Nije lako decu odvojiti od igrica, a posebno za vreme raspusta kad nemaju obaveza. Sve je još teže sa decom mlađom od deset godina, jer oni najviše vole da ih igraju, a najlakše razvijaju zavisnost.
Video-igre na telefonu ili kompjuteru vole mnogi od nas, a vole ih i deca. Sa igranjem započinju sve ranije, a nekima je to glavna zabava već sa četiri godine. Zabrinjava podatak i da se godišnje na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu zbog video-igrica hospitalizuje 20–30 dece, a u najvećem broju slučajeva reč je o dečacima.
Kako je u toku letnji raspust, deca nemaju obaveze, pa i više koriste mobilne telefone. Zato Nikolina Milosavljević, dečji psiholog i savetnik za roditelje, otkriva pet saveta kako da motivišete dete da ostavi telefon i video-igricu i usmeri se na neku drugu aktivnost.
Pokušajte da deci ispod deset godina ne dozvoljavate da pretražuju samostalno internet!

1. Pomirite se sa činjenicom da vaše dete i sva deca u njegovoj okolini često koriste mobilne telefone i igranje igrica kao vid razonode. Što se pre svi budemo pomirili sa tim, biće nam lakše.

2. Ukoliko imate dete mlađe od 10 godina, pokušajte da ne dozvolite da pretražuje internet samostalno, bez vašeg nadzora, i nastojte da mu ne dajete da igra igrice. Ako mu dozvolite, veća je verovatnoća da će razviti zavisnost od interneta i igrica.

3. Ako odlučite da kupite detetu mobilni telefon ili neku platformu za igranje igrica, pre nego što dete krene sa korišćenjem tih privilegija jako je važno da definišete koja su pravila korišćenja, kao i da unapred definišete posledice ukoliko se pravila ne poštuju.

Upoznajte se sa sadržajem igrica!

4. Insistirajte na tome da dete može da igra igricu i koristi telefon za pretraživanje onlajn sadržaja samo onda kad ispuni sve obaveze u toku dana. Ako prekrši pravila, budite staloženi i dosledno sprovedite posledice.

5. Ako želite da vaše dete prekine igranje igrica, pokušajte da ne budete odsečni i grubi, nego mu jednostavno nežno priđite, dodirnite ga i pitajte radoznalo šta radi, kakva je to igrica. Upoznajte se sa tim s čim se trenutno zabavlja, pa tek tada tražite od njega da ostavi telefon. U tom slučaju manje će negodovati.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Leto nam je stiglo i vreme je odmora. Međutim, da Vam uživanje u lepom i toplom vremenu tokom izleta u prirodu, park ili na letovanju ne bi pokvarili komarci i drugi insekti potrebno je da preduzmete mere preventivne zaštite upotrebom repelenata (preparata koji odbijaju komarce i druge insekte).
Stručnjaci širom sveta upozoravaju – zaštitite se na vreme!
Komarci su prenosioci ozbiljnih infektivnih oboljenja: Virusni encefalitis, Groznica Zapadnog Nila, Ros River Groznica…
Kako bi zaštitili sebe i svoje najmlađe u cilju preventivne zaštite od ujeda komaraca i drugih insekata najbolje je koristiti prirodne repelente bez štetnih sastojaka za zdravlje koji u svom sastavu sadrže biljne mešavine ulja (Citronela, geraniol, nana, lavanda, limunska trava), a koje su tradicionalno koristile naše bake jer su efikasna, prirodna i bezbedna za upotrebu kako za decu tako i za odrasle .
Mapez sprej za decu i odrasle je prirodni repelent koji sadrži mešavinu biljnih etarskih ulja. Svojim prijatnim mirisnim aromama od biljnih ulja Mapez sprej oduševiće Vas i Vaše mališane, a na komarce možete potpuno zaboraviti i bezbrižno se prepustiti odlasku u park, na letovanje i gde god da krenete…..Pročitaj više
Ako Vas komarac ili drugi insekt ipak ubode…
Pored svih zaštitnih mera koje preduzimamo da bi se zaštitili od komaraca i drugih insekata ne možemo u potpunosti sprečiti ujede, jedino možemo smanjiti broj ujeda. Komarci i drugi insekti ujedaju izložene delove tela kao što su lice, šake, ruke i stopala. Kada ujedu, oni za sobom ostavljaju sekret koja u sebi ima protein zbog koga naše telo otpušta histamine- supstancu koja izaziva reakciju – cvrenilo i svrab u nekim slučajevima i otok.
Kako da smanjite otok, svrab i crvenilo posle ujeda?
Pored otoka, crvenila na mestu ujeda prisutan je iritantan svrab koji ne prestaje. Pokušajte da se ne češete jer može doći do pojave sekundarne infekcije na mestu ujeda i daljeg pogoršanja. Otok na mestu ujeda i neprestani svrab utiče na naše mališane koji su zbog toga često nervozni i imaju nemiran san . Zato odmah primenite neku od krema najbolje prirodnog sastava za zaustavljanje svraba kako bi smanjili prisutne simptome (svrab, crvenilo, otok) i pomogli sebi i deci.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Da bi dete počelo da priča potrebno je da najpre ostvaruje komunikaciju. Roditelj je osoba sa kojom dete najpre počinje da komunicira i važno je da se to odvija tako da se dete oseća prijatno.
Kada su obrasci komunikacije prijatni, dete će u njoj uživati i želeće da se produži i produbi. Daćemo Vam 10 konkretnih saveta koji će Vam biti od pomoći.

1. Pričajte detetu od rođenja
Novorođenče ne razume Vaš govor, ali prepoznaje Vaš glas. Ako mu se stalno obraćate počeće da pravi razlike i prepoznaje Vaše namere i emocije na osnovu intonacije. Pogled, izraz Vašeg lica i ton Vašeg glasa beba prepoznaje i počinje da reaguje na njih. Kasnije će pokušavati i sama da se izrazi glasom. Svaka mama ume da prepozna potrebe svoje bebe po načinu oglašavanja. Ovo su prvi koraci u ostvarivanju komunikacije.

2. Uvek dajte odgovor na gukanje i oglašavanje deteta
Kada beba guče ili se oglašava ona Vas poziva na druženje. Priključite joj se. Uživajte u interakciji sa svojom bebom. Dovoljno je da je pogledate, osmehnete se i obratite joj se. Možete ponoviti gukanje i npr. joj kazati: ,,Aaa, pa ti to meni nešto pričaš. Kako je nasmejan mamin anđeo.” Imajte na umu da ako odgovorite na bebin poziv Vi je nagrađujete i učite komunikaciji.

3. Gest i mimika neka prate Vaš govor
Pre nego što počne da razume reči, beba će razumeti mimiku i gest, a isto tako pre nego što počne da priča počeće da se izražava gestom i mimikom. Gest i mimika će bebi olakšati razumevanje situacija, a kasnije i pojmova. Npr: ,,Hoćeš tu zvečku?” Pokažite prstom na nju i imajte izražajnu mimiku lica.

4. Objašnjavajte detetu ono što upravo radite
Govorite detetu ono što upravo radite. Ako Vas beba gleda dok je presvlačite, pokažite joj čistu pelenu koju ćete joj staviti. Recite joj: ,,Sada ćemo zameniti pelenu.” Imenujte sve segmente ove radnje. Isto ćete uraditi i sa starijim detetom kojem obuvate cipele. Neka svakodnevne aktivnosti i situacije budu osnovna stimulacija za razvoj Vašeg deteta. Obavljajte ih na pomenuti način i to će Vam biti najbolji materijal za podučavanje deteta.

5. Imenujte ono što dete radi
Kada Vaše dete baci loptu, možete mu reći: ,,Oooo bacio si loptu! Ode lopta! Opaaa pade!” Na ovaj način Vi dajete detetu primer da govor prati radnju, a ujedno mu omogućavate da shvati i poveže pojmove. Ovako će najlakše naučiti da se ono što je bacio zove lopta ili da se radnja označava sa baci, ode… Ponavljanjem ovih situacija detetu postaje jasno značenje reči.

6. Nemojte da insistirate da dete nešto kaže ili ponavlja za Vama.
Zlatna pravila su:

detetu koje ne govori ne postavljajte pitanja na koja ne može da odgovori
ne govorite detetu “kaži mama”, “kaži lopta”, “kaži meda”…

7. Slušajte svoje dete. Gledajte u njega i dajte mu vremena da odgovori
Umesto da insistirate da dete nešto kaže, gledajte u njega dok mu se obraćate. Obraćajte mu se jednostavnijom formom. Ne govorite brzo. Napravite pauzu u govoru. Npr. dok dete jede možete kazati: ,,Mmmm, njam, njam. Baš je ukusno.” Mnogo je važno da napravite pauzu u govoru. Izbrojte u sebi do 5 pre nego što ponovite isti iskaz. Ovako ćete dati priliku da dete razume i obradi ono što ste kazali, a nakon par ponavljanja tokom čekanja Vaše dete će se ohrabriti da Vas izimitira. Tako se dolazi do prvih reči.

8. Proširujte ono što dete kaže
Kada dete počne da priča i kaže: ,,Njam, njam” Vi recite: ,,Njam, njam, jedeš.” ili kada kaže: ,,Voda” Vi recite: ,, Hoćeš vodu?”. Tako ćete postepeno doći do forme ,, Draga mama, molim te, daj mi čašu vode, veoma sam žedan.”

9. Nemojte da kritikujete dete i ispravljate greške već mu dajte ispravan model
Vodite računa o emocijama deteta. Dok je dete srećno najspremnije je da uči. Gramatičke greške i neprecizan izgovor su sastavni deo razvoja jezika. Ako Vaše dete kaže ,,Oce odu“ potrebno je da Vi kažete ,,Hoću vodu. Evo mama će ti dati vodu.” Na ovaj način niste osujetili dete, a podučili ste ga.

10. Čitajte knjige svom detetu
Vodite računa da se knjige čitaju na različite načine u zavisnosti od uzrasta. Koliko je stimulativno ovo raditi prilagođeno uzrastu toliko može da bude frustrirajuće ako se forma ne prilagodi.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Mnoge bebe se ujutro vrlo rano bude. Razlog tome može biti i činjenica da je dete jutarnji tip, ali može biti povezano i sa nekim navikama. Dr Ruža Bajić, specijalista pedijatrije, savetuje kako da naučite bebu da duže spava i prilagodite detetov ritam vašem.
Možete pokušati da uveče stavite dete sat vremena kasnije u krevet. Ukoliko stavljate dete u osam uveče na spavanje i ono se redovno budi u pet ujutro, velika je verovatnoća da će spavati do šest sati ako ga stavite uveče sat vremena kasnije na spavanje. Ipak, nemojte ovo vreme dalje produžavati, jer je devet sati najkasnije kada bi beba, odnosno malo dete trebalo da odlazi na spavanje – savetuje dr Bajić.

Kasniji doručak

Ukoliko dajete bebi odmah nakon buđenje da sisa ili nešto da popije ili pojede možda je naučilo da oseti glad u određeno vreme. Zato pokušajte to vreme prvog buđenja malo da produžite tako što ćete podići dete iz kreveta, ali ga malo kasnije nahraniti. Možda tako uspete da dete naučite na novi raspored i time produžite i svoj jutarnji san.
- Ako se dete rano budi zbog gladi nije loše dati mu uveče uz mleko i malo žitarica, pa će ga to duže ujutru držati sitim – kaže pedijatar.

Dnevni san

Vaše dete rano ustaje, ali rado rano pre podne ponovno odspava? Pokušajte taj prepodnevni san koliko god možete više pomaknuti jer moguće je da dete tim ranim snom nadoknađuje nešto što mu je nedostajalo tokom noći. Pripazite da između novog prepodnevnog sna i jutarnjeg buđenja prođe barem četiri sata. Ako dete spava samo jednom na dan, tada to ne bi trebao biti pre podne jer će se dete do uveče već poprilično umoriti.

Jutarnja buka

Sledeći razlog ranog buđenja bebe mogu biti zvukovi koje proizvodi tata koji ujutro odlazi na posao.
- Ujutro je bebin san lakši i osetljiviji na zvukove, a budući da se beba gotovo i naspavala, teško će ponovno zaspati ako se jednom probudi. Zato pokušajte ujutro da obezbedite što je moguće veću tišinu – objašnjava dr Bajić.

Izvor: zena.blic.rs

Roditelji dece koja imaju alergiju na hranu često se suočavaju sa teškoćama koje imaju njihova deca.
Alergija na hranu utiče na različite načine na decu različitog uzrasta i može da ima uticaj na druženje sa decom iz škole, porodicom i celokupnom javnošću, pokazala je studija obnavljena u Annals of Allergy, Asthma & Immunology u februaru 2020 godine.
Često se postavlja pitanje kvaliteta života dece koja imaju alergiju na hranu. U zavisnosti koliko su alergije na hranu izražene one mogu da imaju uticaj na odnose sa drugom decom, na smanjen osećaj samostalnosti i manje samopouzdanje. Deca koja imaju alergije redje učestvuju u sportskim aktivnostima što umanjuje njihov kvalitet života. Često je prisutan osećaj brige i uznemirenosti zbog odbačenosti od stane društva.
Da bi ispitali izazove sa kojima se susreću deca koja imaju izražene alergije na hranu i njihove porodice, šta deci predstavlja najveći problem i šta ih najviše umiruje, intervjuisano je šest alergologa koji se bave decom koja imaju alergije na hranu. Mladja deca se ne brinu oko svojih alergija, ali su njihovi roditelji veoma zabrinuti. Iako starija deca bolje razumeju i kontrolišu alergije na hranu, oni imaju preko dana puno akrivnosti bez nadzora roditelja što roditelje čini više zabrinutim. Roditelji brinu oko toga da li će deca ispoštovati sva pravila vezana za hranu ili će društvo uticati na njih da probaju nešto što ne smeju.
Deca sa alergijama na hranu osećaju zabrinutost svojih roditelja i njihov stres. Zbog toga su alergolozi probali da osmisle način na koji može da se razgovara sa decom o neophodnim zdravstenim informacijama vezanim za alergije. Roditelji treba da razgovaraju sa pedijatrom svog deteta o informacijama koje su prilagodjene deci različitih uzrasta. Potrebno je da roditelji primenjuju dobijene informacije koje su ohrabrujuće,da ne ulivaju zabrinutost, već koriste ohrabreni realne činjenice. Pedijatar roditeljima i deci prenosi svoja znanja deci kako bi oni bili što manje zabrinuti.
Potrebno je da postoji ravnoteža izmedju pravih medicinskih informacija, činjenica i dobrog razumevanja detetovih rizika od strane roditelja i dece. Adekvatne informacije mogu da budu narušene od strane nestručnog sadržaja na internetu koji roditelji isčitavaju ukoliko nemaju dovoljno informacija od strane svog pedijatra. Prema mišljenju alergologa koji su učestvovali u studiji, veoma je važno da roditelji i deca dobiju prave i pouzdane informacije vezane za alergiju za hranu i savete za ponašanje u odredjenoj situaciji. Zbog toga je veoma važno da se obratite svom pedijatru vezano za alergiju koju vase dete ima.
Različite brošure, detaljno pojašnjenje simptoma i predočavanje realnih mogućih situacija roditeljima kao i način na koji treba da reaguju pomaže da roditelji budu manje zabrinuti oko detetove alergije na hranu. Važno je da roditelji znaju da je normalno da se osećaju zabrinuto ukoliko im dete ima alergiju na hranu ali je potrebno prilikom posete pedijatru na smiren i realan način odgovoriti na pitanja koja ih muče. Zajednice za mentalno zdravlje i alergije sve više pažnje posvećuju porodicama u kojima deca imaju alergiju na hranu. U našoj zemlji je mali broj specijalista koji znaju na pravi način da se ophode prema prisutnoj zabrinutosti roditelja ali zbog toga je od velikog značaja da se obratite svom pedijatru koji svojim znanjem i sigurnošću pomaže roditeljima i smanjuje zabrinutost na najmanju moguću meru time što objašnjava šta se sve i u kojoj situaciji može dogoditi detetu i kako pravovremeno da reaguju u odredjenoj situaciji.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Dok roditelji većinom brinu o materijalu, pelenama, kremama koje koriste, pravilan način presvlačenja ostaje u drugom planu. Zašto je važno obratiti pažnju na način postupanja sa bebom.
Današnja istraživanja ukazuju na to da razvoj ljudskog mozga zavisi od okruženja u kome dete raste i iskustava koja stiče isto onoliko koliko i od genetike. Baby handling (pravilno postupanje sa bebom) omogućava razvoj i ostvarenje punih potencijala dece.
Mozak mora sa periferije da primi dovoljnu količinu odgovarajućih stimulanasa, koji će biti obrađeni kako bi se formirali normalni obrasci funkcionisanja, što se postiže pravilnim postupanjem sa bebom u svakodnevnim rutinama.
Jedna od rutna je i menjanje pelena, što se dešava više puta tokom dana i noći. Od načina na koji to odrasli rade zavisi kako će se beba razvijati. Često se više pažnje poklanja tome koje pelene se koriste, jednokratne ili pamučne, od kakvog su materijala, koju kremu odabrati, a mnogo manje se vodi računa o načinu kako se to sprovodi sa bebom.
Roditelji za nekoliko dana postanu spretni u menjanju pelena, što najčešće znači da to rade sve brže jer se pokreti automatizuju, a za bebu to postane neprijatno iskustvo, jer nema dovoljno vremena da se prilagodi svim promenama koje se tada dešavaju. Ostaje bez odeće i pelene koja je štiti, dolazi do nagle promene temperature vazduha, kontakt golom kožom sa podlogom za presvlačenje je iznenadan, brisanje vlažnim maramisama ili pranje vodom je takođe veliki stres jer se dešava prebrzo i često bez ikakve najave.
Vrhunac stresa je hvatanje za noge i podizanje karlice u vazduh. To prvo znači da beba ostaje bez oslonca, što aktivira primitivne reflekse i pojačava njihovu aktivnost. Umesto da se vremenom integrišu u svrsishodne pokrete, ovi refleksi su i dalje prisutni, što se odražava na spontanu aktivnost deteta. Dete izvodi i dalje brze, nagle, nesvrsishodne refleksne pokrete umesto usmerenih, sporijih, ciljanih kretnji rukama i nogama.
Drugi negativan efekat povlačenja nogu u vis prilikom menjanja pelene su mikrotraume pri istezanju mišića leđa u lumbalnom delu i moguće pomeranje pršljenova kičmenog stuba. Ove povrede, iako nisu vidljive u ovom uzrastu, kasnije kod dece i odraslih mogu da se manifestuju bolovima i nepravilnim položajem kičmenog stuba, što potvrđuju fizioterapeuti koji se bave koštano-mišićnim problemima kod dece i odraslih. Poznato je da je najčešći razlog obraćanja lekaru odraslih u čitavom svetu upravo problem bola i ukočenosti u lumbo-sakralnom delu leđa.
Kada se beba pri menjaju pelena okreće u položaj na bok potpuno je bezbedno, a ona istovremeno dobija i informacije o pravilnim obrascima okretanja na stranu i kako da se iz ležećeg položaja na leđima okrene na stomak.
Naučno je dokazano da je najveća plastičnost mozga 2-3 meseca pre i 6-8 meseci posle rođenja. Upravo je ovo i najvažniji period u razvoju motoričkih obrazaca kod deteta. Sa navršenih 7 meseci, dok je na leđima, beba sama odvaja karlicu od podloge i stavlja stopala u usta. Do tada je jako važno da ovaj pokret ne izvodimo pasivno i time ugrozimo normalan motorni razvoj i trajne povrede do kojih može da dođe nepravilnim postupanjem sa bebom.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Većina beba prohoda u periodu između 11 i 15 meseci, ali to se može desiti i ranije, kao i kasnije. Prema rečima pedijatra Svetlane Bacetić, dete će samo osetiti kada je spremno i zrelo za taj novi poduhvat u svom životu i zato se nemojte nervirati ukoliko je vašem detetu potrebno više vremena.
- Bitno je da roditelj ne forsira dete, već da bude tu da mu pomogne i pruži ruku kada vidi da želi da ustane ili napravi korak, da ga stimuliše i podstiče na kretanje. Kad beba počne da se uspravlja držite je za ruke, vodite po kući i povremeno pustite jednu ruku da bi stekla osećaj za balansiranje. Ubrzo će beba početi da se drži za vas i za nameštaj i da hoda na taj način. Možete tada da odmaknete komade nameštaja jedan od drugog toliko da je bebi potrebno da napravi jedan ili dva samostalna koraka – savetuje pedijatar.
Iako vam se dubak možda čini kao dobra pomoć kada vaša beba počinje da uči da hoda, postoje brojni razlozi zbog kojih se on ne preporučuje. Naime, položaj u dupku nije prirodan, jer se beba na podlogu oslanja prstima i prednjim delom stopala, umesto celim stopalom. Takođe, mališan dubak pokreće odguravanjem, a ne hodanjem, što može da utiče na poremećaj u razvoju kukova, kolena i stopala.
Kada dete počne samostalno da hoda može samo da odlučuje u kom smeru želi da krene, koji predmet da dohvati i kada će to učiniti, pa sve manje zavisi od odraslih. Njegovi prvi koraci su, ipak, još nesigurni i trebaće još puno vežbe dok ne bude moglo da bezbrižno trčkara unaokolo. Roditelji tada trebaju da vode računa da mu budu oslonac i pomognu mu da bezbedno savlada sve prepreke.

Faze koje beba prolazi pre nego što prohoda:

Faza 1: Sedenje
Sa šest meseci beba počinje da uči da sedi samostalno. Vremenom pokušava da se iz sedećeg položaja spusti sa kreveta, da se podigne i slično.

Faza 2: Puzanje
Beba obično počinje da puzi između 7. i 10. meseca. Ova veština je važna, jer na taj način dete uči da pokreće ruke i noge u isto vreme.

Faza 3: Podizanje
U periodu od osam meseci beba pokušava da se podigne držeći se za nameštaj ili vas. Ovo je pravo vreme da počinje da uspostavlja ravnotežu, ali znajte da će joj verovatno biti potrebna pomoć oko spuštanja.

Faza 4: Počinje da korača uz oslonac
Sa 8-9 meseci, kada beba nauči da se podiže, ohrabrite je da napravi nekoliko koraka držeći se za vas ili komad nameštaja, jer još uvek uči da uspostavi ravnotežu.

Faza 5: Samostalno stoji
Ravnoteža je glavna stvar koju beba treba da nauči pre nego što napravi prve samostalne korake. Obično u periodu od 9 do 12 meseci beba može samostalno da stoji nekoliko sekundi i kada se to desi pitanje je trenutka kada će pokušati da napravi nekoliko koraka.

Faza 6: Prvi koraci
Beba svoje prve korake pravi između 9. i 12. meseca. Kada nauči samostalno da stoji, beba će verovatno želeti da napravi nekoliko koraka kako bi, recimo, dohvatila igračku. Prvih nekoliko puta joj pomozite, a onda je pustite da samostalno pokuša da napravi prve korake.

Faza 7: Hodanje
Beba između 12. i 15 meseca počinje samostalno da hoda. Neke bebe, međutim, još uvek uživaju da puze i lenje su da šetaju. Podstičite dete da što više vežba hodanje, pa naredni put kad krenete u šetnju ostavite kolica kod kuće i prošetajte sa svojim mališanom.

Izvor: zena.blic.rs

Zbog čega je podrigivanje važno i da li je neophodno u prvim mesecima života? Rešavamo dileme mladih roditelja uz pomoć pedijatara i proverenih saveta.
Nakon što beba stigne u porodicu, mame dobijaju mnoštvo saveta u vezi sa njenom negom i ishranom. Jedan od njih je da nakon svakog obroka beba mora da podrigne.

Zbog čega je podrigivanje važno?
Prilikom sisanja ili uzimanja mleka iz flašice, beba proguta i vazduh. S obzirom da to može uzrokovati bljuckanje, nervozu i gasove, poželjno je da beba podrigne posle obroka, odnosno da se oslobodi progutanog vazduha.
Kako bude rasla, ona će sve manje podrigivati, ali to ne bi trebalo da vas brine, to je samo znak da je naučila da ne guta vazduh prilikom hranjenja.

Da li beba mora da podrigne nakon obroka?
Poželjno je da beba u prvim mesecima nakon rođenja podrigne posle svakog obroka. Međutim, nije strašno ni ukoliko to ne učini, podrignuće kada se probudi. Ako zaspi a nije podrignula, samo je pažljivo spustite da leži na boku.
Takođe, ako se beba probudi noću jer je muči stomačić, slobodno je podignite da podrigne jer će joj to pomoći da se oslobodi grčeva.

Kako pomoći bebi da podrigne?
Bebu treba uzeti u naručje i staviti je u uspravan položaj. Možete je i nežno lupkati po leđima. U uspravnom položaju, oslonjena na vaše telo, beba bi trebalo da ostane deset do 15 minuta.
Ukoliko beba prilikom podrigivanja bljucne - izbaci malo mleka, ne birinite, ona se tako oslobađa viška hrane koju je pojela. Poželjno je samo da stavite pelenu na svoje rame, kako bi zaštitili odeću.

Izvor: www.yumama.com

Dete koje kuka bez prestanka i konstantno nešto traži može jako da iznervira i najsmireniju osobu na svetu. Osećaj može da bude nešto kao grebanje stakla noktima – bez prestanka. Stručnjaci naglašavaju da je ovaj problem najbolje „saseći u korenu“. Saznajte kako da se suočite sa neizbežnim kukanjem a da ne poludite.
Kukanje zna da počne čim se dete ujutru probudi i može da traje sve dok ponovo ne zaspi, obično kasno uveče. Odnosi se pre svega na činjenicu da detetu ništa ne odgovara kada ste zajedno, konstantno se žali i dosađuje iako zna da se zaigra samo. Da li vam ovo zvuči poznato?
U kukanje spada sve od žaljenja, preko bacanja na pod do izbacivanja i odbijanja hrane. Kada detetu ne odgovara majica koju ste mu obukli, kada plače jer nema slamčice u čaši ili kada neće da sedi u kolicima i vrišti bez prestanka znači da je u modalitetu “kukanje”.
Stručnjaci kažu da je kukanje u suštini samo jedan od koraka ka savladavanju pravila komunikacije. Ali ipak, mališani treba što pre moguće da nauče da je kukanje neprihvatljiv način traženja onoga što se želi kao ili privlačenja pažnje.

Kako savladati kukanje?
Evo nekoliko praktičnih i korisnih saveta koji će vam pomoći da izbacite ovu ružnu naviku vašeg deteta pre nego što počnete da automatski ispunjavate svaki njihov zahtev.
Recite detetu da prestane da kuka i traži lepo ono što želi. Objasnite mu i šta znači “lepo” konkretnim primerima i rečenicama. Npr. Nikola kaži “mama, možes molim te da mi daš vodu”.
Ako nastavi i dalje da kuka, čvrštim glasom ga opomenite.
Ukoliko i nakon toga nastavi sa kukanjem odredite posledicu koju ćete moći svaki put da spovedete (npr.da se udaljite 2 minuta dok dete nije spremno da pita lepo.
Dalje kukanje i plakanje ćete morati potpuno da ignorišete. Možda je najbolje da se odaljite malo od deteta.
Najvažnija stvar je da budete konzistentni i ne popuštate pred molbama upućenim kukajućim glasom. I budite spremni prvo na negativnu reakciju deteta i pogoršanje ponašanja (dete npr. može postati agresivno prema vama) ali znajte da ono samo prethodi sigurnom poboljšanju, ako ste uporni.
Kukanje će prestati čim dete shvati da ono nema uticaja na vaše odluke i ne vodi nikuda.

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Umirujući tonovi Betovena pre spavanja uvek prijaju. Ili je možda vaše novorođenče više za kantri zvukove Džordža Straita? Kakva god muzika se slušala u vašoj porodici, verovatno se nadate da će vašoj bebi pomoći da stigne u "zemlju snova". Ali da li muzika uopšte utiče na bebin san? Da, zavisno od toga šta puštate i kada, kažu stručnjaci.
Merial Bird, sertifikovan neurološki muzički terapeut iz Teksaške dečje bolnice u intervjuu za "Romper" kaže da postoje dokazi koji potvrđuju da je muzika korisna za spavanj
"Svetska zdravstvena organizacija već deset godina prepoznaje značaj muzike za opuštanje, pomoć pri spavanju i razvoj dečjeg mozga, a imamo empirijske dokaze koji to potvrđuju. Istraživanje je pomoglo da se dokaže da uživo otpevana uspavanka može da poboljša obrasce spavanja, a otkrili smo i da je najdelotvornija između tihog razdoblja nesanice i ulaska u prvu fazu sna", kaže ona.
Dakle, to razdoblje kada beba tone u san je idealno za puštanje muzike u njenoj sobi. Ako muziku ne prekinete kada beba zaspi, mozak može da joj se navikne na taj zvuk i on više ne bi bio koristan.
"Najbolje je da muziku ostavite uključenu dvadesetak minuta, dok vaša beba pokušava da zaspi, a potom je isključite", kaže Merial Bird. "Ako se probudi usred noći, ponovo uključite muziku kako biste postigli isti efekt."

A beli šum?

Kakva je onda razlika između muzike i belog šuma? Nema mnogo istraživanja koja bi potvrdila koliko je beli šum koristan za san. Muzika je, s druge strane, naučno dokazana opcija.
"Muzika i njena jedinstvena svojstva prikrivaju zvukove iz domaćinstva, ali muzika ima formu, za razliku od belog šuma, pa olakšava mozgu vaše bebe da obrađuje informacije", kaže Nikol Kamp, muzički terapeut u dečjoj bolnici UAB u Alabami.

Koji žanr najviše odgovara bebama?

"Ne mora nužno da postoji jedan određeni muzički žanr koji bi doprineo noćnoj rutini vaše bebe", kaže Bird. "Ako mislite da će možda Mocart da odgovara, imajte na umu da njegova muzika češće uzbuđuje nego što opušta. Umesto toga, pokušajte s nekom jednostavnom i prijatnom muzikom. Na primer, Perl Džem ima čitav jedan album uspavanki, tako da roditelji i dalje mogu da pronađu muziku koju zaista vole - prilagođenu nečem korisnom, na primer, uspavljivanju beba."
Da biste održali raspoloženje za spavanje, pobrinite se da jačina decibela bude između 40 i 50. Postoje sjajne aplikacije koje možete da preuzmete na svom mobilnom koje određuju nivo decibela u prostoriji.
Ako vi ili vaš partner želite da zagrejete glasne žice i prste, eventualno da obrišete prašinu s nekog muzičkog instrumenta, još bolje. Uspavanke će da daju odlične rezultate, sve dok su jednostavne i dok se izvode uspavljujućim, sporim ritmom.
Klasične pesme poput "Meri hed litl lemb", "Tvinkl, tvinkl, litl star" i "D vils on d bas" su odlični primeri. Ali sve dok beba izgleda lepo i opušteno, nastavite to što već radite.

Izvor: zena.blic.rs