Različiti su stavovi o samom postupku uvođenja žumanceta, ali se svi slažu da je to jedan dugotrajan proces koji traje 3-4 nedelje jer se žumance kao veliki alergen uvodi postepeno.

Oko 25 dana je dovoljno za uvođenje žumanceta ukoliko se u međuvremenu kod bebe ne pojave alergijske reakcije, a nekada zna da traje mnogo duže ili pak da se i odloži za koji mesec upravo zbog alergijskih reakcija koje ono zna, ne tako retko, da izazove.

Bilo bi dobro da se žumance uvede do kraja prve godine.

Uvođenje se počinje sa osam meseci, postepeno, prvo tri dana osmina, pa koji dan pauza, pa tri dana četvrtina, pa pauza, pa tri dana polovina, pa pauza i na kraju tri dana celo žumance. Svo vreme uvođenja prati se, kao i kod uvođenja ostalih namirnica, da li se pojavljuju neke alergijske reakcije na bebi u vidu osipa po koži i sluzokoži, proliva, povraćanja, crvenila, gušenja i sl. Naravno ukoliko se primete alergijske reakcije obavezno se prestaje davati taj obrok sa žumancetom.

Preporučljivo je uzimati jaja proverenog kvaliteta, najbolje od koka koje čupkaju travu. Pre barenja jaje se najpre opere i onda kuva desetak minuta, dok žumance ne bude tvrdo kuvano. Meko kuvana, tečna i sveža žumanca je opasno davati ne samo bebama nego i deci. Kad se uvede, žumance se daje naizmenično sa mesom (znači ne u istom obroku i ne isti dan), kao i naizmenično sa leguminozama (grašak, pasulj i sl). Celo jaje se uvodi sa godinu dana, a mnogi pedijatri savetuju i kasnije, odnosno tek za drugi rođendan.

Ako se bebi tek uvodi žumance onda je najbolje deo žumanceta koji se daje za taj obrok najpre zgnječiti u manjem delu spremljene kaše kako bi bili sigurni da će beba pojesti svo pripremljeno žumance za taj dan. Ukoliko na primer četvrtinu žumanca izgnječimo u ceo tanjir, a beba pojede samo deo kaše, nikada ne možemo biti sigurni koliko je ona ustvari pojela žumanca, a ta informacija nam je veoma bitna kako bi uvođenje teklo postepeno, a posebno ukoliko se pojavi alergijska reakcija.

Recept pogodan za kombinovanje sa žumancetom možete videti ovde

Uvođenje žumanceta bebi Marti koje je između ostalog u potpunosti predstavljeno u knjizi Kuvarski dnevnik bebe Marte trajalo je 22 dana bez pojave bilo kojeg vida alergijske reakcije tokom ovog procesa.

(Deo i recept iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte, priručnika o uvođenju čvrste hrane i uobročavanju odojčeta)

Kada početi sa nemlečnom ishranom?
Kod beba koje su isključivo na majčinom mleku (a to je ubedljivo najbolja hrana za bebu) Svetska zdravstvena organizacija (WHO) predlaže isključivo dojenje do punih 6 meseci života! Sa ovom preporukom se slaže i većina pedijatrijskih i nutricionističkih udruženja.

Ima i drugih mišljenja, naročito kod veoma naprednih beba koje samo doje, ali veoma brzo napreduju i sazrevaju, pa se ova granica može pomeriti na nekoliko nedelja pre napunjenih šest meseci. Slično je i sa bebama koje su (zbog nemogućnosti dojenja) na mlečnim formulama.

Naravno, pedijatar koji prati bebu je ključni “procenitelj” bebinih potreba, pa je ova konsultacija o uvođenu nemlečne hrane najdragocenija!

Žitarice ili voće – šta je bolje “za početak”
Tu su se do pre par decenija pomalo “lomila koplja”, ali je većini pedijatra (i nutricionista) bliže uvođenje žitarica kao prve nemlečne hrane koju beba treba da proba.

Pažljivo odabrane cerealije (žitarice) BEZ glutena su se tako probile na prvo mesto nemlečnih namirnica u bebinoj ishrani.

Da li da pripremamo sami ili da kupimo gotov proizvod
Čini se da je nekad ova dilema bila daleko manje aktuelna!

Sada, u svetlu događanja sa “aflatoksinskom aferom”, ali i sve većim brojem istraživanja koje pokazuju dramatično prisustvo pesticida u namirnicama ovo pitanje je zaista na mestu!

Ukoliko nam je dostupna SIGURNA i pažljivo odabrana organska hrana (sertifikovana od nadležnih institucija) podržavamo “domaću kuhinju” kao odličan vid hranjenja beba, naravno uz poštovanje strogih higijenskih principa pripreme hrane za bebe.

Nažalost, veoma često nismo u prilici da ovo pronađemo, pa treba pametno odabrati žitarice koje ćemo dati bebi! Renomirani proizvođači dečje hrane, su svakako za preporuku!

Kada je najbolje dati prvi obrok sa žitaricama – ujutro ili pred spavanje
Ovde treba znati da prvi obroci sa žitaricama NEMAJU cilj da “najedu bebu” već da bebu upoznaju sa novim ukusom i novom hranom! Svakako je važno ispratiti reakciju beba na novu namirnicu, pa za početak, prednost dajemo jutarnjem obroku.

Kako videti da obroka sa žitaricama smeta detetu ili pravi alergiju?
Posle prvih obroka se može proceniti kako beba podnosi žitarice i da li će biti neke neželjene reakcije. Crvenilo oko usana, ređe otok usnica, osip po koži, proliv se nekada mogu javiti ubrzo posle davanja obroka, ili u prvim danima od uvođenja žitarica. Ovo su znaci nepodnošenja ili alergije (koja se ređe javlja u ovom uzrastu, ali je moguća).

Srećom ovo se RETKO dešava, naročito kad izaberemo sigurne žitarice za bebu.

Da li je okretanje glave i “pljuvanje” znak nepodnošenja žitarica?
Okretanje glave od kašičice NIJE znak nepodnošenja obroka već naprosto jasna poruka bebe da u tom trenutku NIJE raposložena za jelo!

Zato sačekajte, budite strpljivi, pa kasnije (ili sutradan) probajte ponovo. NEMA razloga da se žuri – strpljenje je jedan od glavnih pravila u ovom “poslu.

Koje su najbezbednije prve žitarice?
Pirinač i kukuruz su žitarice koje su najčešće korišćene prve žitarice. Razlog je jednostavan – prinač i kukuruz se lepo podnose, NE sadrže gluten i imaju veoma mali alergijski potencijal!

Da li žitarice koje sadrže mlečnu formulu mogu da se daju bebama koje samo unose majčino mleko
NEMA potrebe da se bebi koja isključivo sisa daju kašice koje sadrže mlečnu (adaptiranu) formulu!

Zašto bi beba koja dobija NAJBOLJE mleko koje postoji – mamino, unosilo neko drugo! Zato je dobro koristiti žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu! One se spremaju sa majčinim mlekom, pa beba tako spremljene žitarice odlično prima, a neželjene reakcije su daleko ređe! Jeste da mama treba da se izmuze, ali je to mala “muka” prema koristi koje mamino mleko pruža bebi!

Žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu su pogodne i za bebe koje nažalost nisu u mogućnosti da doje (kad majka nema mleka) jer se mogu spremiti sa mlečnom formulom, na koju se beba navikla!

Kada je vreme da se bebi daju žitarice koje sadrže gluten
I tu se “lome koplja” među stručnjacima koji se bave ishranom beba. Jedni su tvrdi u stavu da treba sačekati bar do osam punih meseci života, a drugi smatraju da već prve žitarice mogu biti one koje sadrže gluten.

Racionalna preporuka je ipak da prve žitarice budu BEZ glutena, pa su pirinač i kukuruz zato među najomiljenijim prvim žitaricama.

Kod beba kod kojih u porodici ima nepodnošenja glutena ili alergije na hranu, sa glutenom NE treba žuriti i treba poštovati preporuku pedijatra koji prati bebu i najbolje poznaje (pored roditelja) bebine nutritivne potrebe.

Kada se žitarice mogu spremiti sa kravljim mlekom?
Najbolje NE pre prvog rođendana!

U drugoj godini života se žitarice mogu spravljati i sa kravljim mlekom, ali je važno pažljivo pratiti bebinu reakciju. Tih dana NE treba davati druge nove namirnice pa da se vidi hoće li biti reakcije! Najbolje je da se sa kravljim mlekom oprezno proba PRE davanja novih žitarica. Tako će se izbeći moguća konfuzija u utvrđivanju uzroka eventualne alergije ili nepodnošenja.

Šta ako beba ima alergiju na proteine kravljeg mleka, a mama više ne doji bebu?
Kad postoji alergija na proteine kravljeg mleka ubedljivo je najbolje produžiti dojenje i posle prvog rođendana! Ako je to nemoguće, onda su tu hipoalergijske (HA) mlečne formule koje se (uz preporuku i kontrolu pedijatra) daju bebama.

Opet su žitarice koje NE sadrže adaptirano mleko u svom sastavu, ovde u prednosti jer se mogu spremiti sa hipoalergijskim formulama koje su se pokazale bezbedne za bebu!

Zašto su probiotici korisni u žitaricama?
Probiotici su žive korisne (nepatogene) bakterije koje imaju brojne povoljne efkte na bebino zdravlje (mada ovo važi i za starije). Bifidobakterije su među najkorisnijim, a povoljno utiču na razvoj i pravilnu funkciju bebinih organa za varenje, ali imaju i druge brojne korisne efekte (sprečavaju crevne infekcije, jačaju imunitet, smanjuju verovatnoću nastanka ekcema…). Kako žitarice sadrže veliki broj korisnih vlakana koje pogoduju razmnožavanju probiotskih bakterija (to su zapravo prebiotici) , u kombinaciji sa bifidobakterijama ostvaruju puni korisni efekat!

Treba li žitaricama dodavati šećer?
NIKAKO!

Zaslađivanje je štetno za bebu (od navikavanja na “slatkiše”, preko izazivanja karijesa do uzrokovanja gojaznosti) i treba ga izbegavati.

A vitamini i gvožđe?
E tu je sitacija suprotna – dodavanje pažljivo odabranih vitamina i gvožđa pomažu detetovom zdravlju. To je razlog zašto se, sasvim opravdano, dodaju kvalitetnim žitaricama za bebe.

Počinjemo od bebe koja je stigla u dom i donela radost. Ona treba lepo da napreduje – pre svega u težini, pa evo nekih tipičnih zabluda koje su vezane za ishranu novorođenčeta.

Posle svakog podoja, potrebno je bebi dati malo vode – mleko može da bude «prejako» za bebu u prvim nedeljama života.

Potpuno pogrešno, i odavno napušteno!
Bebi koja sisa – ne treba voda posle podoja! Mamino mleko ima sve što je bebi potrebno, pa i vodu. Zdrava beba ne prekida dojenje dok se dobro ne najede, a kada se najede – ne treba joj ništa osim zdravog sna ili mamine i tatine ljubavi.
Voda, data posle podoja, samo zauzima nepotrebno mesto u bebinom stomaku i može da dovede do bljuckanja ili povraćanja.

Nema veze što je prošlo tek sat vremena od prethodnog podoja, čim dete plače – znači da je gladno. Zato mu «gurni siku», pa nek’ se dobro najede.

Ovaj «stručni savet» nije dobar, jer bebe ne plaču samo kada su gladne. Ako je beba lepo jela, mogućnost da je gladna posle sat vremena – praktično je nikakva.
Pa zašto onda plače?
Može da plače zato što traži da se presvuče ili ima kolike (grčeve). Ovo drugo je ubedljivo najčešći razlog plakanja posle podoja kod beba koje nemaju zdravstvene probleme (bez povišene temperature i drugih simptoma, a lepo jedu i spavaju).
Ako bebi koja ima grčeve date «siku» kada nije gladna, samo pogoršavate situaciju! Tada beba «cokće» na bradavici, umesto mleka (koje joj ne treba) guta vazduh, koji se nagomilava u crevima i pogoršava grčeve.
Zato, ako beba plače posle podoja, prvo proverite stanje u peleni, a potom je nežno «nosajte» i smirite.

Ukoliko beba već mora da se dohranjuje – najbolje je da se odmah koristi bočica sa «cuclom». Jer, to je najbrži način da se nahrani.

Nažalost, ovo nije dobro za bebu!
Dohranjivanje bebe (kada za to postoje medicinski razlozi) «na flašicu» jeste najbrži način da se nahrani, ali i najbrži put ka potpunom prestanku dojenja! Jer, kada beba sisa, ona mora da se dobro pomuči kako bi izvukla mleko iz bradavice. Ovo je najvažnija stvar i za bebu i za mamu, kojoj ovaj bebin «trud» omogućava proizvodnju mleka (laktaciju). Nema boljeg podsticaja za laktaciju od sisanja!
Međutim, kada bebi date flašicu – ona lako, bez truda izvuče mleko. To brzo nauči, pa neće da se muči da sisa, kada zna da je posle čeka fast food iz flašice. Tako beba provodi sve manje vremena na «siki», što polako smanjuje stvaranje maminog mleka, pa dojenje polako prestaje.
Ovo, naravno, nije dobro za bebu. Zato je jedini dobar način dohrane «na kašičicu», a ne «na flašicu». To traži malo više strpljenja i truda, ali će sačuvati mamino mleko, za koje nema zamene!

Već sa mesec dana života, bebi treba dati pirinač za večeru – bolje će da spava.

Ovo se pre dvadesetak godina često savetovalo mamama, iako je i tada bilo potpuno neopravdano!
Bebin organizam, pa i organi za varenje su «satkani» za mamino mleko! Zato se odavno zna da u prvih šest meseci bebinog života ništa nije potrebno osim majčinog mleka!
Pirinač je dobra hrana, ali u drugoj polovini prve godine života, a ne u drugom mesecu!
Neko će, možda, reći: «Ali, na kutiji piše da može da se daje». Naravno da piše, proizvođač ima snažan ekonomski interes da se proda što više proizvoda! Ipak, ogromna većina uglednih kompanija koja se bavi proizvodnjom hrane za bebe ne savetuje rano davanje pirinčanih kaša!
To da li će beba bolje da spava ili ne, ne zavisi od pirinča, već od bebinih potreba za mlekom. Nije pirinač zamena za mamino mleko, i ne može da bude! Ima vremena, pirinčana kaša će doći na red.

Čim beba uđe u drugi mesec, treba joj izbaciti noćni podoj – neka se dere koliko hoće. Treba samo biti uporan, pa će beba prestati da plače, ali i da sisa noću.

Potpuno pogrešno!
Beba traži da jede onda kada je gladna, a u prvim mesecima života, noć je takođe vreme za jelo! Dok beba ne «ojača», nema dovoljan kapacitet stomačića, pa ne može dobro da se najede za večeru. Zato se budi noću da jede!
Ako bebi u prvim mesecima života uskratimo noćni podoj, to je ravno izgladnjivanju, a ako je pustimo da dugo i neutešno plače – to je varijanta zlostavljanja! Zato pustite bebu da sama izbaci noćni podoj kada za to dođe vreme, a «noćno vaspitavanje» treba ostaviti za kasnije!

Još od perioda bebe, kroz davanje hrane bebi pokazujemo i naš odnos prema njenom temperamentu, zahtevnosti, traženju, načinima prihvatanja i davanja.

S toga se probem ishrane često ne odnosi samo na hranu, nego je i mnogo više od toga. Tako neka deca nauče od malena da kroz hranu mogu da drže kontrolu nad roditeljima, a ako se još većina dnevnih aktivnosti oko deteta svede na probleme sa ishranom, onda se cela porodica vrti u zatvorenom krugu i ishrana postaje glavni izvor nerviranja roditelja. Pri tome se često druge važne stvari kao što su osamostaljivanje bebe pri spavanju, hranjenju i slično, njeno raspoloženje i komunikacija sa okolinom zanemaruju. Zbog svega navedenog važno je da roditelji ovo znaju i otkriju samostalno ili uz pomoć stručne osobe u čemu je zapravo problem prilikom jela, posebno ako on preraste u nešto veliko i nerešivo na prvi pogled. Najčešće je međutim u osnovi samo iskonska potreba deteta za većom pažnjom roditelja.

Kako da znam da li je beba dovoljno jela i da li je sita?

Na samom početku uvođenja nemlečne dohrane beba se tek navikava na jedenje iz kašičice, na nove ukuse i novu konzistenciju hrane.

Samostalnim obrokom se smatra tek 6-8 kašičica, ali beba neretko na početku pojede i znatno manje kaše.

S toga , kako bi izbegli da beba nije dovoljno sita i kako bi ona znala da nakon tog “obroka” sledi nešto puno lepše, neophodno je odmah nakon obroka ponuditi bebi da sisa ili flašicu. Vremenom će potreba za ovim podojem prestati, a beba će već na svoj način pokazati kada je sita. Ipak, izgleda da ni to šta dajemo bebi, ni koliko ona toga pojede, ni to koliko napreduje u gramima nije odraz da li gladuje ili ne. Ako je beba srećna i zadovoljna pretpostavlja se da je onda i sita…

Odlomak iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte

Zašto da ne hranim svoju bebu po starim preporukama, kao što je mene moja mama hranila, kad sam evo zdrava i ništa mi ne fali?

Znamo da se ranije čvrsta hrana mnogo ranije uvodila u bebinu ishranu, čak posle drugog meseca, bilo je uobičajeno bebi davati kravlje mleko, uprženo brašno, proizvode koji sadrže gluten, ušećerenu vodicu, sok od limuna, medenu vodicu, začinjenu i masnu hranu. Ipak, bez obzira što su i na toj hrani bebe rasle i razvijale se, spoznalo se da upravo takav i sličan način ishrane izaziva mnoge probleme koji se posle vuku ceo život.

Zato, ako je dokazano da je nešto štetno, a to se doskora nije znalo, zašto rizikovati i svom detetu uskratiti način ishrane koji je bezbedniji i bolji od dosadašnjeg.

Kad se osmi mesec približi nastaje velika nedoumica sa uvođenjem koje namirnice najpre početi. Šta li je manje važno, a šta više važno kad je sve važno: pšenica, raž, ječam, ovas, žumance, spanać, jogurt, pavlaka, mileram, mladi sir i sl.

MLEKO I MLEČNI PROIZVODI podrazumevaju pre svega namirnice dobijene od krave i kravljeg mleka. Kozije, ovčije, kao i sveže kravlje mleko nisu preporučljivi u ishrani deteta tokom prve godine, ali se mlečni proizvodi kao što su kiselo mleko, sir, punomasni pavlaka i jogurt uvode u bebinu ishranu od 8. meseca života. Najčešće se koriste u bebinom doručku, a kasnije i za večeru. Buter (maslac) koji se dobija iz sirovog ili pasterizovanog mleka uvodi se u ograničenim količinama tokom 7. meseca života.

Evo primera jednog dnevnog menija gde je većina ovih novih namirnica uključeno, uz napomenu da se svaka nova namirnica uvodi posebno, a njihova kombinacija se daje tek kad je svaka uvedena u ishranu našeg odojčeta.

PRIMER JELOVNIKA IZ DNEVNIKA MARTINE ISHRANE KUVARSKOG DNEVNIKA BEBE MARTE:

Prepodnevna užina(oko 10h): svežu breskvu sam ogulila i izgnječila viljuškom te dodala malo bebi pirinča (instant pirinčane pahuljice), da zgusti jelo i poveća mu kalorijsku vrednost.

Ručak (oko 13h): Tvrdo sam skuvala jaje. U malo vode sam skuvala dva krompira, jednu mladu tikvicu i jedan peršun. Kad je bilo mekano izvadila sam iz tanjira i izgnječila viljuškom.u jedan deo dobijenog pirea sam izgnječila polovinu tvrdo kuvanog žumanceta i Marti prvo ponudila taj deo. Kad je pojela deo sa žumancetom, nastavila je da jede pire bez šumanceta. Ovako sam sigurna da je pojela planiranu polovinu žumanceta, o čemu je jako bitno voditi računa kod njegovog uvođenja.

Užina II ( oko 16h30min): Obarila sam jabuku i izgnječila je viljuškom sa svežom šljivom. Super sočna i ukusna užina

Večera (19h30min): U malo uzavrele vode sam dodala kašiku kukuruznog griza i kuvala par minuta prema uputstvu. Kad je bilo gotovo dodala sam kašiku kiselog mleka i sve pomešala. Ovo se Marti mnogo svidelo.

Autor: Martina mama, dr.med Marija Mandić

Jeste li i vi kao mali morali pojesti svu hranu sa tanjira i tek ste tada smeli ustati od stola? Neki roditelji takvu praksu zadržavaju i danas, a ona je povezana sa porastom gojaznosti, smatraju stručnjaci.

Roditelji i dalje podstiču decu da pojedu celi serviran obrok, iako su današnje porcije puno veće nego što su to nekada bile. Kao rezultat toga, deca sve slabije mogu odrediti kada im je dosta.

Novo istraživanje uključilo je podatke od oko 2,200 adolescenata i 3,500 roditelja. Rezultati su pokazali kako su očevi bili skloniji potsticati decu da pojedu sve sa tanjira. Takođe, pritisak je bio veći na dečacima u tinejdžerskim godinama nego na devojčicama.

“Iznenadilo me ponašanje nekih roditelja, poput prisiljavanja dece da pojedu celi obrok kako se hrana ne bi bacila”, izjavila je autorka studije Keti Lot, sa univerziteta Minesota.

Ako terate dete da pojede sve iz tanjira možda će biti gojazno

U 50-im godinama prošlog veka konzumiranje celog obroka značilo je nešto drugo nego danas. Porcije hrane su postale veće s vremenom, a ako decu potstičete da se oslanjaju na količinu hrane koja je još ispred njih, neće prepoznati unutrašnje signale koji im govore da su siti.

Neki stručnjaci veruju kako se opasnost od dečje gojaznosti pogoršava ako roditelji nisu u mogućnosti prosuditi jesu li njihova deca zdrave težine ili ne. Velik broj dece danas ima problema s gojaznošću, a roditelji ponekad ne vide da su njihova deca zdrave težine, ako su u društvu deblje dece.

Ovo istraživanje objavljeno je u paralelno s istraživanjem doktora Brajana Vansinka s njujorškog univerziteta Kornel, koje kaže kako je ključ izbegavanja prejedanja u manjim obrocima.

Prisiljavanje dece da pojedu sve iz tanjira loše utiče na kasnije navike u ishrani

Doktor Vansink proučavao je ponašanje vitkih i debljih osoba na zabavama sa švedskim stolom. Primetio je kako su vitke osobe bile sedam puta sklonije da uzmu manje tanjire te bi prvo proučili što je ponuđeno, a onda su birali svoj obrok.

Mršaviji ljudi više posmatraju koje su namirnice dostupne i na osnovu toga biraju obrok, dok deblje osobe češće uzmu što god je pri ruci, zaključak je njegovog istraživanja.

Ukoliko je vaše dete izbirljivo kada je hrana u pitanju ili uopšte ne voli da jede, sigurno vam nije lako. Do sada ste verovatno pročitali tonu članaka i knjiga na tu temu. Savetovali ste se sa drugim roditeljima, koji imaju isti problem, ali kada je vaše dete u pitanju ti saveti jednostavno ne rade!

Nutricionista Tobi Amidor, ekspert u ovom polju ima par dobrih saveta za pravilnu ishranu vašeg deteta.

Greška 1: Terate dete da jede

Ukoliko terate vaše dete da jede nešto što ne voli, razmislite ponovo o toj metodi. Ovakav način hranjenja može umoriti i vas i vaše dete, a negativne posledice su mnogobrojne, jer ćete mu onda zgaditi ne samo hranu, vec kompletan ritual i vreme kada se jede.

Umesto toga nemojte obraćati pažnju kada dete ne voli nešto da jede. Ako niste napravili pompu oko toga, sledeći put kada dete bude jelo isto to, neće se toliko buniti. Vremenom i vašim pozitivnim stavom počeće sasvim normalno da jede tu hranu.

Greška 2: Kuvate samo ono što dete voli!

Mnogi roditelji upadnu u zamku spremanja isključivo detetove omiljene hrane, upravo iz straha da ono ne ostane gladno. Međutim, to nije rešenje.

Umesto toga spremite detetu jelo koje će sadržati barem jedan njemu omiljeni sastojak. Na primer, ako vaše dete voli da jede samo pomfrit i meso, a zazire od povrća, vi mu spremite obrok sa jednim sastojkom koje voli i s jednim koje ne voli. Ako je dete starije uključite ga u pripremu hrane, to će ga svakako motivisati da sve proba!

Greška 3: Insistiranje da pojede sve iz tanjira

Roditelji uglavnom preteruju u doziranju i količini porcija.

Ako ne možete sami da odredite veličinu porcije potražite stručni savet. Praksa je da se servira po jedna supena kašika u skladu sa detetovim godinama za svaku namirnicu. Na primer, dvogodišnjem detetu sipajte po dve kašike pirinča, šargarepe i nekog mesa. Bitno je da je dete užinalo sat do dva pre glavnog obroka. Umesto da dete terate da pojede sve iz tanjira, pobrinite se da je ono sito i zadovoljno.

Greška 4: Ignorisanje detetovog ukusa

Deca imaju mnogo istančaniju paletu od odraslih (koja se vremenom gubi). Nešto što vama nije slano ili dovoljno začinjeno, vašem detetu je možda preslano i jako. Potrudite se da kuvate blažu hranu za vaše dete i poslušajte kad vam kaže da mu je hrana prejako začinjena.

Greška 5: Prerano odustanjanje

Ne predajte se lako ako dete odbije hranu na prvu loptu. Prema istraživanjima potrebno je da detetu ponudite oko 20 puta istu hranu, pre nego što je prihvati.

Umesto što ćete odustati od spremanja određenog jela, pripremajte baš te namirnice i dozvolite mu da se igra s njima. Ovo podrazumeva da je dodiruje, kao i da je stavlja u usta i ispljune potom. Vremenom će prihvatiti određenu namirnicu i više neće praviti problem.

Greška 6: Grickalice

Grickalice nisu dobre ni za odrasle, a kamoli kao uzina za vašu decu. Ovakva uzina je prepuna šecera, veštackih boja i aditiva koji nikako nisu dobri za zdravlje.

Umesto grickalica ponudite vašem detetu za uzinu neko voce ili neku drugu zdravu namirnicu.

Greška 7: Hrana kao nagrada

Ukoliko koristite neke od ne baš tako zdravih namirnica poput slatkiša ili grickalica kao nagradu za pojeden ručak, grešite! Tako ćete najlakše razviti loše navike u ishrani kod vašeg deteta. Davanjem slatkiša za nagradu može da razvije i zavisnost.

Umesto hranom nagradite vaše dete tako što ćete ga izvesti u park ili na neku drugu njemu voljenu aktivnost.

Greška 8: Oprez sa sokovima

Preporuka je da dete pije oko pola čaše 100 odsto ceđenog soka na dan. Vecća količina od preporučene samo stvara naslage šećera, što pak utiče na odsustvo apetita kod deteta.

Savet je da zamenite sokove vodom. Ako dete baš voli sok onda ga razblažite s vodom.

Novorođenče
Kolostrum
Prva klopa koju dobija bebac kad se rodi je kolostrum. To je prvo majčino mleko u kom se nalaze antitela koja beba ne može još sama da proizvede i izuzetno hranljive materije. Kolostrum pomaže bebi da isprazni digestivni trakt od mekonijuma i prekomerne sluzi. Beba bi trebalo obavezno da sisa ovo mleko jer ne samo da je zdravo za nju već će tako podstaći mleko koje se nagomilava u vašim dojkama.

Količina
Prvi podoji su vrlo mali - oko pola kafene kašičice.

Prvi mesec
Majčino ili adaptirano mleko
Preporučuje se da bebina ishrana do šestog meseca bude isključivo dojenje. Ako to nije moguće, bebe treba da jedu adaptirano veštačko mleko.

Količina:
U prvom mesecu beba bi trebalo da sisa na zahtev. To znači da joj se da dojka (odosno flašica) kad god zaplače. U ovom periodu beba će sisati između 10 i 12 podoja. Do drugog meseca života bebe posisaju dnevno oko 400-900 ml mleka.

Od šeste nedelje do drugog meseca
Ovo je period kada beba ustaljuje obroke i kada joj se ukida noćni podoj. Poslednji podoj treba da je u 23 časa. Beba preko dana treba da sisa na svaka tri sata.

Količina:
Do drugog meseca života bebe posisaju dnevno oko 400-900 ml mleka.

Od tri do četiri meseca
Beba treba da se hrani isključivo majčinim odnosno adaptiranim mlekom. Ako beba sisa adaptirano mleko treba je pojiti prokuvanom vodom ili blagim čajem. Dojene bebe ne moraju obavezno da se poje.

Količina:
Beba u ovom uzrastu dnevno pojede od 700ml do 1,2l mleka.

Od pet do šest meseci
Ovo je period kada se bebi uvodi nova, ne mlečna hrana. Hrana se uvodi postepeno i u malim količinama – jedna do dve kašike dnevno. Uvek se uvodi samo jedna namirnica a navikavanje na nju traje od 3 do 7 dana. Prvo se bebi daju voćni sok i voćne kaše. Kad je prihvatila voće bebi se daju kaše od žitarica pa zatim kaše od povrća i mladog mesa.

Količina:
Beba u ovom periodu može da pojede u jednom obroku: 4 supene kašike žitarica, 30-60 ml soka, 2-6 supene kašike voćne kašice, 4-7 supene kašike povrćne kašice, 1 supenu kašiku mesa. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju posisaju je 750-900ml.

Od sedam do osam meseci
Detetu se u ovom periodu još uvek lagano uvode različite namirnice ali se i kombinuju kašice od već prihvaćenih. Sada beba može da proba teletinu, žumance i džigericu. Žumance treba da bude dobro kuvano (5-7 minuta) i da se daje postepeno (1/8, ¼, ½ pa tek onda celo). Kada beba prihvati celo žumance ono se može davati dva puta nedeljno u kombinaciji sa drugom hranom.

Sveže (živo) žumance ni slučajno nemojte davati bebi!

Količina:
Beba u ovom perodu može da pojede u jednom obroku: 4-6 supene kašike žitarica, 120ml soka, 6 supenih kašika voćne kašice, 7 supenih kašika kašice od povrća i 1 do 2 supene kašike mesa. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

Od devet do deset meseci
U devetom mesecu bebi se uvodi doručak. To može da bude kačamak, popara, jogurt, sir, kiselo mleko, pavlaka sa crnim hlebom, griz... Parče hleba treba davati bebi u ruku kako bi „češala“ desni jer joj sada rastu zubići.
Od desetog meseca beba može da jede kuvanu ribu (pastrmku, oslić), čorbe od pasulja, graška ili boranije.

Količina:
Beba u ovom perodu može da pojede u jednom obroku: pola parčeta hleba, 8-12 supenih kašika žitarica, 120 ml soka, 7-8 supenih kašika voćne kašice, 7-8 supenih kašika kašice od povrća i 3 do 4 supene kašike mesa. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

Od jedanaest do dvanaest meseci
Sada se bebi može davati sitno seckana hrana koju ona može sama uzimati i jesti. Počnite sa seckanim voćem (breskva, banana, jabuka). Beba će rado sama prstima jesti i parčiće hleba namazane pavlakom ili sirom. Takođe zgodni su i grašak, kukuruz šećerac ali i sitni komadići mesa.

Količina:
Beba u ovom periodu može da pojede u jednom obroku: pola parčeta hleba, 8-12 supenih kašika žitarica, 120 ml soka, 8-9 supenih kašika voća, 8-9 supenih kašika kašice od povrća i 4-5 supene kašike mesa, jedno celo žumance. Dnevna količina majčinog ili adaptiranog mleka koju bebe u ovom uzrastu posisaju je 500-750ml.

Nakon prvog rođendana
To je period kada beba prelazi na porodični jelovnik s tim što se bebin obrok ne soli i ne začinjava. Sada beba može da jede celo jaje – bilo kuvano, pečeno ili u kajgani. Tek od prve godine života deca smeju da jedu med, limun, narandže i kivi.
I ne zaboravite: preporučuje se da beba jede majčino mleko 12 meseci!

1. Banane
2. Kelj
3. Šargarepa
4. Riba
5. Mleko
6. Sir
7. Hleb i cerealije (žitarice)
8. Jaja
9. Meso
10. Kivi

1. Banane
Banane su odličan izvor energije.
2. Kelj
Kelj je bogat gvožđem i osnovnim antioksidantima - hranjivim sastojcima koji su prirodna zaštita od kancera.
3. Šargarepa
Šargarepa je važna za rast, zdravu kožu i zube. Sveža šargarepa ima dvostruko veću količinu vitamina od kuvane.
4. Riba
Riba predstavlja važan izvor esencijalnih omega - 3 ulja.
5. Mleko
Mleko sadrži sve hranjive sastojke koji su potrebni bebi da bi rasla. Deca i posle prvog rođendana treba da popiju najmanje 4,5 dcl mleka dnevno ili ekvivalent u mlečnim proizvodima.
6. Sir
Sir je odličan izvor za jake i zdrave kosti i zube. Ako se pojede nakon obroka, on neutrališe kiselinu koja izaziva karijes.
7. Hleb i cerealije (žitarice)
Hleb i cerealije (žitarice) poseduju visok sadržaj vlaknastih materija i složenih ugljenih hidrata. Uvek birajte hlebove i peciva od integralnog brašna.
8. Jaja
Jaja su bogata proteinima, vitaminima i gvožđem.
9. Meso
Posnije crveno meso obezbeđuje jedan od najboljih oblika gvožđa. Takođe, ovo meso je bogato proteinima i cinkom - osnovnim materijama za rast, proces ozdravljenja, zaceljenje rana i jak imunološki sistem.
10. Kivi
Kivi sadrži gotovo dvostruko veću količinu vitamina C od pomorandže. Takođe je sjajan izvor potasijuma, biljnih vlakana, vitamine B grupe, vitamina E i minerala. Preporučuje se isključivo nakon bebinog prvog rođendana.

Možete da počnete sa uvođenjem kašice u bebin jelovnik kad je beba stara između 4 i 6 meseci. U principu, majčino mleko zadovoljava sve bebine nutritivne potrebe do šestog meseca. Majčino mleko (pa tako i ono zamensko – adaptirano) je hrana koju beba do šest meseci može da svari i podnese sa svim potrebnim kalorijama i vitaminima. Bebin digestivni sistem se do šestog meseca još nije kompletno formirao i jednostavno još nije spreman za nešto što nije mleko. Odugovlačenjem sa uvođenjem čvrste hrane smanjićete rizik od alergijskih reakcija. Kada naumite da počnete sa kašicama – svakako se prvo konsultujte sa lekarom.

Koja je najbolja hrana za početnike?

„Sa čim da počnem?“ - postavite ovo pitanje desetorici pedijatara i dobićete deset odovora. Svaki lekar ima svoju broj 1 hranu za bebinu premijeru. Iako su jednoglasni da je majčino mleko najbolje za novorođenče i da sa njim treba istrajati što duže – na ovom planu nikako da se slože. Razlog može da bude taj što ne postoji nekih većih naučnih dokaza koji će ukazati na neku određenu čvrstu hranu. Poslušajte svog lekara, a kasnije će vam beba sama staviti do znanja da li joj se nešto dopada ili ne. Ipak, treba da znate da će beba u početku „praviti face“ i skupljati usta kao da joj se prva klopica ne dopada ali to je zato što je šokirana novim ukusom.

Jabuka

Na prvom mestu se ugnezdila jabuka kao voćka sa našeg podneblja koju je lako naći preko cele godine. Jabuku bebi dajte kao sok i to za početak jednu kašičicu. Bebi se dodaje po kašičica dnevno a za nedelju dana može da dobije pasiranu jabuku u obliku kašice. Većina beba sa oduševljenjem prihvata voće kao prvu hranu međutim kasnije može da odbije manje slatku hranu kao što je povrće ili nezaslađene žitarice.

Pirinčane pahuljice

Na tržištu postoje pirinčane pahuljice za bebe, obogaćene gvožđem, koje se preporučuju kao prva hrana. Pirinčane pahuljice se lako razrede na gustinu ne mnogo veću od mleka. Bebe ih lako vare i retko izazivaju alergiju. Kašica može da se napravi pomoću majčinog ili adaptiranog mleka, ali i sa prokuvanom običnom vodom.

Krompir

Mnogi se za premijeru u bebinoj ishrani odlučuju na kuvan krompir jer ima slatkast i prijatan ukus. Krompir se bebi daje obaren bez ikakvih dodataka. Ni slučajno ga nemojte soliti.

Šargarepa

Kuvana šargarepa iz nesoljene pileće supe tako može da bude sjajna klopa za početnike. Izgnječite je kašikom, dodajte nekoliko kapi mleka (majčinog ili adaptiranog) i ponudite bebi.

Hrana slična mleku

Prema teoriji da će beba najlakše prihvatiti hranu kakvu je do sada jela, nezaslađen, punomasan jogurt ili kefir savršeni su za početak. Važno je da jogurt ne bude onaj voćni kako beba kasnije ne bi odbijala neslanu hranu. Beba će ga sa zadovoljstvom smazati tako kiselkastog što će joj kasnije dobro doći. Bebe alergične na mlečne proizvode ali i one koje ih loše podnose ne bi trebalo sa ovim da počnu.

Bundeva

Bebe koje s jeseni počinju sa papicom imaju sreću da probaju blagi slatkasti ukus pečene bundeve. Parče očišćene bundeve se stavi u rernu i ispeče. Ohlađeno ispasirano meso bundeve se ponudi bebi sa ili bez dodatog majčinog ili adaptiranog mleka.

Banana

Iako će tokom prvih par godina banana igrati jednu od većih uloga, ona za premijeru nije baš podesna. Jedini razlog za to je njen sladak i prijemčiv ukus koji može da stvori problem kod kasnijeg navikavanja na manje prijatne ukuse.

Da li još uvek treba da dojim bebu (odnosno da joj dajem adaptirano mleko)?

Pa, naravo! Vašoj bebi je neophodno majčino (odnosno adaptirano) mleko sve dok ne napuni godinu dana. Mleko joj daje potrebne vitamine, gvožđe i proteine u lako svarljivom obliku. Čvrsta hrana ne može da zameni sve nutritivne vrednosti koje nudi majčino mleko u prvoj bebinoj godini života.
Prošlo je nedelju dana kako moja beba jede kašicu od jabuke, kada je vreme za drugu čvrstu hranu?
Čvrsta hrana se bebi uvodi postepeno. Zbog mogućih alergijskih reakcija na neku hranu treba sačekati minimum tri dana do uvođenja nove namirnice. Tako ćete biti sigurni ako vaša beba dobije alergetsku reakciju (proliv, nadut stomak, učestaliji no inače gasovi ili svrab) na šta je reagovala. Ako u porodici postoje osobe koje su podložne alergijama najbolje bi bilo da sa svakom namirnicom budete obazrivi i da je „uvodite“ po nedelju dana.

Bez obzira na to, dobro je navići bebu da prihvati da jede širok spektar namirnica tako što će se navići na ukus i teksturu svake od njih. Svaka beba ima jedinstven ukus ali pomaci u ishrani treba da idu otprilike ovako:

1. Polutečna kašica.

2. Izgnječena ili izmiksana kašica od voća ili povrća.

3. Fino iseckana hrana koja uključuje meso i druge namirnice bogate proteinima.
Na šta bi trebalo da obratim pažnju?
Stolica

Obratite pažnju na bebinu stolicu jer ona više neće biti ista kao kada se beba hranila isključivo mlekom. Nemojte biti iznenađeni ako u peleni nađete boje, teksture pa i mirise koji do sada nisu bili zastupljeni. Čak i vrlo mala količina (jedna kašičica) može da promeni onaj „miris“ bebine stolice na koji ste navikli. To je normalno.

Ako primetite da beba teže kaki ili da joj je stolica jako čvrsta – to je zato što ste možda zaređali sa bananom, rižinim pahuljicama ili sa kašicom od jabuka. Ova hrana može da stvori konstipaciju pa kako se beba ne bi mučila ponudite joj neko drugo voće ili povrće.

Alergije

Kada uvodite novu hranu budite oprezni i posmatrajte bebu - ako joj se pojavi reakcija na neku namirnicu posavetujte se sa lekarom. Najbolje bi bilo da izbegavate one namirnice koje su česti izazivači alergija. To su citrusno voće i crveno voće, med, kravlje mleko, paradajz, jaja (belance), školjke, kikiriki puter...

Ne odustajte

Ako beba odbije neku vrstu namirnice nemojte lako odustati – ponudite joj isto za dve do tri nedelje. Nikad se ne zna. Beba možda nikad neće zavoleti pire od krompira a možda će ga za mesec dana prosto obožavati.

Raznovrsnost

Pred vama i vašom bebom prava je galerija raznovrsnih namirnica – zato ne insistirajte na dve ili tri. Ako vi ne volite da jedete neku voćku ili povrćku to ne znači da je vaša beba neće voleti, zato je nemojte uskraćivati za ono što nije po vašem ukusu. Čak i van sezone može da se napravi obrok od voća ili povrća – na tržištu postoje u zamrznutom stanju ili pak spravljene kao gotovo bebi kašice.

Koliko puta dnevno treba da dajem bebi čvrstu hranu?

Beba se u početku ne hrani čvrstom hranom već se navikava na nju i na nov način i ritual hranjenja. U samom početku bebi se daju polutečne kašice jednom dnevno. Glavni obrok bebi je i dalje mleko. Što je beba starija broj obroka i količina čvrste hrane u njenom jelovniku su veći i intezivniji. Kada beba napuni osam meseci ona već može da jede kašicu tri puta dnevno.

Da li mi treba posebna oprema za hranjene bebe?

Naravno. Najbolje bi bilo kad bi beba imala sopstvene posude u kojima se priprema hrana za nju. Dakle potrebna vam je mala šerpa, lonče, dubok plastičan tanjir sa zanimljivim šarama, nekoliko plastičnih kašičica, portikla, blender pomoću kog ćete lakše mućkati kašice, visoka stolica za hranjenje i mušema ili stare novine koje ćete obložiti po podu kako vam se kuhinja ne bi pretvorila u katastrofu.

Gde je najbolje da hranim bebu?

Da bi bebi od samog početka utvrdili dobre navike prilikom obedovanja poput jedenja za stolom a ne ispred TV-a, najbolje je da bebu hranite u njenoj visokoj stolici blizu trpezarijskog ili kuhinjskog stola gde će se uskoro i sama pridružiti pri porodičnom jelu. Dok je još mala nemojte joj davati krupniju hranu na dohvat ruke jer je može zgrabiti i progutati te izazvati davljenje. Ako beba još nije spremna za visoku stolicu posadite je u krilo – samo budite sigurni da je dovoljno uzdignuta kako bi mogla dobro da proguta hranu koju joj dajete.

Želim da moje dete jednog dana ima zdrave navike u ishrani, da li treba da počnem sada?

Sada, dok je vaša beba još na samom početku pravo je vreme za uspostavljanje zdravih navika u ishrani. Postoji par stvari koje ne treba da zaboravite:

1. Nemojte da preterate sa hranom. Odredite potrebnu količinu hrane za svaki obrok i nje se držite.

2. Ne silite bebu da jede hranu koja joj se ne dopada. Poštujte bebin ukus i izbegavajte borbu oko zalogaja. Možda nije gladna, možda će joj se ta namirnica svideti sledeće nedelje, možda samo nije raspoložena da jede...

3. Pokušajte da napravite pravu ravnotežu između proteina, ugljenih hidrata, voća i povrća. Slatko, slano i masno u bebinoj ishrani svedite na minimum.

4. Izbegavajte fast food što duže moguće.

5. Ne podmićujte, ne nagrađujte niti tešite dete hranom. Umesto hrane u tim trenucima dajte mu puno zagrljaja, poljubaca, ljubavi i pažnje.

6. Hranite bebu u njenoj stolici kad god je to moguće. Izbegavajte da hranite bebu ispred TV, dok se igra ili u šetnji.

7. Na samom početku uvođenja čvrste hrane u bebin jelovnik, ni slučajno nemojte da pravite tečne kašice u bebinoj flašici. Beba od samog početka treba da shvati i nauči da se hrana jede sedeći uspravno i pomoću kašičice.

Izvor: bebac.com