Grčevi ne zahtevaju medicinski tretman, ali svakom zabrinutom roditelju potreban je savet, da bi bio siguran da ovo nije ozbiljan problem.

Grčevi se javljaju posle 2-3 nedelje života i najčešće spontano prolaze krajem trećeg meseca, mada kod određenog broja beba mogu potrajati i do kraja četvrtog, pa i petog meseca.

Najveći intezitet i učestalost tegoba je u drugom mesecu života. Beba koja je do tada dobro napredovala i mirno spavala, u popodnevnim časovima postaje razdražljiva i nekontrolisano plače.

Da li se grčevi češće javljaju kod dečaka ili kod devojčica?

Svaka peta beba ima grčeve i oni se podjednako javljaju i kod dečaka i kod devojčica, kod beba koje doje i kod beba koje se hrane adaptiranom mlečnom formulom, a nešto su češći kod prevremeno rođenih beba.

Zašto se javljaju grčevi i kako ih prepoznati?

Pravi uzrok grčeva nije do kraja poznat, smatra se da nastaju zbog nezrelosti digestivnog trakta, a nakupljeni vazduh izaziva bol i neprijatnost. Drugi mogući uzrok je nezrelost bebinog nervnog sistema. Da bi se grčevi razlikovali od organskih kolika, postoje određeni kriterijumi za njihovu dijagnostiku. Najčešće korišćeni kriterijum je Wessels-ovo pravilo trojki koje analizira plač odojčeta i koje glasi: odojče ima grčeve ukoliko plače više od 3 sata dnevno, ako se plač javlja u više od 3 dana nedeljno i ako to stanje traje duže od 3 nedelje.

Glavni simptom je konstantan plač bez vidljivog razloga u dužem periodu, prodorniji od normalnog, a naročito izražen u poslepodnevnim satima.

Bebe sa grčevima podižu glavu, savijaju kolena prema trbuhu, stomačić je naduven i napet, zacrvene se u licu i lice dobije bolan izgled, prave grimase i ispuštaju gasove. Grčevi se pogoršavaju nakon hranjenja. Nekada se javljaju u toku hranjenja, pa bebe prekidaju obrok. Grčevi uzrokuju i probleme sa uspavljivanjem i dužinom spavanja. Između epizoda plača, beba je dobro, lepo jede, dobro napreduje i ne pokazuje nijedan znak bolesti.

Trajanje grčeva je različito, od 15 do 60 minuta pa i duže. U toku dana može se javiti više puta.

Kako pomoći bebi?

Grčevi ne zahtevaju medicinski tretman, ali svakom zabrinutom roditelju potreban je savet, da bi bio siguran da ovo nije ozbiljan problem. Roditelji teško izlaze na kraj sa neprekidnim plačem i važno je pružiti im podršku.

Ne postoji izdvojen ili dokazan lek za kolike, ali određeni postupci i tretmani ih mogu olakšati:

• Poklanjanje veće pažnje (nežnost i smirenost) odojčetu od strane majke
• Pravilno sisanje bez velikog gutanja vazduha
• Čekanje da beba svaki put podrigne posle obroka
• Masiranje i topla pelena na stomačiću, savijanje nogica ka stomačiću
• Polako ljuljati bebu napred-nazad
• Deca koja su na prirodnoj ishrani treba da nastave sa podojima
• Majkama se savetuje da izbegavaju hranu koja nadima (kupus, karfiol, pasulj, luk, citrusno voće, kofein i alkohol)

Bebe koje se hrane mlečnom formulom treba hraniti u budnom stanju, u odgovarajućem položaju sa lako podignutom glavicom. Posle hranjenja treba da podrignu i tako izbace višak vazduha.

Olakšanje simptoma grčeva kod beba koje se hrane mlečnom formulom, može se postići uvođenjem u ishranu posebno prilagođene mlečne formule koja sadrži hidrolizovane proteine surutke i snižene nivoe laktoze, što olakšava varenje, sprečava pojavu grčeva i redukuje epizode plakanja.

Izvor: bebac.com

Nemlečna ishrana obuhvata sve grupe namirnica osim majčinog mleka i adaptirane mlečne formule koja se uvodi postepeno u ishranu odojčeta. Većina pedijatara i nutricionista je saglasna da sa uvodjenjem prve hrane treba započeti u periodu izmedju četvrtog meseca (posle sedamnaeste nedelje) i najkasnije do kraja šestog meseca (dvadeset šesta nedelja).

Zbog različitih potreba i različitog napredovanja beba u prvoj polovini godine, uvođenje nemlečne ishrane se počinje u dogovoru sa izabranim pedijatrom. Pedijatar u savetovalištu na redovnim pregledima procenjuje kako beba napreduje i u dogovoru sa roditeljima daje savete za uvođenje prve hrane u periodu oko šestog meseca. Do kraja prve godine beba treba i može da proba gotovo sve ukuse a što više hrane bude volela u prvoj godini, bolje i raznovrsnije će jesti i kasnije u detinjstvu.

Koje namirnice odabrati za prve nemlečne obroke?

Prva nemlečna ishrana koju beba proba su žitarice prilagođene uzrastu. Žitarice koje se uvode kao prva hrana bebe obično lepo prihvataju i bezbedne su jer imaju mali alergijski potencijal. Kao prvi obrok se daju u prvom periodu jednom dnevno u jutarnjim časovima, zbog minimalne ali moguće pojave alergije ili netolerancije, a ako ih beba rado prihvata, možete ih davati kao večernji obrok pred spavanje. Žitarice kao večernji obrok smanjuju učestalost noćnog budjenja koje je izazvano glađu.

Žitarice se uvode u malim količinama, nekoliko kašičica dnevno a količina se postepeno pojačava do pune doze za uzrast. Sve mame žele da se njihova beba zdravo hrani i da prvom hranom koju daju svom detetu obezbede sve neophodne sastojke za pravilan rast i razvoj. Kašice od žitarica su zdrave, jednostavne za pripremu i omiljene medju mamama i bebama kao prva hrana.

Već posle prvih obroka se može proceniti kako beba podnosi žitarice i da li će biti neke neželjene reakcije ili alergije. Crvenilo oko usana, osip po koži ili proliv se nekada mogu pojaviti posle davanja obroka. Zbog moguće alergije na hranu, potrebno je bebi davati žitarice koje su kontrolisane i prilagođene za bebin uzrast. Najbolje je da se žitarice sve do prvog rođendana spremaju uz pomoć vode za decu koja su na prirodnoj ishrani ili uz pomoć adaptirane formule za decu koja se tako hrane.

Bebice nekada okreću glavu kada im date kašicu ali to ne znači da beba ne podnosi žitarice nego da u tom trenutku nije raposložena za jelo. Ako se desi da bebica okrene glavicu sutradan probajte ponovo. Strpljenje je veoma važno za uvođenje hrane.

Mame uvek žele da svojoj deci daju proizvode strogo kontrolisanog porekla i odličnog kvaliteta. Trude se da pronađu žitarice prilagođene uzrastu, kvalitetnog sastava.

Šta žitarice za bebe treba, a šta ne treba da sadrže?

Žitarice koje se daju bebama mame obično traže, a pedijatri savetuju, da budu bez dodatog šećera, veštačkih boja i aroma i da su bogate vitaminima i mineralima potrebnim za rast i razvoj. Uvek treba tražiti žitarice na kojima piše da nemaju dodat šećer – previše šećera navikava decu da jedu slatku hranu tokom odrastanja što dovodi do gojaznosti i pojave karijesa. Žitaricama ne treba da budu dodati ni veštački ukusi jer beba treba da se navikne na prave ukuse hrane.

Žitarice treba da sadrže i vitamine i minerale. Vitamini A, C, D i mineral cink imaju ulogu pri jačanju imunog sistema, kalcijum je značajan za izgradnju kostiju a gvožđe za rast crvenih krvnih zrnaca. Ukoliko sadrže i prebiotik to je veoma značajno jer prebiotici pomažu pravilnom razvoju crevne flore.

Prve žitarice moraju biti glatke konzistencije a vremenom kako beba raste, mogu da se u ishrani koriste žitarice koje su glatke ali veće gustine, zatim one od sitnih komadića i različitih tekstura kako bi se bebe polako navikavale da žvaću. Preporučuje se da žitarice budu strogo kontrolisanog porekla i organskog uzgoja.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Uvođenje čvrste hrane je važan korak u razvoju bebe, ali roditelji moraju da budu oprezni sa namirnicama koje daju bebi, jer iako zdrave, nisu sve bezbedne po zdravlje mališana. Jedna od takvih namirnica je i med...

Iako je med jedna od najzdravijih i najlekovitijih namirnica, bebe ne bi smele da ga jedu pre 12. meseca starosti. Naime, med može da sadrži spore bakterije Klostridijum botulinum (Clostridium botulinum), koja može da se razmnožava u bebinom digestivnom traktu i izazove botulizam, retku, ali potencijalno fatalnu bolest.

Ove bakterije su obično bezopasne za odrasle i decu stariju od godinu dana, jer njihov crevni trakt može da spreči razmnožavanje bakterija, međutim kod beba one mogu da stvore toksine opasne po život.

Kupovni proizvodi koji sadrže med, kao što su cerealije ili gotove kašice, su bezbedne za bebu, jer su visokim temperaturama prilikom pripreme bakterije ubijene.

Uprava za hranu i lekove (FDA) je testirala prirodne zaslađivače (poput kukuruznog sirupa) i nije pronašla opasne bakterije, ali je svakako preporučljivo da se, pre nego što sami odlučite šta da date bebi, najpre konsultujete sa vašim pedijatrom.

Izvor: yumama.com

Dileme, dileme…

Uprkos brojnim pokušajima da se jednom zauvek razreši pitanje da li je bebi potrebna voda u periodu dok se hrani isključivo mlekom, ono ostaje jedno od najčešće postavljanih.

Iako se u praksi sreću različiti stavovi pedijatara, zvaničan stav najeminentnijih pedijatrijskih udruženja zasnovan na brojnim dobro potkrepljenim studijama, je jasan – voda nije neophodna bebi u prvih 6 meseci, ili dok ne počne da unosi nemlečnu hranu ( neki roditelji ranije počnu sa uvođenjem nemlečne hrane ).

Preporuka se odnosi na sve zdrave bebe, bilo da se hrane majčinim mlekom ili adaptiranom formulom, jer je procenat vode u njima sličan i iznosi oko 88%.

Nešto je drugačija situacija kod beba koje su zbog loše socio-ekonomske situacije na ishrani kravljim mlekom – tada je neophodno obrok pripremati od tzv. “dvotrećinskog kravljeg mleka“, tj. 1/3 obroka treba da bude voda, a 2/3 kravlje mleko. Moram podvući da bi bolje bilo kada bi ovu tečnost popila mama, a beba njeno mleko, jer bi na taj način beba imala idealnu ishranu, a troškovi ostali isti.

„Nije potrebno“ ne znači „opasno je“. Dakle, ako vam je ovo pitanje tolika glavolomka, možete ponuditi vašoj bebi vodu, ali: ne tokom prvog meseca života, ne pre podoja, nego isključivo između dva obroka, i vodite računa kakvu vodu nudite.

Voda mora biti mikrobiološki i biohemijski ispravna, dakle u obzir dolaze samo flaširane vode, najbolje one namenjene bebama, zato što je sadržaj minerala prilagođen njihovim potrebama ( pre svega nizak sadržaj natrijuma ), i vodovodska voda u krajevima gde je provereno ispravna.

Vodu iz vodovoda neophodno je prokuvati pre upotrebe (da ključa minimum 5 minuta ). U vodu nemojte dodavati ništa – ni šećer, ni sok, ni limun… Šta da radite ako beba ne bude želela da pije? Vrlo jednostavno – prestanite da joj nudite!

Ukoliko mlečnu formulu pripremate sa flaširanom vodom, nije potrebno da je prokuvate, ali je nakon otvaranja morate čuvati u frižideru, i iskoristiti za sledeći obrok. Važno je i da vodite računa da su posude, merice i bočica koju koristite temeljno oprane, pa zatim sterilisane, da formulu čuvate u originalnom pakovanju, na način i u roku koji je na ambalaži označio proizvođač, da je pripremate opranim rukama, neposredno pre obroka, a ostatak ne čuvate za naredni obrok. Što je beba starija, to su manje rigorozne higijenske mere neophodne, ali ruke i posuđe se uvek moraju temeljno i redovno prati, a voda uvek mora biti ispravna.

Kada počnete sa uvođenjem nemlečne hrane, počnite redovno da nudite bebi vodu između obroka, ponovo bez ikakvih dodataka. Obzirom da se hrana bebama priprema bez šećera i soli, očekujte da vaše dete neće odmah biti zainteresovano za vodu, jer potrebu i dalje zadovoljava mlekom. Oduprite se iskušenju da ponudite sok, kako bi dete bar nešto popilo, da ne biste ustalili štetnu naviku, jer beba će uvek radije izabrati sok nego vodu. Prvo neka se navikne da pije vodu, na šta možete pričekati i puna 2-3 meseca, pa tek onda, ukoliko baš želite, dajte bebi ponekad sok ( zdravi su jedino sveže ceđeni sokovi ).

dr Ivana Veljić, pedijatar

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Mame i tate nastoje da novorođenče odmah uobroče, ali postoji struja lekara koja kaže da je to nepotrebno i često veoma stresno za bebe

Mame i tate nastoje da novorođenče odmah uobroče, ali postoji struja lekara koja kaže da je to nepotrebno i često veoma stresno za bebe. Stručnjaci smatraju da ako one jedu unutar intervala od po četiri sata, sve je u redu i nema potrebe da se bude tačno u minut, samo da bi sisale. Treba ih pustiti da se same oglase kada su gladne, a ne da se hrane po stereotipnom obrascu.

- Novorođena beba je pametnija od bilo kog odraslog čoveka - kaže dr Robin Maden, pedijatar iz Silver Springa, u državi Merilend. - Bilo da sisaju ili se hrane iz flašice, one tačno znaju kada su gladne, a kada site. Zato ih treba pustiti da same diktiraju tempo i tako će sigurno bolje napredovati.

Izvor: novosti.rs

Postoji veza između ishrane i razvoja alergija. Ako se odlaže uvođenje u jelovnik namirnica koje se svrstavaju među alergene rizik od alergija se povećava.

DECA koja nisu probala kravlje mleko pre napunjene godine imaju skoro četiri puta veći rizik da postanu alergična na njega u kasnijem periodu, pokazuju najnovija istraživanja. Kada su u pitanju jaja i kikiriki, rizik je duplo veći.

Iako se ove namirnice godinama svrstavaju u nutritivne alergene, stručnjaci smatraju da odlaganje njihovog uvođenja u ishranu deteta donosi više štete nego koristi. Izbegavanje zapravo povećava rizik za razvijanje alergija, stoga - što pre se uvedu u ishranu u malim količinama, šanse za razvijanje alergije su manje.

- Studija o povezanosti namirnica koje dajemo detetu i riziku od razvoja alergije pokazala je da je rano uvođenje jaja u ishranu dece do godinu dana korisno, jer smanjuje verovatnoću razvoja preosetljivosti na bilo koji od tri alergena: jaja, mleko ili kikiriki - rekao je doktor Maksvel Trn.

Na osnovu istraživanja sprovedenog u više od 2.100 kanadskih porodica, otkriveno je da većina roditelja zaista odlaže uvođenje ovih namirnica iz straha od neželjene reakcije. Istovremeno, jedno od 50 dece pati od alergije, što znači da ta pojava dostiže nivo epidemije.

Pojedini stručnjaci idu i korak dalje, tvrdeći da izbegavanje ove tri namirnice povećava rizik od astme, ekcema i alergijskog rinitisa u kasnijem dobu.

Izvor: novosti.rs

Roditelji verovatno nehotice deci daju previše voćnih sokova, tvrde pedijatri.

Američka pedijatrijska akademija objavila je nove smernice za roditelje, prema kojima deci mlađoj od godine ne treba uopšte davati voćne sokove.

Izuzetak jedino može biti slučaj konstipacije (zatvora) i tada deci treba dati isključivo stoprocentni voćni sok.

Za decu uzrasta od jedne do tri godine, pedijatri preporučuju ne više od 100 grama voćnog soka dnevno, a za decu od treće do šeste ne više od 150 grama.

"Porodice s malom decom sa dentalnim karijesom trebalo bi da porazgovaraju s pedijatrom o unosu voćnih sokova, jer je sasvim moguće da je to uzrok", kažu iz Pedijatrijske akademije.

Grupa navodi da još nema dovoljno dokaza da voćni sokovi utiču na gojaznost kod dece, ali svakako preporučuju eliminaciju svih kaloričnih napitaka iz ishrane mališana koji imaju višak kilograma.

Izvor: B92

Med može uzrokovati dojenački botulizam, vrlo opasnu infekciju crevnog trakta. Dojenački botulizam je bolest do koje dolazi kada novorođenče unese bakteriju koja proizvodi toksin unutar tela.

Reč je o veoma opasnoj infekciji crevnog trakta. Sve je više dokaza koji govore da med može biti uzročnik ovog tipa botulizma. Med je poznati izvor spora koje stvaraju bakterije Clostridium botulinum. Kada ih dojenče unese u organizam, ove bakterije proizvode toksin koji uzrokuje dojenački botulizam, ozbiljno,ali na svu sreću retko trovanje hranom. Stoga se deci mlađoj od 12 meseci nikada ne sme davati med.

Dojenački botulizam nije nimalo bezopasna bolest, jer napada nervni sistem bebe i u najtežim slučajevima može čak dovesti do smrti.

Međutim, većina se beba uspe oporaviti. Najčešći znaci i simptomi botulizma su:

• Trajni zatvor (konstipacija)
• Omlitavljene ruke, noge i vrat
• Slabašan plač zbog slabosti mišića
• Poteškoće u dojenju, beba nema snage da izvuče mleko
• Izražen umor dojenčeta (stalna pospanost)
• Poteškoće u disanju

Spore botulizma se takođe mogu ugnjezditi i u neke namirnice sa niskim sadržajem kiseline koje sami spremamo u kutije za čuvanje hrane u frižideru, ali i u šećernom sirupu. Imajte to na umu i izbegavajte takve namirnice u ishrani dojenčeta.

Izvor: Bebe&Mame

Profesor Piter Heper sa Univerziteta u Belfastu zaključio je da su decu koja vole beli luk rodile majke koje su ga često jele u trudnoći. Isti rezultati su se pokazali i u slučaju soka od šargarepe

Deca čije su majke tokom trudnoće često jele beli luk, najčešće vole da konzumiraju ovo povrće. Do takvog zaključka je došao profesor Piter Heper sa Univerziteta u Belfastu, želeći da otkrije da li čovek može da zavoli neku namirnicu i pre rođenja. On je "eksperimentisao" sa narminicama koje deca uglavnom ne vole.

Posle istraživanja, zaključio je da su decu koja vole beli luk rodile majke koje su ga često jele u trudnoći. Isti rezultati su se pokazali i u slučaju soka od šargarepe.

Ako su žene u trudnoći pile taj napitak, njihove bebe su ga u uzrastu od pet, šest meseci jako volele, jer su, kako je zaključio Heper, okusile isti okus kao dok su bile u stomaku

Izvor: novosti

Jedna od najčešćih nedoumica kod majki, pored miliona drugih koje imamo u prvim mesecima sa našim bebama, je kada krenuti sa čvrstom hranom. Da li je to sa tri meseca, četiri, pet, šest… A šta ako dete ne prihvata čvrstu hranu ni sa šest meseci? Sa čime krenuti? Kako, kada i koliko davati?

Mnogo pitanja, a taman ste se uhodali sa podojima.

Definitivno postoji toliko mnogo saveta da majke ne znaju na koju stranu da se okrenu. Dok ćete na jednoj strani biti kritikovani jer ste već uveli određene namirnice sa druge strane će vas kritikovati jer ste zakasnili sa davanjem pa dete neće pravilno da se razvija ili neće nikada ni prihvatiti neku hranu. Ide se toliko daleko da se kaže da dete mora da se nauči na vreme da žvaće jer ako ne krenete u određenom dobu dete neće nikada ništa hreti da žvaće.

Ima li logike u tome? Da li stvarno majke misle da dete neće hteti da žvaće nikada ako se ne krene sa čvrstom hranom u određenom uzrastu? Naravno da nema istine. Sva deca kad tad prihvate manje ili veće količine hrane nevezano za to kada im je čvrsta hrana prvi put data. Većina dece je probirljiva. Neko voli jednu vrstu namirnica neko drugu. Neke namirnice se prihvate pre neke kasnje, a neke nikada.

I svi opet idemo dalje, živimo, hranimo se, volimo ili ne volimo da jedemo neku hranu.

Šta je to dohrana odnosno čvrsta hrana?

Dohranom se smatra sve što nije majčino mleko i što se uvodi detetu u ishranu kao dodatak majčinom mleku. Pre svega misli se na žitarice, voće, povrće, meso…u raznimoblicima, a u početku je to najčešće u obliku kašice.

Kao što i ime kaže to je čvrsta hrana (manje ili više) i koristi se kao do-hrana odnosno kao dopuna podoju koji dete ima.

Kada krenuti sa davanjem čvrste hrane?

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije sa uvođenjem čvrste hrane kreće se kada dete ima oko 180 dana starosti odnosno oko punih 6 meseci. Da bi dete počelo da se hrani čvrstom hranom potrebno je da se ispuni nekoliko uslova:

• dete može sedeti samostalno
• izgubljen je refleks kojim dete automatski gura jezikom hranu iz usta
• pokazuje spremnost na žvakanje
• beba ima nekoliko zubića (najčešće ih do uzrasta 6 meseci imaju, mada ima onih kojima izađu i kasnije, svakako treba krenuti na vreme sa hranom ali prilagođenoj malim bezubim ustima)
• može samo da kordiniše pokrete stavljanja hrane u usta
• povećan zahtev za dojenjem koji se ne može povezati s bolešću, izlaženjem zuba ili promenama obiteljske rutine

Kako se uvodi čvrsta hrana:
• Uvodite jednu po jednu novu namirnicu da bi se dete priviknulo na nov ukus.
• Napravite razmak od četiri dana između uvođenja nove vrste hrane, sedam dana ako je dete sklono alergijama, da biste mogli utvrditi uzrok moguće alergijske reakcije. Kod dece koja su već pokazivala znakove alergije ili čiji su roditelji alergični na hranu, uvođenje mora biti sporije i opreznije.
• U početku dajte detetu vrlo male količine hrane (1-4 kašičice) i postepeno povećavajte količinu.
• U hranu za dete ne stavljate so, začine, niti šećer.
• Oblik hrane (pasirana kašica, gnječeno, seckano…) prilagodite detetu.
• Kašice se daju uvek kašikom, a tečnost iz čaše ili šolje sa kljunom. Nikako flašicom jer je njeno uvođenje nepotrebno. Jako lako se dešava da dete počne da odbija podoje zbog uvođenja flašice sa vodom, čajem, sokom…

Šta uvoditi i kojim redosledom?

O ovome je najbolje posavetovati se sa pedijatrom jer se jako često menjaju preporuke kada se koja hrana uvodi.

Ne žurite sa uvođenjem velikog broja obroka. Dovoljno je da za početak imate jedan obrok čvrste hrane, kako bi se dete naviklo na nove ukuse i teksture, uz koje će imati i podoje kao i pre. Za početak čvrsta hrana ide uz obavezan podoj koji je sastavni deo obroka. Neka deca više vole da sisaju pa dopune obrok čvrstom hranom dok druga više vole da prvo dobiju čvrstu hranu pa podoj. Možete raditi onako kako je vama prijatnije.

Vremenom kada dete počne jesti veće količine čvrste hrane u okviru obroka uvedite i drugi.

Podoje nemojte isključivati prebrzo već jedan podoj ukinite tek kada dete počne da jede pun obrok čvrste hrane. Kako raste broj obroka tako će se polako smenjivati čvrsta hrana i podoji. Sve do punih godinu dana podoji su i dalje važni jer obezbeđuju velik procenat hranljivih, gradivnih i imunoloških sastojaka. Čvrsta hrana treba da preovlada u odnosu na podoje tek sa detetovih navršenih godinu dana kada podoji postaju dodatak detetovoj raznovrsnoj ishrani. Da li će nakon navšenih godinu dana dete imati dva podoja na dan ili više zavisi od deteta do deteta.

Da li dete mora da pije kravlje mleko kada napuni godinu dana?

NE. Potpuno je nepotrebno detetu davati kravlje mleko, a pogotovo ako dete još uvek sisa. Majčino mleko je više nego dovoljno uz ostale namirnice.

A šta ako dete napuni šest meseci i ne želi prihvatiti kašastu hranu?

Ne žurite, ne pritiskajte dete da mora jesti. Vaše je da budete dosledni i da ponudite, a dete će prihvatiti vremenom. Neka deca rado prihvataju kašastu hranu, druga više vole gnječenu, a ima i dece koja prihvataju samo seckanu hranu koju sama stavljaju sebi u usta.

Potrudite se da obrok bude uvek na istom mestu u isto vreme,poželjno je sa ostalim članovima porodice kako bi steklo dobre navike.

autor: Tereza Kiš Miljković “Moja podrška dojenju