1. Spustite se na nivo deteta
Uvek razgovarajte sa detetom na njegovom nivou. Mališani stalno treba da se prilagođavaju odraslima i njihovom svetu, pa često imaju osećaj nepripadanja. Kleknite ili sedite pored njega kako bi se gledali u oči dok razgovarate. Na taj način mu dajete do znanja da ste zainteresovani za ono što ima da vam kaže.

2. Budite prirodni
Budite prirodni dok razgovarate sa svojim mališanom. Nema potrebe da sa vašim dvogodišnjakom razgovarate kao da je mala beba. Ukoliko budete prenaglašavali gestikulaciju ili menjali visinu glasa, dete će vas sigurno imitirati i misliti da je takav govor normalan.

3. Budite strpljivi
Budite strpljivi, jer mala deca možda neće moći brzo kao odrasli da vam kažu šta misle, žele i ono što osećaju. Često se dešava i da mališan počne da muca kada želi nešto brzo da kaže – stoga mu uvek mirno i strpljivo ukažite da polako priča, jer imate dovoljno vremena da ga saslušate.

4. Pronađite vremena za svoje dete
Uvek nađite vremena da saslušate dete kada želi nešto da vam ispriča, čak i ako ste u nekom poslu koji, naravno, može da sačeka. Kada zainteresovano slušate mališana, podstičete ga da izrazi svoje misli i ideje. Takođe, mnogo možete naučiti o tome kako dete vidi svet i koje osobine kod njega preovlađuju, što vam može pomoći u njegovom vaspitanju.

5. Potrudite se da razumete svoje dete
Ponekad će vam biti teško da razumete šta dete pokušava da vam kaže, naročito kada dete tek uči da komunicira. Veoma je važno dati mališanu do znanja da ste zaineresovani da saznate šta vam govori, ali da ga ne razumete. Ako vam rukama objasni ili pokaže šta želi, pre nego što mu date željenu stvar, ponovite mu nekoliko puta kako se zove taj predmet.

6. Naučite da slušate svoje dete
Reči i postupci su veoma važni, pa nemojte sa podsmehom da gledate na interese ili dela deteta, već pokušajte da razumete. Iako vam se možda čini nevažnim i beznačajnim nešto što vam mališan govori, naučite da ga saslušate, jer će se verovatno u mnoštvu informacija kriti jedna veoma važna.

7. Posmatrajte mališana dok komunicira sa drugom decom
Posmatrajte kako vaše dete komunicira s drugom decom. Nikada nemojte prekidati njihov razgovor (jedino ukoliko ne dođe do nekog konflikta), a ako primetite da dete ne zna da izgovori neku reč ili je mucao dok govori, potrudite se da kasnije kod kuće vežbate sami.

8. Saslušajte mišljenje mališana
Za početak ga pitajte za mišljenje šta bi želeo da jede, čime da se igra, a kasnije razgovarajte i o osećanjima. Verovatno u početku neće razumeti reči, ali će jako dobro osetiti emocije, pa ćete se iznenaditi kako dobro shvata i prepoznaje pozitivno i negativno osećanje. Na taj način od malih nogu dete učite da izrazi šta oseća i da se ne stidi toga.

Izvor: www.bebac.com

Novčići, igračke, nakit, baterije i magneti najčešći su predmeti na listi uljeza koji se nađu u dečjem želucu. Nisu uvek pretnje po zdravlje, ali doktori upozoravaju da može doći do komplikacija. Evo kako treba da reagujete.Kada su mala, deca vole da istražuju sve oko sebe, a i pri manjoj nepažnji može se desiti da progutaju nešto što ne bi trebalo. "Deca najčešće gutaju predmete u uzrastu od prve do treće godine života, pa je ovaj period najkritičniji. Najčešće gutaju novčiće, igračke, nakit, baterije i magnete. Neki predmeti su bezopasni, dok drugi mogu dovesti do po život opasnih komplikacija u prvih nekoliko sati od gutanja", upozorava dr Nina Ristić iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. Posebno su opasne alkalne baterije koje, ako se zaglave u jednjaku, mogu da oštete zid jednjaka u prvih pola sata nakon gutanja. "Zadržavanje baterije u jednjaku, čak i ako posle nekoliko sati spontano prođe u želudac, može da dovede do komplikacija poput perforacije jednjaka", govori dr Ristić dok pokazuje šta je sve izvadila iz trbuha mladih pacijenata u poslednje vreme: sitni delovi igračaka, dugmići, zavrtnji, bockalice, magneti… A u svojoj karijeri nema šta nije izvadila - od kockica za jamb do baterija koje najčešće gutaju deca mlađa od pet godina. Novčići, igračke, nakit, baterije i magneti najčešći su predmeti na listi uljeza koji se nađu u dečjem želucu. Nisu uvek pretnje po zdravlje, ali doktori upozoravaju da može doći do komplikacija. "Veoma je važno da roditelji ne pokušavaju sami da vade strano telo, jer to može da dovede do povrede", upozorava dr Nina Ristić.Pored gutanja igračaka i drugih sitnih predmeta, doktori su se u praksi susretali i sa decom koja su popila neku od otrovnih hemikalija. "Veliki problem je i gutanje korozivnih supstanci (kiselina, baza, jakih oksidacionih sredstava), koja se najčešće nalaze u sredstvima za čišćenje u svakom domaćinstvu, i veoma je važno držati ih van domašaja dece", kaže dr Ristić.

Izvor: www.yumama.com

U prvim trenucima posle rođenja, najlepši i željno iščekivani zvuk koji se čuje, jeste bebin plač. On predstavlja prvi udah i znak da su pluća preuzela jednu od najvažnijih životnih funkcija - disanje. Zdrava beba nastavlja da plače neko vreme, šireći svoja pluća, a potom tone u prvi san. Sledeći plač će značiti nešto sasvim drugo.
U prvih mesec ipo dana, beba svoje potrebe ispoljava isključivo plačem. Ako je sve u redu, onda spava ili je budna i mirna. Tek u drugom mesecu počinje da se osmehuje kada ugleda majčin lik - tako pokazuje i osećanje zadovoljstva a ne samo, kao do tada, nezadovoljstvo. U tekstu koji sledi, analizirani su uzroci plača u prvih šest nedelja života, kao i postupci koji dovode do njegovog prestanka.

Zašto bebe plaču?

Ako ne postoji očigledan uzrok plača (na primer, beba se udarila ili zaglavila u krevetiću), smatrajte da plač znači glad, dok se ne dokaže suprotno. Zato ponudite bebi da sisa. Naravno, prvih dana još uvek nećete biti sigurni da li ona uopšte sisa i koliko. Verovatno ćete se pitati: «Da li ću imati dovoljno mleka? Da li je ono kvalitetno?». E, tu će vam pomoći majka priroda. Potrebno je samo da stavite bebu na dojku, da joj gurnete bradavicu u usta i udobno se namestite. Ako u početku i nema dovoljno mleka, česti podoji (svakih 20-30 minuta, po nekoliko gutljaja) dovešće do njegovog nadolaženja, tako da će ga za nekoliko dana biti na pretek. Zbog toga ne posežite odmah za veštačkom hranom. Veliki broj malih podoja obezbediće dovoljan unos mleka vašoj bebi, kojoj prvih dana i ne treba mnogo. U slučaju da je i dalje uznemirena, proverite da li uopšte uspeva da izvuče mleko iz dojke. Ako vuče «na prazno», napraviće vam ragade (bolne naprsline bradavica), ostaće gladna, a vaše dojke će se prepuniti. Ukoliko ih sami ne ispraznite, može doći do njihove upale (mastitis), što je najgora moguća kombinacija. Tragovi mleka na bebinom jeziku su siguran znak da ona može da izvuče mleko, pa se vredi pomučiti dok ne nauči lepo da sisa. Ali, ako je jezik posle podoja i dalje ružičast, ili ako podoj traje duže od pola sata a beba pritom svaki čas plače - verovatno nije ništa posisala. Ukoliko imate digitalnu vagu, ne bi bilo loše da izmerite koliko beba sisa, i to tako što ćete je obučenu izmeriti pre i posle podoja. Ako je razlika veća od deset grama, ona uspeva da uvuče mleko u usta, pa vredi istrajati u nastojanju da se doji. Podoj manji od deset grama zahteva da se preispita tehnika dojenja.

Šta ako beba plače, a pritom odbija dojku?

Najverovatnije nije gladna. Pipnite joj ručice i nožice. Ako su hladne, to je znak da je bebi zima. Presvucite je, da ne bude mokra, utoplite i umotajte u ćebe. Suprotno tome, ponekad je pretopljenost uzrok plača. Beba je tada zajapurena i orošena znojem po glavi. Može da ima i povišenu temperaturu. Presvucite je, raskomotite i napojte vodom. Smanjite temperaturu u prostoriji (ako je previsoka) i provetrite je.

Grčevi

Beba vrišti sat-dva posle podoja, crvena je u licu i savija nožice ka trbuhu, a nije gladna. Neka odojčad, uzrasta tri nedelje do tri meseca skoro svako veče, obično između 19 i 21 sat priređuju ovakve epizode svojim ukućanima i komšiluku. Svi dele savete kako da se beba umiri, a ona na svaki pokušaj reaguje još jačim vrištanjem da bi se, čak i ako ništa ne preduzmete, na kraju spontano umirila i zaspala, kao da ničega nije bilo. Šta joj je i dokle će tako? Kada se napad ovakvog plača ponovi, skinite je i pipnite joj toplom rukom go stomačić. Ako je naduven, to je znak prisustva gasova u crevima, koji izazivaju kod odojčeta bolne grčeve (kolike). Možemo pomoći na razne načine: masažom desnom rukom oko pupka, u pravcu kazaljke na satu, u trajanju od 10-15 minuta. Tada, u stvari, mehanički potiskujemo gasove ka izlaznom delu debelog creva, sve dok ih beba ne ispusti napolje (slike: 1, 2 i 3). Blagotvorno deluje i topla pelena preko stomačića, kao i ležanje potrbuške. Što se tiče čajeva protiv grčeva, koji sadrže komorač, beba treba dosta toga da popije da bi delovalo (pri čemu će se nagutati novog vazduha), a poremetiće i podoj. Bolje bi bilo da majka pije čaj za dojilje, takođe na bazi komorača, koji podstiče izbacivanje gasova iz bebinih creva, jer se dete tako ne opterećuje prekomernom količinom vode, koja bi zauzela mesto mleku. Delotvoran je i Simetikon u obliku kapi koje se daju bebi prema priloženom uputstvu.

Ojed

Stolica i mokraća imaju iritirajuće dejstvo na kožu, pa beba koja dugo nije presvučena ima nelagodan osećaj. Stoga, ako se samo upiškila, pamučne pelene treba presvlačiti na tri sata, a pelene za jednokratnu upotrebu najviše na osam sati. Ukoliko je imala i stolicu, bez obzira na vrstu pelena, presvlači se odmah. Ponekad beba ima kiselu stolicu (naročito ako je mama jela ljutu ili kiselu hranu), što joj stvara ojed na guzi, a to boli. Odmah dete presvucite i namažite ojeden deo zaštitnom bebi kremom. Ojed može da bude toliko izražen da svako ispuštanje mokraće, koja je kisela, izaziva osećaj pečenja i beba plače kada se upiški. Jaki ojedi se premazuju kremama sa cinkom, koji ubrzava isceljenje kože.

Možda je beba, ipak, bolesna

Beba povremeno plače bez vidljivog razloga. Pomirišite pelene. Ako se oseća neuobičajeno neprijatan miris mokraće, a na koži izloženoj dejstvu mokraće se stvara ojed, uprkos redovnom presvlačenju i mazanju - treba pomisliti na mokraćnu infekciju i konsultovati pedijatra. Pregled mokraće (rutinski i urinokultura) će razrešiti dilemu.

Zapušen nos

Ako je bebici zapušen nos, ona će da plače sve dok ne bude mogla normalno da diše. Vrlo verovatno je i da će da odbija hranu. Jer, ako sisa sa zapušenim nosem, može da oseća žiganje u uvu. Ukoliko se nos ne očisti od sekreta, mikroorganizmi sa njegove sluznice će lako da se presele u srednje uvo, a tada će se javiti još jači bol.

Upala uva

Na jak, trenutni bol i probadanje u uvu, koje najčešće nije praćeno povišenom temperaturom, malo dete reaguje iznenadnim, vriskavim plačem - naročito noću, ili u toku hranjenja. Bol je posledica rastezanja bubne opne zbog poremećaja ravnoteže u vazdušnom pritisku sa njene unutrašnje i spoljne strane, ili zbog nakupljanja zapaljenske tečnosti u srednjem uvu. Zapamtite, tome uvek prethodi zapušen nos! Prva pomoć podrazumeva čišćenje nosa fiziološkim rastvorom uz pomoć malog usnog aspiratora ili pumpice, a potom davanje analgetika Paracetamola u vidu sirupa ili čepića. Ponekad je to dovoljno da bol prođe. Ali, ako se radi o pravoj upali uva, on će uskoro ponovo da se javi, pa dete treba odneti otorinolaringologu - koji će da mu pregleda uši, grlo i nos, a nakon toga da uključi terapiju.

Koji su još uzroci plača?

Veoma je važno da li beba koja plače ima još neki simptom bolesti ili ne. Ako nema povišenu temperaturu, nije bleda ili modrih usana, ne povraća, nema proliv ili zapušen nos - verovatno joj je nešto trenutno zasmetalo. Ipak, kod nemogućnosti da se utvrdi uzrok, uvek je treba skinuti i nežno opipati svaki deo tela, ne bi li se otkrilo bolno mesto. Obratite pažnju na mošnice kod dečaka, kao i na prepone kod oba pola. Naime, uklještena kila (skrotalna ili preponska) se manifestuje pojavom otekline poput jajeta ili manje, tvrde, crvene i izrazito bolne. Može da nastane iz čista mira, ali zahteva neodložnu hiruršku pomoć, sa dobrom prognozom ako se stigne na vreme. Obratite pažnju na kvalitet plača. Ako zdrava beba «ljuto» plače, to znači da ima akutni problem - bilo da je u pitanju glad, bol, ili nešto treće. Međutim, uporan, monoton plač i plač višeg tonaliteta poput mjaukanja, pobuđuju sumnju na ozbiljniji problem. Dok je jedno dete mirno, drugo dete istih roditelja može da ima sasvim drugačiju narav i da često plače, bez vidljivog razloga. Obično pomaže nošenje i ljuljuškanje na rukama, pa i vožnja kolima. Neki nervozni roditelji, ne umejući da izađu na kraj sa bebinim plačem, uzmu bebu i histerično je drmusaju. Međutim, to može da bude veoma opasno za bebin mozak i vratne pršljenove, pa nikako nije dozvoljeno. Uostalom, morate da shvatite kako bebi nije lako da se odjednom odvoji od toplog maminog tela. Neke bebe to prebrode lakše, neke teže.

Da li treba reagovati na svaki bebin plač?

Da! U protivnom, ona će se osećati nesigurno i nezaštićeno, a vremenom i manje vredno («Čim mi niko ne prilazi, to i ne zaslužujem»), čime se formira ličnost bez dovoljno samopouzdanja. To, naravno, ne znači da treba momentalno skakati «na prvu loptu». Obično situacija dozvoljava da dovršite započetu aktivnost, pa da onda nežno uzmete bebu. Vremenom, period od početka plača do odgovora možete postepeno da produžavate, a beba će da nauči: «Ako malo sačekam, mama će da se pojavi». Odojče ne možete da razmazite držanjem u naručju. Možete samo da stvorite ličnost sigurnu u sebe, jer je dokazano da količina ljubavi koju pružate svom detetu u prvoj godini života predstavlja zalog za čitav život.

Da li bebi koja plače stavljati cuclu varalicu?

Neke bebe se osećaju mnogo sigurnije ako sisaju i kada nisu gladne. Mnoge od njih otkriju sopstveni palac i sisaju ga svaki put kada osete strah i kada se uspavljuju. To se, ponekad, produžava i nekoliko godina. Svaki pokušaj nasilnog vađenja palca iz usta stvara kod takvog deteta još veći osećaj nesigurnosti, a samim tim i još veću potrebu za sisanjem palca. Druga deca nađu neki «fetiš» (ćebence, krpenu igračku i slično), koji stavljaju u usta kad osete i najmanji strah. Taj ćete predmet godinama morati da nosite sa detetom, kud god išli. Nikako ne pokušavajte da ga od njega odvojite. Pojedini roditelji bebi zapuše usta cuclom čim pusti glas. Ali, svako odojče prvi put ispljune cuclu čim shvati prevaru. Moje je mišljenje da prekidanje plača cuclom varalicom treba pokušati samo ako svi drugi pokušaji nisu urodili plodom, da ne bi bila veća šteta od koristi. Takođe sam protiv toga da se svaki bebin plač umiruje hranom, jer ona ne sme da postane zamena za pažnju i ljubav.

U kojim bi se još situacijama trebalo obratiti lekaru?

Pedijatri dosta uče o dečjem plaču. Možda će doktor, ukoliko mu detaljno opišete plač vaše bebe, uspeti da ga dešifruje i da vam pomogne. On će prvo da izmeri bebu, kako bi ustanovio da li dobro napreduje, a zatim će je detaljno pregledati. Ukoliko dojite bebu, pogledaće i vaše dojke i raspitati se o vašem načinu ishrane i sklonosti ka alergijama u porodici. Svaki uporan plač, praćen povišenom temperaturom ili nekim drugim simptomom bolesti (zapušen nos, kašalj, povraćanje, proliv, promena boje kože i ponašanja), kao i neuobičajen, monoton plač - nalažu lekarski pregled. Takođe, ako grčevi ne prolaze ni nakon navršenog trećeg meseca, treba se posavetovati sa pedijatrom.

Na kraju...

Plač je kod beba normalan vid komunikacije. To je bebin prvi govor i na njega se treba spremiti. Proučite literaturu o podizanju dece, ne libite se da bebu utešite u svom naručju kada je usamljena ili uplašena (po mogućstvu «gola koža na golu kožu») - jer, kad vas oseti i čuje poznati zvuk vašeg srca, koji je navikla da sluša dok vam je bila u stomaku, smiriće se neko vreme. Ako treba, okačite joj nisku od raznobojnih zvečki ili muzičku igračku na krevetac, kako bi imala čime da se zanima u vašem odsustvu. Naoružajte se strpljenjem i imajte pri ruci telefone dežurnog centra «Halobeba» - oni su utisnuti na prednjoj strani lista za novorođenče, koji ste dobili pri otpustu iz bolnice. Ljubazne pedijatrijske sestre tokom 24 sata daju korisne savete, koji vam mogu pomoći dok se ne snađete kao roditelj.

Izvor: www.yumama.com

Američka studija je pokazala da postoji veliki broj smrtnih slučajeva nastalih tokom spavanja u sedištu van automobila. Tokom vožnje, ipak, ovo sedište je najsigurnije za bebu.
Sedišta za automobil su najsigurnije mesto za bebu tokom vožnje. Ipak, priča je drugačija kada ih roditelji koriste umesto kolevke kada dođu kući. Kada beba umre u snu u auto-sedištu, skoro dve trećine slučajeva uključuje dremanje u istom, prema podacima jedne studije, dok je vrlo mali broj onih slučajeva dok je beba u automobilu.

Većina smrti se dešava u bebinom domu
U proseku 3700 mališana godišnje umre u snu zbog sindroma iznenadne smrti bebe, slučajnog gušenja ili drugih razloga. Istraživači su ispitivali 11779 smrtnih slučajeva mališana do godinu dana, koji su povezani sa spavanjem. Koristili su podatke iz perioda od 2004. do 2014. Ispostavilo se da je 348 beba (tri posto) umrlo spavajući u uređajima za sedenje. Od ovoga, 63 posto ih je bilo u auto-sedištima, 35 posto u ljuljaškama, a dva posto u kolicima. Samo jedna desetina smrti u sedištu se desila dok je ono korišćeno kada treba - tokom vožnje autom. Više od polovine se dogodilo u domu, dok roditelji nisu obraćali pažnju. U nekim slučajevima bebe su praktično ispale iz uređaja, ili pak celo sedište sa površine na kojoj se nalazi. Više puta smo videli bebu ostavljenu da spava u auto-sedištu satima i satima, dok roditelji ili negovatelji spavaju ili obavljaju nešto u kući.

Korišćenje sedišta za auto u kontekstu izvan putovanja može biti rizik

S obzirom na to da su sedišta u stvari sigurnosni uređaji, roditelji pretpostavljaju da su najsigurnije mesto za bebu i van putovanja. Često se desi da roditelji ne žele da bude bebu koja zaspi u automobilu tokom vožnje, pa je jednostavno ostave u sedištu. Kolvin, autor studije, govori da nije potpuno razjašnjeno zašto sedište nije najbolje mesto za spavanje van automobila. Kolevka i krevetac mogu biti sigurniji jer su ravni, nisu pod uglom poput sedišta, a uz to nemaju nikakve trake sa strane koje potencijalno mogu dovesti do davljenja ili gušenja. Naravno, roditelji apsolutno ne treba da se brinu ukoliko vide bebu da drema u auto-sedištu tokom vožnje, dodao je Kolvin.

"To je jedino i najsigurnije mesto u kom mališani treba da budu tokom putovanja", rekao je.
Autori studije predlažu nekoliko stvari kako bi vaša beba bila sigurna:

- Kada dete zaspi u auto-sedištu tokom vožnje treba i da ostane tu sve dok traje putovanje.

- Ukoliko nastavi da spava i nakon toga, premestite ga u kolevku ili krevetac.

- Kada putujete, uvek uz sebe imajte prenosivu kolevku.

- Decu nemojte ostavljati da spavaju u auto-sedištima bez nadzora.

Izvor: www.yumama.com

Beba starija od dvadeset i osam dana više nije novorođenče, već odojče. Ona polako počinje da reaguje na svet oko sebe - ne samo plačem, već i osmehom.
U stanju je da na kratko fiksira pogled na bliskom predmetu ili licu. Naravno, najpre upoznaje majčino lice i njemu se prvo osmehuje. Reaguje i na veći broj zvučnih draži, a sama počinje da guče. U položaju potrbuške se odiže na podlaktice, do ugla od 45 stepeni, a krajem drugog meseca i više. Ne razvijaju se sve bebe istim tempom. Onima koje su rođene pre termina, potrebno je više vremena da postignu određene psihomotorne funkcije, pa se kod njih obično računa takozvani korigovani uzrast, to jest uzrast u kome bi bile da su rođene na vreme. U principu, ne treba se preterano opterećivati, posebno ne porediti decu. Ali, ako je zaostatak značajniji u odnosu na većinu vršnjaka, naročito ako je beba imala ocenu na rođenju manju od osam, posavetujte se sa svojim pedijatrom.

* Koliko često beba treba da sisa?

Krajem drugog meseca, beba - naročito ona koja se hrani flašicom, počinje da povećava razmak između obroka i, neretko, izbaci jedan obrok. Dojena deca mogu i dalje da sisaju istim tempom kao u prvom mesecu, to nije ništa neobično. Ali, ako primetite da beba u određeno doba dana spava duže nego do tada, ili je budna, a ne traži da jede, pokušajte da taj novi momenat prilagodite sebi. Verovatno se beba najčvršće uspava posle kupanja, pa je najbolje da je kupate što kasnije uveče, kako bi noću što duže spavala. Nikako se ne preporučuje izbacivanje noćnog obroka u drugom mesecu po svaku cenu!

* Koliko beba treba da napreduje u telesnoj masi u drugom mesecu?

Ovo je pravi period za napredovanje. Podoj, ili drugi vid ishrane je već ustaljen, a odojče još ne troši puno energije na kretanje, pa se iz dana u dan goji, ponekad čak i prekomerno. Ukoliko samo sisa, to mu se ne može zameriti, a i nije loše da ima malu zalihu masnog tkiva. Ona će i te kako brzo da se istopi prilikom prve prehlade, ili kada beba postane aktivnija. Dobitak od 750-1000 grama se u drugom mesecu smatra optimalnim kod zdravog odojčeta. Ne uključujte samoinicijativno mlečnu formulu. Ukoliko beba ne napreduje kako treba, obratite se pedijatru pre nego što bilo šta preduzmete. On će ustanoviti da li je ponuda vašeg mleka adekvatna bebinim potrebama i preduzeće određene mere da se stvar popravi. Nemojte samoinicijativno da dodajete mlečnu formulu, jer i ona najbolja može da izazove alergijske reakcije u tako ranom uzrastu, a jedna od njih se manifestuje upravo slabim napredovanjem.

* Grčevi ili infantilne kolike

Najčešće se javljaju posle dvadesetog dana života. Manifestuju se plačem, koji je praćen grčenjem nožica i crvenilom lica. Kod nekih beba, grčevi počinju i ranije. Uzrok se pouzdano ne zna, mada je najčešće u pitanju progutani vazduh pri halapljivom sisanju. Ukoliko se simptomi jave u toku ili neposredno nakon podoja, gasovi nisu stigli dalje od želuca i izbacuju se podrigivanjem u uspravnom položaju (i više puta u toku podoja, ako je potrebno). Simptomi ispoljeni kasnije (sat i po do dva nakon podoja) ukazuju da je gas dospeo u creva, pa se izbacuje vetrovima. Beba će to da učini i spontano, ali joj se može pomoći ručnom masažom ili stavljanjem tople pelene na trbuh. Kako su grčevi jače izraženi u položaju na leđima, bebi će više prijati položaj potrbuške, naročito na majčinim grudima. Čajevi protiv grčeva se ne savetuju, jer beba treba da popije veću količinu da bi delovali, pri čemu će se nagutati novog vazduha, a i poremetiće podoj. Može da bude od koristi čaj za majke dojilje, na bazi komorača, koji preko mleka blagotvorno deluje na bebu. Postoje razni preparati u vidu kapi (Simetikon) i sirupa - koji nekoj deci koriste, a nekoj ne. Nekad ne pomaže ništa, a grčevi spontano prolaze nakon trećeg meseca života, bez ikakvih posledica.

* Bljuckanje i povraćanje

Mala beba bljucka ukoliko ne podrigne u toku i posle podoja. Međutim, bljuckanje može da se nastavi i u drugom mesecu života, pa čak i da se intenzivira. Sve dok dete lepo napreduje, nema mesta panici, već samo treba voditi računa da se ne zagrcne izbljucnutim sadržajem. Ukoliko je bljuckanje redovna pojava, treba staviti rolnu peškira pod bebin dušek kako bi se uzdiglo uzglavlje (jastuk nije dozvoljen do godinu dana, da se odojče ne bi ugušilo!).
Međutim, ponekad bljuckanje zna polako da preraste u povraćanje, koje na kraju biva često i u mlazu. Ovo je trenutak kada dete treba odneti na pregled lekaru, koji će utvrditi da li se radi o gastroezofagusnom refluksu (vraćanje hrane iz želuca u jednjak usled nerazvijenog mišića stezača na ulazu u želudac), ili je u pitanju takozvana hipertrofična stenoza pilorusa, to jest prejak mišić na izlasku iz želuca, koji ometa njegovo regularno pražnjenje, pa se hrana iz prepunjenog želuca vraća nazad i u mlazu izbacuje napolje. Ovo oboljenje dovodi do gubitka u telesnoj masi i poremećaja u kiselinskom i elektrolitnom sastavu krvi, pa zahteva hiruršku intervenciju - koja nije velika, a izlečenje je potpuno.

* Laktaciona žutica

Beba požuti nakon otpusta iz porodilišta, ili se žutica - koja se tamo javila, održava duže od dve nedelje. Ukoliko se kod bebe na prirodnoj ishrani isključe svi uzroci patološke žutice, može da se posumnja na takozvanu pregnandiolsku žuticu, koja se javlja kod neke dojene dece. Uzrok je jedna supstanca u majčinom mleku koja blokira proces razgradnje žutog pigmenta bilirubina. Ova žutica se obično javlja između četvrtog i sedmog dana života. Maksimum dostiže između petog i 15. dana, pri čemu koncentracija bilirubina u krvi retko prelazi 360 μmol/L (mikromola po litru). Žutica može da traje tri do deset nedelja, sa nižim vrednostima bilirubina. Deca izgledaju zdrava, a sve analize su, osim bilirubina, u granici normale i nema štetnih posledica. Inače, dokazuje se tako što se povlači nakon dvodnevnog prekida dojenja i ponovo javlja nakon njegovog uvođenja, ali se smatra da nema razloga za ovu probu, jer prekid dojenja može da ima određene neželjene posledice. Obično sva deca iste majke imaju ovaj mali problem.

*Nega bebe

- Nega kože

Od drugog meseca, zaštitnom bebi kremom se premazuje samo deo ispod pelena. U slučaju pojave bilo kakve kožne promene, treba se obratiti lekaru.

- Temenjača

U pitanju je oblik seboroičnog dermatitisa poglavine, a manifestuje se u vidu sedefastih ljuspica na kosmatom delu glave, zbog čega bebi treba prati kosu svakodnevno. Posle toga, neophodno je češljati gustim češljem ili četkom za bebe, kako bi se ove masne naslage odstranjivale. Kod zapuštenih slučajeva, formiraju se debele žute naslage, koje se skidaju mineralnim uljem, posle čega se bebi kosa opere šamponom i posuši. Temenjača ne znači da će dete u odraslom dobu imati perut.

- Polni organi

Ne pokušavajte da svučete kožicu sa glavića penisa kod muškog odojčeta - jer to, u normalnim uslovima, ovako rano nije moguće bez traume sa neželjenim posledicama. Najopasnija je parafimoza, kada svučena kožica ne može da se vrati. Tada nastaje prstenasti otok koji onemogućava mokrenje - što, ukoliko se hitno ne interveniše, ugrožava život!

*Šetnja i posete

U drugom mesecu, bebu treba da izvedete u šetnju, ako to još niste uradili. Posle navršenih šest nedelja, terminska beba ima potpuno razvijen centar za termoregulaciju i može da se na kratko iznese, čak i na temperaturu ispod nule - pod uslovom da je lep, stabilan dan, bez vetra, i da je beba adekvatno obučena. Za prevremeno rođenu bebu uzmite u obzir korigovani uzrast! U svakom slučaju, odojče u drugom mesecu života treba šetati u kolicima, a ne u kengur nosiljci, iako je u njoj toplije, jer bebin koštani sistem još nije spreman za opterećenje u uspravnom položaju. Ovo je pravi trenutak i za prve posete gostiju. Nije narod slučajno za babine odredio baš šest nedelja od rođenja. Do tog uzrasta, bebin imunitet je toliko slab da bi je veliki broj ljudi u zatvorenom prostoru sigurno ugrozio. Mada, još dugo neće imati otpornost dovoljnu da se sa lakoćom izbori sa opasnim infekcijama, pa prehlađenim ljudima ne treba dopuštati kontakt ni sa bebom starijom od šest nedelja.

*Preponska kila

Bebu koja intenzivno plače, a neće da jede - uvek skinite i pregledajte. Ponekad, naročito kod nedonoščadi, u preponi sa jedne ili sa obe strane može da se javi tvrdina veličine golubijeg jajeta, koja predstavlja malu kilu. Nju treba operisati kada se dijagnostikuje, jer sama neće da prođe, a može da se uklješti (tada je otok crven, tvrd i izrazito bolan na dodir, beba nema stolicu i počinje da povraća), što zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Bebi sa uklještenom kilom ne treba nuditi da sisa ili pije bilo kakvu tečnost, već je što pre odneti dečjem hirurgu. Kod dečaka, sličnu kliničku sliku daje uvrnut semenik, samo što je otok u predelu mošnica. Takođe mora hitno da se operiše, a prognoza je dobra.

Obavezni pregledi i vakcine

1. Ultrazvučni pregled kukova

Ovo je obavezan pregled, bezbolan i bezbedan (ne zrači) i treba ga prvi put uraditi do navršenih šest nedelja života, a u rizičnim slučajevima još u porodilištu.

Prvi pregled kukova
Prvi pregled kukova kod bebe
Kod normalnog nalaza, pregled treba ponoviti bar još jednom u prvih šest meseci života, o čemu će odlučiti lekar koji obavlja prvi pregled.

2. Neurofizijatar

Za bebe koje su imale neurološke probleme nakon rođenja, u uzrastu od šest nedelja se preporučuje konsultacija neurofizijatra radi procene psihomotornog razvoja i eventualne potrebe za fizikalnom terapijom.

3. Vakcinacija

U prvim danima nakon rođenja, zdrava beba je primila BCG vakcinu (protiv tuberkuloze) i vakcinu protiv hepatitisa B. Sa navršenih mesec dana, dobija drugu dozu vakcine protiv hepatitisa B, a ostale će primiti kada navrši puna dva meseca. Inače, BCG vakcina bi trebalo da krajem drugog meseca pokaže reakciju u vidu crvenila i otoka na levom ramenu. Ukoliko otok procuri, nemojte da se uplašite. Radi se o samo malo jačoj, ali normalnoj reakciji. Zalepite preko toga hanzaplast, menjajte ga jednom dnevno i ne kvasite samo to rame dok se ne formira krasta, koja može da se održava i po nekoliko nedelja. Za to vreme je kvašenje dozvoljeno. Kada krasta otpadne, ostaće dobar ožiljak, koji znači i dobru zaštitu.

Kad treba ponoviti vakcinaciju

Najčešća komplikacija BCG vakcine je besežitis, koji se manifestuje otokom limfnih žlezda u levoj pazušnoj jami, ponekad i povišenom temperaturom i neraspoloženjem deteta. Otok pazušnih limfnih žlezda zna da potraje mesecima. Intervencija je potrebna samo ako dođe do sekundarne infekcije, praćene znacima gnojne upale.
Ako se adekvatno leči, nema štetnih posledica. Ukoliko ni posle dva meseca BCG vakcina ne ostavi nikakav ožiljak, vakcinaciju bi trebalo ponoviti do navršenog šestog meseca života, bez prethodnog testiranja.

Izvor: yumama.com

Zašto beba od tri meseca ima povremeno crvenilo u prevoju vrata?

Beba samo sisa, i odlično napreduje . Na mestima gde se koža “previja” može doći do iritacije i pratećeg crvenila. Uprošćeno, radi se o “trenju” kože o kožu pa nastaje crvenilo. To se naročito dešava kod naprednih beba (kao što je Vaša) koja imaju mali “višak” potkožnog masnog tkiva na vratu, pa se koža tu lako previja. Sa druge strane beba može imati jedan kožni poremećaj (seboroični dermatitis) koji nije redak u ovom uzrastu. Tada se obično primete i ljuspice na crvenilu, a koža je nekako “zadebljala” i tvrda, a temenjača je skoro redovni pratilac. Kada se ovo crvenilo u pregibima primeti,  treba redovno i pažljivo oprati i osušiti bebinu kožu (naročito u prevojima), izbegavati masne kreme koje “guše kožu”, a treba koristiti samo blage “hranljive” kreme za negu bebne kože bez ikakvih dodataka. Ako se posle par dana situacija ne popravi, treba se obratiti pedijatru.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Mama, rodi mi brata ili sestru! - rečenica je koju je bar jednom izgovorilo svako dete.

Mama, rodi mi brata ili sestru! - rečenica je koju je bar jednom izgovorilo svako dete. A, onda, kada se to i dogodi, pa u porodicu stigne nova beba, život dojučerašnjeg jedinca se neretko izvrće naglavačke. Želeo je da ima seku ili batu, ali nije računao da će od tog trenutka sa njima morati da deli i roditeljsku pažnju. Prvi simptomi ljubomore uglavnom se rađaju čim se beba rodi, tako da na njih, kaže psiholog Sanja Tomić, mama i tata treba da računaju.

- To je za starije dete u neku ruku velika prekretnica - navodi sagovornica "Života plus". - Ono je do tog trenutka bilo centar sveta, a onda se pojavljuje neko ko mu "krade" roditelje. Majka je po ceo dan posvećena "toj" bebi, a ni otac nije ništa bolji, jer stalno pomaže mami, umesto da se igra sa njim. Prvorođeno dete počinje da se oseća zapostavljeno, pogotovo ako ga, što se često dešava, "pošalju" kod babe i dede. Taj čin često shvata kao izdaju.

Beba sve menja

Dečja ljubomora se, međutim, ne manifestuje samo kada na svet dođe beba, nego i u kasnijem dobu. I nisu samo mlađa deca "žrtve" zavisti starije braće i sestara. Ljubomora je moguća i u suprotnom smeru.

Stručnjaci kažu da rođenje novog člana menja čitavu klimu u domu, što ne može da se ne odrazi na prvorođeno dete:

- Ljubomora može da bude otvorena ili prikrivena. U prvom slučaju, starije dete priznaje i pokazuje da mu beba smeta, dok se u drugom povlači u sebe, počinje da gricka nokte, čupa kosu, uništava igračke, mokri u krevet, ponaša se agresivno. Ponekad su nagle alergije ili osip na koži posledica ovakve ljubomore - objašnjava Tomićeva.

Sagovornica savetuje roditeljima da pokušaju da razumeju svog mališana, jer mu se život trese iz temelja. Dobro bi bilo, kaže, da pronađu vreme samo za njega, da ga maze, razgovaraju sa njim, naglas izgovaraju ljubav i objasne mu da mu beba nije "pretnja".

- Nemojte samo na silu da pokušavate da ga zainteresujete za sestru ili brata, jer će ga to još više udaljiti od vas. Umesto toga, suptilno mu predložite da vam, s vremena na vreme, pomaže oko bebe. To će ga učiniti važnim i od pomoći, što bi moglo da ublaži osećaj rivalstva - savetuje psiholog.

Manja kada je starosna razlika veća

Prvorođeno dete sestru ili brata može da doživljava kao konkurenciju i kada prođe "bebeći" period:

- Mališani imaju potrebu da budu najbolji u očima roditelja, a prvi konkurent im je - brat ili sestra. Nije važno da li je mlađi ili stariji, nego koliko im "smeta". To stalno međusobno poređenje može da bude "zalivano" roditeljskim nemarom, koji zapravo otvoreno porede svoju decu i od njih prave neprijatelje. "Nikada nećeš biti kao tvoja sestra", "Zašto ona dobija petice, a ti četvorke?", "On je sposobniji" - neke su od čestih, opasnih šablon rečenica - kaže Tomićeva.

Ljubomoru upravo pospešuju mama i tata kada u dečjim svađama zauzimaju stranu, uporno brane jedno dete, čineći ga žrtvom, a drugog nasilnikom. Dešava se i da je mlađe ljubomorno na starije zato što mu roditelji stalno govore da je malo i da ništa ne zna. U porodici sa više dece, borba je još intenzivnija, jer je više "konkurenata". Na početku se manifestuje kroz otimanje igračaka, a onda kreću žustre svađe, spletke, pa i tuče.

Ovo je obeležje gotovo svakog detinjstva, ukoliko je razlika manja od pet godina.

- Što je ona veća, manji je rivalitet među decom, jer, recimo, učeniku šestog razreda sigurno ne smeta sestra koja još nije krenula u školu. On već ima svoj život, obaveze, društvo, interesovanje i potrebu za slobodom, a ona je još mala da bi mu bilo šta remetila - objašnjava psiholog.

PUSTITE IH DA SE "UDRUŽE" PROTIV VAS

Da bi se stišala ljubomora među mališanima, potrebno je pravilno roditeljsko vaspitanje.

- Pravite od svoje dece prijatelje, a ne neprijatelje. Nikako ne tražite od njih da jedno cinkari drugo. Uvek je bolje da, ako je već potrebno, oni budu na jednoj strani, a vi na drugoj, jer to neguje njihovu solidarnost i briše rivalstvo - objašnjava psiholog Sanja Tomić.

Izvor: novosti.rs

Šta biste uradili da vam se dete guši? Polovina nas ne bi znala kako da se ponaša u takvoj situaciji. „Izuzetno je značajno kako ćete reagovati u prvih nekoliko minuta nakon što se vašem detetu desi neka nezgoda. Time mu možete spasti život“, kaže Džo Maligan iz britanskog Crvenog krsta.

Nekoliko jednostavnih postupaka za pružanje prve pomoći detetu lako je naučiti. Evo šta dr Maligan savetuje:

Kad se dete otruje

Šta treba da uradite: Pokušajte da otkrijete šta je dete progutalo, koliko i kada. Odmah pozovite Hitnu pomoć i sa sobom u bolnicu ponesite bočicu iz koje je dete pilo. Ako je dete povraćalo, ponesite sa sobom i malo sadržaja koji je mališan povratio.

Šta ne smete da radite: Nemojte da izazivate povraćanje kod deteta jer ono što mu šteti dok ga guta, šteti mu i dok povraća. Nemojte mu davati da pije jer se neke supstance brže apsorbuju ako se rastvore.

Kad se dete opeče ili ošuri

Šta treba da uradite: Držite opečeno mesto pod mlazom hladne vode 10 minuta – toliko je vremena potrebno da se koža oslobodi efekta kuvanja. Pokrijte opečeno mesto sterilnom gazom.

Šta ne smete da radite: Nipošto nemojte bušiti plikove, niti na silu skidati odeću s opečenog mesta. Ne mažite opečeno mesto puterom, uljem ili bilo kakvim losionom.

Gušenje deteta

Šta treba da uradite: Savijte detetu glavu ka kolenima, a zatim ga snažno udarite između lopatica četiri do pet puta i terajte ga da kašlje. Stanite iza deteta, stavite mu svoju pesnicu na dno grudne kosti, a drugu ruku preko pesnice i čvrstim trzajima pritisnite pet puta. Isti postupak ponovite sa stomakom. Stavite pesnicu na sredinu detetovog stomaka, odmah ispod rebara i čvrsto pritisnite naviše pet puta (ovaj postupak ne važi za bebe do godinu dana). Posle tri neuspešna pokušaja, pozovite Hitnu pomoć.

Šta ne smete da radite: Ne kopajte detetu po ustima. Stavite mu prst u usta samo ako možete da izvadite ono što mu se zaglavilo u grlo. Ne drmusajte dete i ne okrećite ga naglavačke.

Često ćete na obiteljskim proslavama vidjeti djecu kako se ganjaju oko stolova, a jedna mudra glavica se smjestio među odraslima i u tišini sluša njihove razgovore. Neki mališani jednostavno više vrijeme vole provoditi sa odraslima, a ne sa svojim vršnjacima. Zašto se to događa i je li to nešto što bi nas trebalo zabrinuti?

Prema psihologinji Karen Majors, ne postoji jedan univerzalan razlog zbog kojeg neka djeca odlučuju svoje vrijeme provoditi s odraslima. “Možda djeca nisu često imala prilike kombinirati društvo odraslih i svojih vršnjaka. Prvorođena djeca često su navikla na društvo odraslih i njihove razgovore, pa to nastavljaju tražiti u prilikama kada mogu biti s drugom djecom. Druga djeca su možda samo sramežljiva i premalo samopouzdana u socijalnim kontaktima, pa im je lakše biti u pozitivnoj interakciji s odraslima”.

Odrasli ponekad djeci, isto tako, nude društvo u kojem se osjećaju cijenjeni. Kada dijete odraslima priča o traktorima ili dinosaursima, odrasli slušaju i odobravaju, pa čak i hvale. Vršnjaci bi ga prekinuli za minutu.

Inteligencija i društvo odraslih osoba

Ponekad potrebu za druženje s odraslima povezujemo s darovitošću i visokom inteligencijom kod djece. Djeca prilaze osobama s kojima mogu uspostaviti neki oblik povezanosti, pa darovita djeca ponekad biraju odrasle za druženje jer s njima mogu lakše i bolje komunicirati. Kad su darovita djeca malena, imaju ponekad teškoća s povezivanjem s djecom jer su njihovi interesi drugačiji, njihovo jezično izražavanje je naprednije i često se dosađuju u društvu vršnjaka. Stoga se lakše povezuju s odraslima, jer im se odrasli obraćaju na nekoj drugoj, odnosno njihovoj razini.

Ipak, neki psiholozi imaju drugačije stajalište po ovom pitanju. Naime, djeca prosječne inteligencije koju se puno mazi i daje im se puno pozitivne pažnje u obitelji, mogu podjednako intenzivno tražiti društvo i drugih odraslih, jer se to pokazalo kao dobro iskustvo.

Razlog za brigu?

Neki psiholozi, poput gore spomenute Karen Majors, smatraju da ima razloga za brigu. “Prijateljstva među djecom su od vitalne važnosti za izgradnju identiteta, osobnosti i osjećaja samopouzdanja. Djeca ne moraju nužno biti popularna i imati gomilu prijatelja, ali trebaju nekoliko posebnih prijatelja”, smatra dr. Majors. Veliki dio samopouzdanja kod djece gradi se tijekom pregovaranja i druženja s vršnjacima. Osim toga, igranje s drugom djecom uči ih vještinama kao što su suradnja, timski rad, poštivanje drugih i njihovih potreba, a koje će im pomoći da postanu sretne odrasle osobe.

Što poduzeti?

Ukoliko ste i vi roditelji koji kod kuće imaju mališana fiksiranog na društvo odraslih, prije svega razmislite o sebi, kaže Karen Majors. Pitajte se potičete li svoje dijete da sklapa prijateljstva ili ga nagrađujete zbog toga što vam iskazuje veliku naklonost i poklanja puno pažnje i vremena.

“Neki roditelji i nehotice potiču kod djeteta određeno ponašanje. Možda osjećaju da će ‘izgubiti’ svoje dijete ako se ono bude puno družilo s prijateljima; ili jednostavno žele zaštiti dijete od potencijalno bolnih iskustava učenja kako se snositi s vršnjacima”, kaže dr. Majors.

Kao i mnoge druge, fiksacija na odrasle je razvojna faza i nešto što će djeca svakako nastojati prerasti i prevladati u trenutku kada krenu u školu. Ukoliko pak dijete usporedno nastavi s navikom druženja s odraslima, treba vidjeti i pozitivnu stranu svega. Ukoliko vas djeca vole i vole s odraslima iz obitelji provoditi vrijeme, onda znajte da dobro obavljate svoj posao kao roditelji. Mnogi odrasli uopće ne slušaju djecu, a oni klinci koji vole vaše društvo očito se osjećaju voljenima i cijenjenima s vaše strane.

Verujem da ste čuli za izreku: “Kakvi roditelji-takva i deca” . Značenje ove mudrosti mi se moglo proširiti, pa bi glasila ovako :“Kakav je odnos među roditeljima, takva su i deca”.

Porodica je najznačajniji sistem kome pripadamo. Tokom rasta i razvoja kako porodice, tako i dece, svaki subsistem u okviru ovog najvažnijeg sistema utiče jedan na drugi. Funkcionalnost jednog je u velikoj meri uslovljen funkcionalnošću svakog drugog subsistema.

Imajući u vidu to da deca nasleđuju od svojih roditelja neke osobine ličnosti, kao i to da kroz posmatranje modela usvajaju određena ponašanja kao poželjna, možemo pretpostaviti da će i klima koja vlada među roditeljima, u njihovom roditeljskom i partnerskom (bračnom) subsistemu uticati na to kako će se njihova deca ponašati i razvijati.

Šta mislite da li deca utiču na roditelje? Da li i vi sami primetite da iste metode nisu delotvorne u istoj meri na svako vaše dete?

Veoma je bitno znati da i dete sa svojom individualnošću, sklopom ličnosti koji je karakterističan samo za njega, utiče na to kako će ga roditelji vaspitavati. Pametan i posvećen roditelj itekako može da oseti na koju vaspitnu meru će njegovo dete najbolje reagovati. Neko dete će bolje reagovati na kaznu, a drugo će biti produktivnije ukoliko ga češće pohvalite, bez obzira što su ih “napravili” isti roditelji. Budite pametan roditelj, jer je, verujem da se slažete sa mnom, zdrava sredina, mir u kući i zdrav psihološki razvoj deteta za svakog roditelja najbitniji.

Roditeljski savez i njegova funkcionalnost je veoma bitna karika u sistemu zvanom porodica.Ukoliko on ne funkcioniše dobro, vaspitanje dece može krenuti u pravcu kojim nismo želeli da krene.

Da li ste čuli za izraze “loš policajac” i “dobar policajac”? Da li ste se prepoznali u nekoj od ovih uloga kada je reč o vaspitanju? Često možemo čuti roditelje koji kažu: “Ja sam preuzeo ulogu strogog roditelja, dok je moja žena popustljivija i brižnija prema deci”. Da li u ovom primeru prepoznajete ko je “loš policajac”, a ko “dobar policajac”?

Deca su vrlo pametni i manipulativni mali ljudi i vrlo dobro mogu da prepoznaju, još dok su u pelenama, u kojoj meri mogu da manipulišu roditeljima. Kada mama i tata imaju različite uloge, deca znaju kome za šta trebaju da se obrate. Nešto što je u ovakvoj podeli uloga pogrešno jeste etiketiranje roditelja kao dobrog ili lošeg po dete. Ukoliko samo jedan roditelj postavlja zahteve detetu, a drugi je potpuno lišen toga, odnos i povezanost u relaciji roditelj-dete bi mogla da se naruši.Zamislite adolescenta koji ima jednog strogog i jednog popustljivog roditelja. Sa kim će imati otvoreniji i bliskiji odnos?

Ukoliko mama i tata nisu složni u načinu vaspitanja, deca ovu neslogu koriste da bi došli do onoga što žele. Samim tim roditelji ne uče dete šta je dobro, a šta loše, šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno ponašanje, već ih zbunjuju i čine nesigurnim. Ukoliko jedan roditelj neko ponašanje kod deteta ohrabri, a drugi zabranjuje, dete neće biti sigurno u sebe i svoje reakcije, niti u svoje roditelje i njihove reakcije.

Svako od nas potiče iz različitih porodica, različito smo vaspitani i različita uverenja nosimo sa sobom. To u velikoj meri utiče i na način vaspitanja koji smatramo najadekvatnijim za svoju decu. Roditeljski savez, kao i svi savezi, da bi bio uspešan, moraju da ga čine složni članovi, sa istom misijom i usklađenim koracima i strategijama.

Evo nekoliko saveta:

Nikada ne pokazujte pred detetom različite vaspitne stavove. O najboljem stavu se dogovorite kada dete nije prisutno.
Budite dosledni i ne popuštajte pred detetovim hirovima.
Zajedno donosite odluke o tome šta je najbolje za vaše dete.
Podržite jedno drugo u prisutvu deteta. Na taj način delujete odlučno i dajete dobar primer detetu kako mama i tata treba da se ponašaju. Koristiće mu kada odraste.
Bavite se podjednako svojim detetom. Podelite zaduženja da bi vam bilo lakše.
Budite otvoreni u komunikaciji sa svojim detetom. Dajte detetu dozvolu da može oboma da vam se poveri.
Ne zapostavljajte svoj bračni odnos. Zadovoljstvo bračnim odnosom u velikoj meri utiče na uspešnost i u drugim porodičnim relacijama.
Trudite se da uskladite, na nivou saveza, zahteve, pohvale i kritike upućene ka detetovom ponašanju.
Verujem da svako od vas želi samo najbolje za svoje dete, pa tako, uz jasnu i dobru komunikaciju i skladan bračni odnos, sigurna sam da svaki roditeljski savez može funkcionisati dobro i u korist deteta.

Olivera Kovačević
master psiholog
porodični i partnerski savetnik