Prve alergijske reakcije na hranu mogu se pojaviti već na samom početku uvođanja čvrste hrane ali i kasnije ukoliko kod bebe postoji sklonost ka alergijama (bebe koje su atopijski tip) ili ukoliko se neka namirnica uvede bebi i pre nego što se to preporučuje.

Alergijska reakcija na određenu namirnicu će svakako biti blaža ako se ona uvede kasnije zbog većeg stepena razvijenosti i zrelosti digestivnog sistema, a ovo se posebno odnosi na visokoalergogene namirnice u bebinoj ishrani kao što su kravlje mleko, belance, med, citrusno i bobičasto voće, koštunjavo voće, kikiriki, gljive i slično

Ukoliko se kod deteta neposredno nakon jela, ili nešto kasnije javi ospa po koži, povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, kašalj, gušenje, ekstremna uznemirenost to sve može biti znak ALERGIJE NA HRANU. U tom slučaju neophodno je datu namirnicu isključiti iz upotrebe u početku na neki period, a ako zatreba, nažalost i zauvek. Svakako dobro je nakon par meseci probati detetu dati dotičnu namirnicu ponovo, u jako malim količinama, te da se opet isprati reakcija, jer se zna dogoditi da dete jednostavno „izraste“ i da se alergijska reakcija na datu hranu više ne javlja.

Zbog svega navedenog u prvoj godini detetovog života ne treba koristiti med i proizvode od meda, kikiriki (štapiće od kikirikija, smoki…),orahe, lešnike, bademe, plodove mora, limun, narandže, mandarine, kivi, maline, jagode, kupine, borovnice, ribizle…

UVOĐENJE VISOKO ALERGOGENIH NAMIRNICA

Tokom sezone bobičastog voća često je pitanje mamica da li da ga bebi daju ili da dočekaju iduću sezonu. Svakako, ako je beba bliže godinu dana i do sada nije imala alergijsku reakciju ni na jednu namirnicu moguće je da joj se da neko bobičasto voće u manjim količinama, najbolje pomešano sa jogurnom u vidu voćnog jogura, bez dodataka ( izblendiran jogurt i npr. malina ili kupina ili jagoda). Ukoliko je beba 6, 7 ali i 10 meseci savetuje se da se ipak dočeka sezona iduće godine kada će se ove zdrave namirnice moći dati sveža ( uvek bolja varijanta nego iz zamrzivača kada beba napuni godinu dana tokom zime).

Koštunjavo voće i kikiriki se po pravilu bebi daje tek posle treće godine, ali ima preporuka koje kažu da je to moguće uraditi i posle prvog rođendana. Najbitnije je da se ove namirnice izblediraju ili sitno iseckaju kako maloj bebi “ne bi zapale u grlo” kada može nastati veoma veliki problem. Daju se pomešane sa drugim namirnicama, najčešće u okviru nekih krema, namaza, domaćih piškota, keksića…

Primer uvođenja citrusnog voća je naveden kasnije s tim da se limun najbolje uvodi kao ceđen sok ( limunada), i veoma je bitno ne dati bebi krišku limuna da liže jer se ona može osuti i od kore limuna koja je tretirana raznim hemikalijama koje se pranjem ne mogu otkloniti.

Mleko se kod uvođenja jednostavno da u čaši ili flašici, najbolje za doručak da ima dosta vremena kako bi se ispratila bebina reakcija na isto. Zbog kontrole namirnica najbolje je za početak dati bebi kupovno mleko, a tek kasnije eventualno i domaće mleko isključivo od proverenog dobavljača.

dr med. Marija Mandić ( autor Kuvarskog dnevnika bebe Marte)

PRIMER UVOĐENJA IZ DNEVNIKA MARTINE ISHRANE:

UVOĐENJE MEDA: na parčetu hleba namazan puter i razmazano malo meda, na vrh noža. Marta pojela u parčićima oko pola kriške.

UVOĐENJE CELOG JAJETA: Kad bude vreme za celo jaje, onda ću Marti u varivonarendati celo tvrdo kuvano jaje i jelo će biti još bogatije.

UVOĐENJE MANDARINE: Kriška mandarine kojoj je skinuta kožica. Marta je prvo lizala kršku, a onda grickala, pa sam joj na kraju davala parčiće. verovatno bi isto odreagovala i na kivi.

(Deo iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte)

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Metabolizam bebe ne dobija dovoljno nutrijenata, pa izgrađuje više masnih stanica kao zaštitu za buduća teška vremena

Prvorođena deca su punija i krupnija od svoje braće i sestara - tvrde naučnici sa Univerziteta Okland. Novozelandski istraživači su sproveli studiju tokom koje su uporedili trudnoće 30.000 žena. Zaključak do kojeg su došli je da su prvorođena deca imala 30 odsto veći rizik da umru na rođenju u odnosu na braću i sestre. Upravo je ta komplikacija u trudnoći majke razlog njihove kasnije gojaznosti.

- Metabolizam bebe ne dobija dovoljno nutrijenata, pa izgrađuje više masnih stanica kao zaštitu za buduća teška vremena - objasnili su naučnici.

Oni ne negiraju i da za gojaznost prvorođene dece može da bude kriva činjenica da ih roditelji više "nutkaju" hranom, jer su prvi, pa se stalno brinu da ne ostanu gladni. Nepotrošene kalorije se tada skladište u masnim stanicama iz kojih se kasnije teško oslobađaju.

Izvor: novosti.rs

Ni malo nije dobra ideja da ljubite bebu u usta, kao ni da s njom delite kašičicu. Ukoliko vam je to navika evo zbog čega s nom morate odmah da prestanete.

Finski naučnici upozoravaju roditelje da svoje bebe ne ljube u usta da im ne bi preneli štetne bakterije koje će na kraju dovesti do dentalnih problema i stvarati štetu na njihovim zubima. Kažu da čak i deljenje iste kašičice sa svojim detetom može da izazove probleme jer se bakterije prenose pljuvačkom koja može da bude i na kašici, piše 24sata.hr.

Glavni krivac za pojavu karijesa je bakterija "Streptococcus mutans", a sam razvoj karijesa je zapravo infekcija. Ovu bakteriju svojoj deci najčešće prenose majke, nešto manje očevi. Zubna gleđ na prvim zubićima kod dece je vrlo osetljiva pa je tako podložnija nastanku karijesa. Osim spomenute bakterije, na razvoj karijesa može da utiče i genetika, nehigijena usta, previše slatke hrane i pića...

Istraživači sa Univerziteta Oulu uradili su istraživanje koje je pokazalo da čak 38 odsto majki ljubi svoju decu u usta, a 14 odsto njih deli kašiku s detetom. Ono što pomalo iznenađuje je detalj da je 11 odsto majki bilo uvereno da se oralne bakterije ne mogu preneti s majke na dete, prenosi Daily Mail.

Ljubljenje u usta može biti mnogo opasnije od pojave karijesa

Australijski stomatolog dr. Majkl Čong promoviše ideju da roditelji obave pregled usta pre nego što poljube svoju bebu u usta ili podele kašiku s njom. I on je upozorio da to može da bude opasna navika. Roditelji možda nisu svesni da imaju karijes na zubima ili neke druge bolesti zuba i usne šupljine pa štetne bakterije prenose deci, tvrdi on.

Doktor savetuje roditelje da ne duvaju u hranu svoje dece dok je hlade i da izbegavaju da probaju da li se hrana dovoljno ohladila pre nego što je stave detetu u usta. Takođe, majke bi trebalo da se suzdržavaju od žvakanja hrane i davanja detetu i stavljanja bebine dude u svoja usta.

Spomenuo je slučaj devojčice iz SAD stare svega 18 dana koja je prošle godine umrla nakon što je dobila herpes najverovatnije putem poljupca. Prvenstveno se mislilo da su joj bolest preneli roditelji, ali se nakon njihovog testiranja ispostavilo da je bebi herpes preneo neko od prijatelja ili rodbine.

Kako je nastala navika ljubljenja djece usta?

Neki evolucijski psiholozi smatraju da se navika ljubljenja u usta razvila od deljenja hrane iz jednih usta u druga. Nešto kao što ptice hrane svoje potomke i mnogi primati - sažvaču hranu pa je gurnu u usta svojim mladuncima.

To su nekada i naši preci radili, a verovatno se ta navika zadržala do danas u retkim plemenima koja žive daleko od civilizacije. Nije uvek bilo gotovih kašica i seckalica pa su žene same žvakale hranu kako bi je usitnile i dale svojoj bebi.

Ipak, danas imamo toliko mogućnosti pa je ovakav vid sitnjenja hrane prevaziđen.

A nema potrebe ni da ta mala bića ljubimo u usta. Zar ne?

Izvor: 24sata.hr

Podrigivanje je važan deo hranjenja bebe. Dok sisa beba se prilično naguta vazduha što može da joj stvori neprijatnost izazvanu nadutošću. Kako taj vazduh ne bi smetao bebi ona obavezno nakon sisanja treba da podrigne. Nakon i u toku svakog hranjenja bebi je potrebno istisnuti nepotrebno nakupljeni vazduh.

Bebe koje se hrane na bočicu trebalo bi da podrignu nakon 50 popijenih grama odnosno pet minuta, a bebe koje sisaju treba da podrignu nakon svake dojke.

Koji položaj je najbolji za podrigivanje?
Postoje tri načina na koji bi beba mogla da podrigne, a na vama i vašoj bebi je da izaberete najbolji.

Na ramenu

Podrigivanje na ramenu daje najbolje rezultate kod večine beba. Beba treba da stoji naslonjena na vaše rame. S jednom rukom ćete je podupirati pod guzom dok ćete je drugom tapkati po leđima. Na rame stavite pamučnu pelenu kako bi zaštitili odeću od bljuckanja.

Uspravljeno u sedećem položaju

Prilikom ovog zahvata pridržavajte bebin vrat rukom a nju stavite da vam sedi u krilu. Rukom pridržavajte bebin grudni koš držeći je ispod pazuha, glava treba da joj je nagnuta ka napred. Potapšite je ili protrljajte po leđima vodeći računa da joj glava ne padne unazad.

Licem na dole

Okrenite bebu licem ka dole i stavite je da vam leži u krilu.

Izvor: bebac.com

Kad postanete roditelj, vaša je najvažnija briga koliko ćete često hraniti bebu i koliko će ona dobijati na težini. Ako beba stalno dobija pomalo na težini, bićete uvereni da je ispravno hranite i da je beba zdrava. Pritom vrlo lako možete upasti u zamku da upoređujete svoju sa drugim bebama.

Mnoge mame mogu postati vrlo zabrinute ako njihova beba ne dobije na težini svake nedelje onoliko koliko se očekuje. Zato je važno zapamtiti da je svaka beba osoba za sebe i da treba gledati način na koji vaša beba dobija na težini i na koji raste.

Šta određuje težinu?

Ima mnogo razloga zbog kojih će se težina vaše bebe razlikovati od težine svih ostalih beba.

1. GENETIKA
Vaša je beba nasledila gene od vas i od svog oca, i oni igraju veliku ulogu u određivanju njene težine i visine. Dvoje sitnih i mršavih ljudi najčešće mogu očekivati da će imati sitnu bebu manje telesne težine, dok će visoki, snažno građeni roditelji najverovatnije imati težu i višu bebu. Metabolizam vaše bebe (koji je takođe određen rođenjem) takođe će odrediti hoće li vaša beba, kad poraste, moći jesti šta god poželi, a da se pritom ne udeblja, ili će morati paziti šta jede.

2. POL
Tabele rasta prema kojima se izračunava napredovanje deteta razlikuju se za dečake i devojčice jer i jedni i drugi dobiju na težini na drugačiji način i u drugačije vreme. Dečaci su najčešće teži i viši od devojčica istog doba. Devojčice koje su pri rođenju imale prosečnu težinu, za godinu dana dobiće u proseku oko 8,9 kg, dok će dečaci dobiti oko 10 kg.

3. RAST
Tabele rasta koje se kod nas upotrebljavaju, zasnivaju se na prosečnoj težini i visini beba bele rase.

Ako je beba npr. azijske rase, ona će najverovatnije biti manja i lakša od proseka beba bele rase, a bebe crne rase naginju da budu duže i teže. Prema tome će se odvijati i njihov rast.

Još neki uticaji

Ako se vaša beba rodila u predviđenom terminu, ali male težine, što je možda posledica problema sa posteljicom, ona može biti vrlo zahtevna i pohlepno jesti prvih nekoliko nedelja, kako bi nadoknadila težinu koju je trebala dobiti pre rođenja. Ako je biološki predviđeno da vaša beba bude veća, ona će vrlo brzo posle poroda dobijati na težini i visini.

1. Temperament
Na težinu vaše bebe takođe utiče i činjenica puže li vaša beba uokolo već sa šest meseci, ili je savršeno srećna ako samo sedi i igra se sa svojim igračkama, a već joj je deset meseci. Ako je vaša beba aktivna i mobilna, ona će trošiti kalorije mnogo brže nego beba koja mirno sedi na jednome mestu. Ali čim beba počne hodati, najčešće nestanu svi tragovi onih slatkih «buhtlica» na nogama.

2. Bolesti
Ako je u prvih nekoliko nedelja posle porođaja vaša beba bila bolesna, može usporeno dobijati, a ponekad čak i gubiti na težini. Isto tako, ako vaše dete pati od nekih problema pri hranjenju, npr. ima rascepljeno nepce, trebaće joj posebna briga i način ishrane.

Kako će rasti?
Najčešće se kao pravilo navodi da bi beba trebala udvostručiti svoju porođajnu težinu sa šest meseci, a udvostručiti sa godinu dana. To možda može biti tačno za bebe koje su prosečne po težini i visini, ali za one koje su mnogo teže, ili lakše, ne mora biti tačno. Malene bebe mogu udvostručiti svoju porođajnu težinu već u tri meseca, dok velikim i teškim bebama može trebati i više od godinu dana da utrostruče svoju težinu. Sve su bebe međusobno različite i treba gledati na način na koji dobijaju na težini kroz nekoliko nedelja i meseci. Zatim to treba uporediti sa bebinom dužinom i opsegom glave i tek tada videti razvija li se beba proporcionalno.

Previše uhranjene bebe
Gojaznost je problem u porastu, i kako raste procenat odraslih koji su gojazni, tako raste i procenat dece koja su teža nego što bi trebala biti. Ako vaša beba u dobu od dve i po godine ima preveliku težinu (prema tablicama težine i visine), onda naginje gojaznosti. Stručnjaci se slažu da gojazne bebe najčešće izrastu u debelu decu, koja zatim, kao odrasli, imaju problema sa težinom. Često i roditelji gojazne dece govore da su ta deca i kao bebe bila gojazna.

Ako mislite da bi i vaša beba mogla biti gojazna, provera i poređenje bebine težine i visine može upozoriti na problem. Ako beba dobija na težini mnogo brže nego što raste, možda gomila previše kalorija. Retko je taj problem vidljiv pre nego što beba počne jesti tvrdu hranu. Tada roditelji postanu preterano oduševljeni time što je beba počela jesti i zanemaruju na mleko koje bi trebalo imati najveću ulogu u bebinoj ishrani sve do prvog rođendana.

Ako ste zabrinuti da vaše dete postaje sve deblje, proverite količinu slatke hrane i pića koju dete pojede u toku danu i pokušajte to smanjiti. Smanjiti želju za slatkim dok je dete malo može značiti manje problema sa težinom posle. Dobra je ideja voditi dnevnik ishrane u koji se upisuje sve što dete pojede (i vrstu i količinu hrane) jer pruža mogućnost da se razmisli o tome šta dajete svojem detetu.

Neuhranjene bebe
Neke su bebe prirodno malene, ali dok dobijaju na težini i dok rastu nema razloga za zabrinutost. Ipak, ako beba gubi na težini, ili ako ne dobija na težini nekoliko meseci, treba svakako posetiti lekara.

Poremećaj rasta znači da beba kroz tri i više meseci gubi na težini, odbija jesti ili jede vrlo malo i ne dobija na visini. Uzroci poremećaja rasta mogu, ali ne moraju biti organske prirode. Organski uzroci povezani su sa fizičkom bolešću, kao što su npr. bolesti srca ili bubrega, alergije na hranu, ne podnošenje glutena u hrani i sl. Neorganski se uzroci odnose i rezultat su slabe i nedovoljne ishrane bebe u odnosu na njene potrebe. U tom slučaju treba se obratiti pedijatru i lekaru, koji će pronaći problem i predložiti promene u načinu bebine ishrane koje treba sprovesti.

Saveti o ishrani
Bebe imaju vrlo malen želudac, a imaju potrebu za srazmerno velikim brojem kalorija – tokom prve godine 50% potrebnih kalorija moraju dobiti iz izvora masti. Majčino mleko i adaptirano mleko imaju visok procenat masnoća, i često se problemi u ishrani beba javljaju upravo u vreme kada se smanjuje ishrana mlekom, a u bebinu ishranu uvodi druga vrsta hrane. Roditelji tada često hrane bebe kašicama od voća i povrća, ali pritom ne pojačavaju kalorijsku vrednost dodavanjem pahuljica ili mleka. Neki daju bebi jednostavno deo svoje hrane, tj. od svojeg obroka, koju bebe mogu jesti, npr. pire od krompira sa prelivom od mesa, umesto da daju hranu prilagođenu bebi.

Stručnjaci preporučuju punomasno mleko do najmanje treće detetove godine, a najbolje do pete, kako bi dete dobilo dovoljno kalorija. Ako vaše dete ne voli mleko, dajte mu umesto toga dovoljno mesa ili mahunarki, sira, jaja i jogurta, ili mu ponudite hranu koja sadrži mleko, npr. puding, pirinač na mleku, pahuljice s mlekom itd.

Anemija
Anemija ili nedostatak gvožđa takođe je u porastu kod male dece. Glavni uzrok smatra se loša ishrana i izbirljivost deteta – mnogi mališani ne vole jesti meso, koje je dobar izvor gvožđa. Dok deo stručnjaka preporučuje davanje punomasnog umesto adaptivnog mleka od godinu dana, neki se s tim ne slažu i smatraju da to može izazvati dodatne probleme jer je adaptivno mleko obogaćeno gvožđem kojeg nema u tolikoj meri u običnom mleku. Sa godinu dana bebe se počinju i same hraniti i počinju biti izbirljive, pa ako im se još uvek daje adaptivno mleko, to može pomoći u prevenciji anemije – smatra deo stručnjaka. Njihov je predlog da se detetu nastavi davati adaptivno mleko do 18. meseca.

Drugi dobri izvori gvožđa su pšenične pahuljice sa mlekom, hleb, jaja, pasulj i druge mahunarke, a ako se detetu istovremeno daje hrana bogata vitaminom C, poput soka od narandže ili kiseli kupus, to će dodatno poboljšati apsorpciju gvožđa u telu.

Da li je važan način na koji se beba hrani?

Bebe koje se od prvog dana hrane na bočicu ne moraju uopšte izgubiti na težini u prvim danima, dok je za bebe koje majke doje uobičajeno da im treba oko dve nedelje kako bi ponovno dostigle svoju porođajnu težinu. Iako ima mnogo bucmastih beba koje majke doje, najčešće su bebe koje se hrane na bočicu teže. Prilično je teško previše nahraniti bebe ako ih dojite, ali ako se kod beba koje se hrane na bočicu pažljivo ne meri količina mleka, može se napraviti hrana koja je previše koncentrovana. Osim toga, kada se beba hrani na bočicu, mnogo je češća pojava da majka podstiče bebu da popije svu količinu hrane iz bočice zato što vidi koliko je beba jela (što nije slučaj kod dojenja).

Kod beba koje se doje, dobijanje na težini može biti vrlo promenljivo – nekoliko nedelja beba dobija na težini, a onda neko vreme ne dobija ni grama. Dok je beba zadovoljna, nema razloga za zabrinutost.

Autor: MamaiBeba.rs

Kada uopšte počnemo da razmišljamo na temu dodavanja ukusa dečijoj hrani prva stvar koja padne na pamet jesu ili šećer ili so, dok potpuno zaboravimo na biljne začine.

Kada sami spremate hranu za bebe imate priliku da eksperimentišete ukusima. Iskoristite ovu priliku i koristite začine da učinite kašice zanimljivijima. Ovo je divan način da proširite bebin ukus i priviknete je na zdraviji način pripremanja jela.

Začini su, prema standardima ISO, proizvodi biljnog porekla ili njihove smeše, bez primesa, karakterističnog mirisa i ukusa koji se dodaju jelima, prehrambenim proizvodima i pićima radi poboljšanja arome i bolje svarljivosti.

Nije neophodno da “začinjeno” znači “ljuto”, nego taj izraz obuhvata čitav niz ukusa i aroma, kao i različite vrste začinskog bilja i povrća. Začini su klasifikovani od blagih, preko aromatičnih do ljutih i oštrih.

Dojenje i začini

Upoznavanje deteta sa različitim ukusima i mirisima ne započinje uvođenjem mešovite ishrane, nego deca uče dojenjem i osećaju promene u ukusu majčinog mleka, koje se menja sa njenom dnevnom ishranom i začinima koje koristi u pripremi jela.

Bitno je naglasiti da se u mlečnu hranu za odojčad nikako ne dodaju bilo kakvi začini.

Stručnjaci veruju da se uvođenje mešovite ishrane ranim izlaganjem različitim aromama majčinog mleka dete upoznaje sa ukusima i priprema za dohranu i uobičajene začine koji se koriste u njegovom domaćinstvu.

Kada se može početi sa začinima?

Dohrana bebe najčešće započinje namirnicama jednostavnih ukusa, ali i nove teksture. Prema preporukama stručnjaka sa uvođenjem začina u ishranu deteta treba sačekati do 8. meseca starosti. Začine se uvodi kao i nove namirnice, postepeno, ali u vrlo malim količinama i treba pričekati barem šest dana pre uvođenja novog začina da bi se smanjila opasnost od iritacije i utvrdio mogući uzrok bilo koje neželjene reakcije.

Najčešći začini u ishrani dece, prisutni u veoma malim količinama su:

vanila, cimet, metvica, korica od limuna i pomorandže, bosiljak, peršun, origano, ruzmarin, beli luk, sušena paprika, sušeni paradajz, muskatni oraščić, biber

Značaj začina

Pošto začini spadaju u grupu lekovitog bilja, značaj im je višestruk, od smirujućeg delovanja, preko poboljšanja varenja i apetita kod dece sve do antibakterijskog i antioksidativnog efekta. Začini koje vaše dete najbolje prihvata mogu vam pomoći i pri uvođenju novih namirnica u njegovu ishranu. Opšte poznato je da deca lakše prihvataju nove namirnice ako im se doda već poznati ukus.

Koje začine koristiti?

Pravilan izbor začina veoma je važan zato što se na tržištu pojavljuju u raznim mešavinama. Najbolje je koristiti sveže začine (peršun, bosiljak, celer, beli luk, crveni luk, timijan) kontrolisanog porekla i sušene začine (vanila, cimet, kumin, šafran, sušeno povrće, biber) sa sertifikatima, jasnog sastava i roka trajanja.

U domaćinstvu začine treba čuvati na čistom i suvom mestu, zaštićenom od svetlosti zbog očuvanja kvaliteta i sprečavanja kontaminacije.

Začini čine hranu za dete zanimljivijom i ukusnijom, čime se izbegava prekomerno soljenje i šećerenje u cilju poboljšanja ukusa.

Začine i mešavine začina koji sadrže primese: dodatu so ili šećer, pojačivače ukusa (MNG mononatrijum-glutaminat) i veštačke boje treba u potpunosti izbegavati.

Autor: Tena Niseteo, dipl. inž. preh. tehn.
klinički dijetetičar/nutricionist

Izvor: www.novalac.rs

Atraktivnog pakovanja i slatkog uskusa, gazirani sokovi su veoma privlačni deci, a roditelji im često udovoljavaju kupujući im te napitke. Međutim, postoji više razloga zbog kojih to ne bi trebalo da čine.

Puni šećera, ovi napici telu nude prazne kalorije – koje se, generalno, pretvaraju u masti. Osim toga, sprečavaju uzimanje važnih hranljivih materija – vitamina, minerala, vlakana…

Moguće posledice konzumiranja
Gazirani sokovi veoma loše utiču na zdravlje dece, te bi roditelji trebalo da ih potpuno zabrane mališanima. Umesto njih, bolje je dati sokove od svežeg voća, vodu ili mleko.

1. Gojaznost

Važno je znati da gazirani sokovi utiču na pojavu gojaznosti. Dokazano je da, ako se pije tri decilitra gaziranog pića dnevno, telesna težina može da se za mesec dana poveća i do jednog kilograma.

2. Dijabetes

Konzumiranje gaziranih sokova smanjuje sposobnost organizma da metaboliše šećer, pa posledično dovodi do dijabetesa, kao i do razvoja metaboličkog sindroma. On se karakteriše prekomernom težinom, visokim krvnim pritiskom i povećanim nivoom šećera i triglicerida u krvi.

3. Oštećenje jetre

Činjenica je da gazirani sokovi oštećuju jetru, a njihovo dugogodišnje konzumiranje može da dovede čak i do ciroze. Voćni šećer fruktoza iz gaziranih sokova, koji se većinom apsorbuje u jetri, odgovoran je za ovo oštećenje.

4. Bubrežni kamenci

Fosforna kiselina iz gaziranih sokova menja sastav urina i dovodi do stvaranja bubrežnih kamenaca.

5. Loši zubi

Ni zubi nisu pošteđeni. Gazirani sokovi oštećuju zubnu gleđ i utrostručuju rizik od razvoja karijesa.

6. Želudačne tegobe

Konzumiranje gaziranih sokova uzrokuje pojavu gorušice zbog povećane kiselosti, a velika količina ugljendioksida može da dovede do nadutosti želuca.

7. Slabija koncentracija i spavanje

Pored velikog sadržaja šećera, ovi napici sadrže i kofein, koji je takođe povezan sa povećanim rizikom od osteoporoze. Jedna limenka gaziranog pića sa kofeinom je isto kao šoljica crne kafe. Zato deca koja ih piju, imaju problema sa snom, ali i sa koncentracijom pri učenju.

8. Gubitak koštane mase

Narušavanje acidobazne ravnoteže u korist povećanja kiselosti krvi, predstavlja rizik za gubitak koštane mase. Naime, podizanje nivoa kiselosti uzrokuje neravnotežu kalcijuma, kao alkalnog minerala u cirkulaciji. U normalnim okolnostima, telo prirodnim mehanizmom, pomoću zdrave ishrane, reguliše odnos kalcijuma i fosfora u krvi, poznat kao acidobazna ravnoteža, ili pH krvi. Međutim, ako se uzme više fosfata putem hrane ili pića, potrebno je i više kalcijuma. Ukoliko se ne unese dovoljno kalcijuma preko mleka, sira, ribe i lisnatog povrća – telo će da ga obezbedi iz kostiju i zuba, čime će da smanji njihovu gustinu. A to će da rezultira prevremenom osteoporozom i gubitkom zuba.

Za decu u razvoju, narušavanje acidobazne ravnoteže je izrazito opasno, zbog oštećenja koštanih struktura, jer se u razvojnom periodu formiraju kosti za ceo život. Konzumiranje gaziranih sokova, bogatih fosfatima, može da ugrozi taj proces i dovede do nepovratnih oštećenja. Pored toga, pojačana kiselost može da dovede do gorušice, umora, sniženog imuniteta, bolova u kostima i pojave kandidijaze (infekcija koju uzrokuju gljivice, najčešće Candida albicans).

9. Loša ishrana

Pijenjem slatkih gaziranih pića, smanjuje se osećaj gladi, zbog njihove visoke energetske vrednosti. Zbog toga se u organizam unosi manje nutritivno vrednih sastojaka.

Opasni veštački zaslađivači
Iako se obično misli da gazirana pića bez šećera nisu štetna, istina je drugačija. Sva gazirana pića sadrže ugljenu, fosfornu ili limunsku kiselinu – koje narušavaju acidobaznu ravnotežu, kao i toksične veštačke zaslađivače: aspartam, acesulfam K i sukralozu.

Aspartam ili njegove komponente mogu da izazovu sindrom hroničnog umora, glavobolju, migrenu, slabost, uznemirenost, mučninu, kožni osip, nervozu. Acesulfam K sadrži metilen hlorid, koji može da izazove glavobolju, depresiju, mentalnu konfuziju, smetnje sa vidom, oštećenje jetre i bubrega.

Zablude o “lekovitosti”
Pojedini roditelji daju gazirane napitke deci koja imaju želudačne infekcije, kako bi im olakšali tegobe. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da je učinak potpuno suprotan. Naime, infekcija privremeno oštećuje ćelije želudačne i crevne sluznice, a napici sa visokim sadržajem šećera dodatno pogoršavaju situaciju. U medicinskim rastvorima za rehidrataciju, koji se preporučuju u takvim stanjima, odnos šećera i soli je optimalan, pri čemu šećer podstiče apsorpciju soli.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Izvor: Yumama

Sezona bundeve počinje s jeseni, a završava pred kraj zime kada se još može pronaći na pijačnim tezgama, i u supermarketima. Postoje rezličite vrste bundeve koju neki zovu i crvena tikva.

Najpoznatije su muskatna i hokaido tikva (bundeva). Muskatna bundeva je duguljasta, „sa stomakom“, oblikom podseća na tamburicu. Hokaido bundevu opisuju kao narandžastu bundevu loptastog oblika, crvene kore sa tvrdim tkivom, koje ukusom podseća na kesten. I stvarno je tako. Iz iskustva iznosim da je Muskatna mnogo bolja kada se peče, a hokaido je bolja kuvana.

“Nutritivna tj. hranjiva vrednost bundeve je izuzetno velika jer meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti ono sadrži niz vitamina i to karotin ili provitamin A, vitamin C i vitamine iz grupe B (B1, B2, B3, B6), zatim niacin, folnu kiselinu i druge. Od mineralnih sastojaka najzastupljenini u mesu bundeve su: kalijum, fosfor, kalcijum i gvožde. Sadrži i oligo i mikroelemente, pektin, celulozu i druga biljna vlakna što sve zajedno potvrđuje njenu veliku ulogu u pravilnom rast i razvoju naših beba.”

U bebinu ishranu bundeva se uvodi već na samom početku uvođenja čvrste hrane, oko petog-šestog meseca. Na zadovoljstvo mnogih beba bundeva se može koristiti za pravljenje i slanih i slatkih kaša, za ručak ili pak za užinu, ili doručak.

Svakom jelu dodaje određenu količinu slatkoće i čini ga hranjivijim. Obzirom na svoju boju, prema Multimiks principima formiranja obroka, najbolje ju je kombinovati sa povrćem drugih boja (krompir, blitva…), pirinčem i raznim vrstama mesa koja se daju bebi. Dužina kuvanja zavisi ne samo od vrste bundeve nego i od veličine komada na koje je bundeva isečena pre kuvanja. Naravno veći komadi se mogu kuvati i dvadesetak minuta dok su kockice bundeve skuvane za nepunih 5 minuta.

PRIMERI KORIŠĆENJA BUNDEVE U BEBINOJ ISHRANI IZ KNJIGE KUVARSKI DNEVNIK BEBE MARTE

Užina na početku uvođenja čvrste hrane

U malo vode sam kuvala sitno naseckanu jabuku i malo bundeve. Kada je bilo pri kraju dodala sam malo kukuruznog griza i kuvala još 5 minuta. Sve sam izmešala i izgnječila te dobila finu, bogatu užinu.

Bundeva ispečena u rerni

Ispekla sam jednu muskatnu bundevu, isečenu sa korom na šnite. Meso pečene bundeve sam odvojila od kore u tanjirić, dodala malo vode i izgnječila viljuškom. Fin obrok.

Ručak kod uvođenja mesa

U malo vode sam kuvala batak, nadbatak, pola crvene bundeve, luk i krompir. Kada je bilo gotovo, meso sam iseckala nožem, a povrće zgnječila viljuškom. Gustina sam regulisala tečnošću od kuvanja. Super slatko i hranjivo jelo koje može da se i izblendira akobebin uzrast i potrebe to zahtevaju

Doručak kod uvođenja mlečnih proizvoda

U malo vode sam kuvala tri kašike prosa i pola kruga bundeve. Kada je bilo gotovo dodala sam kašičicu pavlake i malo jogurta radi regulisanja gustine.

Ručak sa karfiolom

Kuvala sam krompir, crvenu bundevu (muskatnu tikvu) i malo karfiola. Kada je sve bilo mekano, izgnječila sam viljuškom te dodala kašiku punomasne pavlake.

Super jelo jer je slatkoća bundeve poništila kiselost pavlake.

Ručak na početku uvođenja žumanceta

U malo vode sam kuvala sitno naseckan krompir i pred kraj dodala malo naseckane muskatne bundeve. Kada je bilo gotovo izblendirala sam, dodala sitno naseckan peršunov list i izgnječila tvrdo kuvano žumance. Može da se doda osmina, četvrtina ili polovina žumenceta, zavisno od toga do koje faze uvođenja žumanceta se došlo.

Ručak kad je sezona blitve

Tvrdo sam skuvala jaje. U malo vode kuvala sam pirinač, oko dve kašike. Kada je provrlo, dodala sam šaku, na kockice seckane, muskatne tikve i kuvala do mekog. Pri kraju sam dodala dva lista blitve i kuvala još 2-3 minuta. U tanjir sam izvadila celu blitvu, pola pirinča i pola količine bundeve te u to izgnječila tvrdo kuvano žumance. Divno i bogato jelo.

Ručak sa boranijom

Kuvala sam nekoliko parčadi crvene bundeve, a kada je voda provrla dodala sam šaku smrznute boranije. Kada je bilo pri kraju kuvanja dodala sam dve kašike pirinča i sve kuvala do mekog. Zatim sam sve zajedno izblendirala uz dodatak malo maslinovog ulja.

Super slatko i fino jelo, posebno za početak uvođenja boranije.

(iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte, priručika o uvođenju čvrste hrane bebama koji sadrži savete i recepte za bebinu ishranu od prvog zalogaja do godinu dana, a jednim svojim delom pisana je u obliku Dnevnika gde je opisana bebina ishrana dan za danom i obrok za obrokom. od nedavno najčitaniji kuvar za bebe u regionu.)

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Grčevi ne zahtevaju medicinski tretman, ali svakom zabrinutom roditelju potreban je savet, da bi bio siguran da ovo nije ozbiljan problem.

Grčevi se javljaju posle 2-3 nedelje života i najčešće spontano prolaze krajem trećeg meseca, mada kod određenog broja beba mogu potrajati i do kraja četvrtog, pa i petog meseca.

Najveći intezitet i učestalost tegoba je u drugom mesecu života. Beba koja je do tada dobro napredovala i mirno spavala, u popodnevnim časovima postaje razdražljiva i nekontrolisano plače.

Da li se grčevi češće javljaju kod dečaka ili kod devojčica?

Svaka peta beba ima grčeve i oni se podjednako javljaju i kod dečaka i kod devojčica, kod beba koje doje i kod beba koje se hrane adaptiranom mlečnom formulom, a nešto su češći kod prevremeno rođenih beba.

Zašto se javljaju grčevi i kako ih prepoznati?

Pravi uzrok grčeva nije do kraja poznat, smatra se da nastaju zbog nezrelosti digestivnog trakta, a nakupljeni vazduh izaziva bol i neprijatnost. Drugi mogući uzrok je nezrelost bebinog nervnog sistema. Da bi se grčevi razlikovali od organskih kolika, postoje određeni kriterijumi za njihovu dijagnostiku. Najčešće korišćeni kriterijum je Wessels-ovo pravilo trojki koje analizira plač odojčeta i koje glasi: odojče ima grčeve ukoliko plače više od 3 sata dnevno, ako se plač javlja u više od 3 dana nedeljno i ako to stanje traje duže od 3 nedelje.

Glavni simptom je konstantan plač bez vidljivog razloga u dužem periodu, prodorniji od normalnog, a naročito izražen u poslepodnevnim satima.

Bebe sa grčevima podižu glavu, savijaju kolena prema trbuhu, stomačić je naduven i napet, zacrvene se u licu i lice dobije bolan izgled, prave grimase i ispuštaju gasove. Grčevi se pogoršavaju nakon hranjenja. Nekada se javljaju u toku hranjenja, pa bebe prekidaju obrok. Grčevi uzrokuju i probleme sa uspavljivanjem i dužinom spavanja. Između epizoda plača, beba je dobro, lepo jede, dobro napreduje i ne pokazuje nijedan znak bolesti.

Trajanje grčeva je različito, od 15 do 60 minuta pa i duže. U toku dana može se javiti više puta.

Kako pomoći bebi?

Grčevi ne zahtevaju medicinski tretman, ali svakom zabrinutom roditelju potreban je savet, da bi bio siguran da ovo nije ozbiljan problem. Roditelji teško izlaze na kraj sa neprekidnim plačem i važno je pružiti im podršku.

Ne postoji izdvojen ili dokazan lek za kolike, ali određeni postupci i tretmani ih mogu olakšati:

• Poklanjanje veće pažnje (nežnost i smirenost) odojčetu od strane majke
• Pravilno sisanje bez velikog gutanja vazduha
• Čekanje da beba svaki put podrigne posle obroka
• Masiranje i topla pelena na stomačiću, savijanje nogica ka stomačiću
• Polako ljuljati bebu napred-nazad
• Deca koja su na prirodnoj ishrani treba da nastave sa podojima
• Majkama se savetuje da izbegavaju hranu koja nadima (kupus, karfiol, pasulj, luk, citrusno voće, kofein i alkohol)

Bebe koje se hrane mlečnom formulom treba hraniti u budnom stanju, u odgovarajućem položaju sa lako podignutom glavicom. Posle hranjenja treba da podrignu i tako izbace višak vazduha.

Olakšanje simptoma grčeva kod beba koje se hrane mlečnom formulom, može se postići uvođenjem u ishranu posebno prilagođene mlečne formule koja sadrži hidrolizovane proteine surutke i snižene nivoe laktoze, što olakšava varenje, sprečava pojavu grčeva i redukuje epizode plakanja.

Izvor: bebac.com

Nemlečna ishrana obuhvata sve grupe namirnica osim majčinog mleka i adaptirane mlečne formule koja se uvodi postepeno u ishranu odojčeta. Većina pedijatara i nutricionista je saglasna da sa uvodjenjem prve hrane treba započeti u periodu izmedju četvrtog meseca (posle sedamnaeste nedelje) i najkasnije do kraja šestog meseca (dvadeset šesta nedelja).

Zbog različitih potreba i različitog napredovanja beba u prvoj polovini godine, uvođenje nemlečne ishrane se počinje u dogovoru sa izabranim pedijatrom. Pedijatar u savetovalištu na redovnim pregledima procenjuje kako beba napreduje i u dogovoru sa roditeljima daje savete za uvođenje prve hrane u periodu oko šestog meseca. Do kraja prve godine beba treba i može da proba gotovo sve ukuse a što više hrane bude volela u prvoj godini, bolje i raznovrsnije će jesti i kasnije u detinjstvu.

Koje namirnice odabrati za prve nemlečne obroke?

Prva nemlečna ishrana koju beba proba su žitarice prilagođene uzrastu. Žitarice koje se uvode kao prva hrana bebe obično lepo prihvataju i bezbedne su jer imaju mali alergijski potencijal. Kao prvi obrok se daju u prvom periodu jednom dnevno u jutarnjim časovima, zbog minimalne ali moguće pojave alergije ili netolerancije, a ako ih beba rado prihvata, možete ih davati kao večernji obrok pred spavanje. Žitarice kao večernji obrok smanjuju učestalost noćnog budjenja koje je izazvano glađu.

Žitarice se uvode u malim količinama, nekoliko kašičica dnevno a količina se postepeno pojačava do pune doze za uzrast. Sve mame žele da se njihova beba zdravo hrani i da prvom hranom koju daju svom detetu obezbede sve neophodne sastojke za pravilan rast i razvoj. Kašice od žitarica su zdrave, jednostavne za pripremu i omiljene medju mamama i bebama kao prva hrana.

Već posle prvih obroka se može proceniti kako beba podnosi žitarice i da li će biti neke neželjene reakcije ili alergije. Crvenilo oko usana, osip po koži ili proliv se nekada mogu pojaviti posle davanja obroka. Zbog moguće alergije na hranu, potrebno je bebi davati žitarice koje su kontrolisane i prilagođene za bebin uzrast. Najbolje je da se žitarice sve do prvog rođendana spremaju uz pomoć vode za decu koja su na prirodnoj ishrani ili uz pomoć adaptirane formule za decu koja se tako hrane.

Bebice nekada okreću glavu kada im date kašicu ali to ne znači da beba ne podnosi žitarice nego da u tom trenutku nije raposložena za jelo. Ako se desi da bebica okrene glavicu sutradan probajte ponovo. Strpljenje je veoma važno za uvođenje hrane.

Mame uvek žele da svojoj deci daju proizvode strogo kontrolisanog porekla i odličnog kvaliteta. Trude se da pronađu žitarice prilagođene uzrastu, kvalitetnog sastava.

Šta žitarice za bebe treba, a šta ne treba da sadrže?

Žitarice koje se daju bebama mame obično traže, a pedijatri savetuju, da budu bez dodatog šećera, veštačkih boja i aroma i da su bogate vitaminima i mineralima potrebnim za rast i razvoj. Uvek treba tražiti žitarice na kojima piše da nemaju dodat šećer – previše šećera navikava decu da jedu slatku hranu tokom odrastanja što dovodi do gojaznosti i pojave karijesa. Žitaricama ne treba da budu dodati ni veštački ukusi jer beba treba da se navikne na prave ukuse hrane.

Žitarice treba da sadrže i vitamine i minerale. Vitamini A, C, D i mineral cink imaju ulogu pri jačanju imunog sistema, kalcijum je značajan za izgradnju kostiju a gvožđe za rast crvenih krvnih zrnaca. Ukoliko sadrže i prebiotik to je veoma značajno jer prebiotici pomažu pravilnom razvoju crevne flore.

Prve žitarice moraju biti glatke konzistencije a vremenom kako beba raste, mogu da se u ishrani koriste žitarice koje su glatke ali veće gustine, zatim one od sitnih komadića i različitih tekstura kako bi se bebe polako navikavale da žvaću. Preporučuje se da žitarice budu strogo kontrolisanog porekla i organskog uzgoja.

Izvor: mojpedijatar.co.rs