Dojenje – najprirodnija stvar, ali ne ide uvek glatko… U eri povratka majčinom mleku, uprkos jasnim preporukama najuticajnijih pedijatrijskih udruženja, statistika je poražavajuća – svega 35% beba imalo je priliku da se u bilo kom periodu života ( najčešće vrlo kratkom ) hrani isključivo majčinim mlekom. Zašto je to tako?

Za uspešno dojenje korisno je da još tokom trudnoće saznate što više o značaju i prednostima dojenja. No, razmišljali vi o tome ili ne, vaše telo se priprema za dojenje, dolazi do uvećanja dojki zbog razvoja mlečnih žlezda i povećanog protoka krvi. Važno je da znate da veličina dojki nije povezana sa sposobnošću da dojite, tj. veće dojke ne znače više mleka, i obrnuto.

Koliko god naporno zvučalo, šansu za najbolji početak imaćete ukoliko se porodite u jednom od porodilišta koja su „baby friendly“, gde će beba biti pored vas već 2-3 sata nakon porođaja ( idealno bi bilo da prvi podoj bude već u prvom satu života, ali to je retko izvodljivo u našim porodilištima ). Sisanje je kod zdravog novorođenčeta refleksna radnja, koja se uspostavlja do 32.nedelje trudnoće. To nikako ne znači da se beba rađa „naučena“, potrebno je malo treninga i bebi i novopečenoj mami.

Novorođenče se doji na zahtev, tj. kada god zatraži. Pogrešno je uobročavati bebu u prvim nedeljama života, jer je sve do drugog meseca života ritam obroka nepravilan, nekada na četiri sata, a nekada i na sat vremena.

Trajanje podoja je vrlo različito i strogo individualno – nekim bebama je i u prvim danima dovoljno 10-15 minuta, a drugim može biti potrebno i po 45-50 minuta. Podoji mogu različito trajati i kod jedne iste bebe ( pa ni naš obrok ne traje uvek isto! ). Vrlo je važno da pustite bebu da sama odredi trajanje podoja, naročito kada već počne da se stvara tzv. zrelo mleko, čiji sastav nije isti na početku i pred kraj podoja. Prvo se stvara vodeno, prednje mleko, a zatim kremasto, masnije, zadnje mleko, koje bebi daje osećaj sitosti.

Kako ćete znati da li je beba pravilno uhvatila dojku?

Bebina usta su široko otvorena ( kao da zeva ), a usne izvrnute upolje;
Beba je ustima obuhvatila najveći deo areole ( tamni krug oko bradavice ) koji može, bradavica je duboko u ustima;
Sisanje je ritmično, snažno, sa kraćim pauzama;
Kada se poveća količina mleka čuje se kako beba guta;
Nakon nekoliko prvih gutljaja bradavica nije bolna ( nelagodnost koja se često javlja na početku podoja nije ista kod svih žena, opisuje se kao da vas mnoštvo iglica bocka u predelu bradavice; obično traje oko minut ili kraće, i svakim danom je osetno manja; najčešće potpuno nestaje nakon dve nedelje ).
Vaša beba može preferirati jednu dojku u odnosu na drugu, ali vi ipak treba da joj nudite obe dojke naizmenično.

Najčešći problemi prilikom dojenja

1. U prvim danima nakon porođaja većina žena iskusi bolnu i neprijatnu pojavu – ragade, pukotine u nežnoj koži bradavice. Iako prilično bolne, ragade brzo zarastaju, dovoljno je da „preskočite“ jedan podoj sa te dojke (duži prekid dojenja vam nikako neće pomoći). Nakon nekoliko dana aktivnog dojenja, kada vaša beba i vi dobro uvežbate pravilno hvatanje dojke, a nežna koža areole i bradavice malo ogrube, ragade će same prestati da se pojavljuju. Za negu se preporučuje utrljavanje sopstvenog kolostruma ili mleka, a zatim sušenje bradavice na vazduhu. Osim što hidrira i „podmazuje“, mleko(a naročito kolostrum) sadrži i antitela koja sprečavaju razvoj infekcije (jer svaka ranica je ulazno mesto za infekciju!). Treba izbegavati pranje dojki sapunom, jer to isušuje kožu, čineći je podložnijom povredi. Ukoliko se pojavi blago krvarenje iz ragada, to neće smetati vašoj bebi, možete nastaviti sa podojima, ali možete očekivati da, kada vaša beba „bljucne“, mleko izgleda kao čokoladno mleko, zbog male količine krvi koja je u bebinom želucu potamnela. Ako beba bljucne neposredno nakon podoja, mleko može sadržati i primese sveže krvi. Sve dok postoji jasna uzročno-posledična povezanost – vi imate ragadu koja krvari, beba bljucka sa primesama krvi ( mala količina krvi! ), razloga za brigu nema.

2. Ukoliko bol traje tokom celog podoja, iako je beba pravilno obuhvatila bradavicu, moguće je da imate neki problem sa kožom u predelu bradavice i areole, pa bi najbolje bilo da se obratite dermatologu. Najčešće se radi o gljivičnoj infekciji, uzročnik je iz roda Candida, inače normalni stanovnik kože i sluzokože, koji se samo malo „oteo kontroli“. Bradavica može biti crvenkasta i sjajna, ali može delovati potpuno normalno. Prilikom dojenja javlja se jak bol u vidu bockanja u predelu bradavice, koji se širi ka leđima. Često beba ima gljivičnu infekciju usne duplje, tzv. soor (bele naslage u usnoj duplji, koje se ne mogu ukloniti), ili u pregibima. Ponekad je prisutna i vaginalna kandidijaza kod mame. Lečenje podrazumeva primenu antigljivičnih preparata, i to masti, kapi ili tableta, u zavisnosti od lokalizacije promena.

3. Dojke mogu biti bolne i zbog „prepunjenosti“, koja se često javlja i u prvim danima nakon porođaja. Najbolji „lek“ je redovno dojenje na zahtev novorođenčeta, što će vremenom dovesti do usklađivanja bebinih potreba i količine mleka koje se stvara. Nekada dojke mogu biti toliko prepunjene, da poprimaju oblik lopte, bebi postaje zaista teško da pravilno uhvati bradavicu, a majci bolno. U takvoj situaciji može vam pomoći tuširanje mlakom vodom ili stavljanje toplih obloga pred podoj, kao i istiskivanje male količine mleka kako biste razmekšali dojku. Ukoliko je otok veliki, između podoja mogu se primeniti i hladne obloge. Trudite se da menjate položaje u kojima dojite, kako bi se svi delovi dojke ravnomerno praznili. Blagom masažom dojke u toku podoja, u smeru od periferije ka areoli, potpomoći ćete isticanje mleka.

dojenjeUkoliko uprkos svim preduzetim merama u grudima zaostane previše mleka, možete se izmlazati ručno ili uz pomoć pumpice i višak mleka čuvati u zamrzivaču do 6 meseci, ili, još bolje, donirati za banku mleka pri „Institutu za neonatologiju“ u Beogradu (ova, najplemenitija banka, namenjena je prevremeno rođenim bebama koje borave u ovoj ustanovi, jer one najčešće nemaju majčino mleko na raspolaganju, a za njih je prirodna ishrana od izuzetnog značaja).

4. Ukoliko vam se začepi mlečni kanal, napipaćete čvorić koji je izrazito bolan na dodir, a koža iznad može biti crvena. Ovo je savršena podloga za razvoj infekcije, zato morate primeniti iste mere kao i u slučaju prepunjenosti dojki: najbitniji su redovni podoji, zatim menjanje položaja pri dojenju, stavljanje toplih i hladnih obloga naizmenično, kao i pražnjenje dojki uz blagu masažu tkiva oko čvorića u smeru ka areoli, sve dok čvorić ne nestane. Ako je prisutan i nakon nekoliko dana, uvećava se i postaje sve bolniji, a koža sve crvenija, kao i ako dobijete povišenu temperaturu, obavezno se javite svom lekaru. Za sprečavanje začepljenja mlečnih kanalića bitno je i da ne nosite veš i majice koje vas stežu.

5. Ukoliko se iz dela dojke slabije prazni mleko, vrlo lako se može razviti infekcija koje se plaši svaka porodilja – mastitis. Uzročnici su najčešće bakterije koje se mogu naći na koži ( Staphylococcus aureus ), a manifestuje se otokom, bolom i crvenilom, koji su često praćeni povišenom temperaturom. Terapiju određuje lekar nakon pregleda, a sastoji se od antibiotika, lekova protiv bolova ( ukoliko je potrebno ), kao i toplih obloga. Ovde moramo podvući da je pogrešno prekinuti sa podojima, naprotiv, jedna od osnovnih terapijskih mera jesu što češći podoji i to sa obe dojke. Dojenje neće naškoditi vašoj bebi ( kao ni antibiotik koji vam je prepisan ), a vama će samo pomoći, dojka će se bolje drenirati ( nema bolje pumpice za izmlazanje od bebe ), čime će se sprečiti širenje infekcije i ubrzati izlečenje.

Ukoliko vas i zadesi neki od ovih problema, ma koliko neprijatan on bio, u najtežem trenutku setite se kako je vaša beba iz sigurnosti i topline vaše materice došla na ovaj bučan i blještav svet, pun novina, u kome joj je jedino poznato – vaša toplina. Držeći je u naručju i hraneći njeno telo neprikosnovenom hranom, pomažete joj da shvati da je voljena i zaštićena dok se prilagođava novom okruženju.

Dr. Ivana Veljić

Ishrana tokom prvih šest meseci
Počinjemo sa bebama i njihovom ishranom tokom prvih šest meseci života. Prvi set pitanja je vezan za dojenje, koje je neprikosnoveni način ishrane beba.

Da li majčino mleko ima zamenu?

Nema!
Beba je stvorena za mamino mleko, a mamino mleko za bebu. Odnosno, bebin sistem organa za varenje je pripremljen za majčino mleko i ono mu najviše prija! Ako se izuzme prva faza života bebe u majčinoj utrobi, prvi meseci bebinog života posle rođenja predstavljaju najburniji razvojni period, od koga zavisi čitav kasniji život. Bukvalno svaki delić tela traži idealnu sredinu za rast i razvoj, a samo majčino mleko to može da obezbedi.
Kada bismo želeli da vam opišemo i činjenicama potkrepimo sve prednosti dojenja – ceo časopis bi bio tesan. Naime, skoro svakog meseca se objavi po par naučnih studija koje nedvosmisleno dokazuju prednosti majčinog mleka. Ovde nije reč samo o neposrednoj koristi za bebu, već i o “udaljenim” prednostima dojenja, koje nastupaju mnogo godina posle odojačkog perioda.

Kako proceniti da je bebi dovoljno samo majčino mleko?

Ovo je veoma važno pitanje, pa smo mu posvetili poseban odeljak, koji sledi odmah nakon ovog. Ukratko, najbolji način praćenja “dovoljnosti” dojenja je dobro napredovanje u težini! Ako beba lepo napreduje – sve je u redu, pa “tim koji dobija” ne treba menjati. Odnosno, treba nastaviti sa dojenjem.

Do kog uzrasta bebu treba hraniti isključivo majčinim mlekom?

Tu nema dileme – bebi je do uzrasta od šest meseci dovoljno samo majčino mleko!

Prva polovina prve godine je rezervisana za dojenje. A bebi koja lepo napreduje, prvih šest meseci nije potrebno ništa osim majčinog mleka!

Ovo nije “novo” mišljenje, već rezultat višedecenijskog praćenja efekata dojenja, dohranjivanja i uvođenja nemlečne ishrane kod beba širom sveta! Sve je rađeno pod budnim okom eksperata Svetske zdravstvene organizacije (WHO), koji su prikupljali i obrađivali dobijene rezultate. Pokazalo se da bebe koje se hrane samo maminim mlekom prvih šest meseci – bolje napreduju, imaju bolju otpornost prema infekcijama, a i “udaljeni rezultati” su fenomenalni.

Kako to da smo nekada bebama već sa tri, četiri meseca uvodili nemlečnu ishranu?

Medicina, naročito pedijatrija je dinamična nauka. Kada je pisac ovih redova slušao predavanja iz pedijatrije (to je bilo pre dvadesetak godina), važilo je pravilo uvođenja nemlečne ishrane u četvrtom mesecu života. Potom se pokazalo da rano uvođenje nemlečne ishrane može da bude pokretač ozbiljnih poremećaja i bolesti, koje se kod dece pokazuju kasnije, neke veoma podmuklo. Ne radi se o pojedinačnim iskustvima, već o odlično dokumentovanim medicinskim istraživanjima, koja su sprovedena na hiljadama dece.

Kada je potrebna dohrana?

U slučaju kada govorimo o prvih šest meseci života, dohranom se smatra potreba za adaptiranim kravljim mlekom usled nedovoljne količine majčinog. Ako beba ne napreduje dovoljno a isključene su sve potencijalne bolesti kod nje, dok mama i pored zdravog života i ishrane nema dovoljno mleka – neophodna je dohrana!

Podvlačimo da uvek treba najpre sve učiniti da mama ima dovoljno mleka. Međutim, ako i dalje postoji “deficit”, mora se dodati adaptirana formula. Jer je nenapredovanje na duže staze daleko gore za bebu od dohranjivanja. Poptuno je neprihvatljivo izgladnjivati bebu ako mama, jednostavno, nema dovoljno mleka!

Kako dohranjivati bebu?

Obavezno pomoću kašičice!
Najlakše je dati flašicu… beba se brzo najede. Ali, taj način dohrane nikako nije dobar, jer predstavlja prečicu ka potpunom prestanku dojenja. Naime, beba mora da se pomuči da izvuče mleko iz dojke, a to je ujedno i najbolji podsticaj za stvaranje maminog mleka! Kada vuče iz flašice, nema skoro nikakvog otpora, pa beba brzo nauči da je flašica “bolja” od bradavice koja traži trud. Ova linija manjeg otpora vrlo brzo dovodi do toga da beba odbaci “siku”, jer zna da će dobiti fast food iz flašice.

Zato je dohrana pomoću kašičice jedino pravo rešenje! U početku traži malo truda i mnogo strpljenja, ali je jedini put ka očuvanju dojenja, što je od neprocenjivog značaja za dete.

Da li može da se koristi razblaženo kravlje mleko? (Nekada je vladalo mišljenje da je “najbolje mleko od domaće krave”)

Nikako!
To je bila nužda pre mnogo godina. Problem koji se zove alergija na proteine kravljeg mleka gotovo da je iskorenjen od kada se favorizuje dojenje! Inače, dolazilo je do prave “epidemije” tog problema u vreme kada se davalo razblaženo (ili još gore – nerazblaženo) kravlje mleko bebama u prvoj godini života!

Ako dete već mora da se dohranjuje (kada mama i pored truda nema dovoljno svog mleka), jedino je prihvatljivo adaptirano kravlje mleko koje je, posebnim tehnološkim postupkom, obrađeno i prilagođeno bebinim potrebama.

Da li je potrebno nuditi vodu bebi koja sisa?

Skoro 90 odsto majčinog mleka je voda!
Zbog toga nema potrebe da se bebi prvih šest meseci daje voda, pošto je u mleku ima sasvim dovoljno. Stara (bolje rečeno prastara) navika da se bebi doda malo vode na kraju obroka je nepotrebna, neprihvatljiva i štetna! Voda zauzima nepotrebno mesto u bebinom želucu, pospešuje bljuckanje, a nije potrebna tek nahranjenom odojčetu.

Kada je potrebno početi sa uvođenjem nemlečne ishrane?

Nemlečna ishrana se uvodi posle šestog meseca života! Do tada, beba ima u maminom mleku sve što joj je potrebno.
O principima ishrane dece u drugoj polovini prve godine života, biće reči u sledećem broju.

Mamino mleko nema zamene!
Dokazano je da dojena deca značajno ređe oboljevaju od dijabetesa (šećerne bolesti) u kasnijim godinama. Takođe je dokazano da bebe koje su sisale – kasnije ređe oboljevaju od infekcija disajnih puteva. Odavno je poznato da se kod beba koje sisaju – u manjem procentu javljaju infekcije organa za varenje. Čak se pokazalo da dojenje olakšava učenje! Da ne nabrajamo dalje… za mamino mleko nema zamene!

Posledice postoje
Zato priče tipa: “Ma, to su samo novotarije. Kako ste vi toliko porasli kada je ranije bilo drugačije?” – nisu samo zablude, već su i opasne. Iskustvo onih koji tako govore (nažalost, ima i zdravstvenih radnika koji i dalje tako savetuju roditelje), zaista je smešno naspram rezultata višedecenijskih medicinskih studija. Deca koja osećaju posledice zbog prevremenog i neadekvatnog uvođenja nemlečne ishrane najbolje znaju kako je to neprijatno, kao i njihovi roditelji.

Izuzetak od pravila
Postoji jedan “potencijalni” izuzetak od pravila da bebi koja sisa nije potrebna voda. Ukoliko tokom letnjih vrućina nije u idealno klimatizovanom prostoru – beba gubi tečnost znojenjem, ali i isparavanjem (nevidljivi gubitak). Tada joj između obroka (ne posle podoja) treba ponuditi vodu. Pa, ako hoće – neka popije. Ukoliko neće – uskoro stiže sledeći podoj, koji će da “namiri” bebu. Ipak, treba znati da većina beba i leti dobija dovoljno vode dojenjem!

Dr Tatjana Vukomanović

Dojenje je zlatni standard prehrane odojčeta, a majčino mleko prilagođeno je detetu koje majka doji, kaže nutricionista Tena Niseteo. Evo koje su sve pozitivne strane dojenja…

Dojenje je zlatni standard prehrane odojčeta, a majčino mleko prilagođeno je detetu koje majka doji, kaže nutricionista Tena Niseteo i dodaje da dojenje ima nesporan i dokazan pozitivan uticaj na odojče, ali i na majku koja doji.

“Poslednjih godina u porastu je isticanje važnosti dojenja, a statistički podaci govore da su majke sve predanije isključivo dojenju u ovom važnom životnom razdoblju”, rekla je ona Tanjugu.

Prema njenim rečima, majčino mleko je jedina “živa hrana” pa se menja s obzirom na potrebe odojčeta, a zanimljivo je da se promene u sastojcima događaju čak i za vreme samog dojenja.

“Poznato je da tokom laktacijskog razdoblja majčino mleko menja svoja svojstva pa tako iz oblika guste žućkaste tečnosti visoke energetske vrednosti i nutritivnog sastava, kolostruma (prvog mleka), kroz prelaznu fazu poprima svoj zreli oblik”, ističe Niseteo.

Ona podseća da je sastav majčinog mleka jedinstven i da osim nutrijenata važnih za normalan rast i razvoj deteta, sadrži i niz biološki aktivnih sastojaka poput enzima, hormona, faktora rasta, antitela, imunih ćelija, ali i živih mikroorganizama koji se smatraju prvim probioticima, pa zato dojenje ima neosporno pozitivan učinak na rast, razvoj i zdravlje deteta.

Niseteo ukazuje da se energetske i nutritivne potrebe odojčeta brzo menjaju tokom njegove prve godine života zbog čega dolazi do promene sadržaja gotovo svakog sastojka majčinog mleka.

Takođe, ona ističe da proteini u majčinom mleku nemaju samo ulogu hranjivih sastojaka, već su oni mnogo više pa čine najveći broj biološki aktivnih supstanci koje deluju na razvoj svih organskih sistema, a posebno razvoj imunološkog, moždanog i hormonalnog sistema.

“Majčino mleko sadrži sve aminokiseline i posebno “skrojene” proteine tačno prema potrebama odojčeta da bi se osigurao najbolji gradivni materijal za rast i razvoj deteta”, kaže Niseteo i dodaje da, osim što izgrađuju gotovo sva tkiva čovekovog organizma, proteini iz majčinog mleka učestvuju u probavi i iskorišćavanju ostalih hranjivih sastojaka prisutnih u majčinom mleku, odbrani organizma od infekcija i regulaciji rada imunog sistema, čime se smanjuje mogućnost razvoja alergija.

Novija naučna istraživanja, među kojima se ističe istraživanje Nestle Nutrition Instituta, potvrđuju da proteini iz majčinog mleka imaju značajnu ulogu u razvoju detetovog mozga, ali i u prevenciji gojaznosti i s njom vezanih bolesti, poput kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa i zato proteini u majčinom mleku predstavljaju jednu od vodećih tema naučnog pedijatrijskog kruga.

“Zato ovaj savršen sastav i jedinstvenost majčinog mleka je nemoguće zameniti kravljim mlekom, jer ono ne može da nadoknadi potrebe odojčeta, šta više njegova upotreba kao osnovnog mleka u vreme dojenja može imati teže posledice na zdravlje deteta”, objašnjava Niseteo.

Zato Svetska zdravstvena organizacija i Evropsko društvo za dečju gastroenterologiju, hepatologiju i prehranu (ESPGHAN) savetuju davanje kravljeg mleka detetu tek posle napunjene prve godine života.

Nema sumnje da je promocija dojenja dala rezultate. Sve više majki zna da je dojenje “zakon” za bebino zdravlje, i to je dobro.
Ipak, kroz brojna pitanja provejava nedoumica oko prekida dojenja!

Kada je pravo vreme da se dojenje prestane jeste aktuelno, pa da ga razmotrimo kroz odgovor na pitanje jedne majke:

Moj sin sada ima 19 meseci, zdrav je i napredan, lepo jede sve što mu se da, ali traži bar jednom da sisa. To je obično uveče pred spavanje, ali ponekad i kada se bezrazložno unervozi. Kad je vreme da prestanem da ga dojim?

Šta je optimalni period dojenja
Pre tri decenije je važilo „pravilo – da majka treba da doji namanje četiri meseca, šest je dovoljno, a preko osam nema potrebe“. Ovo se pokazalo kao POGREŠNO učenje, jer je ogroman broj ozbiljnih naučnih i kliničkih istraživanja pokazao da je korist od dojenja NEPROCENJIVA, a da su efekti bolji kada majka duže doji.

Naprosto je jednostavno razumeti – duže dojenje, veća korist za dete! I to ne samo korist koja se vidi odmah, već i „udaljeni“ efekti u prevenciji gojaznosti, respiratorinh infekicja, dijabetetsa…

Da li je prvi rođendan idealno vreme za prekid dojenja
Dugo se majke ohrabruju da nastave dojenje i tokom druge godine života – naravno, uz poštovanje principa zdrave ishrane i činjenicu da mleko NIJE glavna hrana u ovom uzrastu. Raznovrsna nemlečna ishrana je „stub“ zdravlja, ali se odlično slaže sa majčinim mlekom koje obezbeđuje brojne koristi za dete.

Bebi posle pune godine života ne treba više od 400 ml mleka dnevno, a tu se računa i jogurt, tako da je jedan do dva podoja sasvim dovoljno u ovom periodu.

A posle drugog rođendana
NIJE dobro da se pretera!

Posle drugog rođendana ogromna većina dece je spremna za kravlje mleko i proizvode (pod uslovom da nema alrgije ili intolerancije), a „psihološka“ vezanost za majku postaje ključni razlog sisanja.

Dete se ovako smiruje i „uživa“, ali to može postati opterećenje za majku, ali i uzrok frustracije za dete koje ne dobija podoj kada poželi. Majka je i dalje od neprocenjive važnosti za dete, ali u trećoj godini dojenje više NIJE glavni način da se ova veza produbljuje.

Ako možete, slobodno nastavite dojenje do proleća, da se dete Vašim mlekom dodatno imunološki ojača u hladnim mesecima prepunih virusa i drugih napasti. Potom mislim da je pametno da se polako prekine sa dojenjem.

Kako prekinuti, da li su potrebni lekovi
Lekovi za „seču“ dojenja NISU dobar put! Imaju prilično neugodne neželjene efekte, a i zašto bi se primenjivali kad mama, koja već dugo doji, ima sasvim dovoljno vremena.

Prirodni put je najbolji – postepeno treba skraćivati podoje, pa ih prorediti i onda prekinuti. Ako ostane „višak“ mleka može se izmusti, ali kad se odluka donese NEMA povratka na podoje!

Ako se dete ponovo vrati „na dojku“ mleko će ponovo početi da se stvara, jer je baš sisanje stimulator laktacije. Zato, kad se odluka donese, treba je sprovesti, iako će dete negodovati, bez sumnje.

Ass.dr Goran Vukomanović

Lista naučno dokazanih prednosti dojenja je ogromna. Imunološki aspekt majčinog mleka je odavno dokazan u smislu prvencije infekcija organa za varenje.

Iako je klinička praksa odavno nagovestila dojenje kao prevenciju respiratornih infekcija kod dece, pretstavljamo vam izuzetnu studiju koja se pozabavila vezom između dužine dojenja i pojave infekcija disajnih organa kod beba.

Istraživanje je sprovedeno na Univerzietu u Sakramentu (Kalifornija) u Davis Medical Centru. Analizirani su podaci kod 2277 beba uzrasta od šest do 24 meseca. Posebno su praćena deca koja su dojena najmanje šest meseci u odnosu na bebe koje su dojene kraće (četiri meseca). Treba naglasiti da se radi o bebama koje se isključivo uzimale majčino mleko! Proučavana je pojava infekcija gornjih i donjih disajnih organa kod beba, uključujući obične prehlade, upale srednjeg uha, pojavu bronhiolitisa, astme, ali i zapaljenja pluća.

Rezultati su nedvosmisleno pokazali da deca koja su dojena bar šest meseci značajno ređe oboljevaju od upale pluća, kao i od ponavljanih infekcija srednjeg uha. Tako se vidi da je rizik od oboljevanja od ponavljanih upala uha skoro dvostruko manji kod dece dojene najmanje šest meseci. Verovatnoća oboljevanja od pneumonije (zapaljenja pluća) je preko četiri puta manja kod dece koja su šest meseci bila na samo majčinom mleku!

Ova studija je potpuno jasno dokazala važnost dužine dojenja od najmanje šest meseci. Nema dileme da je imunitet dojenih beba “jači” posebno u borbi sa upalom pluća i ponavljanim zapaljenjima srednjeg uha.

Preporuka da se bebe samo doje šest meseci je bilo i ranije, ali je sada potpuno jasno da je dužina dojenja veoma bitna. Istraživanje koje smo vam prikazali ne treba razumeti kao savet da je šest meseci dojenja dovoljno i da nema potrebe za njegovim nastavkom. Radi se o tome da bebe ne treba ništa drugo da uzimaju osim majčinog mleka u prvih šest meseci! Posle ovog istraživanja je Američka akademija za pedijatriju (AAP je jedno od najuticajnijih pedijatrijskih udruženja na svetu) zvanično preporučila šestomesečno “ekskluzivno” dojenje!

Ova nova studija će sigurno pokrenuti i mnoge druge koje će verovatno uzeti u obzir i duži period ishrane majčinim mlekom, naravno uz preporučenu nemlečnu ishranu.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Zašto je majčino mleko najbolja hrana za bebu?

Majčino mleko sadrži sve što bebi treba u prvih šest meseci života - hranljive materije, minerale, vitamine, vodu, antitela - bukvalno sve! Majčino mleko poboljšava imunitet deteta, smanjuje šansu za nastajanje kasnijih bolesti u životu - alergije, astme, raznih vrsta infekcija, dijabetesa... Deca koja su sisala imaju manji rizik od razvijanja gojaznosti, ali i manju potrebu za protezama jer im se vilica bolje razvija, pa zubi kasnije bolje rastu.

Ima nekih studija koje pokazuju da čak postoji i značajna razlika između koeficijenta inteligencije one dece koja su sisala i one koja nisu.Što se duže doji, veće su šanse da će beba imati više koristi od majčinog mleka. Ako dojite duže od četiri meseca smanjujete bebi šansu da od infekcije uha. Bebe koje su dojene duže od šest meseci imaju smanjeni rizik od razvitka alergija.

Da li se svi hranljivi sastojci neophodni za bebu nalaze u majčinom mleku?

Da, u majčinom mleku se nalazi sve što treba za razvitak deteta do šest meseci - u njemu se nalazi idealan odnos belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i minerala i nema potrebe za dodavanjem bilo kakvih drugih sastojaka, pa ni vode, jer i nje ima dovoljno u majčinom mleku.

Kako dojenje koristi majci?

Dojenje nije blagotovorno samo bebi. Neposredno posle porođaja dojenje pomaže vraćanju materice na prvobitnu veličinu, a i postpartalno krvarenje je manje. Žene koje doje brzo se vraćaju na svoju težinu, a neki rezultati pokazuju i da imaju manji rizik od kasnijeg razvijanja karcinoma dojki i jajnika.

Sem toga, dojenje je mnogo jednostavnije hranjenje bebe – nema flašica, sterilizatora, četkica za pranje flašica i kadica za podgrevanje mleka. Noću je mnogo jednostavnije podojiti bebu, nego spremati, mućkati, grejati pa hladiti hranu. Dojenje je besplatno, a fabričke dohrane za bebu su dosta skupe.

Da li dojenje boli?

Ako se pravilno doji, ne bi smelo da boli. Moguće je da su grudi osetljivije tokom prvih nekoliko dana kad mleko još nadolazi a beba nema dovoljnojakcug. Ako se bol nastavlja, najverovatnije je da beba ne prihvata bradavicu kako treba i potrebno je da ponovo probate da je naučite pravilnom sisanju.

Može vas boleti ako su vam se stvorile ragade na bradavicama. Ako ste primetili ranice koje krvare na bradavicama, obavezno se javite svom lekaru ili patronažnoj sestri.

Šta je to kolostrum?

Nakon dva do četiri dana posle porođaja kreće "pravo" mleko
Kolostrum je bledo žućkasti iscedak iz grudi koji se javlja prvih dana posle porođaja. On predstavlja idealnu hranu za vašu bebu prvih dana i razlikuje se od mleka po tome što je vrlo gust i lepljiv. To je neka vrsta koncentrovanog mleka, beba ga lako vari i ne stvara grčeve. Sastoji se od vode, proteina i minerala u razmeri neophodnoj za ishranu bebe. Najvažniji sastojak kolostruma su antitela koja će štititi bebu od infekcija. Kolostrum je i neka vrsta laksativa, i pomaže da se bebina creva očiste od mekonijuma, prve bebine stolice.

Nakon dva do četiri dana posle porođaja, što zavisi od toga da li vam je to prva ili druga beba, kao i od toga kako ste se porodili, kreće «pravo» mleko. Dok vam ide samo kolostrum, dojke nisu naročito velike niti napete, a kad osetite da odjednom «nabujaju», to je znak da prestaje lučenje kolostruma i da nadolazi mleko.

Kako dojenje zdravstveno koristi bebi?

Dojenje pre svega štiti bebu od: pojave proliva, upala i infekcija organa za disanje, upala srednjeg uha, šećerne bolesti. Dojene bebe manje oboljevaju od astme, alergije, ekcema, infekcije mokraćnih puteva, imaju manje stomatoloških problema, bolji vid. Isto tako, srčana oboljenja se preveniraju dojenjem.

Da li smem da pijem alkohol dok dojim?

Naravno. Ukoliko govorimo o jednom piću (čaša vina, jedno pivo, čašica žestokog alkoholnog pića ili jedan koktel), malo je verovatno da će ostaviti traga na dojenje. Ipak, uzimanje jednog pića svakodnevno može dovesti do smanjenja količine mleka koja se luči. Neke studije su pokazale da već manje količine alkohola mogu izazvati usporen motorni razvoj deteta, mada postoje studije koje to opovrgavaju.

Svakako uzimanje veće količine alkohola, bilo jednokratno, bilo redovno, čini bebu uspavanom, ometa njen refleks sisanja, ponekad čak i ometa spavanje bebe.

Alkohol prelazi u mleko. Značajno manje nego u cirkulaciji majke, ali ipak prelazi. Najveća koncentracija je oko 30-90 minuta nakon uzimanja. Ukoliko Vam prija čaša vina ili piva nedeljno, sačekajte da završite podoj, tada popijte piće, da bude malo više vremena da se alkohol razgradi.

Mogu li da jedem sve?

Konačno ste se porodili, i sve što je doktor koji je vodio trudnoću zabranjivao sada može da se jede! Na žalost, nije baš tako. Dosta namirnica može da utiče na mleko, čak da se nađe u mleku, i da izazove razne poremećaje kod bebe. Najčešće su to stomačni problemi (popularno: »beba ima grčeve«), proliv, ili crvenilo po koži, što može biti znak alergijske reakcije.

Luk, beli luk, brokoli, kupus, paprika, krastavac – mogu da izazovu napetost trbuha i gasove kod bebe, obično tegobe prestaju posle 24 sata.

Kravlje mleko, sirevi, jogurt ili puter – mogu da izazovu alergijsku reakciju.

Narandže, limun, grejpfrut – mogu biti iritantni za bebin stomak, te se mogu javiti grčevi, povraćanje, proliv, osip po koži.

Jaja, pšenica, kukuruz, riba, kikiriki, lešnici – mogu se ponašati kao alergeni i izazivati osip po koži.

Smem li da pijem kafu dok dojim?

Kofein (kafa, energetska pića, čokolada, koka kola, čajevi) prelazi u mleko već nakon tri šoljice kafe dnevno (300 mg). Izaziva i kod vas i kod bebe nervozu, nesanicu, uznemirenost.

Kofein takođe izaziva pojačano izlučivanje tečnosti, tako da morate obratiti pažnju da dnevno uneste bar 7-8 čaša vode ili druge tečnosti. Kofein se teško izbacuje iz bebinog organizma, pa zato umereno konzumirajte takva pića.

A da li je dozvoljeno pušenje tokom dojenja?

Ne, naravno! Nikotin prelazi u mleko i dokazano je da može izazvati povraćanje, dijareju, ubrzan rad srca, uznemirenost. Opet, mama koja u jednoj ruci drži cigaretu a u drugoj bebu baš i nije neka slika!

Mogu li da uzimam tablete za mršavljenje posle porođaja?

Ne, nije bezbedno. Lekovi (tablete) za mršavljenje često imaju opasne nus-pojave i nisu sigurni za majke posle porođaja. Gubitak težine je proces koji traje dugo, i potrebno je posvetiti se načinu ishrane uz prilagođavanje potrebama deteta.

Šta je sa pikantnom i ljutom hranom, da li smem to da jedem?

Neke namirnice daju ukus mleku. Svaka beba već kroz amnionsku tečnost može da oseti različite ukuse hrane koju vi unosite tokom trudnoće. Zato kada se ponovo javi taj ukus u mleku, beba je već upoznata sa njim.

Najčešće bebe reaguju na čokoladu, začine, limun, narandžu, kivi, jagode, luk, beli luk, krastavac itd. Izbegavajte veće količine kafe, čajeva. Svakako, ako primetite da beba reaguje na nešto što ste pojeli, to je nešto što ste uneli u organizam u poslednjih 2-6 sati pre dojenja.

Smem li da pijem sok od narandže?

Sok od narandže (đus) je odličan za nadoknadu tečnosti i vitamina za vreme perioda dojenja. Međutim, neke majke se žale da ukoliko popiju nekoliko čaša đusa dnevno, primećuju da bebe imaju grčeve, ili bljuckaju za vreme dojenja. U ovakvim slučajevima treba izbegavati đus, jer nezreo digestivni trakt bebe još ne može da ga prihvati i obradi.

Da li mogu da pijem gazirane sokove?

Bolje ne. Najbolji su sveže ceđeni voćni sokovi. Kako nemamo uvek priliku da sebi priuštimo to zadovoljstvo, gotovi gusti sokovi su takođe dobri, naročito bez dodatka šećera. Mlečni napici su odlični za nadoknadu tečnosti i energije (čokoladno mleko, frapei, mlečni kokteli bez alkohola). Izbegavajte gazirane sokove od aromatičnih baza, pijte vodu umesto mineralne vode.

Da li je bezbedno da koristim pozajmljenu pumpicu za izmlazavanje?

Ukoliko želite da pozajmite pumpicu za izmlazavanje, morate biti svesni rizika koji to nosi:

Bakterije i virusi, uključujući i HIV mogu da prežive u majčinom mleku – tako da ukoliko koristite pumpicu gde se zadržavalo mleko i verovatno ostalo u samom motoru, vi i vaša beba ćete rizikovati da se zarazite.

Kako je moguće da se to desi? Većina pumpica za individualnu upotrebu poseduje sistem sa otvorenom cevi, gde motor pumpa vazduh kroz cev koja sa druge strane izmlazava mleko iz vaše dojke.

Veoma je retko, ali je moguće da se mleko povuče u cev i dalje u motor. Možete da sterilišete cev ali ne i motor!

Električne pumpice vremenom gube jačinu izmlazavanja i tada zadržavaju deo mleka, a ukoliko ne ispraznite odmah pumpicu može doći do zadržavanja mleka u pumpici.

Koju god opciju da odaberete, pumpica za izmlazavanje nije stvar koja se pozajmljuje. Možete pozajmiti od sestre ili najbolje prijateljice, ali čak i ako je dobro poznajete nikada ne možete sigurni da li je njen partner potpuno zdrav.

Ukoliko ste spremni na takav rizik, pozajmite pumpicu, ali jedini način da budete 100% sigurni je da kupite novu pumpicu.

Da biste bili sigurni da pravilno dojite bebu i pravilno postupate prema svojim grudima vodite računa o sledećem:

- Zauzmite pravilan položaj dok dojite. Sedite udobno zavaljeni unatrag i bebu prinosite dojci. Ne naginjite se nad nju i ne poklapajte je dojkom.

- Beba treba ustima da obuhvati što veću površinu areole kako bi zaista sisala (desi se da beba ponekad "vuče" u prazno ) i da vam ne bi povredila bradavicu.

- Ukoliko vam se pojave ragade na bradavicama to je znak da beba nije dobro obuhvatila dojku. Zapamtite, beba donjom vilicom pritiska tkivo oko bradavice i na taj način pretače mleko iz dojke u usta. To je jednostavna tehnika koju ćete primenjivati i prilikom izmlazanja (kada je to potrebno).

- Tehnika izmlazavanja podrazumeva mehaničke pritiske na areolu. Taj predeo se obuhvati prstima tako sto je palac gore, a kažiprst dole. Zatim se vrši pritisak ka dubini dojke, nikako ka bradavici, i to sa svih strana (u pravcu kretanja kazaljki na satu). Zapamtite, ne treba da "cedite" dojke, već da istisnete mleko iz njih.

Obavezno:

- Održavajte ličnu higijenu ruku i dojki, blagim, neutralnim sapunom i mlakom vodom.

- Posle porođaja posebnom tehnikom treba da tretirate uvučene bradavice kako bi ih izvukli i očvrsnuli i tako olakšali bebi a i sebi. Najbolje bi bilo da vam babica ili patronažna sestra pokažu kako to da radite.

- Pre svakog podoja svojim mlekom premažite bradavicu i areolu, jer tako stvarate mirisni kontakt sa bebom, a ujedno i zaštitu od infekcije, ragada i mastitisa. Naime, majčino mleko stvara pravi zaštitni film u tom predelu.

- Praznite dojke izmlazavanjem posle svakog podoja sve dok ne postanu meke kao sunđer. Tehnika je jednostavna, a najbolje je da vam je pokažu babica u porodilištu ili patronažna.

- Ako su vam grudi nabrekle od naglog nadolaženja mleka i ako ne možete da postigneta da ih izmlazate u tom trenutku, dozvoljeno je staviti hladne obloge (maksimalno 15 minuta). Kada se spremite za dojenje ili izmlazavanje stavite na dojke tople obloge (takođe maksimalno 15 minuta), kako bi se opustili mlečni kanali i omogućili lakše "pražnjenje" nabrekle dojke.

- Vodite računa o ishrani (jedite voće, povrće, unosite dovoljno tečnosti), ne konzumirajte alkohol, kafu, koka kolu i namirnice koje sadrže kofein, a posebno izbegavajte cigarete.

Nikada nemojte...

... intenzivno nadraživati bradavice u toku trudnoće, posebno ne u poslednja tri meseca

... mazati kreme na bradavice, jer ćete ih tako razmekšati

... masirati celu površinu dojke, ne gnječite je i ne radite ništa na silu, jer ih možete povrediti i stvoriti krvne podlive

... prekidati dojenje bebe ako vam grudi postanu tvrđe nego što bi trebalo, jer će se mleko tako još više nagomilati i stvoriti vam veće probleme

... prekidati dojenje zbog uvučenih bradavica, jer one nisu prepreka za uspešno dojenje. Beba ne sisa bradavicu, već celu regiju oko nje

... prevelike grudi, nabrekle od mleka ne treba modelirati prema ustima deteta, jer se na taj način pritiskaju kanali kojima mleko treba da izađe

... na silu izvlačiti dojku iz bebinih usta (zbog vakuuma koji se stvori prilikom sisanja), jer možete povrediti bradavicu i stvoriti ragade. Znači, kada je podoj završen prstom blago odvojite dojku od bebinih usta kako bi vazduh ušao i oslobodio se vakuum.

Zašto beba treba da podrigne posle podoja?

Podrigivanje je važan deo hranjenja bebe. Dok sisa beba se prilično naguta vazduha što može da joj stvori neprijatnost izazvanu nadutošću. Kako taj vazduh ne bi smetao bebi ona obavezno nakon sisanja treba da podrigne. Nakon i u toku svakog hranjenja bebi je potrebno istisnuti nepotrebno nakupljeni vazduh.

Bebe koje se hrane na bočicu trebalo bi da podrignu nakon 50 popijenih grama odnosno pet minuta, a bebe koje sisaju treba da podrignu nakon svake dojke.
Koji položaj je najbolji za podrigivanje?
Postoje tri načina na koji bi beba mogla da podrigne, a na vama i vašoj bebi je da izaberete najbolji.

Na ramenu

Podrigivanje na ramenu daje najbolje rezultate kod večine beba. Beba treba da stoji naslonjena na vaše rame. S jednom rukom ćete je podupirati pod guzom dok ćete je drugom tapkati po leđima. Na rame stavite pamučnu pelenu kako bi zaštitili odeću od bljuckanja.

Uspravljeno u sedećem položaju

Prilikom ovog zahvata pridržavajte bebin vrat rukom a nju stavite da vam sedi u krilu. Rukom pridržavajte bebin grudni koš držeći je ispod pazuha, glava treba da joj je nagnuta ka napred. Potapšite je ili protrljajte po leđima vodeći računa da joj glava ne padne unazad.

Licem na dole

Okrenite bebu licem ka dole i stavite je da vam leži u krilu.

Da li treba da jedem više tokom dojenja?

Nema potrebe da jedete za dvoje, kao ni tokom trudnoće. Najvažnije je da jedete raznovrsnu hranu, bogatu proteinima, da jedete puno voća i povrća, a da izbegavate hranu koja goji, a nema nutritivnu vrednost. Zabluda je da treba jesti mnogo i da postoje namirnice koje povećavaju količnu mleka (pivo, kiselo testo...).

Kakvu hranu treba da unosim tokom dojenja?

U ishrani treba da budu zastupljene sve vrste hrane, sa dovoljnim količinama hrane bogate belančevinama, voće i povrće. Pokušajte da jedete zdravo: beli hleb zamenite crnim, grickalice zamenite voćem, masnu i tešku hranu smanjite na minimum ili je izbacite, ali zato unosite što više povrća i hrane vlaknaste strukture.

Umesto gaziranih, vestačkih pića tipa kole, pijte vodu, limunadu zaslađenu medom i prirodne, ceđene sokove.

Izbacite hranu koja nadima (grašak, pasulj, kupus) smanjite unos kafe, čokolade, bibera, ljute paprike, čilija i drugih jakih začina - beba može da ima grčeve zbog ovih namirnica.

Da li treba da uzimam vitaminske dodatke tokom dojenja?

Pre svega je potrebno da se adekvatno hranite - kvalitetno i dovoljno. Ako unosite dovoljno voća i povrća, nije potrebno uzimati i dodatne vitaminske preparate. Ipak, vitaminske dopune vam neće škoditi, posebno ako ste bili anemični tokom trudnoće. Želite li da pijete vitaminske preparate, nastavite sa onima koje ste koristili tokom trudnoće, oni imaju dobro izbalansiran sastav i za period dojenja.

Treba li da dajem bebi D vitamin?

Da, preporuka lekara je da se bebi daje D vitamin, posebno zimi. Sa ovim vitaminom treba početi kad beba napuni 15 dana. Sa dečijim lekarom koji prati razvoj vaše bebe razgovarajte o tome kada i kako da uvodite D vitamin i koji preparat da dajete.