Med može uzrokovati dojenački botulizam, vrlo opasnu infekciju crevnog trakta. Dojenački botulizam je bolest do koje dolazi kada novorođenče unese bakteriju koja proizvodi toksin unutar tela. Reč je o veoma opasnoj infekciji crevnog trakta.

Sve je više dokaza koji govore da med može biti uzročnik ovog tipa botulizma. Med je poznati izvor spora koje stvaraju bakterije Clostridium botulinum. Kada ih dojenče unese u organizam, ove bakterije proizvode toksin koji uzrokuje dojenački botulizam, ozbiljno,ali na svu sreću retko trovanje hranom. Stoga se deci mlađoj od 12 meseci nikada ne sme davati med.

Dojenački botulizam nije nimalo bezopasna bolest, jer napada nervni sistem bebe i u najtežim slučajevima može čak dovesti do smrti.

Međutim, većina se beba uspe oporaviti. Najčešći znaci i simptomi botulizma su:
• Trajni zatvor (konstipacija)
• Omlitavljene ruke, noge i vrat
• Slabašan plač zbog slabosti mišića
• Poteškoće u dojenju, beba nema snage da izvuče mleko
• Izražen umor dojenčeta (stalna pospanost)
• Poteškoće u disanju

Spore botulizma se takođe mogu ugnjezditi i u neke namirnice sa niskim sadržajem kiseline koje sami spremamo u kutije za čuvanje hrane u frižideru, ali i u šećernom sirupu. Imajte to na umu i izbegavajte takve namirnice u ishrani dojenčeta.

Autor: Bebe&Mame

Od šestog do osmog meseca hrana treba biti mekana, pa ju je najbolje pasirati. S osam meseci beba može jesti čvršću hranu, a kada napuni godinu dajte joj ono što jede i ostatak porodice.

Majčino mleko je osnovna bebina hrana u prvih šest meseci života. Kada beba napuni šest meseci majčino mleko joj i dalje treba, ali je sada vreme da proba i čvrstu hranu. S dohranom krenite postepeno. Neka deca će se odmah oduševiti novim ukusima, dok će druga u početku odbijati prve kašice. Neka vas to ne brine, jer se događa da deca tek sa 10 meseci prestanu pružati otpor novom načinu hranjenja. Zato je važno da budete uporni, ali i strpljivi.

1. Čvrstu hranu počnite nuditi tek kada dete napuni šest meseci. Ali, nikako ne odustajte od dojenja. Bebi majčino mleko treba tokom prve godine života.

2. Novu hranu nudite detetu kada je gladno. Nemojte se ljutiti kada dete odbija nove namirnice, smešite se, gledajte dete u oči i ohrabrite ga.

3. Pripremajte i čuvajte hranu na siguran način. Pazite na čistoću kuhinje, posuđa, namirnica i naravno, vaših i dečijih ruku. Pokušajte dete uvek hraniti sveže pripremljenim obrokom. Ako to iz nekog razloga nije moguće, čuvajte hranu dobro u zatvorenim posudama u frižideru. Jednom podgrejan obrok bacite i nikako ga nemojte ponovo grejati.

4. Postepeno povećavajte količinu obroka. Na početku će to biti male porcije napravljene od jedne namirnice, a kako dete bude prihvatalo nove ukuse povećavajte količinu i obogaćujte obrok novim vrstama hrane.

5. Detetove energetske potrebe od dohrane su otprilike 200 kalorija dnevno u dobu od šest do osam meseci, 300 kcal na dan u dobu od 9 do 11 meseci, 550 kcal na dan u dobu od 12 do 23 meseca.

6. Od šestog do osmog meseca hrana treba biti mekana, pa ju je najbolje pasirati. Sa osam meseci beba može jesti čvršću hranu, a kada napuni godinu dana dajte joj ono što jede i ostatak porodice. Naravno, pazite da obrok nije preslan i premastan.

7. U početku novu hranu nudite dva do tri puta dnevno, a sa devet meseci, tri do četri puta dnevno.

8. Vodite računa i o hranjivosti obroka. U početku će to biti šargarepa, krompir, jabuka. Od desetog meseca dajte detetu meso, piletinu, ribu , grašak, buraniju... Svaki dan mu ponudite voće i povrće u boji. Ako dete voli pirinač, nemojte mu stalno nuditi samo, dodajte voće ili usitnjeno meso.

9. Nemojte detetu davati gazirana pića i zašećerene sokove. Ako je dete žedno, ponudite mu majčino mleko ili čistu prokuvanu vodu.

10. Dajte detetu raznovrsne namirnice, kako bi se zadovoljile njegove potrebe za vitaminima i mineralima.