Gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak govori o preliminarnim i konačnim listama, ali i o broju mališana koja se upisuju u beogradske vrtiće.
U 17 beogradskih predškolskih ustanova danas su objavljene preliminarne liste dece za upis u vrtiće.
Kako je naveo gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak, žalbe roditelja koji nisu zadovoljni odlukom upisne komisije mogu se podneti do 18. juna elektronskom poštom ustanovi u kojoj su roditelji i konkurisali, a krajem meseca očekuje se konačna lista, saopštila je Gradska uprava.
Istakao je i da će tokom leta Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu odobravati dodatnih do 20 odsto povećanja kapaciteta tamo gde se proceni da je to moguće, te da će do septembra biti otvoreni i novi vrtići poput objekta u Surčinu, čija je adaptacija pri kraju.
Gak je podvukao da roditelji ne bi trebalo da se brinu, jer će biti još dodatnih mesta, precizirajući da se nastavlja saradnja sa privatnim vrtićima u kojima je omogućen boravak dece uz finansijsku pomoć Grada Beograda.
Kako kaže, nastavlja se rad i na daljem smanjenju liste čekanja za vrtiće na kojoj je u ovoj godini bilo oko 2 000 dece, u odnosu na 2017. kada ih je bilo oko 10 000.
Na konkursu za upis u beogradske vrtiće, koji je trajao od 30. marta do 15. maja, stigao je 20 251 zahtev.
Ove godine roditelji su mogli da konkurišu isključivo elektronskim putem za 12 702 mesta, i to za 5 777 mesta u jaslenim grupama, 2 207 mesta u vrtićkim grupama i nešto manje od 5 000 mesta za predškolce koji do sada nisu bili u sistemu.
Prioritet pri upisu imaju deca iz društveno osetljivih grupa, deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata, kao i ona koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u porodici.

Vi možda ne mislite ništa loše, ali pokušajte da se suzdržite i ne postavljajte suvišna pitanja
Trudnice su često jako razdražljive. Ljudi za to krive hormone, posebno gonadotropin. Buduće majke su zabrinute za svoju decu, jer razumeju kolika je to odgovornost, pa su pod velikim stresom. Svaka bezopasna fraza koje ljudi izgovore mogu da dovedu do problema.

Evo pet stvari i pitanja koje izluđuju svaku trudnicu u Srbiji.

Razne vrste zabrana
Ljudi generalno ne vole zabrane, a ako pričamo o trudnicama, to je tek specijalan slučaj. Trudnice najbolje znaju šta smeju, a šta ne, jer ih je doktor obavestio o svim bitnim stvarima. Ako niste doktor, ne delite smešne savete, jer možete da napravite više lošeg nego dobrog.

“Oh, imaš tako veliki stomak”
Nakon što ljudi izgovore ovu frazu, najčešće pokušaju da dotaknu trudnički stomak. Ako niste član porodice buduće bebe, nemojte da radite ovo! Žene imaju „materinski instinkt“ i ne vole kada su drugi ljudi toliko blizu njihovog nerođenog deteta. Ona je svesna veličine svog stomaka, nema potrebe da je obaveštavate o tome. To može biti prlilično iritantno. Najbolja stvar koju možete da uradite je da joj pomognete, jer joj je verovatno teško da se kreće sa velikim stomakom.

“Kad sam ja bila trudna…”
Fraze poput „Kad sam bila trudna, stomak mi je bio…“ su potpuno nepotrebne. Trudnice se zaista brinu o svojim bebama, pa bi zbog vašeg komentara mogle da pomisle da nešto nije u redu sa njima. I u situaciji kada je majka ubeđena da je njena trudnoća potpuno u redu, ovo poređenje može biti prilično iritantno, jer može da pomisli da je njena trudnoća lošija od tuđe.

“A kako će da se zove?”
Ovo pitanje mogu da postave samo bliski prijatelji i porodica. Ako niste čbliski sa trudnicom, ne bi trebalo da postavljate takva pitanja, jer je to privatna stvar. Neki ljudi ne žele da dele svoje ideje, jer su sujeverni. Iako mislite da je to budalasto s njihove strane, trebalo bi da poštujete njihovu odluku.

“Verovatno imaš veću želju za slanom hranom”
Ne, trudnice žele da prestanete da im postavljate ovo bezvezno pitanje. Ne širite mitove o specijalnim potrebama trudnica. U većini slučajeva, one su samo malo gladnije nego inače. Trudnice ne mogu da konzumiraju veliku količinu slane hrane, jer to opterećuje njihove bubrege.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije o ukidanju vanrednog stanja prestaje i obustava rada sa strankama putem neposrednog kontakta, a samim tim se nastavljaju i procedure postupaka vantelesne oplodnje, uz poštovanje preporučenih higijensko-epidemiploških mera.
Parovi koji su u procesu lečenja steriliteta, a kojih u našoj zemlji ima 150 – 200 000, sa nestrpljenjem su čekali povoljniju epidemiološku sliku, kako bi nastavili svoju borbu za roditeljstvo. Sve klinike koje se bave ovim procedurama, a koje su morale da prekinu rad u vreme vanrednog stanja, nastavile su svoje redovne aktivnosti i zakazane intervencije i parovi se polako vraćaju u ordinacije.
“Vreme pandemije Covid 19 virusom se na svu sreću završava i polako se vraćamo našem redovnom radu. Period iza nas je svima bio trežak i neizvestan, ali je najteže ipak bilo pacijentima, koji su morali da sačekaju skoro dva meseca da bismo nastavili terapijske procedure. Treba naglasiti da su neki od pacijenata izgubili veoma dragoceno vreme, što je posebno važno za pacijentikinje preko 40 godina. U Srbiji je inače jedan od najčešćih uzroka bele kuge, upravo odluka parova da se odluče za roditeljstvo u poznijim godinama, što i parovima i lekarima predstavlja prepreku u njihovoj borbi za potomstvo,” naglasio je dr Nebojša Marković, direktor Specijalne bolnice za vantelesnu oplodnju Spebo Medical u Leskovcu. “Takođe, treba istaći da smo prošli kroz jedan izuzetno stresan životni period, i da će biti potrebno dodatno vreme kako bi smo svi mi uspostavili mentalni i pshiološki mir , što posebno opterećuje pacijente, jer je proces VTO za njih izuzetno osetljiv i opterećujući u svakom smislu,” istakao je dr Marković.
Podrška i razumevanje države su u ovom slučaju veoma važni, i u tom smislu pozdravljamo odluku rebubličkog fonda za zdravstveno osiguranje da se posebna pažnja posveti ženama koje se približavaju starosnoj granici od 42 godine ili su već napunile 42 godine, a koje zbog pandemije nisu mogle na komisiju radi uključivanja u procedure vantelesne oplodnje finansirane od RFZO.
Klinika Spebo Medical takođe nastavilja svoj rad sa punim obimom posla. Kao i do sada pružićemo svaku vrstu pomoći našim pacijentima. Borba za potomstvo se nastavlja I predstavlja imperativ u našem radu.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Dečaci stari 15 i 16 godina, kod kojih je registrovana kavasakijeva bolest, imali su koronavirus, pokazali su testovi. Još uvek nije dokazano da je uzročnik bolesti bio upravo koronavirus. Jedan dečak je otpušten na kućno lečenje, a drugi je hospitalizovan na Institutu za majku i dete.
Kavasaki-sindrom dobilo je dvoje dece u Srbiji. Dr Vladislav Vukomanović sa Instituta za majku i dete kaže da su dečaci, stari 15 i 16 godina, imali identičnu kliničku sliku i tegobe.
Temperatura, izrazita malaksalost, bolovi u stomaku praćeni prolivom. Obojila su imala srčanu insuficijenciju. Primenili smo lekove za jačanje srčanog mišića”, rekao je dr Vukomanović za RTS.
Pregledima su, kako kaže, utvrđene i značajne promene na srčanom mišiću.

“Još nema dokaza da koronavirus izaziva kavasakijevu bolest”

Njihov pi-si-ar bris na koronavirus je bio negativan, ali je eliza testom na antitela utvrđeno da su dečaci bolovali od kovid infekcije.
Jedan dečak je otpušten na kućno lečenje, a drugi je i dalje hospitalizovan na Institutu za majku i dete.
Dr Vukomanović objašnjava da je prvi slučaj kavasakijeve bolesti pre 60 godina opisao istoimeni japanski naučnik, inače pedijatar. Godišnje u Srbiji bude desetak slučajeva ove bolesti.

Bolest uglavnom napada decu od 2 do 5 godina, a dečaci imali 15 i 16

Bolest je najčešće javlja u uzrastu od dve do pet godina, i veoma je retko to što se javio kod dečaka od 15 i 16 godina.
Objašnjava da bolest može da zahvati krvne sudove malog i srednjeg promera, a najznačajniji među njima su koronarni krvni sudovi, koji ishranjuju srce.
“Bolest može da dovede proširenja tih krvnih sudova, do tromboze i infarkta miokarda. Najčešći uzrok infarkta miokarda kod dece je kavasakijeva bolest”, napominje dr Vukomanović.
Pretpostavlja se da je izazivač kavasakijeve bolesti infektivni agens. Prema rečima dr Vukomanović, još nije dokazano da li je koronavirus izazvao kavasakijevu bolest kod dvojice dečaka, ali takva mogućnost postoji.
Institut će učestvovati u studiji koja ima za cilj da ispita povezanost koronavirusa i kavasakijeve bolesti.
“Nadam se da ćemo uskoro da imamo jasnije podatke i bolja znanja da li je kavasakijeva bolest uzrokovana kovidom-19”, napominje dr Vukomanović.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić objasnio je koje su to promene koje nas očekuju od ponedeljka.Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da od ponedeljka u vrtić mogu da idu sva upisana deca, a roditelji više neće moati da donesu potvrdu da moraju da biti prisutni kod poslodavca.
On je objasnio da su za to dobili saglasnost Ministarstva prosvete.
"Već od ponedeljka, 18. maja, Grad Beograd će dozvoliti da u vrtiće dođu roditelji dece koja su upisana, a nemaju potvrdu poslodavca da moraju da rade, a iz nekog razloga nemaju gde mališane", kazao je Vesić i dodao da je prva faza prošla dobro.Naveo je da je zaključno sa jučerašnjim danom u vrtićima u Beogradu bilo 3.966 dece.
"To je bilo petsto trideset šestoro dece više nego prethodnog dana. Pokazalo se da iako je najavljeno da će doći 25 odsto dece, bilo ih je manje. Tako da smo juče dobili saglasnost Ministarstva prosvete, koji nam je dozvolio da i deca koja su upisana, a roditelji nemaju potvrdu od poslodavca, da mogu da budu u vrtiću. Ono što je apel moji lični, i Grada Beograda, jeste da roditelji koji imaju gde sa decom da ih ne dovode do kraja maja, dok se situacija ne stabilizuje. Ali, ono što je sigurno jeste da nijedno upisano dete neće biti vraćeno", objasnio je Vesić.
Roditelji su u vrtiće od 11. marta, kada su otvoreni, mogli da vode decu samo sa potvrdama da roditelji moraju da budu fizički prisutni kod poslodavca.

Izvor: www.yumama.com

Vakcina protiv koronavirusa biće obavezna za starije građane, hronične bolesnike i zdravstvene radnike, a deca neće biti vakcinisana.
Prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa, rekao je da deca neće biti vakcinisana jer se kod njih ne razvija teška forma bolesti:

– Indikacije za vakcinu protiv koronavirusa biće slične kao i za onu protiv gripa – primaće je stariji građani, hronični bolesnici i zdravstveni radnici. Kovid se kod nas neće se završiti preko noći. Ne očekujemo vakcinu pre kraja godine. Ona mora da bude ispitana, proverena i efikasna, a to će da utvrđuje naša Agencija za lekove i medicinska sredstva.

Srbija će imati predstavnika na sastanku SZO povodom izrade vakcine, kao što je imala i na svakom takvom tokom ranijih epidemija

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Leto se bliži, pa je sasvim razumljivo što se mnogi roditelji pitaju kako će se virus korona ponašati u tom periodu. Američki stručnjaci su, prema dosadašnjim saznanjima, govorili da li postoji mogućnost prenošenja virusa korona u vodi.
Kako se leto približava, a pandemija koronavirusa još uvek traje, mnogi su se zapitali da li se virus može širiti u bazenu.
Ne postoji, još uvek, nijedan dokaz da se ovaj virus može prenositi kroz vodu u bazenu, kadi, moru i slično, prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Odgovarajuća dezinfekcija i održavanje vode, što obuhvata hlor i brom, trebalo bi da deaktivira dejstvo virusa.

Boraviti u blizini ljudi pored bazena je već druga briga.

"Veći problem je deljenje iste svlačionice, a posle toga češće dodirivanje usta i nosa", istakao je doktor Majkl Ajson, infektolog iz Čikaga.
Kada ulazimo u bazen i izlazimo iz njega, mi dodirujemo površine, stoga je važno oprati ruke pre i posle boravka u vodi.
Ukoliko se bazeni budu uopšte otvarali, moraće da se poštuju određene mere opreza. Socijalna distanca će nas još neko vreme pratiti kao mera opreza.
Da li je kupanje u moru i drugim prirodnim vodama sigurno?
Čarls Gerba, profesor mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu u Arizoni, objasnio je da virusi generalno teže preživljavaju u slanoj vodi. Isto se očekuje i od koronavirusa.
"Problem sa vodama koje se ne dezinfikuju jeste taj što zaražena osoba može preneti virus sa sebe. Zato je važno tokom plivanja udaljiti se od drugih i držati distancu", ističe Čarls.
Drugi eksperti takođe imaju stav da je rizik u velikoj vodi vrlo mali.
"Zbog velikog protoka vode u jezerima i rekama, virus ne bi trebalo da nas brine", istakla je Roberta Lavin, profesorka sa Univerziteta u Tenesiju.
Da podsetimo - Ne postoji dokaz da se virus korona širio putem vode za piće, otpadne vode i slično. Upravo zbog toga, ne očekuje se da se ovaj virus tako lako može prenositi vodom.

Izvor: www.yumama.com

Evo koje se karakteristike pripisuju bebama rođenim u aprilu
April je mesec kada sve počinje ponovo da zeleni i cveta, to je i zvaničan početak proleća, pa se već može naslutiti da su aprilske bebe kasnije optimistične i ljubazne prema svima. Ali, to nije sve...

Šta kaže horoskop

Bebe rođene u aprilu mogu da budu Ovan ili Bik u horoskopu. Osobama rođenim u znaku Ovna se pripisuju sklonosti ka liderstvu, dok se Bikovi smatraju osobama koje vole i umeju da uživaju u životu.

Saosećajne su
Osobe rođene u aprilu su veoma emotivne, a samim tim su i vrlo saosećajne.

Uspešne u mnogim profesijama

Obično se osobama rođenim u određenom mesecu pripisuje nekoliko karijera, ali to nije slučaj sa aprilskim bebama. Možda zbog toga što su po prirodi vođe, mogu da budu uspešni u različitim karijerama.

Zdravije su

Sudeći prema studiji sprovedenoj na Univerzitetu u Kolumbiji, ljudi rođeni u aprilu su manje skloni obolevanju od kardiovaskularnih, neuroloških, respiratornih i reproduktivnih bolesti, u odnosu na one rođene u drugim mesecima.

Optimistične su

Osobe rođene u martu, aprilu i maju su visoko na skali hipertimije, sudeći prema britanskom istraživanju. Hipertimija je stručni naziv za optimizam, što znači da su aprilske bebe sklonije da vide čašu kao dopola punu, nego kao dopola praznu i generalno u svemu mogu da nađu ponešto dobro.

Izvor: www.bebac.com

Potražite na jednom mestu sve što vas interesuje o virusu Kovid-19 tokom trudnoće i perioda dojenja.
Seksualno i reproduktivno zdravlje je važno javnozdravstveno pitanje u toku epidemija, a sigurna trudnoća i porođaj zavise od funkcionasanja zdravstvenog sistema i striktnog pridržavanja mera predostrožnosti. Kako izbijanje epidemije infekcije koronavirusom Kovid-19 izazva posebnu zabrinutost kod trudnica, pogledajte odgovare na neke od najčešćih pitanja u vezi sa trudnoćom, porođajem i dojenjem.

1. Da li su trudnice u većem riziku od oboljevanja od Kovida-19?

U toku su istraživanja čij je cilj da se utvrdi uticaj infekcije Kovidom-19 na trudnice. Dostupni podaci su ograničeni, ali u ovom trenutku ne postoje dokazi da su one u većem riziku od razvijanja teških oblika bolesti od opšte populacije.
Međutim, usled promena koje se odvijaju u njihovom telu i imunom sistemu, znamo da trudnice mogu da budu ozbiljno pogođene nekim respiratornim infekcijama. Stoga je važno da one preduzmu mere opreza da bi se zaštitile od Kovida-19 i prijave svom lekaru simptome bolesti koji bi mogli da se jave (kao što su groznica, kašalj ili teško disanje).
SZO će nastaviti da revidira i ažurira informacije i savete kada više dokaza bude dostupno.

2. Trudna sam. Kako mogu da se zaštitim od Kovida-19?

Trudnice treba da primenjuju iste mere opreza kao i drugi ljudi kako bi izbegle Kovid-19. Možete se zaštiti na nekoliko načina:

- često pranje ruku sredstvom za suvo pranje na bazi alkohola ili sapunom i vodom

- održavanje rastojanja sa drugim osobama

- izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta

- primena respiratorne higijene. To znači da prilikom kijanja ili kašljanja prekrijete usta pregibom lakta ili papirnom maramicom, a potom odmah bacite tu maramicu.

Ako imate groznicu, kašalj ili ako teško dišete, potražite što pre medicinsku pomoć. Pozovite zdravstvenu ustanovu pre nego što se uputite tamo, i sledite uputstva lokalnih organa nadležnih za oblast zdravlja.
Trudnice i žene koje su se nedavno porodile, uključujući one pogođene Kovidom-19, treba da idu na sve redovne zdravstvene preglede.

3. Da li bi trudnice trebalo da se testiraju na Kovid-19?

Protokol testiranja i odabir kandidata za testiranje razlikuje se od zemlje do zemlje.
Međutim, preporuke SZO su da trudnice sa simptomima Kovida-19 treba da imaju prioritet prilikom testiranja. Ukoliko se pokaže da imaju Kovid-19, može im biti potrebna specijalizovana nega.

4. Može li Kovid-19 da se prenese sa majke na njeno nerođeno ili nedavno rođeno dete?

Još uvek ne znamo da li trudnica sa Kovidom-19 može da prenese virus svom fetusu ili bebi tokom trudnoće ili porođaja. Do danas, virus nije pronađen u uzorcima amniotske tečnosti ili majčinog mleka.

5. Kakva nega bi trebalo da bude dostupna tokom trudnoće i porođaja?

Sve trudnice, uključujući i one kod kojih je potvrđena infekcija Kovidom-19 ili se sumnjana istu, imaju pravo na visokokvalitetnu negu pre, tokom i nakon porođaja. To uključuje i prenatalnu negu, negu za novorođenče, postnatalnu negu i zaštitu mentalnog zdravlja.

Bezbedno i pozitivno iskustvo rađanja obuhvata:

- da budete tretirani dostojanstveno i sa poštovanjem

- da tokom porođaja imate uz sebe pratioca koga ste sami odabrali

- da osoblje porodilišta sa vama jasno komunicira

- prikladne strategije za ublažavanje bola

- kretanje tokom porođaja gde god je to moguće, i položaj tokom porođaja po vašem izboru.

Ako se kod trudnice/porodilje sumnja na Kovid-19 ili je on potvrđen, zdravstveni radnici treba da preduzmu mere opreza da se smanji rizik od toga da se i oni sami ili druge osobe inficiraju, uključujući i upotrebu odgovarajuće zaštitne opreme.

6. Da li bi trudnice kod kojih se sumnja na Kovid-19 ili je on potvrđen trebalo da se porode carskim rezom?

Ne. Savet SZO je da se carski rez primenjuje samo kada je to medicinski opravdano.
Način rađanja trebalo bi da bude individualizovan i, pored akušerskih indikacija, zasnovan i na preferencijama žene.

7. Mogu li žene sa Kovidom-10 da doje bebu?

Da. Žene sa Kovidom-19 mogu da doje ako žele. Pri tome bi trebalo obratiti pažnju na nekoliko stvari:

- primena respiratorne higijenu tokom dojenja, nošenje maske ako im je dostupna

- pranje ruku pre i nakon dodirivanja bebe

- redovno čišćenje i dezinfekcija površina koje su dodirivale

8. Mogu li da dodirujem i držim svoje novorođenče ako imam Kovid-19?

Da. Blizak kontakt i rano i isključivo dojenje pomažu bebi da napreduje. Trebalo bi da imate podršku da:

- bezbedno dojite, uz dobru respiratornu higijenu

- držite bebu kožu uz kožu

- boravite u istoj sobi sa bebom.

Trebalo bi da operete ruke pre i nakon dodirivanja bebe, i održavajte sve površine čistim.

9. Imam Kovid-19 i suviše loše se osećam da bih dojila bebu. Šta mogu da uradim?

Ako se zbog Kovida-19 ne osećate dovoljno dobro da biste dojili bebu, trebalo bi da imate pomoć da na bezbedan način obezbedite majčino mleko na način koji je izvodljiv, dostupan i prihvatljiv za vas. U te načine spadaju:

- izmlazanje mleka

- ponovno uspostavljanje laktacije nakon bolesti

- upotreba doniranog mleka drugih majki

Izvor: www.yumama.com

Mnoge azijske zemlje primenjuju neobične metode kako bi sačuvali zdravlje svoje dece
Ove metode koje se primenjuju u azijskim zemljama, lako možete primeniti u svojoj kući kako biste sačuvali zdravlje dece:

1. Sprečavaju ih da čitaju iz velike blizine

U Kini postoje specijalni držači-šipke koje decu sprečavaju da se previše primaknu knjizi i tako čitaju sa sigurne udaljenosti. Ove šipke/držači znatno popravljaju stav pri sedenju.

2. Vežba za oči

U kontinentanoj Kini osnovce i srednjoškolce upućuju na vežbe oka koje su usmerene na poboljšavanje cirkulacije krvi i opštanje očnih mišića. Vežbe sa sastoje od 6 sesija koje uključuju trljanje područja oko očiju, a obično se rade dva puta dnevno.

3. Polaganje ispita vrši se napolju

Većina pismenih ispita vrši se napolju. Ova praksa ima dve dobrobiti: sprečava varanje, jer su studenti dosta udaljeni jedni od drugih prilikom sedenja, a o zdravstvenim koristima da i ne pričamo. Sunce i svež vazduh dodatno smanjuju stres zbog polaganja ispita.

4. Deca nose hirurške maske stalno

U Japanu je osnovna kultura, da osoba koja ima virus ili je alergična na polen, prašinu i td. – nosi masku u javnosti. To sprečava raspršivanje virusa okolo i smanjuje mogućnost da se zaraze druge osobe oko vas.

5. Časovi uživo

Ukoliko je vreme nestabilno, časovi se prenose online. Deca iz udobnosti svog doma prate čas uživo, a pri tome su maksimalno zaštićeni od poplava, požara, snega i ostalih nepogoda.

6. Male porcije, zdrave hrane

U Japanu škole đacima serviraju obroke u smanjenom obimu, uglavnom sa niz priloga kao što je pirinač, povrće i meso. Nema glavnog jela, kao što to Amerikanci rade. U Japanu se sve fokusira na lokalnu proizvodnju, pa je tako i hrana sa lokalnih marketa.

7. Cene se aktivnosti napolju

Kampovanje i bilo koji vid aktivnosti napolju je poželjan. Azijske zemlje smatraju da deca i odrasli moraju biti što više u prirodi, kako bi poboljšali mentalno zdravlje.

8. Pešačenje je poželjno

Deca do školi pešače, više nego što koriste gradski prevoz. Sve više azijata instalira merač koraka kako bi šetali, tj. pešačili što više. To je jedini vid rekreacije i ljudi ga maksimalno koriste.

9. Borba protiv zavisnosti od interneta je važna

Deca se redovno kontrolišu kako ne bi došlo do zavisnosti od interneta i igrica. Deca mlađa od 16 godina, po zakonu vlade, su sprečena da budu na internetu posle ponoći.

10. Deca imaju obaveze

U Japanu se od dece očekuje da imaju obaveze i da te obaveze redovno i dobro ispunjavaju. To ih uči da se staraju o sebi.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs