Oduvek smo slušali tu krilaticu, pa se pitali koliko je tačna. Može se reći da je potpuno tačna bila u vreme naših baka, pa čak i roditelja.
Zašto onda ne i u našem slučaju? Šta se promenilo? Creva jesu izuzetno veliki resorptivni organ i sve što prođe kroz njih u krv, stigne do svake ćelije.
Zato danas kažemo da rafinisana hrana sa gomilom emulgatora i stabilizatora utiče na imuni sistem loše. Zapravo, on se toliko bavi tim novim i novijim vrstama hemijskih molekula, trudi se da ih zapamti, pa nema dovoljno vremena i snage da savlada običan virus…
Vrtići i škole, kao i veliki kolektivi su izvor po vrstama različitog velikog broja virusa, pa su njegovi članovi i najugroženiji. U bakino vreme, rafinisana hrana je bila retkost, pa je domaća kuvana i presna zaista bila izvor zdravlja. U bakino vreme, ljudi i deca nisu različitim hemijskim sredstvima tretirali kožu.
Danas, gotovo svakodnevno, u širokoj upotrebi su sapun i gelovi za tuširanje, tonici i kreme za lice, telo i posebne regije, kreme za hladno vreme, repelenti protiv ujeda insekata ili kreme za sunčanje prepune titanijuma…
U bakino vreme,vazduh je bio čist, a voda nije bila upakovana u (BPA non free) plastiku. Pa, šta onda danas raditi? Čitati etikete. Birati. Nema toliko mnogo netaknute prirode, ali ima izbora. Birajte za svoju decu pastu za zube bez fluora, dok ne umeju da ispljunu. Birajte lake , besparabenske kupke i retko ih priređujte.
Birajte da izbegnete obojene hemijske proizvode i birajte ulja, pre neko komponovana kreme. Sve što može stajati dugo, a da ne promeni miris, ima sasvim sigurno hemikalija na pretek. (primer paste za zube bez fluora i prirodne kozmetike: Azeta Bio različitih voćnih ukusa, organski proizvodi bez parabena, sulfata i štetnih sastojaka)
Naučite decu da se osnovna higijena lica, usta , šaka , stopala, genitalija radi svakodnevno, a ostatak povremeno.
Da vitamini i probitici koji mogu biti korisni u suplementima, mogu pomoći povremeno.
I da je pravo zdravlje, zaista u onoj hrani koju je kuvala i spremala baka. Da zdravlje zaista na usta ulazi, ako sprečimo da koža i pluća (pasivno pušenje npr .) upiju ono što ne treba.

dr stomatologije Nikolina Jakovljević,

predavač Škole roditeljstva “Nada Lazić”

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Nana je zanosno mirišljava i osvežavajuća, pa se zbog toga veoma rado koristi u kulinarstvu, ali i u aromaterapiji. A da li ste znali da je odlična kada detetu treba da se otpuši nosić?
Osim što deluje kao dekongestiv (otpušava nos), nana je i ekspektorans, što znači da ubrzava i stimuliše izbacivanje nakupljenog mukusa (šlajma) iz disajnih puteva.
Tradicija korišćenja eteričnog ulja nane je veoma dugačaka, a najčešće se koristi za:

održavanje prohodnosti disajnih puteva
za pospešivanje izbacivanja bronhijalne sluzi
redukovanje simptoma alergije
snižavanje telesne temperature
smanjenje napetosti
ublažavanje kašlja i promuklosti
ublažavanje glavobolje
za opuštanje mišića
Lekovita nana

Zahvaljujući tome što sadrži ruzmarinsku kiselinu koja je antioksidans i antiupalni agens, nana ispoljava lekovita svojstva u terapiji alergijskih upalnih stanja.
Prema rezultatima jedne studije iz 2019. godine, ruzmarinska kiselina utiče na redukciju simptoma astme.
Zahvaljujući svom aromatičnom mirisu, nana ublažava i glavobolju. Kada se primeni putem inhalacije, osim što je efikasna za ublažavanje glavobolje, nana umanjuje i mučninu. Nana ispoljava svoja najbolja dejstva kada se primeni u formi ekstrakta u sadržaju eteričnog ulja.

Primena kod dece – delotvorna i jednostavna

Najlakši način primene aromaterapije kod dece je putem inovativnih flastera za inhalaciju, pod nazivom Spiranto. Osim nane, Spiranto flasteri sadrže još i etrična ulja eukaliptusa i lavande, koji imaju slična dejstva. Kada se primene zajedno, ova eterična ulja su kompatibilna, pa deluju ujedinjeno sa pojačanim terapeutskim svojstvima.

Inhalacija kod dece

Spiranto flasteri se veoma jednostavno primenjuju kod dece. Flaster se zalepi detetu na pidžamicu u toku noći, ili na garderobu u toku dana, a njegovo dejstvo traje 8 sati. Pošto se ne primenjuju direktno na kožu, već se lepe za pidžamicu ili garderobu, ne izazivaju iritacije niti alergijske reakcije.

Primena Spiranta se preporučuje:

kod virusnih i bakterijskih infekcija gornjih respiratornih puteva
kod prehlade i gripa
kod otežanog disanja i zapušenog nosa
kod bola u grlu
kod upornog kašlja
kod alergijskog rinitisa i sinuzitisa
kod akutnog i hroničnog bronhitisa

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Iza ove rogobatne dijagnoze se krije jednostavan fenomen – uvećani su limfni čvorovi u trbuhu. Limfne žlezde (ovo je uobičajen naziv, pa ćemo ga i koristiti, mada nije pravilan) su prava bojišta gde se odbrambeni (imunološki) sistem deteta bori protiv uljeza.

BOLI KAO DA JE UPALA SLEPOG CREVA, A NIJE!

Kod 11-ogodišnje devojčice se posle virusne upale grla javio bol u trbuhu, koji je trajao dve nedelje. Bolovi oko pupka su se povremeno javljali, pa prestajali, stolica je bila normalna, a apetit nešto lošiji. Pošto je prva dva dana trajanja bolova imala i povišenu temperaturu, lekar je posumnjao na upalu slepog creva. Nakon nekoliko hirurških pregleda, urađene krvne slike i pada temperature, zaključeno je da nije u pitanju apendicitis. Pošto je dete i dalje imalo bolove, predložena je lagana dijeta, ali su se se bolovi iznova javljali. Analize krvi i mokraće su pokazivale da je sve u granicama normale. Bakteriološki i parazitološki pregled stolice su takođe bili uredni. Urađen je i pregled na Helikobakteriju (iz krvi, ali i izdisajni test), koji je bio negativan. Dete je prvo pregledao pedijar, potom hirurg, opet pedijatar, pa gastroenterolog. Na kraju je urađen drugi ultrazvučni pregled trbuha (prvi je bio uredan, na početku bolesti) – zaključeno je da se radi o mezenterijalnom limfadenitisu, to jest uvećanju limfnih žlezda u trbuhu. Detetu je posle tri nedelje sasvim dobro, a mene zanima kakva je to bolest..

Šta je mezenterijalni limfadenitis?
Iza ove rogobatne dijagnoze se krije jednostavan fenomen – uvećani su limfni čvorovi u trbuhu. Limfne žlezde (ovo je uobičajen naziv, pa ćemo ga i koristiti, mada nije pravilan) su prava bojišta gde se odbrambeni (imunološki) sistem deteta bori protiv uljeza. Creva su jedna velika barijera, koju često «probijaju» razni mikroorganizmi i tako ulaze u organizam. Zato se bitka vodi u velikom broju limfnih čvorova trbuha, koji se mogu uvećati, pa nastaje pomenuta bolest.

Ko su izazivači?
Virusi su ubedljivo prvi na listi prouzrokovača ovog oboljenja, a ređe su to crevne bakterije ili paraziti.

Zašto nastaje posle infekcije grla?
Dešava se da infekcija počinje u grlu, pa se proširi (siđe) u želudac i creva. To se, zapravo, veoma često dešava. Zato ne treba da čudi što je vaša devojčica imala prvo virusnu upalu grla. Radi se o virusima koji «vole» sve sluznice, pa nekad može da dođe i do proliva, koji vaša devojčica nije imala, ali su «odreagovali» limfni čvorovi trbuha.

Zašto je dete imalo bolove u trbuhu?
Bolovi nastaju zato što «otekli» limfni čvorovi pritiskaju crevo, koje se malo suzi, pa kroz njega teže prolazi crevni sadržaj (hrana koja se vari u crevima). Kada se crevo suzi, ono ubrzava kretanje (koje najbolje može da se shvati kao skupljanje i širenje creva), ne bi li «proguralo» crevni sadržaj kroz suženi deo (koji je pritisnut uvećanim limfnim čvorom). E, to boli, a bolovi su tipa kolika (grčeva): boli, boli, boli…. pa prođe, a detetu je satima sasvim dobro, sve do sledeće bolne epizode.

Kako se ovo nije videlo na ultrazvuku trbuha kada su bolovi počeli?
Teško je videti ove limfne čvorove ultrazvukom – jer su duboko u trbuhu, a sasvim je moguće da na početku bolesti nisu bili uvećani. Nije ni važno da se vide, jer se ova dijagnoza često postavlja kliničkim pregledom, posle isključivanja drugih oboljenja (što je veoma lepo urađeno na početku bolesti).

Ima li leka za ovu bolest?
Bolest se ne leči, jer prolazi sama. Moglo bi se reći da to i nije posebna bolest, već reakcija imunološkog sistema na infekciju. Tako se sa prolaskom infekcije polako povuku i otečeni limfni čvorovi. Kod neke dece prođe za nekoliko dana, a kod druge traje i par nedelja – baš kao kod vašeg deteta. U svakom slučaju, nema potrebe za terapijom!

Može li da se ponovi?
Može, baš kao što mogu da se ponove i različite virusne infekcije. Pošto se radi o bezazlenom fenomenu (istina, ponekad i neprijatnom), nije baš tako strašno i da se ponovi.

U sličnim situacijama, važno je pomisliti na ovu bolest, jer pravovremenim uvrđivanjem mogu da se spreče nepotrebni strahovi, ali i prekomerne laboratorijske analize. Naravno, to je posao lekara, baš kao i planiranje testova i ispitivanja koja pomažu u postavljanju dijagnoze.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kada se dete bori sa virusnom respiratornom infekcijom porast telesne temperature je gotovo neizbežan.Povišena temperatura je ujedno i sjajan znak da telo, odnosno imuni sistem deteta reaguje adekvatno na infekciju. Povišena temperatura zapravo pomaže detetu da se prirodno izbori sa virusom. Kada se dete razboli od virusne infekcije, imune ćelije odmah reaguju kako bi bila uspostavljena odbrana. Posredstvom njihovog dejstva materije pod nazivom pirogeni putem krvotoka dospevaju do hipotalamusa, moždane regije koja kontroliše telesnu temperaturu. Oni tu aktiviraju receptore koji daju signal za podigzanje telesne temperature.

Šta je povišena, a šta visoka temperatura
Temperatura je povišena kada prelazi 37°C, ali se ne smatra visokom. Za decu koja imaju temperaturu 37,5°C – 38°C kažemo da su subfebrilna. Telesnu temperatura koja se kod deteta kreće u opsegu od 38°C do 39°C je povišena, a za dete kažemo da je febrilno. Temperatura koja prelazi 39°C je visoka temperatura.

Nije bolest, već simptom bolesti

Kada govorimo o deci predškolskog uzrasta i zimskom periodu, možemo reći da je virusna infekcija respiratornih organa jedan od najčešćih razloga za porast telesne temperature. Osim zbog virusne, dete može imati povišenu temperaturu i zbog bakterijske infekcije, kao i niza različitih drugih bolesti, poremećaja i ozbiljnih stanja. Ipak, kao što je već navedeno, najčešći uzrok kod dece su virusne infekcije disajnih organa. Treba naglasiti da sama temperatura nije bolest, već simptom bolesti. Kako bi se tačno utvrdilo šta je njen uzrok važno je da dete povedete pedijatru, naročito ako je temperatura visoka.

Kada je treba spuštati
Za vreme povišene temperature, detetov ceo organizam postaje aktivan i bori se, a temperatura je povišena upravo zbog te borbe sa virusom.

Obaranjem temperature zaustavlja se odbrambeni odgovor imunog sistema i ometa odbrana. Evropski vodiči savetuju da povišenu temperaturu ne treba je spuštati dok ne pređe bar 38.5 °C, dok se u Velikoj Britaniji savetuje da se sa davanjem paracetamola ili ibuprofena sačeka dok ona ne dođe do 39°C.

Kako se boriti sa temperaturom

Obavezno rashladite dete

Svucite detetu pretoplu garderobu i otkrijte ga. Suviše obučeno ili pokriveno dete je u riziku da mu temperatura još više poraste. Veoma efikasan način za spuštanje temperature je i tuširanje. Dete rashlađujte mlakom (ne hladnom) vodom.
Detetu možete pomoći da se bolje oseća i provetravanjem i rashlađivanjem prostorije u kojoj boravi. Najbolje je da temperatura u njoj ne prelazi 22°C.
Hidrirajte dete. Najbolje je da ono pije vodu, ali ako odbija, ponudite mu čaj ili nezaslađeni voćni sok.

Terapija antipiretikom

Ako temperatura prelazi 38.5°C, primenite lekove za spuštanje temperature – paracetamol i ibuprofen. Oni se mogu primeniti u obliku sirupa – oralno ili kao čepići – rektalno.

Lek protiv virusa

Sirup Bimunal je lek koji zahvaljujući svom sastavu ima jak antivirusni efekat. Svojim antivirusnim dejstvom on blokira replikaciju virusa čak i nakon ulaska virusa u ćeliju i to u različitim stadijumima virusne infekcije. Bimunal skraćuje dužinu trajanja virusne respiratorne infekcije i ublažava sve njene simptome, pa i povišenu temperaturu. Kako je studija pokazala, povišena temperatura se lakše snižava ukoliko dete koristi Bimunal u terapiji virusne infekcije. Uprkos tome što to roditelji već znaju, ipak treba naglasiti da povišenu temperaturu ne treba spuštati antibioticima. Antibiotik nije lek za spuštanje tamperature, niti za lečenje virusne infekcije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Činjenica je da većina dece sa apendicitisom (to je medicinski naziv za zapaljenje “slepog creva”) ima više od pet godina kada stigne kod hirurga. Ipak, to nije medicinsko pravilo, a izuzeci su brojni. Dete pre polaska u školu ne može da dobije zapaljenje slepog creva, to je bolest starije dece
Nažalost to nije tačno! Činjenica je da većina dece sa apendicitisom (to je medicinski naziv za zapaljenje “slepog creva”) ima više od pet godina kada stigne kod hirurga. Ipak, to nije medicinsko pravilo, a izuzeci su brojni. Uopšte, statistika je od male koristi onima koji se u nju ne uklapaju. Svako dete je 100% za sebe i svoje rositelje, ali i za lekara koji ga leči. Potpuno je jasno da i predškolci “imaju pravo” da se razbole od ove bolesti, a apendicitis definitivno nije “privilegija” starije dece.
Bez visoke temperature nema upale slepog creva, ona je obavezan pratilac apendicitisa
Većina dece zaista ima povišenu temperaturu tokom zapaljenja “slepog creva”, ali ima dece kod koje to nije tako. Ovo uglavnom važi za stariju decu koja mogu da “lokalizuju” infekciju. To se dešava kada fina trbušna maramica “opkoli” zapaljeni crvuljak (to je “slepo crevo” – apendiks) i tako ne dozboli da se infekcija proširi putem krvi. To lokalizovano zapaljenje može da prođe bez visoke temperature, ali je bol veoma jak pa deca ipak brzo stignu do hirurga. Dovoljno je da hirurg “ispipa” trbuh da se postavi dijagnoza, to je bar lako
Nije lako postaviti dijagnozu apendicitisa!
To je relativno jednostavnije kod takozvanih tipičnih slučajeva, ali se ni tada hirirg ne oslanja samo na “pipanje” trbuha. Rade se najmanje dve dodatne analize – krvna slika i pregled mokraće. One mogu pomoći lekaru da postavi dijagnozu.
Kod netipičnih (“sumnjivih”) formi ove bolesti dijagnozu je veoma teško postaviti. Tada se “u pomoć” pozove ultrazvulni pregled trbuha koji može pomoći da se vidi da li je crvuljak (“slepo crevo”) otečen – upaljen. Ipak, ni to nije “apsolutna sigurnost”. Kada se pregled upotpuni odgovarajućim analizama i praćenjem deteta donosi se važna odluka – da li pristupiti hirurškom intervenciji ili ne.
Slepo crevo nikada ne boli sa leve strane – to je sigurno nešto drugo
Nažalost, ovo nije baš tako!
Nekada se dešava da je crvuljak (apendiks) veoma dugačak i tako postavljen da ide “ulevo”. Kada se takvo slepo crevo upali, bol se može lokalizovati i sa leve strane.
Dešava se i da neka deca imaju jak bol u donjem levom delu trbuha, iako im je apendiks na desnoj strani (gde mu je i mesto). Tada se radi o takozvanom refleksnom bolu, koji se nalazi dalje od mesta uzroka bola. Ipak, najveći broj dece sa refleksnim bolom, pre ili kasnije pokaže prstom i na donji deo desne strane trbuha, kao mesto koje veoma boli.
Najređi razlog “levostranog” bola kod dece sa zapaljenjem slepog creva je anatomski postavljen apendiks u levoj polovini trbuha. To su deca koja imanju “ispreturane” organe u telu, pa je sve što se normalno nalazi desno “prešlo” na levu stranu. Dakle svi organi su, kao slika u ogledalu, postavljeni suprotno od normalnog položaja. Ovaj fenomen je prilično redak, radi se o razvojnom (embriološkom) poremećaju ali i na njega mora da se misli.Proliv nikada ne ide sa zapaljenjem slepog creva – to je sigurni znak neke druge bolesti. Ovo nije baš tako.
Ogromna većina dece sa prolivom ima enterolkolitis kao uzrok bola u trbuhu. Eneterokolitis je “obično” zapaljenje sluzokože tankog i debelog creva, dakle nija upala slepog creva (apendicitis). Infekcije creva (virusne ili bakterijske) najčešće idu sa prolivom, skoro po pravilu su praćene bolom u trbuhu. Kada dete ima zapaljenje slepog creva, obično ima zatvor, nekada normalnu stolicu, ali veoma retko proliv može biti pratilac apendicitisa.
Dakle, dete sa upaljenim slepim crevom može da ima i proliv, obično se radi o duguljastom i neobično postavljenom crvuljku (apendiksu). On se nalazi sa desne strane, ali je postavljen pozadi i “naslanja” se na završni deo debelog creva (koji se stručno zove rektum). Kada se ovako postavljn apendiks upali on otekne i pritika ovaj deo creva pa se ono se brže prazni i nastane proliv. Ovaj scenario se ne odvija često, ali se ipak može desiti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Evo nekoliko odabranih pitanja koja su vezana za bavljenje sportom kod dece koja su došla u kontakt sa koksaki virusima. Pitanja su zanimljiva, a verujemo da će vam odgovori biti od koristi.Dete je bez ikakvih tegoba, a nađen mu je blago povišen titar antitela na Koksaki virus grupe B (1/64 – urađeno na Torlaku). Analize su obavljene jer je moj 12-ogodišnji sin imao dve nedelje povišenu temperaturu (37,5 do 38,2). No, nije imao nikakvih drugih tegoba, osim blagog kašljucanja i kratkih perioda kada se osećao umorno. Kardiolog je isključio oboljenje srca, a sve je prošlo bez ikakvih lekova (osim antipiretika). Sada mu je sasvim dobro, prošlo je mesec dana od poslednjeg dana povišene temperature. Šta znači ovaj rezultat, i da li ga treba ponavljati? Kada dete može da se vrati rukometnim treninzima? Ukratko, ovaj nalaz antitela na koksaki virus ne znači da je vaše dete obolelo od koksaki infekcije! Zapravo, on pokazuje da vaše dete nema ovu infekciju. Titar 1/64 pokazuje da je vaš sin nekada (ko zna kada) bio u kontaktu sa koksakijem, a to je sasvim normalno i očekivano. Koksaki je jedan od virusa koji je široko zastupljen, naročito tokom toplih meseci i lako se prenosi prljavim rukama. Sasvim je jasno da je ovo bilo davno, a ova antitela pokazuju da se vaše dete borilo i izborilo sa virusom, koji nije ostavio nikakve posledice. Zato je ovaj «trag u snegu» potpuno beznačajan nalaz. Jasno je da ni ona dvonedeljna temperatura nema veze sa koksakijem, mada je skoro sigurno neki od virusa napravio problem. Ovo možemo reći, imajući u vidu da je bolest sama prošla, a odlično je što detetu niste davali antibiotike na svoju ruku. Nalaz koksaki titra ne treba ponavljati, jer se radi o bezazlenom titru! Dečak može na treninge odmah, s obzirom da nije u pitanju koksaki miokarditis – dečji kardiolog je isključio zapaljenje srčanog mišića. Takođe je prošlo i više nego dosta vremena od ozdravljenja – dovoljno je dve nedelje, a vaš sin je na poštedi mesec dana. Naravno, fizički napor treba postepeno povećavati, što ćete se dogovoriti sa trenerom.
Devetogodišnja devojčica je imala proliv i povišenu temperaturu sedam dana. Nije bilo problema sa srcem, a stolice su se normalizovale, pa se ona oseća kao da nije ni bila bolesna. Prošlo je dve nedelje od poslednje prolivaste stolice. Stigao je nalaz IGM antitela na koksaki virus grupe B, koji je na gornjoj granici, a IGG antitela su negativna. Da li je potrebna pošteda od treninga, jer dete trenira odbojku?
Odmah da pojasnimo šta su to IGM antitela – to je pokazatelj aktuelne, dakle trenutne infekcije nekim mikroorganizmom. Antitela su borci protiv mikronapadača, a u slučaju vašeg deteta se ispitivao koksaki virus.
IGM antitela su pokazatelj «stare» infekcije, jer su za njihovu pojavu potrebne nedelje od početnog prodora virusa u organizam.
Gornja granica zato i postoji – da bi bila gornja granica! Sasvim je u redu da su antitela na gornjoj granici. Da se radi o pravoj koksaki infekciji – nalaz bi, svakako, bio ubedljiviji. To što su negativna IGG antitela, znači da vaša devojčica tokom prethodnih godina nije došla u kontakt sa koksaki virusom.
Imajući u vidu da je dete ozdravilo i da nije bilo problema sa srcem, nema potrebe za dodatnim ispitivanjima. Povratak odbojkaškim treninzima je sasvim u redu, jer je prošlo dve nedelje od proliva. A, kako rekoste, dete se potpuno oporavilo od infekcije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Naučnici su putem istraživanja došli do zaključka da veza između gojaznosti i sna kod mališana mlađih od šest godina postoji. Nova studija povezala je kasno leganje u krevet sa većim rizikom za razvoj gojaznosti kod deteta, iako su naučnici istakli da roditelji ne treba da zbog toga žure sa uspavljivanjem predškolaca. Umesto toga, zabrinute mame i tate bi trebalo da se fokusiraju na uspostavljanje regularne rutine obroka i spavanja, na čemu insistira dr Klod Markus, profesor pedijatrije na švedskom institutu Karolinska. Ova studija objavljena je u utorak u časopisu Pediatrics. U istraživanju je stavljen fokus na 107 mališana u Švedskoj, od kojih šezdeset četvoro njih ima roditelje sa prekomernom težinom.
Istraživači su beležili telesnu masu, visinu i obim struka kod dece od prve do šeste godine. Sva deca su imala približno iste mere kada je studija započeta. Spavanje je mereno u sedam uzastopnih dana jednom godišnje tokom cele studije.
Došli su do zaključka da su deca koja su imala naviku da kasnije ležu (posle 9 uveče) imala na kraju studije veći obim struka. "Kasno leganje u krevet je jedan od faktora koji se zaista potvrdio. Ima veze sa povećanim brojem kilograma", rekao Markus.
"Ipak, jedino što vidimo je povezanost. Ako biste decu odveli u krevet ranije, da li bi to promenilo nešto? To već ne znamo."
On ističe da kasni odlazak u krevet predstavlja jedan od znakova loših životnih navika, što decu dovodi do rizika od gojaznosti. Ne znači da je gojaznost direktno prouzrokovana lošim snom.
Markus je, pored istraživanja, istakao i činjenicu da svi koji spavaju manje, generalno jedu više. Dodao je i to da stres nekada mnogo više može uticati nego san.

Izvor: www.yumama.com

Kada se priča o šećernoj bolesti većina prvo pomisli na bake i deke, ali kao i većina bolesti koje ne biraju uzrast, dijabetes se javlja i kod dece.Tačno je da je manji broj dece pogođen ovom bolešću, u poređenju sa odraslima, ali kada se postavi dijagnoza većina roditelja veoma teško prihvata istinu i činjenicu da je, uz lečenje, potrebna bitna promena načina života. Bez obzira na činjenicu da se radi o dugotrajnoj bolesti, savremena terapija šećerne bolesti omogućava normalan život i razvoj dece.

Šta je dijabetes melitus
Dijabetes melitus je latinski naziv za šećernu bolest čija je glavna odlika stalno povećanje koncetracije šećera (glukoze) u krvi. Podvukli smo stalno povećanje, zato što je uobičajeno da šećer “skoči” posle jela (ali i posle stresa). Zato je pravo vreme za kontrolu nivoa šećera u organizmu (kada se govori o postavljanju dijagnoze šećerne bolesti) jutro – “na prazan stomak”

Ipak, povećanje koncetracije šećera u krvi je samo posledica PRAVOG uzroka šećerne bolesti kod dece, a to je nedovoljna količina hormona insulina koji je svakako jedan od najvažnijih regulatora veoma komplikovanih metaboličkih procesa u organizmu. Jedna od glavnih funkcija insulina je da “uvodi” glukozu u ćelije našeg organizma. Ovo je izuzetno važno jer je šećer (glukoza) NEOPHODNA za život kao glavni izvor potrebne energije za većinu ćelija, a bez te “biološke energije” nema života. Dakle, kada nema dovoljno insulina javlja se naizgled paradoksalna situcija u organizmu – u krvi je šećer u višku, a u ćelijama (kojima je preko potreban) je u manjku. Zato je suština dijabetesa kod dece nedostatak (ili smanjenje količine) insulina. Pankreas (gušterača) je žlezda u kojoj postoje posebne grupe ćelija koje stvaraju i u krv izlučuju hormon insulin.

Koje su vrste (tipovi) djabetesa
Postoje dva osnovna tipa šećerne bolesti, a podela je napravljena prema uzročniku oboljenja.

Kod većine dece radi se o propadanju ćelija pankreasa koje stvaraju insulin, pa zato nema dovoljno ovog važnog hormona u organizmu. Ovo je dijabetes mellitus tip I (prvi tip bolesti) koji traži obaveznu nadoknadu (supstituciju) insulina jer vrlo brzo dolazi do skoro potpunog nedostatka ovog hormona.
Tip 2 šećerne bolesti je češći kod starijih osoba i karakteriše se smanjenjnem (ali ga ipak ima) količine insulina u organizmu. Ovde se (bar za neko vreme) mogu koristiti lekovi (u obliku tableta ili kapsula) koji pomažu iskorišćavanje onog preostalog insulina. Iako je ređi kod dece, ima ga kod adolescenata, naročito kada se radi o gojaznim pacijentima. Zato će nastavak priče o dijabetesu kod dece biti posvećen samo prvom tipu šećerne bolesti (koji se naziva i insulin zavisni dijabetes).

Zašto nastaje insulin-zavisni dijabetes (tip I)
Nedostatk insulina u organizmu deteta je direktna posledica odumiranja (nestanka) ćelija koje stvaraju ovaj važni hormon, a to su “specijalizovane” ćelije koje se nalaze u pankreasu (gušterači), a nazivaju se beta ćelije. Postoji mnogo potencijalnih uroka izumiranja ovih malih fabrika insulina.

Nasleđe (genetska predispozicija) ima veliki uticaj na pojavu ove bolesti. Ako u bližoj familiji ima šećeraša postoje izgledi i da dete ima “gene za dijabet” što naravno ne znači da je obavezno da dete oboli. Kao i za druge genetske bolesti NE nasleđuje se bolest već SKLONOST ka bolesti. Zato je jasno da mora postojati još nešto iz okoline (ili organizma) što može započeti proces propadanja beta ćelija, pa tako započeti dijabetes.
Virusi su među “prvooptuženijima” za nastanak šećerne bolesti kod dece, i to oni koji imaju osobinu da napadnu tkivo pankreasa gde se nalaze ćelije – fabrike insulina. Pomenućemo samo neke od mnogih virusa – influenca (grip), parainfluenca, varičela … Sada će roditelji da se prepadnu – pa ovo su veoma česti virusi. Srećom EKSTREMNO RETKO se desi šećerna bolest posle ovih infekcija, a i kada se desi skoro uvek nađemo da u porodici ima šećeraša. Dakle potrebna je kombinacija genetske predispozicije i “spoljnog” faktora za nastanak dijabetesa.
Kako u svetu ima ogroman broj dece sa dijabetesom urađen je i ogroman broj epidemioloških studija koje se bave uzrocima šećerne bolesti kod dece. Tako su nađene brojne veze, kao na primer da deca koja umesto majčinog mleka koriste adaptirane formule imaju veće izglede da obole od dijabetesa. Ove i slične studije su zanimljive, ali imaju jednu “manu”- bave se verovatnoćama u procentima (koji su usput rečeno veoma mali). Kako su za roditelje njihova deca 100% onda nema mesta za preterano pričanje o epidemiološkim aspektima šećerne bolesti.

Kako posumnjati na dijabetes
Kod starijih se relativno lako posumnja na šećernu bolest jer se javljaju prilično jasni simptomi i znaci: uzimanje mnogo tečnosti (stručno se ovaj simptom zove polidipsija), pojačan apetiti i uzimanje hrane (polifagija), ali je prisutno i češće i obilno mokrenjne (poliurija).

Kod dece važi pravilo – što je dete mlađe to je teže na vreme otkriti šećernu bolest. Kod adolescenata se mogu javiti gore pomenuti znaci bolesti, ali kod male dece nastaju veliki problemi u ranom otkrivanju dijabetesa. Ako jedna beba mnogo pije i jede to se (skoro uvek s pravom) pripisuje zdravom apetitu, a ne bolesti. Sa druge strane nema rutinskih laboratoriskih kontrola nivoa šećera u krvi (kao na primer krvna slika ili pregled urina) koje bi možda nagovestile pojavu ove bolesti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Bol u grlu i povišena temperatura su prvi znaci angine. Veća deca se požale da ih grlo prvo grebe, a potom i boli, povišena telesna temperatura se vrlo brzo javlja, a kod manje dece je ona često prvi znak bolesti.

Šta je angina, ko je «krivac» što muči decu?
Angina je gnojno zapaljenje grla, pre svega krajnika, a streptokoke su najčešći prouzrokovač. To ne znači da druge bakterije (Haemophilus influenzae, Moraxella…) «nemaju pravo» da napadnu grlo, ali je ipak najveća verovatnoća da je baš streptokoka «krivac» za ovu bolest. Beta hemolitični streptokok je najčešći uzročnik. Ali, Str. pneumoniae takođe voli da se napadne grlo i krajnike.

Odakle bakterije dolaze?
Ubedljivo najčešće od bolesne dece, koja su pravi «rezervoari» bakterija. Naravno, te bakterije se nalaze i u našoj okolini, pa mogu dospeti i u namirnice – odakle, naročito leti, lako stižu do dece. Nekada su i roditelji izvor infekcije, naročito ako nemaju simptome i znake oboljenja, ili ako su u periodu inkubacije (to je vreme od ulaska bakterije do pojave prvih simptoma bolesti). Tada se streptokoka, prilikom ljubljenja ili maženja, može preneti na dete. To se, ipak, ređe dešava, tako da decu ne treba zapostaviti i uskratiti im nežnost. Ako roditelji imaju crveno grlo, ili grebuckanje u grlu koje im smeta, treba da urade jednostavan bris grla, čak i kada nemaju povišenu temperaturu. Na svakom koraku ima laboratorija gde se to obavi za pet minuta!

Kako se dete zarazi?
Kontakt sa obolelim detetom je najčešći način prenošenja angine. To ne mora uvek da bude direktan kontakt, a kašljanje i kijanje (takozvani kapljični put) je čest način prenošenja u kolektivima. Streptokoke se lako prenose i prljavim rukama, a izuzetno lako i ako deca piju iz iste čaše, ili koriste iste kašike ili viljuške.

Kako posumnjati na anginu?
Bol u grlu i povišena temperatura su prvi znaci angine. Veća deca se požale da ih grlo prvo grebe, a potom i boli, povišena telesna temperatura se vrlo brzo javlja, a kod manje dece je ona često prvi znak bolesti. Ako se ne počne sa terapijom, detetu biva sve gore, gubi uobičajenu živahnost i postaje čas nervozno, čas potpuno klonulo. Iako su deca vruća, veoma su bleda, sa izraženim podočnjacima. Neretko deca povraćaju, naročito mlađa, što dodatno pogoršava već veoma loše stanje. Apetit je katastrofalan – što zbog bola u grlu, što zbog iscrpljenosti deteta. Sve se odvija za dan-dva, a uzrok ovako lošeg izgleda deteta je toksin koji bakterija stvara, a koji se iz grla putem krvi raznosi po organizmu.

Kako se stiže do dijagnoze?
Lekar pri pregledu vidi zažareno ždrelo, ogromne krajnike sa gnojnim čepićima. Na nepcima se neretko vide i mala «ostrva» krvarenja – petehije. One, isto kao i gnojni čepovi, ukazuju da se javila streptokokna infekcija. U baš zapuštenim slučajevima bolesti, krajnici su toliko uvećani da se vazduh teško probija ka plućima. Limfni čvorovi na vratu su uvećani, mada nisu ogromni (kao, na primer, kod infektivne mononukleoze, koja nekada može da se «pomeša» sa anginom).

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs