Zašto pored naučnih dokaza da je majčino mleko najbolji start na početku bebinog života, razvijamo prepreke i podležemo predrasudama? Pročitajte šta kažu stručnjaci.

Iako su svi argumenti, kao i nauka na strani dojenja, ono je istovremeno i na "udaru", o čemu govore i statistike, pa tako i ona koja se odnosi na Srbiju, prema kojoj tek nešto više od polovine beba dobije svoj prvi podoj u toku prvog sata od rođenja, što je ključno za uspostavljanje laktacije i najbolji početak ishrane novorođenčeta.

Statistika

Stopa dojenja u Srbiji u 2014. godini bila je u prvom satu nakon rođenja 50,8%. Tek je 12,8% isključivo dojene dece mlađe od šest meseci u Srbiji, a polovina svih beba nije adekvatno hranjena.

Dilemu oko dojenja razbija dr Olga Stanojlović, pedijatar KBC Zvezdara, i ističe da je majčino mleko jedina hrana koja je bebi potrebna do navršenih šest meseci.

"Sve hranljive supstance u majčinom mleku su po svojoj količini, sastavu i obliku prilagođene potrebama deteta. Prateći bebine potrebe, sastav majčinog mleka menja se u zavisnosti od uzrasta deteta, tokom dana i čak i u toku podoja", kaže ona i navodi zanimljiv podatak:

"U žiži interesovanja naučnika trenutno su oligosaharidi majčinog mleka; to su nesvarljivi šećeri koji omogućavaju rast korisnih bakterija u debelom crevu, ali izgleda da imaju i brojne druge važne uloge. Fascinantna je činjenica da se u početku laktacije luči i do 150 različitih oligosaharida, kao i da svaka majka proizvodi specifičnu mešavinu molekula oligosaharida, što njeno mleko čini jedinstvenim, kao otisak prsta."

Hrana i za telo i za dušu

Zdravlje naše planete u značajnoj meri zavisi od toga kako se hrane bebe. Dojenje je daleko više nego jednostavno unošenje hrane. Tokom dojenja uspostavlja se čvrsta veza između majke i bebe i zadovoljava se bebina potreba za ljubavlju, toplotom i sigurnošću na jedinstven način. Dojenje je hrana i za dušu, navodi doktorka Stanojlović.

"Zaštitni faktori štite novorođenče i odojče od infekcija, pre svega crevnih, i regulišu propustljivost crevne barijere, što je značajno za prevenciju alergija kasnije u životu, a možda i autoimunih bolesti. Bioaktivni agensi su područje intenzivnih istraživanja, sa stalno narastajućim saznanjima o različitim supstancama u majčinom mleku, koje utiču na regulaciju gena, smanjuju rizike od autoimunih i malignih oboljenja kasnije u životu i na mnoge načine utiču na doživotno zdravlje dojenog deteta. Majčino mleko je uvek dostupno, higijenski ispravno, odgovarajuće temperature i besplatno", navodi ona.

Dokazano je i da dojena deca imaju manje ozbiljnih infekcija (crevnih, upala srednjeg uha, teških infekcija disajnih puteva), kao i alergija (astma, atopijski dermatitis). Značajan je i dugoročni efekat na zdravlje u odraslom dobu: smanjen rizik od metaboličkog sindroma (gojaznost, šećerna bolest, povišen holesterol, povišen krvni pritisak). Majčino mleko je hrana za mozak, jer podstiče razvoj viših moždanih funkcija: inteligencije, mišljenja, učenja.

Iskustvo majke

Prednosti za majku su u tome što u prvim danima posle porođaja dojenje pomaže skupljanju materice, a time smanjuje rizik od krvarenja i infekcije. Dojenje donosi materijalnu i zdravstvenu dobrobit za celu porodicu. Prema Lancet studiji (The 2016 Lancet Breastfeeding Series), dojenje ima potencijal da godišnje spase živote 823.000 dece i 20.000 žena.

Na tom putu, ipak, ima prepreka, zbog kojih se neke žene odlučuju da odustanu od dojenja. I to im se nikako ne može zameriti pogotovo ako se imaju u vidu loša iskustva iz porodilišta i neadekvatna podrška, a uz to i bombardovanje reklamama za mlečnu formulu.

Jedna od majki za Nedeljnik priča da kada je rodila svoje prvo dete pre deset godina u porodilištu apsolutno nije bilo osobe, osim iskusnijih majki, koja je pokazala interesovanje da joj objasni kako treba dojiti bebu.

"Da ne pričamo o tome da mi bebu nisu doneli posle prvih sat vremena od porođaja, iako je bio prirodnim putem, već mnogo kasnije. I kada sam tražila pomoć jer sam imala problema sa dojenjem - jednostavno nisam uspevala u tome, zbog čega sam imala bolove - izgledalo je kao da hoće da me što pre otkače uz nabijanje osećaja krivice da ja ne umem/ne znam, kao da se podrazumeva da žena to mora savršeno da zna. Tek po otpustu iz bolnice i dolasku patronažne sestre koja mi je sa nekoliko jednostavnih saveta objasnila sve, počela sam da dojim", priča ona, napominjući da je sa drugim detetom u samom porodilištu imala daleko bolje iskustvo, što je dobro jer pokazuje da se svest menja.

Saveti patronažne sestre

Snežana Malešev, patronažna sestra i savetnica "Halo bebe", kaže da su mlade žene danas zbunjene kada počnu da razmišljaju o dojenju, i da su mnoge poruke koje dobijaju iz okruženja sputavajuće.

"U želji da dojenje uspe, često upadnu u zamku različitih preporuka koje ne moraju da budu za njih adekvatne i umesto da je dojenje uspešnije, dođemo do rečenice 'sve sam probala, ne ide... to je moja priroda'", kaže Snežana.

Ona navodi kao primer neobičan stav da "nekim ženama nije mleko kvalitetno" i da su zbog toga bebe gladne.

"Nema nekvalitetnog majčinog mleka, a ako želimo da dojenje u svesti mladih žena postane spontan čin koji će se desiti kad postanu majke, moramo da umesto predrasuda ponudimo prave informacije koje su jasne i primenljive u praksi."

Pružiti podršku ženi koja doji znači krenuti od pitanja koja ona postavi i razrešiti još sve dileme, ma kako zvučale, kaže patronažna sestra Snežana Malešev.

"Često su to pitanja koja se javljaju uvek kad je nešto nepoznato, nešto za šta nemamo lično iskustvo. Tuđa iskustva znaju da zbune. Potrebno je saznati šta ženu čini zadovoljnom, ispunjenom i približiti joj dojenje kroz praktična rešenja za okolnosti u kojima će se ona naći. Kad pomiri u sebi ono što želi da pruži bebi ali i da ostane u 'svom životu', žena je spremna da krene u najlepše iskustvo koje jedna žena može da doživi."

Problem je - kako ne zbuniti majku tim savetima? Zato je važno da savete pruža stručna osoba, ona koja je prošla kroz obuku za podršku.

"Svaki savet treba da bude individualno oblikovan prema potrebi majke i bebe. Ako se postavimo samo kao neko ko će reći 'treba da uradite to i to' ne posmatrajući šta se dešava i ne razmišljajući zašto se to dešava, može da se desi da naš savet koji je adekvatan ne bude efikasan", kaže Snežana i dodaje da "podrška dojenju nije samo sestrinski posao jer podršku pruža svako od koga majka koja doji zatraži pomoć, i to treba da bude univerzalna praksa zdravstvenih radnika i saradnika u zdravstvu", zbog čega su izuzetno važni obuka, inovativna znanja i specijalizovana mesta za pružanje podrške.

(Ne)uspešno dojenje

Uspešno dojenje počinje kontaktom koža-na-kožu neposredno po rođenju deteta i započinjanjem dojenja u prvom satu posle porođaja. Zajednički smeštaj majke i deteta u porodilištu omogućava dojenje kada beba traži. Pomoć, podrška i empatija osoblja u porodilištu, u trenucima kada je majka u posebnom emotivnom stanju jesu dragoceni, kao i saveti koje majka dobija pre otpusta kući.

"Praktično, svaka majka može da doji. Iako većina trudnica planira da doji, mnoge zapravo dolaze u porodilište nepripremljene. Iako je dojenje prirodan način hranjenja bebe, sam proces je veština koja se uči i zahteva vežbu od strane majke i bebe. Majka i beba moraju da se nauče da rade kao efikasan tim, a pomoć i podrška bebinog tate je dragocena. Najvažnija poruka za majku je da ne odustane ako u početku sve ne funkcioniše onako kako je zamislila", objašnjava dr Olga Stanojlović.

U kliničkim studijama posebno se posvećuje pažnja značaju i prednosti majčinog mleka za prevremeno rođenu decu - rano uvođenje majčinog mleka, čak i najmanjim prevremeno rođenim bebama, poboljšava preživljavanje i brži oporavak ove dece.

"Dokazano je da ishrana majčinim mlekom takođe utiče na razvoj viših moždanih funkcija i inteligenciju ove dece. U nedostatku majčinog mleka ovim bebama je potrebno obezbediti humano mleko iz banke mleka", kaže doktorka Stanojlović.

Brojni su razlozi zašto majka dodaje bebi mlečnu formulu: teškoće pri dojenju zbog problema sa bradavicama ili mastitisom, strah da nema dovoljno mleka i da beba ne napreduje, da njeno mleko nije dobrog kvaliteta.

"Ne postoji mleko lošeg kvaliteta, pitanje je samo da li ga ima dovoljno, odnosno da li je majka preduzela sve da poboljša laktaciju (kvalitetni i redovni obroci, dovoljan unos tečnosti, odmor, učestali podoji). Jasno je da mlečne formule ne mogu da zamene detetu mleko njegove majke. Ako se bebi zbog neopravdanog straha i nestrpljenja uvede mlečna formula, ona često brzo potpuno prestaje da sisa. I bebe hranjene formulom će dobro napredovati, ali će ostati uskraćene za sve dugoročne dobrobiti majčinog mleka, dobro zdravlje i u kasnijem uzrastu", napominje pedijatar Olga Stanojlović.

Važna je podrška

Primarijus dr Radmila Mileusnić-Milenović, načelnica prve Banke humanog mleka na Institutu za neonatologiju u Beogradu, kaže da se dosta govori o dojenju što stvara pritisak kod majki koje imaju problema, ali ta podrška dojenju je više teorijska nego praktična. Dojenje nekada predstavlja veliki psihofizički napor, kada je potrebna stručna pomoć. Bitna je podrška društvene zajednice: stvaranje kutaka za dojenje na javnim mestima, dojenje na radnom mestu, ali i sistemska edukacija kroz redovno obrazovanje dece i omladine.

"Sa radom banaka mleka najbolje su upoznate majke koje su imale takva iskustva. Ostali o radu banaka mleka znaju dosta površno. Banke mleka su veoma važne za decu čije majke nemaju mleka ili imaju odloženi početak laktacije, kao što su prevremeno rođena deca. Mlekom iz banaka mleka bebe dobijaju humano mleko koje je prva i najbolja linija ishrane beba onda kada nema mleka sopstvene majke. Za to su neophodne donorke mleka. To mogu biti majke koje imaju zdrave bebe i doniraju višak mleka ili majke beba hospitalizovanih na Institutu za neonatologiju u Beogradu", kaže ona.

Kodeks marketinga zamena za majčino mleko je dokument SZO, čiji je cilj da zaštiti dojenje od komercijalnih pritisaka proizvođača mlečnih formula, čiji su profiti ogromni i stalno rastu. Kodeks zabranjuje reklamiranje zamena za majčino mleko i promociju proizvođača. Obaveza zdravstvenih radnika, proizvođača, zastupnika i distributera mlečnih formula, kao i svih ostalih, jeste da se pridržavaju Kodeksa. Ali nije baš tako.

"Kodeks se odnosi na reklamiranje i praksu vezanu za sledeće proizvode: zamene za majčino mleko, uključujući formulu za odojčad; druge mlečne proizvode, hranu i napitke, uključujući dopunsku hranu koja se daje preko bočice, kada je reklamirana ili na drugi način prikazana kao odgovarajuća, sa modifikacijama ili bez njih, za korišćenje kao delimična ili potpuna zamena za majčino mleko; bočice i cucle za bočice. Kodeks se odnosi i na kvalitet ovih proizvoda, njihovu dostupnost i informaciju o njihovom korišćenju", pojašnjava Marta Sjeničić iz udruženja Supram, i dodaje da na prvi pogled u Srbiji postoji pravna regulativa koja uređuje reklamiranje zamena za majčino mleko, ali da praksa pokazuje da su potrebne određene promene:

"Da politika dojenja bude usvojena i primenjena u svim zdravstvenim ustanovama uz primenu Kodeksa Svetske zdravstvene organizacije o reklamiranju zamena za majčino mleko; da se izrade vodiči i uputstva za dojenje; sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika o dojenju i odredbama Kodeksa; imenovanje nacionalnog koordinatora i usvajanje smernica nacionalne koordinacije za dojenje. Potrebno je doslednije primenjivati postojeću pravnu regulativu, naročito u oblasti rada inspekcija, odnosno stavljanja u funkciju redovnih mehanizama kontrole sanitarnih i tržišnih inspektora umesto vanrednih."
Izvor: nedeljnik.rs

Soor ili mlečac je česta pojava kod beba i nije razlog za paniku. Sve što treba da uradite je da pokušate da prevenirate pojavu soora tako što ćete povesti računa o stvarima koje mogu da ga izazovu.

Veliki je broj benefita koje i mami i bebi pruža dojenje. Međutim, prilikom dojenja mogu se pojaviti i određeni problemi poput ragada kod majke ili soora kod beba, koji mogu otežati taj čin. Na sreću, ti problemi se lako mogu izlečiti, a dojenje nastaviti sa uživanjem.

Soor ili mlečac je gljivična infekcija usne duplje, koja se često javlja kod beba i odojčadi, na sluzokoži usta i jezika. Pojavljuje se u vidu okruglih, beličastih naslaga, koje imaju izgled zgrušanog mleka (otuda i ime mlečac).

A kako biste mogli da ga prevenirate, potrebno je znati i zbog čega se on javlja:

Ako majka ima vaginalnu infekciju na porođaju

"Dete se može zaraziti i tokom samog porođaja, prolaskom kroz porođajni kanal majke koja ima ovu infekciju”, kaže dr Preti Puranik za roditeljski portal Roomper.

Dakle ako vam se bliži termin porođaja potrebno je da dodatno vodite računa o higijeni, i ukoliko je potrebno da obavite dodatne testove i otkrijete da li imate neku vaginalnu infekciju.

Prema podacima sa čuvene Mejo klinike, na vaginalnu infekciju možete posumnjati ukoliko imate neke od sledećih simptoma: svrab, peckanje prilikom mokrenja, neprijatan miris vagine.

Ako majka ima ragade na bradavicama

"Ranice na bradavicama idealno su mesto za bakterije i gljivice da se u njima razviju. Pojava ragada prilikom uspostavljanja dojenja je uobičajeno, ali ukoliko one ne prolaze nekoliko nedelja i sve vreme su bolne, potrebno je da zakažete pregled kod lekara, a oni će vam pružiti potrebnu pomoć i podršku", kaže Liza Malc savetnica za dojenje i osnivač jedne privatne klinike.

Ako je beba pila antibiotike

"Kod beba koje su bile na terapiji antibioticima povećan je rizik od pojave soora", kaže dr Eboni Holier sa pedijatrijske klinike u Hjustonu.

Antibiotici utiču na smanjenje dobrih bakterija u ustima, što povećava šanse drugim, lošim bakterijama (poput kandide) da se pojave i razvijaju", dodaje ova doktorka.

Ako je mama bila na terapiji antibioticima

Majke koje doje stavraju izuzetnu vezu sa svojom bebom, ali u toj vezi one sa svojim novorođenčetom dele i neprijatne stvari, kao što su bakterije i infekcije.

"Ako mama doji, a nedavno je uzimala antibiotike, to može da smanjit nivo zdravih bakterija u njenom telu i zbog toga može dobiti gljivičnu infekciju", kaže dr Holier.

"Ako dobije takvu infekciju, ona onda može da je prenese i na svoju bebu tokom dojenja."

Ako pribor za dojenje i predmeti koje beba stavlja u usta nisu dobro sterilisani

"Redovno pranje rukuje obavezno. Takođe i sterilisanje svih predmeta koji često dolaze u kontakt sa bebinim ustima, a to su cucle varalice, silikonske bradavice za dojenje, flašice, igračke i glodalice", kaže Holier.

Izvor: yumama.com

Majke koje doje svoje bebe dve godine ili više imaju 18 posto manji rizik od srčanog i moždanog udara.

Ranija istraživanja su pokazala da dojenje može smanjiti rizik od raka dojki i jajnika, zatim od osteoporoze i gojaznosti, a naučnici se nadaju da će i ovo novo otkriće podstaći majke da pre izaberu dojenje nego da bebu hrane flašicom.

Istraživanje je provedeno među 280.000 žena i pokazalo je da što duže dojenje traje, rizik obolevanja od kardiovaskularnih bolesti je manji.

"Zdravstvene koristi dojenja za majku mogu se objasniti brzim uspostavljanjem normalnog metabolizma nakon poroda", rekla je Seni Piters, naučnica sa Oksforda.

Ona je dodala kako se metabolizam tokom trudnoće dramatično menja jer se masti skladište u telu kako bi se obezbedila energija potrebna za bebin rast i za dojenje nakon porođaja.

"Dojenje smanjuje nataložene masti u telu brže i učinkovitije", rekla je Piters.

Majčino mleko štiti novorođenčad od infekcija i bolesti i preporučuje se da traje najmanje prvih šest meseci bebinog života.

Izvor: B92

Ja sam od samog početka odlučila da želim da dojim svoje blizance i čitajući iskustva drugih majki blizanaca mislila sam da mi neće biti naporno jer mi je i inače organizacija jača strana.

Medjutim, neiskustvo i uticaj okoline doprineli su uvođenju dohrane.

Najteži trenutak je kada su obe bebe gladne u isto vreme. Nije lako namestiti ih da doje u isto vreme. Iako sam imala jastuk za dojenje, bilo je vrlo teško.

U samom početku sam i mogla da ih podojim na jastuku ali kako su rasli, čim bi ih približila da zajedno doje počeli bi da plaču. Hteli su da sisaju odvojeno. Takođe, čim bi počeli da plaču bilo ko prisutan u okruženju bi počeo sa spremanjem mleka i flašica, gotovo da mi nisu ni davali priliku da ih podojim, a ja sam popustila. To je bila moja greška.

Ubrzo nakon porođaja sam ostala sama sa njima, tako da sam i morala da im dam flašicu kada bi obojica bili gladni u isto vreme.

I pored svega toga, dojila sam ih. Održavala mleko kombinovanjem izmlazavanja i dojenja kada bi samo jedna beba bila budna, jer čim bih jednog uzela da dojim i drugi bi tražio.

Sada imaju skoro punih 4 meseca, i dalje ih dojim.

Mislim da je kombinacija dohrane i dojenja najbolja za mame blizanaca, jer je zaista nekad fizički nemoguće dojiti ih oboje. Ja čak i imam pomoć, tako da nemam obaveza oko kućnih poslova ali je i dalje teško kada je u pitanju dojenje.

Tako da priču mama blizanaca koje isključivo doje, uzimam sa zadrškom. To je moje iskreno mišljenje.

Imam jastuk gnezdo i dobro me je služio tokom trudnoće ali ga ne bih preporučila za dojenje jer je previše mekan pa bebe lako skliznu. Dojila sam ih na njemu kada si bili samo baš mali. Mislim da je najbolji onaj čvrst jastuk.

Izvor: superbeba.com

Pedijatar Milivoj Jovančević odgovara koliko je dugo poželjno dojiti dijete te upozorava da u određenoj dobi povezivanje s djetetom isključivo kroz dojenje može biti odraz usporenog emocionalnog razvoja

Pedijatar Milivoj Jovančević kaže da bi dijete, ako bismo ga uspoređivali s drugim sisavcima, trebalo dojiti pet do sedam godina.

„Dojenje je neobično važno i što se tiče biologije, nema razloga da se ne doji dvije, tri, četiri godine. No dojenje nije samo biologija, samo prehrana, nego i važan kanal komunikacije, emocionalnog sazrijevanja i odrastanja djeteta. Ako imate jedno dijete i ono dođe do dobi od godine, godine i pol, ili dvije, i kontinuirano je na vama, dakle cijeli koncept komunikacije majke i djeteta je u stilu majka – mala beba, ili dojenče, a dijete već ima godinu i pol, dvije ili tri, to je onda znak da je ostala prebliska veza, da je dijete ostalo u fazi privrženosti i da nije započet proces separacije, odnosno osamostaljivanja djeteta.

Dakle ako imate komunikaciju tipa majka – mali dječak ili djevojčica, koja povremeno dođe zbog dojenja i maženja, to je potpuno u redu. Jako je ugodno imati dijete na sebi, a i djetetu je jako lijepo biti na prsima, pa ako imate samo jedno dijete, tu se može dogoditi zastoj u emocionalnom sazrijevanju.

Ako gledate protekla desetljeća, normalno je bilo da žena ima petero, šestero, desetero, dvanaestero djece. Ona je imala mlijeko deset – dvanaest godina i nije bilo neuobičajeno da onaj, možda najstariji, prije nego što krene u školu dođe do mame, malo posiše mlijeka i otrči u školu. Dakle, on je zreo, emocionalno separiran, i tu problema nema. Ako postoji prebliski odnos, to možemo prepoznati ako dijete kad osjati bilo kakvu nelagodu, nešto mu se ne sviđa, sva utjeha uvijek ide na prsa. Dakle nema onih zrelijih obrazaca ponašanja – razgovora, maženja, ljubljenja. Toga nema, sve je u neverbalnoj, tjelesnoj komunikaciji i to nam je znak da nešto nije u redu ako je dijete već u dobi od dvije ili tri godine, pogotovo ako je riječ o dječaku, koji bi se u toj dobi treabo malo više približiti ocu, kako bi počeo učiti muške obrasce ponašanja“, kaže prim. dr. sc. Milivoj Jovančević.

Izvor: Klokanica

Unos vode, odnosno svih mogućih tečnosti, je jako česta tema kada se pokrene pitanje uspešnosti dojenja tj količine mleka koju majka ima za svoje dete. Većina žena smatra da što više vode, čajeva, mleka, sokova, čak i piva unosi više će mleka imati. Da li je to baš tako ili ne?

Šta se dešava ako majka uzima veće količine tečnosti? Šta se dešava ako unosi manje? Koliko je uopšte tečnosti potrebno odnosno preporučljivo? Da li čajevi, voda, sokovi… utiču na količinu mleka? Sa kojim tečnostima se mora biti oprezan?

Na količinu mleka utiče u najvećem delu stimulacija tela da stvara mleko. Kako to telo radi i kako nastaje majčino mleko opisano je ovde: Kako nastaje majčino mleko? A da li vam je uopšte potrebno povećavanje količine mleka proverite ovde: Kako povećati količinu mleka?

Istraživanje koje je sproveo Medicinski Institut pokazalo je da je prosečan unos tečnosti zdrave osobe oko 2.2L na dan, kod trudnica 2.3L, a kod dojilja 3.1L. Unos tečnosti tj potreba za tečnostima zavisi od mnogo faktora. Primera radi od:

metabolizma,
fizičkih aktivnosti,
vremenskih prilika,
zdravstvenog stanja…

Osnovno pravilo koje bi trebalo da važi za sve nas pa i za dojilje je da se unos tčnosti radi prema svojim ličnim potrebama, uzimati tečnost kada telo traži i koliko traži. Unos više od toga, unošenje na silu , samo da bi se postiglo unošenje količine koju je neko negde objavio, neće uticati na povećanje količine mleka.

Dojilje često imaju potrebu da piju vodu za vreme podoja pa se drage dojilje trudite da vam se uvek kada dojite nađe pri ruci čaša vode, čaja, soka… kako bi je uzeli ako vam bude potrebna. Vodite računa da ne preterujete sa kupovnim sokovima ili zaslađenim čajevima jer u tom slučaju ne unosite ne samo tečnost već i nepotrebne šećere, veštačke zaslađivače, aditive, kalorije. Koristite vodu u većem delu, zatim prirodne sokove napravljene u kućnoj radinosti, a u manjem delu čajeve i sokove.

Kod upotrebe čajeva najsigurnija opcija je da menjate izbor čajeva ako niste sigurni na njihov uticaj na laktaciju jer postoje čajevi koji mogu da utiču na smanjenje količine mleka. Tu pre svega spadaju nana (menta) ili na primer lipa (kao čaj koji služi za izbacivanje tečnosti iz tela). Jedna šolja neće napraviti problem ako se pije povremeno ali ako se unosi više puta na dan onda može da utiče na količinu mleka.

Kravlje mleko… jedna od zabluda je da majka mora da pije što više mleka (kravljeg) kako bi imala dovoljno mleka. Pojedine bebe su jako osetljive na proteine iz kravljeg mleka koji preko majčinog mleka dođu do bebe. Nepotreban prevelik unos kravljeg mleka samim tim može napraviti izuzetno velike probleme bebi, ali o tome ću u zasebnom tekstu.

Najčešća greška koja se dešava je ignorisanje potrebe za unosom tečnosti. Majke su najčešće prezauzete, obavljaju mnogo sitnih poslova i odlažu unos tečnosti jer im se čaša sa vodom ne nalazi na dohvat ruke pa uzimanje odlažu za kasnije, a to vremenom može da napravi problem.

Koji su to znaci da ne unosite dovoljno tečnosti:

Tamniji urin
Suva usta
Jak miris urina
Tvrda stolica

Sa druge strane stalno nalivanje vodom, iako telo ne šalje signale, može da napravi probleme, a neće uticati na povećanje količine mleka. Neki od problema do kojih nailazi telo koje se preterano hidrira su česta potreba za mokrenjem, problem sa elektrolitima, opterećivanje bubrega…

Šta je to što se ne bi trebalo piti za vreme dojenja:

energetska pića (sadrže mnogo kofeina koji se prenosi preko mleka i do bebe, a sporije se troši. Može izazvati probleme sa spavanjem kod deteta kao i kod majke.)
preterane količine kafe (1 do maksimum 2 kafe na dan i ne svakog dana jer se kofein prenosi preko mleka do bebe a sporije se troši. Može izazvati probleme sa spavanjem kod deteta kao i kod majke.)
čajevi sa visokim procentom kofeina (isto kao kod kafe)
alkohol (alkohol prolazi delom i do mleka, detaljnije o korišćenju alkohola pročitajte ovde: Dojenje i alkohol)

U slučajevima kada se bavite fizičkom aktivnošću, kao i kada su u pitanju velike vrućine ili ako imate temperaturu tada vodite računa da unos tečnosti bude takođe prema zahtevima vašeg tela a i nešto više od toga jer je pri vežbanju telo zahtevnije, kao i po vrućini ili u slučajevima febrilnosti odnosno povećanja telesne temperature. Detaljnije o vežbanju i dojenju pročitajte ovde: Ishrana i dojenje, dijeta i vežbanje

Izvor: Super beba

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno da je ono 100% zaštićeno od bolesti pa samim tim je razumljivo čuđenje kako to da se dete razbolelo, a sisa.

Isto tako majke koje ne doje često znaju da kažu dojilji: “Šta će ti to dojenje kada ti je dete svako malo bolesno? Vidiš da su to laži da je dojenje zdravo.”

Kako bi se ove situacije malo razjasnile i kako bi vam bilo jasnije da li i na koji način podoji utiču na imunitet deteta evo malo detalja u nastavku teksta.

Još u samom trenutku prvog podoja dete sisanjem izvlači prvo mleko kolostrum, koje je majčino telo spremalo u trudnoći za njega. Kolostrum je poznat kao takozvana prva vakcina za dete jer u sebi sadrži jako mnogo zaštitnih svojstava koji pomažu tek rođenom detetu da se lakše privikne na okolni svet na koji je došlo. Ono što je važno je njegovo bogatstvo i u dobrim bakterijama koje oblažu zidove creva kod bebe i na taj način pomažu lakše varenje.

Kolostruma nema mnogo količinski ali ga ima taman koliko je detetu po podoju potrebno, a s obzirom da je jako bitno i izuzetno bogato zaštitnim materijama, detetu je nepotrebno davati bilo šta drugo osim redovnih čestih podoja. Ovim podojima dete je maksimalno zaštićeno od štetnih uticaja. Pored čestih podoja još jedna stvar je jako važna, a to je da je dete pravilno namešteno na dojku, kako bi lakše izvlačilo kolostrum i bolje stimulisalo stvaranje veće količine mleka.

Majčino telo nema ograničenu količinu kolostruma nakon koje dete neće imati šta da sisa već se svo vreme u prvim danima dok dete sisa stvaraju nove količine kolostruma, mleka u kom se nalazi jako mnogo živih ćelija koje stvara majčino telo. Zaštitni faktori će biti prisutni svo vreme dok dete sisa, bez obzira koliko je prošlo od porođaja. Kao što je već rečeno u početku je sve to skoncentrisano u kolostrumu, a vremenom kada kolostrumprestane da se luči u prelaznom i zrelom majčinom mleku takođe se nalaze zaštitne materije. Majčino mleko ne gubi na kvalitetu u tom smislu nikada jer sve što majka stvara da zaštiti sebe ona daje preko mleka i svom detetu.

Majčino mleko se prilagođava svo vreme i kako majčino telo reaguje na viruse iz okruženja, stvaranjem zaštite za sebe, ista ta zaštita stiže preko mleka i do deteta.

 Dete u prvim mesecima maksimalno iskorišćava ovu zaštitu kao dodatak na svoj imunitet koji vremenom stiče. Kako prolaze meseci dete stvara i svoj obrambeni mehanizam i sve manje zavisi od zaštite koju dobija direktno iz majčinog mleka.

Da sumiram, dojenje mnogo znači za dete svo vreme dok sisa, dok se u isto vreme gradi njegov sopstveni imunitet. Ono što je zasigurno utvrđeno je da deca koja su dojena, a kada se razbole najčešće imaju slabije simptome od dece koja nisu dojena kao i to da njihov oporavak najčešće traje kraće. Jedna od velikih prednosti za dete koje oboli je i to da se jako često, pored odbijanja druge hrane i tečnosti, dojena deca za vreme bolesti i oporavka vraćaju na mnogo više podoja nego inače kako bi na taj način pomogli sebi povećanjem unosa majčinog mleka. Kako krene oporavak dete se polako vraća svojoj regularnoj ishrani.

Za dete koje ima visoku temperaturu, dete koje povraća ili ima dijareju, majčino mleko znači jako mnogo, ne samo kao hrana, kao sredstvo koje omogućava dobru hidrataciju već i kao lek. Naravno dojenje samo po sebi ne sme da se smatra dovoljnim u smislu lečenja i ozdravljenja deteta, pedijatar je zadužen da uz redovne podoje uključi terapiju ako je potrebna, ali je svakako dojenje jedan jako bitan dodatak koji pomaže oporavak.

Autor: Tereza Miljković
Izvor: superbeba.com

Tih, ne baš lagodnih trenutaka, bilo je. Ne želim da, pokrivena plaštom zaborava sačinjenim od trenutaka koji su uslijedili, zaboravim baš sve i da sada, sa određene vremenske distance, govorim kako je sve bilo »pjesma i igra«. Nije! Jednostavno je tako. Postojali su momenti iscrpljenosti, umora zbog kojeg je mozak išao na pauzu, čini mi se, i dok sam se nalazila u stojećem stavu, bilo je i bola fizičkog,… Bilo je i prošlo je!

Opet bih, da treba, izabrala sve to, uostalom kao što sam nakon prvog iskustva za koje sam bila nepripremljena, svjesno izabrala da i drugi put prođem kroz jednu tako prirodnu stvar koja se ponekad čini kao izazov.

Sve što pročitate i čujete, može, a ne mora da se odnosi na vas. Možda ćete upravo vi imati neko posebno iskustvo, možda lišeno priča o načinima saniranja ragada, liječenja mastitisa,… A, sve i da ne budete baš vi ta, proćićete kroz životnu lekciju koja pokazuje kako izgleda ljubav na djelu.

Može biti od koristi, ali nije od presudne važnosti da pratite i oslanjate se na iskustva drugih. Pored sve dobre namjere, niko se toliko detaljno ne može prisjetiti svega što je važno, već je to sjećanje isklesano danima i mjesecima koji stvaraju distancu, oblikovano drugim saznanjima, nesvjesno dopunjeno tuđim iskistvima,… Sve i da nije tako, svako dijete je jedinstveno, svaka majka, takođe, a time i odnos, način neverbalne komunikacije, prilagođavanje potrebama,…

Jednostavno, sve ide svojim tokom. Uprkos brojnim savjetima, ja sam mnogo toga radila vođena instiktima. Ne zato što nijesam vjerovala ljudima koji me savjetuju. Naprotiv! I onda kad sam htjela rečeno sprovesti u praksi, shvatala sam da u našem slučaju, prosto nije primjenjivo, i onda sam tražila alternativu koja je bebi i meni pogodna. Nasuprot tome, postojale su situacije u kojima su me savjeti spašavali. Na primjer, tokom mog prvog susreta sa mastitisom.
Tjelesna temperatura raste, bolovi se šire po cijelom tijelu, imam strahovitu groznicu iako je napolju +40. Hm,…šta je sad to? Čitala sam o mastitisu ranije, ali nijesam stekla utisak da baš tako intenzivne reakcije može izazvati. Prva pomisao, strašno sam se razboljela. A, onda stiže glas razuma koji nudi rješenje – pumpicu.
Tada sam naučila nešto novo i bila uvjerena da se u istoj situaciji ne mogu naći. Ipak, našla sam se, sa drugim djetetom još dva puta. Da li sam ja nešto pogrešno radila, mada ni danas nijesam svjesna šta, ili se to prosto dogodi, tek mastitis je ponovo zakucao na vrata. Eto, može se desiti svakom, važno je samo pravovremeno reagovati.

Pročitala sam i nekoliko stotina članaka koje se bave temom preventive i saniranja ragada. Primjenila sve preporučeno, i na kraju, ne znam šta je u mom slučaju urodilo plodom. Tek, kad je drugo dijete stiglo, taj problem se nije javljao, a baš sam strepila, kako se ispostavilo, bezrazložno.

Postojali su i oni trenuci kada bi umor natjerao neke čudne misli da se motaju po glavi, pa sam se, tako, pitala koliko ima ispravnosti u odluci pojedinih majki koje su, iz raznih razloga, svjesno odabrale da ne doje djecu. Nikada nijesam dovodila u pitanje značaj dojenja, već sam se ponekad prepuštala tim mislima zbog one pragmatične strane. Možda nema toliko istine u priči da djeca koja se hrane adaptiranim mlijekom spavaju bolje, jer je ono kaloričnije od majčinog, ali mliječnu formulu može ponekad pripremiti i neko drugi dok majka spava. Javljale su mi se ponekad, u gluvo doba noći, takve misli, dok sam ustajala teturajući se, oprezno uzimala svoj zamotuljak najljepši i hranila ga po ko zna koji put. A, već nakon petnaestak minuta, kada utone u san, prekorjevala sebe kako su mi takve misli uopšte mogle pasti na pamet, ne uzimajući kao olakšavajuću okolnost za sebe ni taj umor koji me je uzeo za svjedoka svoje snage.

I danas, kada moja djeca više nijesu bebe, pokušavam da im dnevni meni napravim tako da dominiraju oni proizvodi koje smatramo zdravim, a da industrijske prerađevine isključim koliko je moguće. Uostalom, kao i većina drugih roditelja.

A, na samom početku njihovog života taj zadatak je bio mnogo jednostavniji. I svakim danom, sve više, čini mi se da ne ostavlja prostor bilo kakvoj dijemi. Ono što je priroda ostavila ili ono što je industrijska tvorevina? Ukoliko majka ima mogućnost izbora, onda ona nema između čega da bira.

Mama Marija

Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da doji svu svoju decu. Nema svako tu sreću. Ne želi svako tu mogućnost. Ali, iako sam i ja imala određene poteškoće u avanturi zvanoj materinstvo, bebeći period je ipak bio relativno lak za mene. Ne potpuno bezbolan, ali uglavnom nisam imala trzavice s kojima se mnoge žene suočavaju.
Naravno, bilo je i onih dana kada sam morala dobro da razmislim da bih se setila zašto sam uopšte i počinjala da dojim. To su bili dani kada sam osećala da ako budem ikada imala još neku bebu da ću početi da vrištim. To su oni dani kada grudi bole i vape za nedelju dana bez grudnjaka, sisanja i izmuzavanja.

Ali znam da za šest meseci, kada budem počela sa odvikavanjem moje poslednje bebe od dojenja, neću toliko razmišljati o tim manje lepim detaljima. Iskustvo će već biti deo mog sećanja, a moja memorija je nepouzdana. Ostale su mi otprilike dve moždane ćelije. Jedna da mogu da hodam pravo, a druga za vožnju kola. Dakle, pre nego što me teta Anestezija poseti, nabrojaću deset stvari koje će mi nedostajati u vezi dojenja. Naravno, ovo važi za mene, ali može se još neko pronaći u tome. Ovo su lepe stvari kojih se setim kada mislim o dojenju.

Nedostajaće mi tihi trenuci dojenja, vreme kada moram da sedim i budem mirna.Kada si roditelj, mir nije samo retka pojava, već i veoma luksuzna. Uživam u vremenu u kome mogu samo da legnem sa bebom i budem fokusirana na nju i ona na mene. Nakon 25 meseci staža u dojenju beba, ja sam ovladala veštinom hodanja i dojenja u isto vreme, ali se trudim da ne praktikujem tu veštinu. Šansa da pritisnem dugme “PAUZA” je previše dragocena, čak i sada, kada je komplikovano da to uradim zbog druge dece i navale svakodnevnog života.

Nedostajaće mi ležanje pored bebe i onaj osećaj kada privije svoje male noge i prste uz moj stomak.Volim te nežne prstiće i povezivanje sa mnom. Uskoro, njeno telo će biti dugačko i tanko. Neće više biti slatka loptica, sa krofnicama i salcem, kakva je sada. Uroniću u njene obraščiće i mirišljavi vratić dok još mogu.

Nedostajaće mi njene svetle oke koje gledaju u mene, i način na koji ponekad prestane da sisa i odjednom me pogleda značajno, kao da je primetila da sam i ja tu.I odjednom nam se pogledi zaključaju i prestaje svaka briga na ovom svetu. Kad je bila baš mala, umela je da prestane samo na trenutak da sisa i pogleda u mene kao da nešto nije u redu sa tim iznad njene glave. Sada, kad je starija, ona se zaustavi, pauzira i nagradi me velikim mlečnim, bezubim osmehom. Ti krezavi osmesi su najslađi.

Nedostajaće mi taj miris sapuna i mleka, kao i šansa da štipnem mekani mali obraz i pomilujem svilenkastu kosicu.

Nedostajaće mi kada skupi svoje male šake i stisne pesnice, kao da se posebno koncentriše na taj važan čin sisanja.

Nedostajaće mi kada me te male ruke ščepaju i grčevito se drže za mene. Ona me voli, a još uvek ne zna ni šta je ljubav.

Nedostajaće mi to kako pomera glavicu levo desno kada se sprema da počne da sisa, i kada centrira, kao neka mala beba životinja.U početku me to malo i plašilo, ali je istovremeno bilo i tako slatko. OK, za to krivim materinske hormone.

Nedostajaće mi da zaspim dok beba sisa, i da se probudim sa bebinom bradom na grudima.U narednih par kratkih godina to malo lice će mi sigurno reći da me više ne voli i da joj nisam drugarica. Kako ću ikada podneti da je pošaljem u vrtić gde će se neko drugi brinuti za nju skoro ceo dan?

Nedostajaće mi da budem njena baza.Nema mnogo toga u bebećem svetu što dojenje ne može da reši. U kasnijem periodu roditeljstva, često se osećamo bespomoćno. Sa druge strane, dojenje je kao da imate super moći.Znam da će u budućnosti moja beba postati napornija od starije dece, koja su već izašla iz raznih dečjih faza. Znam to veoma dobro. I zato će mi nedostajati da joj pružim potpuni mir sa samo jednim jednostavnim gestom.

A najviše od svega će mi nedostajati ta beba koju dojim.Dok trepneš ona će trčati sa svojom braćom ostavljajući me po strani. Ja ću nositi normalan brus, piti pivo bez griže savesti a moje grudi će splasnuti i ponovo izgledati kao dve čarape dopola napunjene pirinčem (ili kao dvogled Save Kovačevića :)). Ali ja nikad neću imati svoju bebu ponovo. I da, sve će biti u redu i kao što treba da bude, ali to ne znači da mi neće nedostajati.

Zato, mame, ako ste ikad razmišljale da odustanete i posegnete za kutijom veštačke hrane koju ste za svaki slučaj kupili i držite negde u polici, imam predlog: formulu u kantu za đubre, a bebu na siku i uživajte dok god beba želi da sisa. Neće sisati do prvog razreda, to vam obećavam…

Priredila: Andrijana Maksimović
Izvor: zelenaucionica.com

Nije to naravno nikakav izdvojen slučaj, ali povlači pitanje - koliko je dojilja u našoj zemlji, koliko je novorođenih beba, a koliko zaista prikladnih mjesta za dojenje. U cijeloj zemlji?

TKO želi nek doji u javnosti, tko ne želi - nek se pomiri s time da možda neće uvijek naići na mjesto podobno za dojenje, odnosno za skrivanje te mjesto koje će biti dovoljno čisto za malu bebu. Jer kada se žene nađu vani sa svojim bebama neće baš uvijek naići na mjesto predviđeno isključivo za dojenje. I tada će vas ljubazno upiti da svoju bebu unesete u javni toalet i tamo je podojite. Sjedeći naravno na wc školjci upitne čistoće.

Baš se to dogodilo i ovoj majci koju su protekli vikend u Portlandu, u jednom trgovačkom lancu, uputili da bebu podoji baš tamo - ne nikako u trgovini, čak ni u svlačionici već na wc-u.

"Ovo je način kako se u današnje vrijeme tretiraju dojilje, ovo je način na kojim se dojilju posramljuje samo zato što moraju nahraniti svoju bebu, tjerajući ih da se osjećaju neugodno jer se uopće moraju dovesti u ovakvu situaciju. Malo je reći da sam silno ljuta, uzrujana, a napose osramoćena. Moja su prava danas ugrožena.", napisala je mama Karina na Facebooku i ubrzo i nakon toga njen je post vidjelo i podijelilo više od 17.000 ljudi, a javili su i glavni "krivci" iz Marshall Cascade Stationa - šoping centra u kojem se odigrala ova pa i ne pretjerano nepoznata scena. Njihov je odgovor bio prilično mlak, izražavaju svoje žaljenje zbog svega što se dogodilo no njihov je pogled na dojenje i dalje čvrst - majka se mora negdje skloniti, a oni će probati pronaći neko bolje rješenje.

Nije to naravno nikakav izdvojen slučaj, ali povlači pitanje - ne samo u Americi već naravno i kod nas - koliko je dojilja u našoj zemlji, koliko je novorođenih beba, a koliko zaista prikladnih mjesta za dojenje. U cijeloj zemlji?

Ako maknemo onih šačicu takvih mjesta koja su s tom svrhom uređena, a nisu u velikim šoping centrima - što to onda točno znači - da bi svaka mama trebala uvijek znati gdje će se u trenutku gladi njene bebe naći, hoće li moći koristiti takvo mjesto ili će se zbog svega navedenog morati zadovoljiti dojenjem u javnosti. Jer očekivati da će se zbog dojenja morati na minimum godinu dana skloniti od javnosti čisto da se ne bi nikada našla u ovakvoj situaciji, nelogično je i pomisliti. Ili će se jednostavno trebati zadovoljiti dojenjem u javnom wc-u. Jer dojenje u javnosti još je uvijek nažalost tabu unatoč tome što je toliko malo mjesta predviđenih baš za mame i bebe.

Izvor: Index.hr