Svako ima neku teoriju o tome kako da saznate koji je pol bebice koju nosite, a kome ćete najpre poverovati ako to nisu mame sa iskustvom?

Pogledajte koje su to stvari koje su mamama ukazivale na to kog pola im je beba. Naravno, nijedna metoda nije 100 odsto tačna niti potvrđena, ali ćete se lepo zabaviti.

Položaj spavanja

Večeras kada legnete u krevet, obratite pažnju - ako vam je draže spavanje na levoj strani, verovatno nosite dečaka.

Želudačne tegobe

Devojčice nisu uvek mali anđeli, ponekad donose i tegobe. U trudnoći navodno mnogo češće trudnice imaju problema sa učestalim i teškim mučninama upravo kada nose devojčice.

Mekane ili suve ruke

Ako su vam ruke u trudnoći neprestano suve, verovatno nosite dečaka. Meke i glatke ruke navodno znače da nosite devojčicu.

Hrana koju jedete

Ako vam je u trudnoći limun omiljena namirnica verovatno nosite devojčicu. Ako jedete samo slanu hranu, verovatno nosite dečaka. Takođe, potreba za slatkišima može da znači da u vama raste malena princeza.

Problemi sa kožom lica i tenom

Akne, problemi sa bubuljicama i tenom u trudnoći najčešće upućuju na to da nosite devojčicu.

Oblik lica

Ako se u trudnoći prvo ugojite u licu, veća je verovatoća da nosite devojčicu.

Položaj stomaka

Ako vam je stomak postavljen nisko, veća je verovatnoća da nosite dečaka.

Stres test

Dete navodno ima tendenciju da bude istog pola kao i roditelj koji je tokom začeća bio pod manjim stresom.

Veličina grudi

Ako je desna dojka u trudnoći veća, to navodno ukazuje da nosite devojčicu.

Izvor: yumama.com

Svima vama koji ne propuštate priliku da joj kažete da nije dobra mama...

Ti što ne biraš reči i što je kriviš za sve..

I ti što prevrćeš očima kad se njeno dete ponaša onako kako tebi ne odgovara..

I ti sto je mrko pogledaš u parku jer doji u javnosti, sram je bilo! A i ti što je optužuješ jer ne doji već vadi iz torbe tu “otrovnu” flašicu mleka.

Posebno ti koji joj bez pardona svaki put kažes kako se ugojila i kako bi mogla malo da se sredi. Ipak je već dosta prošlo od porođaja. A ako se previše sredi ili se brzo stesala, kažeš joj da bi mogla malo više da se posveti detetu umesto da, zaboga, misli na sebe.

I ti što pišeš ili pričaš o tome da je ona kriva ako grdi i ako ne grdi dovoljno svoje dete, kažeš da je previše popustljiva ili prestroga.

Ti što kao brineš jer je dete previše ili premalo obukla ili joj je dete prečisto ili prljavo..

I svi vi koji mislite da ste bolji ili biste bolje.. a niste nikada hodali u njenim cipelama.

Pa čak i ti koja si takođe majka, a misliš da si bolja od nje i daješ sebi za pravo da joj to saspeš u lice....

I ti državo koja joj ubijaš dostojanstvo na sve moguće načine i još joj se podsmevaš raznim obećanjima u koja više niko ne veruje. Vi licemerni čelnici koji želite više dece, a ne marite za to kako žive njihove majke.

A i vi novinari i mediji što pišete članke u kojima odzvanja “kriva si”! Vi koji plasirate zgodne javne ličnosti koje su dan posle porođaja toliko savršeno isfotošopirane!

Ah da… i vi stručnjaci koji ako ste imali i dana prakse znate da je o roditeljstvu najlakše pričati.

A na sve to i ti.. koji slučajno prolaziš, ti koji misliš da bi to bolje pa i ti koja si kroz istu stvar prošla…

 Sta vas briga kad je rodila, koliko je dece rodila, kako ih je rodila i sa kim ih je rodila.. Rodila je!

Šta vas briga ko joj čuva dete, da li je danas oprala ves, opeglala i da li je napravila detetu tortu za rođendan ili ju je kupila?

Možda ne zna da kuva, mozda joj svaki put izgori kora za tortu u rerni, a možda je odlučila da bar za detetov rođendan ceo dan provede sa njim.

Možda joj je dete prerano krenulo u vrtić jer mora da radi i bori se za opstanak.

A možda uveče, kad ti ne vidiš, peva najlepše uspavanke, grli svoje dete i voli ga beskrajno i ako nije najbolja mama na svetu, po tvojoj slobodnoj proceni.

Nosila je u svom telu jedan nov život i donela ga je na ovaj svet i tu nije kraj. Baš od nje zavisi u sta će njeno čedo izrasti. I baš od njenog samopouzdanja zavisi kakav će biti roditelj.

Zašto je onda ubijaš u pojam?

Ako želis dobro detetu, učini dobro majci! Učini da bude ponosna i da veruje u sebe jer će to preneti i na dete.

Pomozi joj!

Lako je….

Kad je sretneš reci joj da je lepa i da zrači.
Reci joj da joj roditeljstvo baš ide od ruke..

Pohvali je kako je divna majka. Reci joj to svakoga dana.

I videćeš kako će da zablista. Jer ona samo to i želi, da bude dobra majka, baš takva kakva i jeste.

Tada će zagrliti svoje dete, biće ponosna i želeće da bude još bolja.
A uz nju takvu, zadovoljnu, srećnu i ponosnu i njeno dete će biti bolje.

Ne secite krila majci… tako ubijate ceo svet. Dajte joj krila neka poleti i stvori neke nove ljude, mnogo bolje od svih nas.

Izvor: bebac.com

Majka četvoro dece nedavno je pronašla staru fotografiju neposredno posle jednog od porođaja i podsetila se koliko je zahvalna medicinskim sestrama koje su joj pomagale u tim teškim trenucima.

Majka četvoro dece nedavno je pronašla staru fotografiju neposredno posle jednog od porođaja i podsetila se koliko je zahvalna medicinskim sestrama koje su joj pomagale u tim teškim trenucima.

Džil Krauzer je spisateljica i njene objava i fotografija izazvale su mnoštvo komentara ostalih mama.

"Nikada neću zaboraviti lica sestara koje su me pratile do toaleta posle svakog porođaja. Ti trenuci kada sam bila ranjiva, preumorna, uplašena, rastrzana, i kada je moje dostojanstvo odavno već nestalo, one su se prema meni odnosile sa pažnjom i poštovanjem. Za mene su to bili momenti ohrabrenja i potvrde da imam nekoga ko će mi pomoći, pa čak i za to kratko vreme u toaletu dok mi sestra objašnjava kako da stavim ledene obloge na donji veš. Ova fotografija me je vratila u to vreme. Kao da mogu da osetim dermaplast. Svaka čast svim medicinskim sestrama", napisala je ona.

Fotografija je objavljena na stranici "Baby Rabies" i za kratko vreme ju je lajkovalo preko sto hiljada ljudi, a podeljena je više od 50.000 puta.

"Nikad neću zaboraviti kako sam posle porođaja sklonila lice sa grudi sestre koja mi je pomagala i ugledala njenu majicu natopljenu mojim suzama i znojem. Rekla sam joj da mi je žao, a ona mi je odgovorila: "Draga, ovo je život na mojoj majici, ne bih nigde drugde radije bila. Hajde da izvadimo to dete", navela je jedna mama, a druga je dodala:

"Zauvek ću pamtiti sestru koja mi je pomogla u kupatilu prvi put posle porođaja. Krvarila sam i osećala sam se užasno poniženo, ali ona nije ni trepnula. Stalno sam se izvinjavala, a ona me je uveravala da to nije problem. Nikad neću zaboraviti kako mi je čistila noge i kako sam mislila da je bog upravo na ovo mislio kad je rekao da volimo svoje bližnje", iskreno je napisala druga.

Izvor: B92

Utvrđeno je da kada se beba smeje, znatno se povećava aktivnost u delu majčinog mozga koji je zadužen za uživanje, a samim tim se popravlja imunitet, smanjuje stres i brži je oporavak posle bolesti

VEZA između majke i bebe je toliko snažna da bebin osmeh može da je izleči, otkrili su italijanski naučnici.

Utvrđeno je da kada se beba smeje, znatno se povećava aktivnost u delu majčinog mozga koji je zadužen za uživanje, a samim tim se popravlja imunitet, smanjuje stres i brži je oporavak posle bolesti. Isto područje u mozgu nije aktivno kada beba ima neutralan izraz lica ili se namršti.

Ovo istraživanje je vrlo značajno jer naučnici veruju da su zahvaljujući njemu korak bliže da proniknu u složenost odnosa majke i njenog deteta, a uskoro će na redu biti i proučavanje uticaja bebe na oca.

izvor: novosti.rs

Zbog vas često plače. Plakala je kada je saznala da je trudna. Plakala je i kada vas je rodila, kada vas je prvi put držala u naručju. Često je plakala od sreće ili straha, još češće od brige. Majka osjeća vašu bol i sreću, i kada niste svjesni toga.

Željela je taj posljednji komad kolača. Ali kada bi shvatila da ga i vi želite, izgubila bi apetit. Uvijek joj je draže bilo da je vaš trbuščić sit.

Boljelo je. Kada biste je počupali, zagrebali oštrim noktićima koje se bojala skratiti, boljelo je, a boljelo je i kada biste je ugrizli prilikom dojenja. Boljelo je i kada je rađala, nosila… Često majku boli.

Majka se uvijek boji. Od trenutka kada ste došli na svijet, ona je tu kao zaštitnik. Govorila bi NE kada bi neko kada bi neko zatražio da vas drži u naručju, jer niko vas nije mogao tako sigurno držati kao ona. Srce joj je zastajalo u trenucima kada ste pružali prve korake. Do kasno bi ostajala budna, provjeravajući je li sve uredu u kući, a rano se budila da vas isprati u školu.
Kada bi se spotaknuli, tu je bila da vas uhvati. Bila je tu da otjera loše snove. Ni groznice noćne nisu vam mogle ništa. Majka je tu da sve bude kako treba.

Majka zna da nije savršena. Zapravo majka je svoj najgori kritičar. Ponekad mrzi samu sebe. Uvijek je htjela biti savršena majka, paziti da ne uradi nešto krivo, ali samo zato što je ljudsko biće, pravila je greške, koje je vjerovatno još i danas proganjaju.

Kada bi mogla vrijeme vratiti unazad, svaka majka bi željela popraviti ono što je loše uradila. Ali ne može. Zato budite dobri prema svojoj majci, jer radila je kako je najbolje znala.

Često vas je posmatrala dok spavate. Brojne su besane noći kada vas je preklinjala da zaspite, pjevušila i nadala se da ćete se uskoro smiriti. Onog trenutka kada biste utonuli u san, gledajući vaše okice i bezbrižno lice oslobođala se svog umora.

Nosila vas je duže od devet mjeseci. Majka vas je nosila u naručju dok je čistila, dok je jela… Iako su je boljele ruke i leđa, ona vas je držala jer ste to željeli. Ljubila vas je, grlila, igrala se, a vi ste se osjećali sigurno. I zato je to radila uvijek i kada god ste to zatražili.

Slamalo joj se srce svaki put kada biste plakali. Činila bi sve da zaustavi plač, a ako to nije uspijevala bila bi beskrajno tužna.

Kod majke ste uvijek na prvom mjestu. Često je izlazila iz kuće gladna, nenaspavana i nedotjerana. Uvijek je stavljala vaše potrebe ispred svojih. A na kraju dana ponestajalo joj je energije i za sebe često nije mogla ništa uraditi. No, sutradan, budila bi se i činila isto jer joj toliko značite.

Opet bi uradila isto. Biti majka je najteže. Majka plače, trpi, pokušava, ne uspijeva, radi i uči. Majke se raduju i vole više nego što i same mogu zamisliti. I uprkos svoj boli, tugi, besanim noćima, brigama, majka bi za svoje dijete uvijek i ponovo sve učinila. Zato, sljedeći put kada vidite svoju majku recite joj hvala i pokažite da je volite. To su riječi koje sigurno uvijek rado želi čuti.

Uglavnom ljudi dele savete ženama koje po prvi put postaju mame, ali kada dođe do druge trudnoće, svi već pretpostavljaju da sve znate.

Iako ste već prošli prva hranjenja i neprospavane noći, saveti jedne majke će vam znatno olakšati stvari kada se po drugi put ostvarite u ulozi roditelja.

1. Osećaćete veću krivicu nego ikada ranije

Bićete primorani da posvetite svu svoju pažnju novorođenoj bebi i zbog toga ćete osećati neverovatnu krivicu što ne posvećujete dovoljno pažnje svom starijem detetu. Ukoliko provedete više vremena sa prvim detetom, osećaćete krivicu jer niste dovoljno sa bebom. Bićete rastrzani jer ćete želeti podjednako da se posvetite i jednom i drugom detetu, a da opet možete i da odvojite malo vremena za sebe. To je ciklus na koji svaka majka prođe i nikada se zaista ne završi, samo malo popusti.

2. Mnoge stvari ćete raditi kao da ih radite prvi put

Možda ste mislili da ste sve pohvatali sa prvim detetom, ali vrlo je moguće da ćete morati malo da se pomučite dok vam se sve vrati. Verovatno ćete se opet šokirati koliko vam je pelena potrebno i nećete moći da se setite koliko mleka treba da date bebi u bočici.

Različita iskustva i korisne savete za mame koje žele ili očekuju treće dete, možete pročitati ovde.

3. Možda će drugo iskustvo biti manje intenzivno

Svakako da je dobijanje drugog deteta podjednako posebno i značajno, ali neće vam promeniti ceo svet kao kada prvi put prođete kroz trudnoću i porođaj. Već ste iskusili to neverovatno čudo da ste stvorili jedno malo biće. Nije kao da to nije podjednako važno drugi put, samo nije tako intenzivno kao prvi put.

4. Dojenje će i dalje biti izazov

Često mamama kažu da je dojenje drugi put lakše, ali to ne znači da i dalje nije teško. Naravno, za svaku mamu je drugačije, ali ne treba se obeshrabriti ako bude poteškoća oko dojenja i verovatno će vam i drugi put trebati krema za bradavice.

5. Verovatno ćete postati i "slobodnija" mama

Zvuči neverovatno, ali svi su već videli sve i sada će sve to videti i drugi put. Posebno kada su u pitanju vaše grudi. Mame koje imaju više dece jednostavno nemaju taj luksuz da tempiraju vreme hranjenja tako da uvek budu kod kuće jer moraju da brinu i o starijem detetu. Zbog toga većina žena postane vrlo nonšalantna kada je dojenje u javnosti u pitanju.

6. Dani porodiljskog odsustva će vam izgledati mnogo drugačije

Većina mama sa prvim detetom ima taj luksuz da ostane u krevetu malo duže ujutru za jutarnja hranjenja i da drema sa bebom tokom dana, pa možda čak i da se vidi sa prijateljima i da pogleda neku seriju. Međutim, kada morate da brinete i o starijem detetu u isto vreme, to prosto nije moguće. Malo pomoći u prvim danima i nedeljama, kako biste mogli više da se posvetite bebi bi moglo puno da vam pomogne.

7. Trebaće vam više pomoći nego što mislite

Ne samo da će vam sada trebati pomoć sa oporavkom i sa novom bebom, već će neko morati da zabavlja vaše starije dete i da održava kuću. Zamolite prijatelje i komšije da vam pomognu u tim prvim nedeljama, zakazujte igranja za starije dete i ne odbijajte pomoć kada vam je neko ponudi. Čak i ako uspete da se snađete sa svim izazovima, biće vam drago da imate nekoga na koga možete da računate.

8. Imaćete više prljavog veša nego što mislite da je uopšte moguće

Možda ne izgleda kao da će još jedna malena osoba sa minijaturnom odećom toliko da utiče na gomilu prljavog veša koja ostaje iza troje ljudi, ali nekako ona postane duplo veća. Ako ne budete stavljali bar jednu mašinu svakog dana, postaće nemoguće izboriti se sa prljavim vešom.

9. Obožavaćete kengur nosiljku

Kengur nosiljka vam omogućava da beba uvek bude uz vas, što je zaista slatko, ali isto tako će vam ruke biti slobodne, pa ćete moći da obavljate druge poslove oko kuće i drugog deteta. Ako bebu nosite u rukama, svaki put kada hoćete nešto da uradite, morate da je spustite i time rizikujete da se rasplače.

10. Postaćete neverovatan organizator

Verovatno najveći izazov za većinu mama je organizovanje dece i sebe tako da se sve obavi i da se deca ne povrede ili izgube negde usput. Možda izgleda nemoguće, ali svaka mama vremenom savlada tu veštinu posle prve uspešne posete prodavnici kada ima oba deteta u kolicima i dovoljno mesta za namirnice.

11. Bićete veštije

Čak i ako ste bili skromni kada je u pitanju oprema za prvo dete, shvatićete da je i to što imate previše. Obično žene koje postanu mame po prvi put imaju utisak da moraju uvek da imaju sve što je bebi potrebno uz sebe i da nikada nemaju dovoljno stvari, ali kada dobiju drugo dete, ta nervoza dosta popusti.

12. Nećete toliko brinuti zbog nedostatka vremena

Ako vaše starije dete voli da gleda televiziju, bićete veoma srećni da ih pustite da uživaju dok se vi posvetite bebi. Kada polako uđete u rutinu, verovatno ćete smatrati da je sve preko sat vremena dnevno previše, ali kada beba tek dođe, bićete veoma zahvalni omiljenim crtaćima vašeg deteta.

Postavlja se pitanje zašto telo trudnice i posle dojilje traži više magnezijuma nego inače i koji su to zadaci koje obavlja taj važan mineral tokom trudnoće i razdoblja dojenja.

Magnezijum je jedna od najvažnijih materija za ljudski metabolizam. Ovaj mineral aktivira više od 300 telesnih enzima, što ga čini nužnim za neometano funkcionisanje brojnih metaboličkih procesa. Posebno pridonosi normalnom funkcioniranju mišića i provođenju impulsa kroz čitavo telo.

Tokom trudnoće, zbog hormonalnih promena i rasta deteta i posteljice, potreba za hranjivim materijama poput magnezijuma povećana je. Magnezijum se pojačano gubi putem mokraće pa je potrebno pojačati njegov unos kako bi se održala ravnoteža u metabolizmu magnezijuma buduće majke. Osim toga, magnezijum pospešuje rast materice te zdrav razvoj bebinih kostiju i organa. Koliko je bitan za dete, govori i podatak da u poslednja tri meseca trudnoće dete pohranjuje do 7 mg magnezijuma svaki dan.

Magnezijum je važan i za mišićni sistem, naročito za normalno funkcionisanje mišićnoga sloja materice, ali i funkcionisanje crevne peristaltike. Naime, kako je nivo ženskih hormona u trudnoći vrlo visoka, pokreti creva su usporeni. Tu na scenu stupa magnezijum koji može ubrzati pokrete na prirodan način.

Majke trebaju mnogo magnezijuma i tokom dojenja, zato jer se velik deo prenosi detetu putem majčina mleka.

Multifunkcionalan i dobro se podnosi – Zbog toga što je magnezijum vrsta multifunkcionalnog sredstva i vrlo dobro se podnosi, trudnicama se često preporučuje dodatni unos od početka trudnoće pa sve do završetka dojenja. U slučaju višestruke trudnoće redovit unos magnezijuma može pomoći u sprečavanju bilo kakvih komplikacija u trudnoći.

Koliko magnezijuma trudnica i dojilja trebaju – Lekari i nutricionisti preporučuju da trudnice uzimaju između 360 i 400 mg magnezijuma dnevno, a tokom dojenja 310 – 360 mg dnevno.

Potrebna količina magnezijuma u principu bi se trebala postići uravnoteženom prehranom, ali, nažalost, često za to jednostavno nema dovoljno vremena. Da bi se pokrile potrebe za magnezijumom za vreme trudnoće i dojenja trebalo bi pojesti, na primer, približno sedam banana, 300 g graška, tri kriške integralnog hleba ili 300 g kikirikija svaki dan. Međutim, posao, planiranje nove faze života i beskrajni kontrolni ginekološki pregledi mogu otežati napore trudnice da se pravilno i uravnoteženo hrani i ujedno pridržava rasporeda unosa dodataka prehrani.

Dvostruko više hranjivih materija

U trudnoći je osnovno pravilo: ne jedi dvostruko više hrane, nego dvostruko više hranjivih materija. To je stoga što beba putem posteljice dobija sve važne hranjive supstance za zdrav razvoj. To znači da nerođeno dete ipak ovisi o tome što njegova majka jede svaki dan. Zbog toga bi trebalo uglavnom jesti hranu koja sadrži malo energije (kalorija), a mnogo nutrijenata, poput vitamina, minerala i vlakana. Naravno, to ne znači da su trudnice ograničene isključivo na “zdravu” hranu. Pločica čokolade tu i tamo, komad kolača ili šaka čipsa neće štetiti ni njoj, niti njenom detetu.

Pet obroka voća ili povrća dnevno – Lagano kuvani sveži ili kratkotrajno skladišteni proizvodi osiguraće da vredni nutrijenti zaista stignu na tanjir. Ako se konzumiraju sveži, voće i povrće pre konzumiranja uvek treba temeljno oprati kako bi se odstranile bakterije i ostale nečistoće.

Proizvodi od celovitog brašna (npr. integralni hleb), smeđi pirinač i muesli – Sadrže mnoge važne supstancije i složene ugljikohidrate koji će “napuniti” želudac na dulje vreme, a imaju i pozitivnu nuspojavu: celovite žitarice sadrže vlakna koja će pokrenuti lenja creva u trudnoći.

Proizvodi od obranog mleka – Osim što osiguravaju belančevine, sadrže i kalcijum, koji je potreban trudnici, ali i detetu za pravilan razvoj kostiju.

Belančevine životinjskog porekla – U obliku mesa (približno tri puta nedeljno) i nemasnih kobasica.

Redovni obroci koji sadržavaju ribu – Morsku ribu, koja je bogata jodom, trebalo bi konzumirati dva puta nedeljno. Višestruko nezasićene masne kiseline u ribi takođe su važne za metabolizam.

Visokokvalitetne biljne masti – To su npr. maslinovo ulje, ulje od uljane repice i ulje od kukuruznih klica. Osiguravaju višestruko nezasićene masne kiseline i preporučljivije su od masti životinjskoga porekla, poput maslaca ili masti.

Zdravi “gasitelji žeđi” – U tu kategoriju ubrajaju se mineralna voda, voćni sokovi i nezaslađeni biljni ili voćni čajevi. Trudnice bi trebale piti najmanje dve litre tečnosti dnevno.

Izbegavati – Ono što u trudnoći svakako treba izbegavati je alkohol, sirovo ili nedovoljno kuvano meso, određene vrste kobasica (salame, slanina, šunka), sirova jaja, sirovu ribu, iznutrice te nepasterizirano mleko i proizvode od neprokuvanog mleka (meki sir).

Ostati aktivna

Ako se trudnica određenim aktivnostima bavila pre trudnoće, mnogima od njih može se nastaviti baviti i u trudnoći, a moguće je početi i neke nove aktivnosti. Ipak, vrsta i intenzitet aktivnosti trebaju biti prilagođeni promenjenim fiziološkim okolnostima.

Prikladni sportovi u kojima trudnica ne mora nositi svoju vlastitu težinu su, na primer, plivanje ili gimnastika u vodi, joga ili pilates, vožnja bicikla, pešačenje, hodanje ili lagani jogging. Preporučuje se trenirati tri puta nedeljno po 15 do 30 minuta.

Kako god, trudnice bi trebale stremiti zdravoj umerenosti i svakako porazgovarati sa svojim ginekologom pre nego što počnu trenirati. To je stoga što u slučajevima kad trudnoća ne ide svojim uobičajenim tokom ili postoje posebni rizici, telesne aktivnosti mogu biti zabranjene.

Kad se jave problemi

Postoje neke “nuspojave” trudnoće koje bi svaka žena rado izbegla. Gotovo svaka trudnica žali se na glavobolje, žgaravicu, zatvor i grčeve u mišićima potkolenica. Da biste se bolje nosili s bolovima, žgaravicom, osećajem pritiska i svrbežom, treba pokušati koristiti domaće lekove i menjati dnevnu rutinu.

Glavobolja – Početna pulsirajuća bol često se može suzbiti stavljanjem hladnih obloga ili laganom masažom slepoočnica uljem eukaliptusa ili metvice. Druge žene više vole otići u kratku šetnju. Dobro je više spavati i odmarati se. Važno: tokom drugog tromesečja trudnoće glavobolje mogu biti upozorenje koje treba ozbiljno shvatiti. U tom slučaju svakako se treba posavetovati s ginekologom.

Kiselina, žgaravica… – Mnoge žene pate od vraćanja želučane kiseline u jednjak, što je često bolno. Više od dve trećine svih trudnica poslednjih meseci trudnoće pati od žgaravice. Postoji nekoliko domaćih lekova za olakšanje žgaravice: popiti čašu mleka pre odlaska u krevet i spavati s gornjim delom tela u blago povišenom položaju, a od klasika iz kuhinjskog ormarića možemo spomenuti bademe (dobro prožvakati pre gutanja).

Lenja creva – Ubrzani porast razine ženskih hormona u trudnoći za posledicu ima usporavanje pokreta creva (crevne peristaltike) i slabiju probavu. Zato je korisno jesti mnogo vlakana, istodobno piti puno tečnosti i ne zanemariti fizičku aktivnost. U suprotnom, problem zatvora će se pogoršati. Hrana s mnogo vlakana uključuje: integralne proizvode, muesle, sveže voće i povrće, semenke lana, mekinje.

Iznenadna bol tokom spavanja – Grčevi u mišićima listova pretežno se javljaju u drugom tromesečju trudnoće, a ponekad i pre, uglavnom noću. Savet: čak i ako je bol vrlo jaka, nije preporučljivo naglo “skočiti” iz kreveta, jer tokom grča nema pravog osećaja u nozi. Bolje je pritisnuti stopalo uza zid i protegnuti nogu, a zatim list lagano izmasirati.

Većina mladih mama živi u stalnom strahu da će se bebi nešto strašno dogoditi. Posmatrajte, osluškujte, nadzirite, ali nemojte paničiti. Biti mama neponovljivo je iskustvo i do sada ste se sigurno i same u to uverile.

Ali i one savršene ponekad mogu pokleknuti pred izazovima majčinstva i napraviti poneku grešku. Evo najčešćih…

1. Verujete u sve što vam se kaže

Čim beba dođe u kuću, saveti “pljušte” sa svih strana a vi ih upijate i ne znate kome verovati. Lekar vam kaže da dojite bebu kada ona to zatraži, patronažna sestra tvrdi da treba da se držite određene satnice, a majka vam toplo savetuje da bebu “naučite redu” od najmanjih nogu. Prijateljica vam savetuje da date bebi cuclu, dok druga opet tvrdi da je bolje da sisa palac. I umesto da postanete “bogatiji” za tuđe iskustvo, samo ćete se zbuniti i početi misliti kako sve radite pogrešno.

Šta uraditi: Zahvalite se na savetima, a onda radite prema svom instinktu. On je nepogrešiv. I zapamtite: sve dok vaša beba lepo ruča, spava, napreduje i deluje veselo, ni u čemu niste pogrešili.

2. Mislite da drugi preteruju

“Veruj mi, draga, ne stižem otići ni u wc!”, rečenica je koju ste sigurno čuli od prijateljice koja je nedavno postala mama. Tada ste sigurno pomislili: “Ma, preteruje! Pa, rodila je već bebu!”. Međutim, kada i sami postanete mama, shvatićete da je govorila istinu, ali i to da se njene reči odnose samo na prvih šest sedmica bebinog života.

Šta uraditi: Tačno je da ćete stalno biti zauzeti oko bebe, ali to ne znači da uopšte nećete imati slobodnog vremena. Dobra organizacija je ključ svakog posla, pa i ovog.

3. Zaboravljate na svoje potrebe

Prvih nekoliko sedmica svaka mama “robuje” potrebama svog deteta, ali to ne znači da treba u potpunosti zaboraviti na svoje. Postoje periodi u toku dana kada se beba dobro najede, pa odspava i po tri-četiri sata. Tada se i vi možete opustiti, odremati, nazvati prijateljicu, provesti pola sata u kupatilu. Ne morate sediti pored krevetića dok beba spava strahujući da će se svake minute probuditi (ako se to i dogodi, čućete njen plač).

Šta uraditi: Svakog dana ukradite malo vremena i posvetite ga sebi, bolje ćete se osećati.

4. Sve vidite u najgorem svetlu

Potpuno je normalno da strahujete za zdravlje i sigurnost najdražeg bića, ali to ne znači da trebate juriti lekaru svaki put kada beba kine ili joj se zacrveni guza, niti paničiti ako, okreće glavicu. Većina mladih mama živi u stalnom strahu da će se bebi nešto strašno dogoditi, da će se ugušiti, dobiti upalu pluća. Promatrajte, osluškujte, nadzirite, ali nemojte paničiti. Bebe su mnogo snažnije i otpornije nego što izgledaju.

5. Nedovoljno spavate

Svi odreda savetuju vam da vreme dok beba spava iskoristite za odmor. Međutim, vi osećate krivicu zbog toga jer niste oprali suđe, kupatilo je u neredu, bebina odeća nije ispeglana.

Šta uraditi: Poslovi vam nikuda neće pobeći. Zamolite nekoga od ukućana da ih obavi umesto vas. Imajući u vidu sve što ste prošli tokom trudnoće, porođaja i nakon njega, imate puno pravo na to.

6. Upoređujete svoju bebu s drugom decom

Potpuno je pogrešno misliti da s vašom bebom nešto nije u redu zbog toga što joj ni u šestom mesecu nisu počeli nicati zubići, dok je dete vaše prijateljice prvi zubić dobilo već sa četiri meseca. Ako vam netko kaže kako njegova beba već stoji, a ima samo osam meseci, ne obazirite se na to – i vaša će stati na noge onda kada bude bila spremna za taj “poduhvat”.

Šta uraditi: Tokom prve godine života bebe se razvijaju različitim tempom, ali do drugog rođendana među njima neće biti mnogo razlike. Zato, uživajte u svom detetu i ne opterećujte se drugim bebama.

7. Ponašate se previše zaštitnički

Poznata je stvar da mame u svemu vide opasnost, pa i tamo gde je nema. Normalno je da ćete preduzeti sve kako biste zaštititi dete od onoga što mu može naškoditi, ali se pri tom ne morate ponašati previše zaštitnički. Ne morate stalno iskuhavati bebinu dudu i bočicu, dovoljno je da ih nekoliko puta na dan operete pod mlazom vruće vode. Nije potrebno koristiti dezinfekcijska sredstva za čišćenje i održavate kuću sterilnom, jer je dokazano da bebe koje rastu u takvoj sredini češće oboljevaju od alergija i astme u odnosu na one koje su rasle u normalno čistoj sredini.

Šta raditi: Ako do sada niste čuli za poslovicu “sve što je preterano, nije dobro”, krajnje je vreme da je usvojite i primenite u svakodnevnom životu.

Najnovija američka istraživanja pokazala su da je lečenje depresije kod majki najbolja prevencija da deca takođe ne počnu da pate od depresije, ali i poremećaja sna i anksioznosti, što predstavlja provokativno otkriće sa potencijalno velikim značajem za javno zdravlje.

Iako je reč o prvim studijama, naučnici rezultate ocenjuju kao ubedljive jer pokazuju koliko je važno zdravstveno stanje i raspoloženje roditelja u razvoju deteta.

“Reč je o dramatično važnom otkriću”, ocenili su profesori psihijatrije na Medicinskom fakultetu jugozapadnog Teksasa.

Depresija je najčešće porodično oboljenje i poseduje snažnu genetsku komponentu ali je faktori u okruženju mogu pojačati do stepena kad je potrebno intenzivnije lečenje. Rezultati istraživanja pokazuju da depresiju kod dece depresivnih majki najčešće izaziva pa i pojačava upravo njeno ponašanje, utvrdila je ekipa psihijatara sa Instituta za psihijatriju njujorškog Univerziteta Kolumbija.

Efikasno i uspešno lečenje majke može dramatično doprineti da deca izbegnu potrebu za lečenje antidepresantima. Po mišljenju lekara, lečenje depresivnih roditelja, posebno majki, mora se obavljati uporno i energično. To je važno koliko za njih toliko i za njihovu decu.

Rezultati istraživanja, čije je delove preneo časopis Nju sajentist, objavljeni su u Časopisu američke lekarske komore, a obuhvatili su 114 depresivnih žena posle tromesečnog lečenja. Od 114 dece, starosti između 11 i 12 godina, kod 68 nisu ustanovljena bilo kakva psihijatrijska oboljenja od trenutka kad su njihove majke počele intenzivno lečenje. Kod 38 žena ustanovljena je potpuna remisija od depresije za vreme lečenja, uglavnom antidepresantom “celexa”.

Kad je reč o deci sa psihijatrijskim problemima, remisija je zabeležena kod 33 odsto tri meseca posle lečenja koje je donelo oporavak njihovih majki prema 12 odsto među decom kod čijih majki nije zabeleženo poboljšanje stanja.

U studiji su iznete i neke činjenice o depresiji i ženama:
– depresija pogađa više od 19 miliona odraslih Amerikanaca od čega 12 miliona žena;
– u poređenju s muškarcima, žene su suočene s dvostrukim rizikom da kod njih bude dijagnosticirana klinička depresija;
– depresija se mnogo češće javlja kod žena u njihovom najplodnijem periodu, između 25. i 44. godine života;
– depresija kod žena obuhvata i takozvanu postporođajnu depresiju koja pogađa između 10 i 15 odsto svih prvorotki;
– konačno, kod manje od polovine žena koje pate od depresije neophodno je lečenje.

Malo koja žena želi da se podseti psihičke uznemirenosti uzrokovane bujanjem hormona, neispavanosti zbog dojenja bebe na svaka dva sata i neprekidnog bebinog plača. Tokom prvih četrdesetak dana mnoge majke nemaju vremena za sebe, za kuću, ni za muža jer svu pažanju posvećuju bebama.

Prošlo je devet dugih meseci čekanja i majka je konačno prvi put dobila u ruke svoje novorođenče. Ponosna, kamerom na mobilnom telefonu pravi prvu fotografiju i šalje je suprugu, bakama, dekama, kumovima…

Nove tate počinju višednevnu proslavu ovog radosnog događaja sa rođacima i prijateljima. Iz kuće, gde se nazdravljalo „domaćom”, prelazi se u kafanu, gde se produžava sa „još po jednom turom” sve dok su u stanju da stoje na nogama. Bake i deke naširoko raspravljaju sa komšijama kako beba ima nos na tog i tog s očeve ili majčine strane, uši na onog, čelo na onu… Vade iz kesa opremu za bebu koja se tih dana kupuje u žurbi, savetuju se treba li još šta i da li je to što je već nabavljeno u redu. Žure da sve kupe dok je prinova još u porodilištu. Jer, ne valja ništa kupovati ranije, „da se ne urekne”…

Za to vreme majke sa suzama u očima istiskuju nadošlo mleko iz bolnih i tvrdih dojki. Babinje su počele. Tih najgorih, prvih šest nedelja je, čini se, ženska tabu tema. U narodu se taj period zove babinje jer se majka tih 40 dana oseća kao – baba. Naše bake tokom tih šest nedelja nisu primale posete, niti su izlazile sa bebama.

Malo koja žena želi da se podseti psihičke napetosti uzrokovane bujanjem hormona, neispavanosti zbog dojenja bebe na svakih sat i po, dva, mučnog izmuzavanja mleka pre i posle podoja. Dok kao omamljena hoda po kući, očajno pokušavajući da shvati „zašto, pobogu, ta beba ponovo plače”, mlada majka je neretko i sama na ivici suza. A uzavreli hormoni u njoj bude želju da pobegne od kuće ili se sklupča u krevetić pored svog novorođenčeta i počne zajedno sa njim da vrišti u nadi da će ta mora prestati.

Tokom prvih četrdesetak dana majka nema vremena ni za sebe, ni za kuću, ni za muža. Ukoliko se ne istušira ujutru dok joj je muž još kod kuće, teško da će tokom dana stići. Ručak vrlo često završi u kanti za đubre, jer zagori dok ona doji ili presvlači novorođenče.

Nestrpljivi gosti navraćaju u posetu i dive se „savršenoj bebi”, a majka se u sebi potajno pita da li je skrenula s uma, jer njoj ta nežna, slatka, ružičasta prinova uopšte nije toliko divna – ne prestaje da plače, malo spava, ne smeje se… Ta nemogućnost da mlada majka drži situaciju pod kontrolom i osećaj da joj beba nije bliska u nekim slučajevima mogu da dovedu i do depresije. Ali, i tada je najčešće dovoljno nekoliko razgovora sa psihologom, pa da se stvari srede.

Ipak, ima i porodilja koje lakše podnose prve dane majčinstva. Sa dolaskom mleka, kod njih se bude i majčinski instinkti i one u roku od nedelju-dve već počinju da razlikuju bebin plač i prepoznaju šta novorođenče traži – promenu pelene, podoj, ili utehu, jer ga muče grčevi. Ove žene spadaju u tzv. srećnu grupu koja od prvog dana uživa u svojoj bebi. Osećaj neispavanosti zamenjuje zadovoljstvo bebinog prvog osmeha, a brigu oko ne baš manekenske figure potiskuje saznanje da je svom detetu najlepša i najbolja. Da ne bi baš sve bilo idealno i da bi i one osetile bar deo muka koje babinje donose, „srećne majke” se neretko suočavaju sa nepoverenjem okoline kako kod njih baš sve može da ide tako lako. Zbog toga svakodnevno „gutaju” savete kao što su: „Nemoj to i to”, prekore: „Zašto si” ili „Zašto nisi”, predloge: „Bilo bi bolje”… Strpljenje i smisao za humor su jedini način da se sve to prebrodi. I, naravno, nada da će sve to prestati kad beba poraste. Jer, „od velikog stomaka trudnice poglede okoline može više da privuče samo beba”, napisale su autorke knjige „Šta da očekujete dok čekate bebu”.

Nije jasno zbog čega je nepisano pravilo da svaka trudnica mora da sluša priče i prisećanja žena koje su kroz to već prošle. Da bi sve bilo još gore, svaki put kad se prisećaju tog doba, žene svoje patnje preuveličavaju do najneverovatnijih razmera. Valjda da budu u skladu sa rastom stomaka buduće majke. Zbog toga nije čudno što neki poistovećuju ženske priče o trudnoći sa muškim o služenju vojnog roka. Razlika je samo u tome što muškarci uvek i svuda pričaju o dogodovštinama iz vojske, dok se žene prisete svoje trudnoće tek kad ugledaju zaobljen stomak druge žene.

Posle porođaja pogledi se okreću u pravcu bebe i u novoj majci počinje da se budi nada da je prošlo vreme priča i prisećanja. Međutim, jedan pogled na bucmastu bebicu i čak i slučajni prolaznici znalački i iskusno dobacuju savete i kritike majci. U roku od pet minuta mlada majka dobija bar dva saveta, i to potpuno suprotna. Preostaje joj samo da sebi obeća da to kroz šta prolazi neće zaboraviti i da bar ona neće biti takva kad sutra na ulici sretne neku novu trudnicu.

Dušica Stojanović-Čvorić