Ishrana bebe

Ishrana beba PO MESECIMA i najčešći alergeni

Ishrana beba PO MESECIMA i najčešći alergeni

Mnoge mame se nađu u pravom problemu kada treba odlučiti kako, kada i koju kašicu uvesti u ishranu odojčeta. Sa uvođenjem kašice u bebin jelovnik možete početi već u uzrastu između 4 i 6 meseci. Međutim, majčino mleko, kao i ono adaptirano, je hrana koja zadovoljava sve bebine nutritivne potrebe do šestog meseca, pa ako vaša beba dobro napreduje nema potrebe pre toga uvoditi novu hranu. U svakom slučaju, kada naumite da počnete sa kašicama svakako se prvo konsultujte sa lekarom.
Prema rečima pedijatra Ruže Bajić, majčino mleko pomaže u razvoju digestivnog trakta, pa je vrlo važno da sve namirnice dete proba dok sisa, ako podrazumevamo da majka doji bebu do godinu dana.
- Dojenje smanjuje rizik od alergija na hranu i povećava otpornost bebe. Takođe, vrlo je važno postepeno uvoditi čvrstu hranu u ishranu i u malim količinama – dve do tri kašike dnevno. Uvek se uvodi samo jedna namirnica, a navikavanje na nju traje bar tri dana zbog praćenja mogućih alergijskih reakcija. Možete početi od žitarica, i to najpre od pirinčane kašice, jer je ova žitarica neutralnog ukusa te će bebi olakšati navikavanje na novi režim ishrane, ili od voćnog soka i voćnih kaša, a na kraju se uvode kaše od povrća i mladog mesa – savetuje pedijatar.
Izbor je na vama hoćete li detetu ponuditi gotovu, kupovnu, kašicu ili ćete je sami pripremiti. Važno da se prvo uvedu žitarice koje ne sadrže gluten, kao što su pirinač, kukuruz, proso, kinoa, pa tek onda pšenica, raž i ječam koje sadrže gluten. Od voća se savetuje da se počne sa jabukom i kruškom i to najpre kao sok, a zatim i u obliku kašice.
Mnogi se za premijeru u bebinoj ishrani kada je u pitanju povrće odlučuju za kuvan krompir jer ima slatkast i prijatan ukus. Krompir se bebi daje obaren bez ikakvih dodataka. Ni slučajno ga nemojte soliti. Kuvana šargarepa iz nesoljene pileće supe takođe može da bude sjajna klopa za početnike. Izgnječite je, dodajte nekoliko kapi mleka, majčinog ili adaptiranog, i ponudite bebi.
Alergije i intolerancija na hranu iz godine u godinu rastu, pa i kod novorođenčadi. Simptomi su različiti, dok je rešenje uvek isto - izbegavanje tog sastojka u detetovoj ishrani. Utešno je to što kod čak 80 odsto slučajeva alergija nestaje nakon druge ili treće godine, a uvođenjem čvrste hrane postepeno smanjujete rizik da vaše dete razvije alergije.
Simptomi na koje morate pripaziti, zavisno od hrane koja izaziva alergiju, uključuju povraćanje, proliv, bolove u stomaku, osip, oticanje usne i jezika, ekceme, a može doći i do zaostajanja u rastu.
- Osim proteina kravljeg mleka najčešći nutritivni alergeni od uvođenja čvrste hrane pa sve do treće godine su jaja, gluten i kikiriki, ali i ostali orašasti plodovi, bobičasto voće, morski plodovi - ne riba već rakovi, školjke i slično, zatim med i neke semenke kao što su mak i susam – upozorava dr Bajić.
Kod jaja je najčešći krivac belanjac i zato se ne preporučuje njegovo davanje bebi pre prve godine života. Žumanjac se može uvesti nakon šestog meseca, ali postepeno.

U PERIODU OD SEDAM DO OSAM MESECI detetu se još uvek lagano uvode različite namirnice, ali se i kombinuju kašice od već prihvaćenih. Sada beba može da proba teletinu, žumance i džigericu. Žumance treba da bude dobro kuvano (5-7 minuta) i da se daje postepeno (1/8, 1/4, 1/2, pa tek onda celo). Kada beba prihvati celo žumance ono se može davati dva puta nedeljno u kombinaciji sa drugom hranom.

U DESETOM MESECU bebi se uvodi doručak. To može da bude kačamak, popara, jogurt, sir, kiselo mleko, pavlaka sa crnim hlebom, griz... Od desetog meseca beba može da jede kuvanu ribu (pastrmku, oslić), čorbe od pasulja, graška ili boranije.

OD JEDANAEST DO DVANAEST MESECI bebi se može davati sitno seckana hrana koju ona može sama uzimati i jesti. Počnite sa seckanim voćem (breskva, banana, jabuka). Beba će rado sama prstima jesti i parčiće hleba namazane pavlakom ili sirom. Takođe, zgodni su i grašak, kukuruz šećerac, ali i sitni komadići mesa.

NAKON PRVOG ROĐENDANA beba prelazi na porodični jelovnik, s tim što se bebin obrok ne soli i ne začinjava. Sada beba može da jede celo jaje – bilo kuvano, pečeno ili u kajgani. Tek od prve godine života deca smeju da jedu med, limun, narandže i kivi.
I ne zaboravite da je vašoj bebi neophodno majčino, odnosno adaptirano, mleko sve dok ne napuni godinu dana. Mleko joj daje potrebne vitamine, gvožđe i proteine u lako svarljivom obliku. Čvrsta hrana ne može da zameni sve nutritivne vrednosti koje nudi majčino mleko u prvoj bebinoj godini života.

Izvor: zena.blic.rs

Ishrana beba za vreme pandemije koronavirusa: Saveti za mame koje doje
Foto: Shutterstock

Ishrana beba za vreme pandemije koronavirusa: Saveti za mame koje doje

Prema svim podacima koje su stručnjaci za ovo kratko vreme uspeli da sakupe o virusu korona kod dojilja i novorođenčadi, izdvajamo sve što bi mame koje doje trebalo da znaju.
Kako je virus korona nova pojava u svetu, jasno je da nauka nije uspela da sprovede mnogo studija i zasigurno dokaže činjenice. Ipak, iako ne postoje tačni i konkretni dokazi, do sada se pokazalo da trudnice nisu osetljivije od drugih ljudi na virus, kao i to da se on ne prenosi sa majke na bebu.
Majkama, naročito dojiljama, pitanje da li se virus prenosi putem majčinog mleka je od krucijalnog značaja. Do sada, to nije bio slučaj.
Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a, majka nikako ne treba da se odvaja od deteta.
Dojenje nikako ne treba prekidati, ali je važno u blizini bebe biti naročito obazriv, jer se virus prenosi putem respiratornih kapljica.
Dodir i blizak kontakt sa mamom pomaže bebi da napreduje u razvoju. Slobodno dodirujte svoju bebu i dojite ukoliko želite. Ipak, morate poštovati dodatne mere opreza.

Mere opreza prilikom dojenja:

- Redovno pranje ruku pre i nakon dodirivanja bebe

- Obavezno primenjujte respiratornu higijenu tokom dojenja, nosite masku kada ste sa bebom

- Održavajte i dezinfikujte površine koje dodirujete

Šta ako je majka pozitivna na virus korona?

Ukoliko ste pozitivni na koronavirus, najbolje bi bilo da porazgovarate sa svojim lekarom o tome da li treba da ostanete u istoj prostoriji sa bebom i da je dojite. Svetska zdravstvena organizacija je istakla da inficirana majka sme ostati u istoj prostoriji i dojiti bebu, ali uz gorenavedene mere opreza.
Ako se ipak ne osećate dovoljno dobro da biste dojili bebu, možete koristiti adaptiranu.
Stručnjaci iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti su takođe istakli da još nema dovoljno dokaza koji bi podržali teoriju da inficirana majka teba da se odvoji od novorođenčeta.
Ukoliko vas na određeni period ipak odvoje od bebe, to vas neće sprečiti da je, čim vam bude bolje, ponovo dojite.

Da li majčino mleko štiti bebu od virusa Covid-19?

Zasnovano na znanju o svim drugim virusima, poput virusa gripa, postoji mnogo razloga da se veruje da će se tokom vremena pronaći u majčinom mleku antitela na Covid-19. Za sada, ipak, ne postoje validni podaci.

Izvor: www.yumama.com

Problemi u ishrani beba: Neuhranjenost i prejedanje
Foto: Pixabay

Problemi u ishrani beba: Neuhranjenost i prejedanje

Zašto nastaju ovi problemi u ishrani odojčeta, kako roditelji mogu da ih prepoznaju i šta bi trebalo da urade kako bi pomogli bebi? Pored bljuckanja i štucanja, grčeva (kolika), zelene stolice, konstipacije, dijareje, kao problemi u ishrani odojčeta mogu se javiti i neuhranjenost i prejedanje. Šta ih uzrokuje i kako pomoći bebi, savetuje dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista.

 Neuhranjena beba
Dobro ishranjena beba obično se smiri i zaspi neposredno posle hranjenja. Nedovoljno ishranjena nastavlja da bude nemirna i budi se sat-dva posle obroka, ostavljajući utisak gladnog deteta. Ovi znaci loše ishrane nisu uvek očigledni i roditelji ih ne razumeju. Neuhranjenost može biti rezultat nervoze ili neudobnog položaja pri hranjenju, ili usled teškoće u žvakanju i gutanju, takođe usled neadekvatne tehnike hranjenja ili grešaka u pripremi formule. Dobijanje u težini manje od 200g nedeljno kod odojčeta mlađeg od četiri meseca ukazuje na neadekvatnu ishranu. Dojena beba koja ne dobija dovoljno u težini može da se meri pre i posle podoja nekoliko puta da bi se izmerila količina unetog mleka. Ako ona nije dovoljna, može se dodati formula.

Prejedanje kod beba
Prejedanje nastaje kad se odojčetu daje više hrane nego što mu je potrebno. Javlja se kad se odojče automatski hrani čim zaplače, kad se bočica daje kao razonoda, takođe kad roditelji daju hranu kao nagradu ili kad očekuju da dete svakako pojede namenjenu količinu iako nije gladno. Prejedanje se prepoznaje po suviše brzom uvećanju telesne težine. Indirektni znaci prejedanja su plač, preterano bljuckanje posle obroka i dijareja. Dugoročno prejedanje može dovesti do gojaznosti. Pošto problem gojaznosti može početi preteranim “nalivanjem” tokom dojenja, pokušaj kontrole brzine povećanja težine bio bi od velike koristi, posebno kad su oba roditelja gojazna (tada postoji mnogo veći rizik da dete bud egojazno).

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Super zdrava i super ukusna: Kašica od spanaća, graška i jabuke
Foto: Profimedia

Super zdrava i super ukusna: Kašica od spanaća, graška i jabuke

Savršen obrok za bebu stariju od osam meseci.
Potrebno je:

- 2 jabuke

- 1/4 šolje spanaća

- 1/4 šolje graška

Priprema

Jabuke očistite i isecite. Grašak i spanać operite i stavite u istu posudu sa komadićima jabuke. Na šporet stavite vodu da provri, pa u vodu koja vri stavite namirnice i ostavite da se kuvaju 10 minuta. Ili jabuke i povrće obarite na pari.

Kada je gotovo, ostavite da se ohladi, a zatim izblendajte ili izgnječite.

Izvor: www.yumama.com

Ishrana beba: Zbog čega je adaptirana formula bolji izbor od kravljeg mleka?
Foto: Profimedia

Ishrana beba: Zbog čega je adaptirana formula bolji izbor od kravljeg mleka?

U prvoj godini, bebina glavna hrana bi trebalo da bude majčino mleko, ali ukoliko majka ne može da doji, onda je najbolji izbor mlečna formula. Evo i zbog čega...
Proteine kravljeg mleka bebin digestivni trakt nije u stanju da vari, te bi roditelji trebalo da sačekaju sa uvođenjem ove namirnice u ishranu deteta.

Zbog čega kravlje mleko nije dobro davati deci mlađoj od godinu dana?
Kravlje mleko sadrži mnogo više proteina od majčinog što nije preporučljivo za bebu jer opterećuje bubrege i slabi imunitet. Takođe, ova vrsta mleka ima premalo gvožđa, vitamina E i C i drugih potrebnih hranljivih materija koje su neophodne bebama, a prevelike količine natrijuma, kalijuma i belančevina. Sadrži i manje linoleinske kiseline, što može da izazove proliv, ekcem i ojed kod bebe. Molekuli belančevina u kravljem mleku su veliki i mogu da prouzrokuju nevidiljivo crevno krvarenje koje je štetno za dete a može da dovede i do opasne anemije. Vrsta laktoze koja je prisutna u kravljem mleku nije u stanju da u crevnom traktu bebe izgradi čistu kulturu korisnih, bifido bakterija. To omogućava štetnim bakterijama da se slobodno razmnožavaju i stvaraju štetne sporedne produkte.Kod beba koje su sklone alergijama, kravlje mleko može da izazove pojavu alergija. Kravlje mleko sadrži manje mlečnog šećera laktoze, u kojoj se nalazi galaktoza, potrebna za izgradnju mijelinskih omotača oko nerava, a masti koje sadrži takođe nisu dobre za bebu. Zašto je adaptirano mleko bolji izbor za bebe?
Adaptirano mleko je prilagođeno potrebama deteta i sadrži optimalnu koncentraciju minerala, vitamina i hranljivih materija. Proteini u adaptiranim mlečnim formulama su modifikovani, uzeti u manjim koncentracijama, te je po sastavu ovo mleko sličnije humanom, a sadrži i optimalnu količinu esencijalnih masnih kiselina neophodnih za pravilan razvoj mozga i vida. Za decu alergičnu na kravlje mleko, na tržištu postoje posebne hipoalergijske mlečne formule. Takođe, adaptirano mleko sadrži prebiotike koji daju pozitivan efekat na crevnu floru i na jačanje imunog sistema uopšte.

Izvor: www.yumama.com

3 opravdana razloga da uvedete mlečnu formulu u ishranu bebe
Foto: Shutterstock

3 opravdana razloga da uvedete mlečnu formulu u ishranu bebe

Kada je vreme da, pored dojenja, mališanu ponudim i adaptirano mleko, pitanje je mnogih mama.
Ma koliko mama to želela i pripremala se za dojenje, može se suočiti sa brojnim problemima, te postoje situacije kada se u ishranu novorođenčeta mora uvesti adaptirana mlečna formula. Međutim, to ne bi trebalo da brine mlade majke, jer uvođenje dohrane ne mora da znači da su dani dojenja odbrojani. U kojim sve situacijama je, pored dojenja, potrebno uvesti i mlečnu formulu? Evo šta kažu lekari i savetnici za dojenje...

Kada mama nema dovoljno mleka
Ukoliko iz nekog razloga imate problem sa uspostavljanjem laktacije (bilo da je to zato što ste sa bebom u bolnici bili razdvojeni duže nego što je preporučeno, vaša beba ima problem sa sisanjem i slično), proizvodnja odgovarajuće količine mleka može biti vrlo problematična. Međutim, čak i kada je sve u redu, neke mame jednostavno nemaju dovoljnu količinu mleka za svoje bebe. Ovo se obično dešava mamama koje su rodile blizance, koje su operisale grudi ili koje su rodile u nešto poznijim godinama. U svakom slučaju, ako vaša beba ubrzo nakon dojenja ogladni, vrlo je moguće da imate nedovoljnu količinu mleka. Lekari savetuju da u tim situacijama mame, pored dojenja, izmlazavaju mleko, kako bi podstakle njegovu proizvodnju, ali i da bebi, bar privremeno, daju mlečnu formulu.

Kada postoji problem sa izmlazanjem mleka
Po završetku porodiljskog, mame koje doje se susreću sa novim izazovima. Izmlazanje van kuće je nezgodno, a količina koju ste unapred ostavili, nije dovoljna. Šta uraditi? Razmislite o uvođenju mlečne formule, a kada se vratite sa posla nastavite sa dojenjem. Savet je da se na vreme pripremite za promenu u dojenju. Nekoliko nedelje pre nego što počnete da radite, izmlazajte mleko tokom dana i dajite bebi umesto da je dojite. U roku od par nedelje vaše telo će početi da proizvodi mleko onda kada je potrebno vašoj bebi - više u jutarnjim i večernjim časovima, a manje u toku dana.

Kada vam je potrebno više sna
Mnoge porodilje se susreću sa depresijom na koju može da utiče često buđenje noću i isprekidan san. Lekari savetuju da je, kako biste očuvali svoje mentalno zdravlje, korisnije da se naspavate bar jednu noć, te zamolite partnera da nahrani bebu mlečnom formulom. Osim toga, beba će vrlo verovatno duže spavati, s obzirom da se mlečna formula sporije vari od majčinog mleka.

Izvor: yumama.com

Šta je multimix princip formiranja obroka za bebu?
Foto: Flickr

Šta je multimix princip formiranja obroka za bebu?

Ovo je metoda kombinovanja hrane koja nas uči da kombinujemo hranu iz različitih grupa kako bi napravi nutritivno uravnotežen obrok.
Kada se u bebinu ishranu uvede više namirnica, od vašeg znanja, strpljenja,volje i mašte zavisi kako ćete osmisliti bebin ručak, ali i ceo jelovnik tog dana. Multimiks način kombinovanja namirnica predstavlja uputstvo u skladu sa kojim se dobijaju najkvalitetnije kombinacije namirnica koje se međusobno odlično nadopunjuju. Njega nije uvek lako niti moguće pratiti i primenjivati, ali je poželjno da se prihvate bar osnove multimiks principa u kombinovanju dve, tri ili četiri različite namirnice.

Postoje osnovna pravila miksprincipa, a to su:

1. ugljenohidrati su osnovni i moraju biti uključeni u sve mikseve

2. u svakom miksu mora postojati bar jedan izvor ugljenohidrata, bilo životinjskog ili biljnog porekla (leguminoze)

3. povrće se dodaje u miks tek kad su ugljenohidrati i proteini ukombinovani.

Multimiks princip se deli na tri pojedinačne kategorije. Svaka kategorija se zove miks jer sadrži mešavinu dve ili više grupa namirnica. Miks kategorije su: Miks 2, Miks 3 i Miks 4. Upoznajmo se malo bolje sa svakom od ovih kategorija:

MIKS 2 – manje kvalitetan spoj dve vrste namirnica i to žitarica ili krompira i hrane životinjskog porekla ili leguminoza.

Na primer:

pirinač, riba
krompir, žumance
krompir, sočivo
kukuruz, junetina

MIKS 3 – obrok sastavljen od tri vrste namirnica i to žitarica ili krompira, tamnozelenog ili narandžastog povrća i hrane životinjskog porekla ili leguminoze.

Na primer:

pirinač, bundeva, teletina
kukuruz, spanać, žumance
pirinač, šargarepa, pasulj
krompir, karfiol, teletina

Izvor:mojpedijatar.co.rs

Šta sve ne sme da jede beba mlađa od godinu dana
Foto: Shutterstock

Šta sve ne sme da jede beba mlađa od godinu dana

Pogledajte spisak namirnica koje mogu biti opasne za vašu bebu.
Jedna od glavnih prekretnica za roditelje je trenutak kad beba počne da jede čvrstu hranu. Ipak, jeste li svesni svih opasnosti koje to nosi? Deci treba dopustiti da istražuju hranu, ali pritom treba imati na umu da postoje namirnice koje treba izbegavati dok dete ne napuni barem godinu dana.

Med

Med treba izbegavati zato što može razviti botulizam. Botulizam je retka, ali teška bolest, koju uzrokuje anaerobna bakterija Clostridium botulinum, koja stvara spore i toksični otrov, a posledice za bebu mlađu od godine dana su ozbiljne.


Puter od kikirikija

Ovaj proizvod može izazvati ozbiljne alergijske reakcije. Osim alergija, puter od kikirikija je izrazito opasan, zato što je to gusta lepljiva stvar koja može izazvati gušenje.

So

Bebe ne treba da jedu slanu hranu. Bubrezi jednogodišnjeg deteta nisu dovoljno razvijeni da bi mogli da se nose sa velikim količinama natrijuma, pa je važno izbegavanje dodavanja soli. Takođe, treba imati na pameti da sva prerađena hrana u sebi već sadrži određene količine soli, pa to treba izbegavati.

Grožđe

Grožđe je inače dobra grickalica za vaše mališane, ali tek kada postanu malo stariji. Čak i ako grožđe prerežete na pola, ono predstavlja rizik za bebe jer se njime mogu lako ugušiti. Ovo se odnosi i na grožđice, tako da je ovu grickalicu potrebno izbegavati.

Čokolada

Svaka beba bi volela da dobije komadić čokolade. Iako mislite da to nije loša ideja, setite se da u čokoladi ima kofeina i mleka, što je deci mlađoj od godinu dana teško da prevare.


Sveža šargarepa

Kao i grožđe, veličina i krutost sirove šargarepe veliki je rizik od gušenja za malu decu. Najsigurniji način za konzumiranje šargarepe jeste kuvanje.

Kokice

Iako je to hrskava, ukusna i može biti zdrava grickalica, postoji ozbiljna opasnost od gušenja. Nikada nemojte davati kokice deci koja su mlađa od godinu dana.

Tvrde bombone

Bombone, uključujući lizalice, najbolje je odgađati dok dete ne bude dovoljno staro za pranje zuba.

Izvor:www.yumama.com

Najčešći problemi u ishrani odojčeta: Neuhranjenost i prejedanje
Foto: Shutterstock

Najčešći problemi u ishrani odojčeta: Neuhranjenost i prejedanje

Zašto nastaju ovi problemi u ishrani odojčeta, kako roditelji mogu da ih prepoznaju i šta bi trebalo da urade kako bi pomogli bebi?

Pored bljuckanja i štucanja, grčeva (kolika), zelene stolice, konstipacije, dijareje, kao problemi u ishrani odojčeta mogu se javiti i neuhranjenost i prejedanje.

Šta ih uzrokuje i kako pomoći bebi, savetuje dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista.

Neuhranjena beba
Dobro ishranjena beba obično se smiri i zaspi neposredno posle hranjenja. Nedovoljno ishranjena nastavlja da bude nemirna i budi se sat-dva posle obroka, ostavljajući utisak gladnog deteta. Ovi znaci loše ishrane nisu uvek očigledni i roditelji ih ne razumeju.

Neuhranjenost može biti rezultat nervoze ili neudobnog položaja pri hranjenju, ili usled teškoće u žvakanju i gutanju, takođe usled neadekvatne tehnike hranjenja ili grešaka u pripremi formule.

Dobijanje u težini manje od 200g nedeljno kod odojčeta mlađeg od četiri meseca ukazuje na neadekvatnu ishranu. Dojena beba koja ne dobija dovoljno u težini može da se meri pre i posle podoja nekoliko puta da bi se izmerila količina unetog mleka. Ako ona nije dovoljna, može se dodati formula.

Prejedanje kod beba
Prejedanje nastaje kad se odojčetu daje više hrane nego što mu je potrebno. Javlja se kad se odojče automatski hrani čim zaplače, kad se bočica daje kao razonoda, takođe kad roditelji daju hranu kao nagradu ili kad očekuju da dete svakako pojede namenjenu količinu iako nije gladno.

Prejedanje se prepoznaje po suviše brzom uvećanju telesne težine. Indirektni znaci prejedanja su plač, preterano bljuckanje posle obroka i dijareja. Dugoročno prejedanje može dovesti do gojaznosti.

Pošto problem gojaznosti može početi preteranim "nalivanjem" tokom dojenja, pokušaj kontrole brzine povećanja težine bio bi od velike koristi, posebno kad su oba roditelja gojazna (tada postoji mnogo veći rizik da dete bud egojazno).

Izvor: yumama.com

Korisni saveti: Izbirljivci i kako im pomoći

Korisni saveti: Izbirljivci i kako im pomoći

Izbirljivost je vrlo česta pojava na ranom predškolskom uzrastu. Deca tada razvijaju preferencije ka određenim namirnicama, što je vrlo turbulentan proces, samim tim što omiljena hrana bude jedino što dete želi da pojede u toku dana, da bi već sutradan završila na podu. Na koji način preboleti ovaj period i ubrzati prevazilaženje izbirljivosti, pokušaćemo da razjasnimo u ovom tekstu.

  • Porodični kontekst – trudite se da što više obroka poprimi oblik tradicionalnog porodičnog ručka, gde je obrok poslužen i ne sprema se posebna hrana samo za dete (naravno u svaki obrok uključite bar jednu namirnicu koju dete voli).
  • Bez kljukanja i nutkanja – ako dete odbija da jede, vrlo je velika verovatnoća da zaista nije gladno, a kažnjavanje i svađanje oko jela samo podstiče averziju prema hrani.
  • Izbegavajte podmićivanje – uslovljavanje „ako pojedeš ..., dobićeš slatkiš“ čini samo da slatkiši deluju još privlačnije, a redovan obrok kao neprijatan zadatak.
  • Ne odustajte! – nudite detetu novu hranu i onu koja mu se ranije nije svidela, jer nekad je potrebno i više od 10 probanja da bi čulo ukusa prihvatilo neku namirnicu.
  • Rutina – planirajte da obroci budu uvek u isto vreme kako biste povećali verovatnoću da dete bude zaista gladno (a samim tim će i nove namirnice dobiti priliku da budu isprobane!).
  • Raznovrsnost – omogućite detetu da proba hranu različitih ukusa, mirisa i teksture (ograničite novu hranu na male porcije i sačekajte bar 2 nedelje pre nego što ponovo pokušate sa istom namirnicom).
  • Uključite dete u planiranje i pripremanje obroka – dozvolite mu da odabere voće ili povrće koje će pojesti za večeru, pružite mu priliku da vam pomogne tokom kuvanja, naravno, uz superviziju (branje začina u bašti, mešanje sastojaka i sl.).
  • „Mostovi hrane“ – kada dete prihvati neku namirnicu, uvodite nove koje su slične po boji, obliku, teksturi...
  • Uparivanje – pokušajte da kombinujete namirnice ukusa koji se najčešće na prvu loptu ne svide deci (kiselo, gorko) sa namirnicama „popularnijih“ ukusa (slatko, slano); primer takve kombinacije je brokoli-sir.

Izvor: mamaibeba.rs