala deca trebalo bi da se što više kreću. Kretanje povećava prisustvo kiseonika u mozgu, dovodi do poboljšanja sna, vida, varenja i umanjuje rizik od obolevanja od respiratornih bolesti

Daglas Doman, američki stručnjak sa Instituta za razvoj ljudskih potencijala, nedavno je posetio Beograd i preneo saznanja o razvoju dečje inteligencije. Da bi mališani bili zdravi i svaki deo njihovog mozga razvijen, razvoj motorike je od izuzetne važnosti.

Zato stručnjaci sa ovog Instituta napominju da bi bebe i mala deca trebalo da se što više kreću. Kretanje povećava prisustvo kiseonika u mozgu, dovodi do poboljšanja sna, vida, varenja i umanjuje rizik od obolevanja od respiratornih bolesti.

– Bebu, već mesec dana nakon rođenja, nemojte stavljati da leži na leđima poput kornjače koja, u tom slučaju, ne može da se pomeri, već na stomak. Tako će jačati ruke, noge, ali i vrat, naučiti da drži glavicu uspravno. Stavite je u ovaj položaj po 15 minuta, nekoliko puta na dan i ubrzo će biti spremna za sledeću fazu.

– „Gmizanje” podrazumeva da beba pravi male pokrete, odupirujući se stopalima i rukama o površinu. Zato najmlađem članu obezbedite topao, bezbedan, sterilan pod, gde može što više da bude na stomaku. Neka bude samo u benkici, bosih nogu i golih ruku kako bi lakše mogao da se odupre o podlogu.

– Ovi pokreti će ubrzo da je dovodu do puzanja. Kako bi podstakli mališana da se odvaži na ovo, vi ili starije dete puzite po podu, kako bi beba videla kako se to radi.

– Takođe, ne oblačite mu odeću koja će ga ograničavati u pokretu i nikako ne primoravajte bebu da se kreće, već je pustite da stane kad ona poželi da se odmori.

Izvor: novosti.rs

U kojim situacijama je potrebno bebi davati vodu i koju? Koliko beba treba da pije? Odgovore na ova pitanja daje pedijatar prim. dr Maja Skender.

Poznato je da voda sačinjava najveći deo telesne mase čoveka, a količina vode u organizmu, u odnosu na ukupnu telesnu masu, je znatno veća kod novorođenčeta i mladog odojčeta, nego kod starije dece i odraslih.

Odojče "izmeni" oko 25 odsto svoje zalihe tečnosti, dok odrastao čovek izmeni samo pet odsto.

Glavni organ koji reguliše promet vode u telu je bubreg koji u ranim danima života nije još uvek dovoljno zreo i zbog toga ga ne treba opterećivati velikom količinom tečnosti.

Kako nezreli bebini bubrezi ne bi bili opterećeni pobrinula se sama priroda i zbog toga je prvo majčino mleko oskudno, poput "vodice". Ono se naziva kolostrum i prepuno je važnih hranljivih i zaštitnih materija, dok vode sadrži taman koliko bebi treba.

Kada voda ugrožava mleko
Voda se odojčetu na prirodnoj ishrani daje samo ukoliko je dehidrirano. Redovno davanje vode odojčetu (u slučajevima kada to nije potrebno) može da dovede do smanjenja intenziteta dojenja, ili da utiče na pojavu nepravilnih navika kod bebe i smanji priticanje mleka u dojke.

Beba unosi vodu u organizam putem mleka, a tek nakon navršenih četiri do šest meseci i putem hrane. Za razliku od odojčeta na veštačkoj ishrani, kod odojčeta koje se hrani humanim mlekom, opterećenje solima je nisko. Zbog toga mu nije potrebno davati dodatnu vodu, čak ni u veoma toplim klimatskim uslovima.

Osim u slučajevima kada ne sisa dovoljno, ako se prihranjuje adaptiranim ili kravljim mlekom, ukoliko izgubi veliku količinu vode u toku bolesti (proliv, povraćanje, povišena temperatura), ili ako se previše utopli.

Kako da znam da li je beba dehidrirala?
Beba u početku često traži da sisa, trudi se da uhvati bradavicu, ponekad je intenzivno vuče, ali ne izvlači mleko - ili zato što ga nema (što je ređa pojava), ili zato što je tehnika podoja nepravilna (mnogo češće). Ako su vam grudi pune mleka, a nemate iskustva, može vam se učiniti da vaša beba sisa i kada to ne čini, pa će vas čuditi zašto stalno plače. Na kraju, beba zaspi. Ali, ne zato što se najela, već zbog iscrpljenosti i, obično, dugo spava.

Vi ste, misleći da je beba dovoljno sisala, konačno odahnuli, pa je nerado budite, čak i kada prođe više od tri sata - jer vam je "žao", a i da biste se sami odmorili. Ovo je opasna situacija - pošto beba, spavajući dugo, još više smanjuje unos tečnosti. Na kraju, ukoliko je temperatura okoline visoka, beba postaje vruća i ne može ni na silu da se razbudi.

Šta se, u stvari, događa? Odgovor je jednostavan - beba je dehidrirana.

Ako bebi pipnete fontanelu (mekani deo na temenu), videćete da je ispod nivoa okolnih kostiju (normalno je u nivou), to je prvi znak da je beba žedna. Takođe, bebina koža je suva, jezik obložen, nos izgleda ušiljen, oči upale, a koža na trbuhu se prilikom hvatanja sa dva prsta nabira i sporo ispravlja, u najtežim slučajevima poput mokrog čaršava. Pelene su suve! Ovo poslednje je najvažnije.

Naime, zdrava i dobro hidrirana beba svaki čas mokri, pa su pelene svaka tri sata vlažne. Dehidrirana beba "štedi" vodu, pa su joj pelene tri sata nakon presvlačenja suve.

Kod sumnje na dehidraciju, bebi treba staviti pamučne pelene, kako bi se lakše uočilo da li i koliko mokri.

Kako pomoći bebi?
Ovako dehidrirana beba neće hteti da sisa, pa je treba rehidrirati čestim pojenjem (na svakih pet minuta po nekoliko kašičica). Pojenje kašičicom je bolje nego flašicom, jer će količina tečnosti koju beba popije iz flašice sigurno da poremeti sledeći podoj. Može se davati izmlazano majčino mleko ili voda.

Nakon pola sata, a najdalje nakon sat vremena, beba bi morala da "živne" i promokri, što je dobar znak. Telesna temperatura će se, ukoliko je bila povišena, normalizovati bez pomoći lekova. Tada će dete ponovo samo tražiti da sisa. Ovog puta treba ustanoviti da li postoji neki problem vezan za dojenje. Ako ono ne funkcioniše, nahranite bebu pomoću kašičice svojim izmlazanim mlekom, ili adaptiranom mlečnom formulom.

U slučaju da beba ni posle pojenja u trajanju od jednog sata ne pokaže normalnu "živost", treba je što pre odneti lekaru.

Voda i novorođenačka žutica
Česta pojava kod dehidrirane dece u prvoj nedelji života je novorođenačka žutica. Nakon jednokratne rehidracije, ovakvu odojčad je potrebno češće dojiti.

Ne treba ih neprekidno pojiti, s obzirom da se žuta boja - bilirubin, koja nije rastvorljiva u vodi, ne odstranjuje iz organizma putem mokraće, već putem stolice. U tome važnu ulogu igraju faktori iz humanog mleka.

Kakvu vodu dati bebi?
Bebi se može dati prokuvana, nezaslađena vodovodska voda i prokuvana flaširana negazirana niskomineralna voda. Izvorska i bunarska voda moraju da budu pregledane pre upotrebe - bakteriološki i hemijski, i tek nakon pribavljanja pozitivnog mišljenja stručnjaka mogu da se daju odojčetu.

Specijalna voda, namenjena pripremanju mlečnih formula, skoro je demineralizovana, pa nije pogodna za piće u dužem vremenskom periodu, mada je zgodna u toku putovanja koje ne traje duže od nekoliko sati. Može da se koristi neprokuvana - iz tek otvorene kutije, a ostatak se prokuvava i drži u frižideru najduže tri dana, ili prema uputstvu proizvođača.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Izvor: yumama.com

Epidemije malih boginja koje se u poslednjih nekoliko godina povremeno javljaju u Srbiji, za stručnjake nisu iznenađenje, jer je već 10 godina broj vakcinisanih od ovog virusnog oboljenja u velikom padu. Zbog zablude da MMR vakcina izaziva autizam, roditelji odbijaju da vakcinišu decu. To u budućnosti može da dovede do učestalijih epidemija malih boginja, upozoravaju epidemiolozi.

Simptomi malih boginja isti su kod dece i kod odraslih. U prva dva do četiri dana bolesti javlja se povišena telesna temperatura, suv nadražajni kašalj, crvenilo i suzenje očiju i sekrecija iz nosa. Jedan do dva dana pre pojave ospi po telu, uočavaja su se beličaste tačkice na sluzokoži usne duplje , takozvane Koplikove mrlje. One nestaju ubrzo po pojavi ospi, koje izbijaju prvo na licu, iza ušiju i na vratu, a zatim se postepeno šire ka ostalim delovima tela a praćene su skokom telesne temperature. Ospe traju pet do šest dana i povlače se istim redosledom kao što su izbijale.
Piše: M. A. Veljković

Doktorka Ivana Begović Lazarević, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje Beograd, objašnjava da do infekcije virusom morbila kod odraslih osoba dolazi ukoliko nisu primile vakcinu ili su rođene pre 1971. godine, kada se u našoj zemlji uopšte nije davala MMR vakcina. Ona upozorava da je danas neophodno mališane vakcinisati, jer odbijanje cepiva može samo da naškodi detetu.

"Veliki broj naučnih studija koje su obuhvatile preko 14 miliona dece širom sveta dokazala su da nema uzročne povezanosti između MMR vakcina i autizima", kaže dr Begović Lazarević. "Nevakcinisanje deteta ili odlaganje vakcinacije dovodi do stvaranja populacije čiji imuni sistem nije dovoljno jak da se odbrani od virusa boginja. To povećava rizik da u narednim godinama imamo sve češće pojave ovakvih epidemija".

Ova virusna infekcija može biti praćena ozbiljnim komplikacijama. Najčešće komplikacije javljaju se kod mališana mlađih od pet godina i osoba starijih od 20.

"Zapaljenje pluća, koje se javlja kod šest odsto obolelih osoba, jedna je od ozbiljnih komplikacija koja u velikom broju slučajeva može da dovede i do smrtnog ishoda", kaže dr Begović Lazarević. "Encefalitis, odnosno zapaljenje mozga javlja se kod jedne od 1.000 obolelih osoba, a takođe može da dođe do zapaljenja srednjeg uha i proliva. Kod dece koja su preležala male boginje u uzrastu mlađe od dve godine posle prosečno sedam do 10 godina od oboljenja može da dođe do subakutnog sklerozirajućeg panencefalitisa. To je progresivno degenerativno oboljenja koje zahvata sve strukture mozga i nažalost najčešće dovodi do smrtnog ishoda".

MMR vakcina ne štiti samo od morbila, već i od pojave zaušaka i rubeola, a najbolje je da dete primi ovu vakcinu nakon prvog rođendana odnosno između 12. i 15. meseca života, jer svako odlaganje može imati za posledicu infekciju ovim virusom ukoliko dete dođe u kontakt sa obolelom osobom. Pre polaska u školu dete bi trebalo da primi još jednu dozu ove vakcine, jer se tako u 99 odsto postiže dugotrajna zaštita, a možda i doživotni imunitet.

Izvor: Novosti

Bebi je od prvog dana potrebna rutina, okvir u koji su uklopljene potrebe poput spavanja, hranjenja, previjanja, maženja i igre

BEBI je od prvog dana potrebna rutina, okvir u koji su uklopljene potrebe poput spavanja, hranjenja, previjanja, maženja i igre - tvrdi Ana Valgren, švedski stručnjak za vaspitanje dece. Što je ta struktura jasnija, novorođenče se oseća sigurnije, jer zna kada šta sledi. Već nekoliko dana od rođenja, počinje da razvrstava svet oko sebe.

- Dete traži povezanost uzroka i posledice, tako uči kako funkcioniše ono što ga okružuje. Suštinska potreba svake bebe je da otkriva pravilnosti - kaže Renata Bart, nemački psiholog.

Ona preporučuje roditeljima da je najbolje da se orjentišu spram osnovnih potreba bebe - spavanja, hranjenja i igre, pa iz toga da razvijaju rutinu koju dete može da prepozna. I savetuje sledeće:

* Kada je vreme za spavanje, spustite roletnu, navijte muzičku kutiju i pobrinite se da beba uvek zaspi na isti način - u krevetu ili vašem naručju. Zadržite jednom odabrani redosled i nakon nekoliko dana će znati da se roletna spušta jer je vreme spavanja, pa će postati pospana.

* Dok je hranite, odaberite tihu muziku i određeno mesto na kojem ćete dojiti bebu ili joj davati flašicu mleka. Tako će se najmlađi radovati obroku čim čuju muziku ili krenete ka odabranom mestu.

Izvor: Večernje novosti

"Zato bi mi bilo draže da iskolačite oči i potjerate me brzo kod stručnjaka, umjesto da mi s tolikim silnim neznanjem sustavno govorite baš to. Jer je to itekako big deal!"

JE LI doista no big deal ako dijete s tri godine još uvijek ne govori, a što je, čini se, postao nekako (pre)čest slučaj kod modernih generacija djece?

"Ne želim i neću se baviti problemima zašto toliki broj djece ne propriča na vrijeme, u nekom optimalnom kalendaru razvoja, ali želim ispričati kako je to doista imati dijete koje s tri godine starosti još uvijek ne zna kako komunicirati.

Djetetu se može dogoditi kasniji razvoj, može doći do svakakvih poremećaja koji djetetu ne "dozvoljavaju" govor, bolesti, šokovi, lijenost, ali dio problema vezanog uz kašnjenje govora svakako leži i u društvu. Društvo koje odmahuje rukom i samo sliježe ramenima komentirajući da to uopće nije problem, smirujući tako roditelje bez adekvatne dijagnoze i stručnosti da na takav način tješe. Jer ponekad je potrebno reagirati na vrijeme.

No, čak i da ne postoje vidljivi problemi, odgajati dijete koje tri godine ne govori ništa osim nekoliko riječi, mimike i pokazivanjima prstom nije lako, a posebno ne kada vas neznanci uvjeravaju u suprotno.", napisala je to mama Janine Woods na portalu The Mighty, mama koja ima troje djece od koje njeno srednje dijete, sin Harry od tri godine - ne govori.

"Imamo puno dobrih i puno loših dana. Oni dobri dani protječu u komunikaciji mimikom, s nekoliko slogova za koje već znamo što znače i prstićem te govorom tijela kojima nam daje do znanja što želi.

No imamo i puno loših dana kada svaki njegov pokušaj da kaže nešto završava s plačem, bijesom, frustracijama. I to takvim da bi nam se mame čija djeca rade dramu po trgovinama vjerojatno zgrozile. Ti su dani najgori. On jednostavno ne zna kao se izraziti pa kreće sa svojim frustracijama (ponekad tako jako krenete lupati glavom u pod ili zid) prije nego ja uopće shvatim da mi želi nešto reći. Što - to najčešće u takvim danima ne znam. I tada se osjećam grozno, kao loša majka koja ne razumije potrebe svog djeteta, koja gubi strpljenje sa svakom njegovom suzom i na kraju takvog dana izgledamo kao bijesni trogodišnjak i luda 34-godišnjakinja koja se ponaša kao trogodišnjak.

Sram me je priznati, ali to je stvarno ponekad tako.

U takvim danima on se čak niti ne sjeti da već zna izgovoriti nekoliko riječi, onih riječi koje se sjeti i koje svi danas razumijemo. U napadu bijesa zaboravi i da postoje riječi s kojima se ponekad zaista zna izraziti pa stane samo tuliti i cmizdriti. U takvim danima obuzima me sva sila frustracija, postajem iživcirana da bi me na koncu obuzeo osjećaj krivnje jer se osjećam frustrirano i iživcirano. I stvarno se osjećam jako loše jer znam da postoje mama koje bi na mom mjestu vjerojatno imale puno više strpljenja i razumijevanja od mene.

I s time je teško živjeti. Ponekad zbog njega, ponekad zbog same sebe. Kada sam bila trudna nisam se zamišljala da ću umjesto komunikacije sa svojim djetetom morati posjećivati pedijatre i stručnjake samo da iz njega izvučemo jednu malu riječ.

Jer što se redovno događa. Jedan dan on sam ima više strpljenja za sebe pa si ne dozvoli da mu tijek misli zapriječi izgovaranje barem nekoliko razumljivih riječi. No u danima kada nema toliko strpljenja u želji da kaže sve što mu je na umu on se jednostavno, zbog nemogućnost izgovaranja svega toga, samo zatvori. Kao dnevnik s ključićem.

A s obzirom da nitko ne zna kako je točno boriti se s takvom situacijom, stalno biti između onoga "daj mi sluha i strpljenja" ljudi najčešću kažu baš takvu glupost kao što je "no big deal". što se brineš, jednom će progovoriti. Budeš vidjela kako će ga kasnije biti teško zaustaviti. Ili ona slavna - ma on je samo malo lijen za pričanje.

E pa problem je puno kompleksniji od te jednostavne fraze.

Jer tu nije problem što dijete ne zna izrecitirati pjesmicu pa da mu svi plješćemo. Problem je što kada njega nešto boli, on to jednostavno ne zna reći. Zamislite da se sami nađete u velikom problemu, a ne znate kako drugima reći što vas je snašlo.

Ili probajte zamisliti grupicu trogodišnjaka u kojoj svi već naveliko melju, osim vašeg djeteta, pa se dijete nađe u situaciji da mu se toliko toga događa, a ne zna tražiti ni običan autić od svog prijatelja. S vremenom, takvo se dijete samo još jače prestane truditi ili pažnju traži na jedini način kojim mu to polazi nekako za rukom - s grubošću. A onda to više nije big deal, onda je to dijete zločesto. I tada više nitko neće zaključiti da dijete jednostavno ne zna i ne razumije.

Problem je što ljudi ne shvaćaju da kašnjenje u govori može utjecati na toliko puno toga - zapravo, na cijeli djetetov razvoj. Kada dijete ne razumije, kada se dijete ne zna izraziti, dijete se počinje povlačiti u sebe, postaje frustrirano i ogorčeno, a to zaista nije najbolji temelj za rast i razvoj. Ali društvo to jednostavno ne razumije. Ono ne zna s kolikim je naporom djetetu potrebno nešto objasniti, jer ako ćete takvom djetetu izreći jednu nama normalnu rečenicu kao što je "Gasi tu Peppu Pig, idemo na spavanje" budite uvjereni da će ono čuti i razumjeti samo Peppa Pig i umjesto moje naredbe da je zapravo dosta, ono će to shvatiti kao poziv da i dalje uredno uživa u svojoj omiljenoj rozoj svinjici. Zamislite to razočarenje kada shvati da nije shvatio.

I budite uvjereni, teško je nositi se s činjenicom da vam dijete ne zna reći da je žedno i da nakon njegove kako-tako razumljive riječi "žedan" ja zapravo shvatim da je gladan. I to tako da dok radim jelo u djetetu kipi bijes dok jadan čeka svoju čašu vode.

Nemojte mi stoga više govoriti da ne brinem i da je to sve pet - jer nije - jer njegovo kašnjenje u govoru jako utječe na našu svakodnevicu, na naš mir, na njegov razvoj, na sve, ali doslovno na sve.

Zato bi mi bilo draže da iskolačite oči i potjerate me brzo kod stručnjaka, umjesto da mi s tolikim silnim neznanjem kažete no big deal. To će vam sigurno reći svatko tko se trudi odgojiti i komunicirati s trogodišnjakom koji još uvijek ne zna kako se izjasniti."

Izvor: Index.hr

S obzirom da pedijatri uporno govore, a roditelji najčešće uporno ne slušaju njihove savjete, donosimo vam čak pet razloga zbog kojih i vi svoju bebu možda kupate na krivi način

AKO mislite da je jedini krivi način da male bebe kupate onaj da je voda prevruća/prehladna ili da ih kupate s rizikom da bi vam se beba mogla okrenuti u vodi, to su svakako krivi načini, ali ima ih još. I s obzirom da pedijatri uporno govore, a roditelji najčešće uporno ne slušaju njihove savjete, donosimo vam čak pet razloga zbog kojih i vi svoju bebu možda kupate na krivi način.

Mnogi roditelji misle da se bebe moraju kupati relativno često i da se njihova koža mora tretirati još nečim osim vode, jer je koža beba nježna i reklame nam sustavno sugeriraju da im treba dodatna njega. No nema veće greške od te.I samo da znate - velike greške čine čak i primalje u bolnici.

Zapravo, ovo je tih pet najvećih grešaka:

1. Prvo kupanje je prerano

Dermatolozi i pedijatri slažu se da se bebe uopće ne bi trebale oprati odmah nakon poroda. zapravo, baš oni savjetuju da se s prvom bebinom kupkom nakon izlaska iz maternice pričeka barem 6 šesti s obzirom da je verniks, onaj "sirasti" premaz s kojim se bebe rađaju, izuzetno dobar za njihovu kožu i doista se ne bi trebao odstranjivati odmah po porodu. Verniks vlaži bebinu kožu i pun je vitamina E i melanina zbog su preporuke da ga se čak niti ne briše nakon poroda (u nekim se bolnicama bebe kupaju, a u nekima samo brišu) već je najbolje da se on doslovno umasira u bebinu kožu.

2. Prečesto ih kupate

Ma što god stručnjaci govorili mame su jako često sklone tome da svaku večer, prije spavanja, okupaju bebu. Ta je rutina možda dobra za stvaranje lijepe večernje navike, ali kada je bebina koža u pitanju svakodnevno kupanje jednostavno nije dobro. U redu jer češće oprati guzu i genitalije, ali cijelo tijelo ne kupajte više od dva do tri puta tjedno. Tako ćete manje skidati dobar zaštitni sloj koje bebe imaju na svojoj koži, a koja se miče čestim kupanjem u vodi koja isušuje.

3. Isušivanje kože ne rješavajte preparatima

Ako bebu kupate svaku večer, odnosno - prečesto, možda ćete doista primijetiti da je koža vaše bebe malo suha, ali umjesto raznih preparata - što za kupanje, što za kasniju njegu, radije koju večer jednostavno preskočite kupanje. I kada ih kupate neka to kupanje doslovno bude što jednostavnije - s kap-dvije nježnog dječjeg šampona, ako perete i kosicu, ili jednostavno samo s vodom (eventualno dodate par kapi maslinovog/bademovog ulja) ukoliko ih kupate bez močenja glave. Jer ni njihova kosa, baš kao i vaša, zaista ne treba svakodnevno tretiranje.

4. Prevruća/prehladna voda

Zapamtite da je bebama najugodnije da kupku baš i ne osjete previše pa bi zato temperatura vode trebala doista biti ista temperaturi njihovog tijela. Baš onoliko toplo koliko im je bilo dok su se "kupali" u trbuhu. Dakle, od 35 do 37 stupnjeva.

5. Šta s pupkom?

Pedijatri i patronažne sestre običavaju savjetovati da se beba doista ne kupa prečesto, posebno ako se pupak još nije osušio i otpao, no nemojte biti u brizi. Mnogi roditelji jako, jako paze kada kupaju bebe s pupkom koji još nije otpao, ali znajte da malo vode neće naškoditi nikome. Jednostavno nakon kupanja provjerite kakva je koža ispod gazice ili pupka i nježno je utapkajte maramicom ili gazom. To će biti dovoljno čisto i suho da ga možete tretirati još s nečime, ukoliko postoji potreba, naravno.

Izvor: Index

Deca rođena u jesenjem, ali i zimskom periodu ređe obolevaju od astme, pokazuju nemačka istraživanja. Devojčice su osetljivije od dečaka, kada su pluća u pitanju, pa je veoma važno da u njihovom okruženju nema grinja koje su najčešći uzročnik ove bolesti. Važno je i da najmlađe čuvate od respiratornih infekcija.

U svetu je danas dečja astma u ekspanziji, a stručnjaci tvrde da je u najvećem broju slučajeva izazvana kućnim alergenima i čestim prehladama, ali i zagađenim vazduhom. Simptomi su različiti, počev od neujednačenog disanja, kašlja i kijanja, do stezanja u grudnom košu. Bolest se najčešće dijagnostikuje između druge i pete godine.

izvor: Novosti